Мале новине

БРОЈ 217

ГСДИНА Ш

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА З а свако огдашење плаћа се државне таксе 20 пара див . ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. лолаже се само код пошта За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА и рукописи шаљу се власнику „МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претплата ее прима код оввју пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На ирвој страни од петитног реда 20 пара дин. а ни '1етвртој од петнг реда 10 пара дин. ПРИПОСЛДНО СТАЈЕ 20 ПД?Д ДПН. ОД ПЕТИТНОГ ШШЕ 2ЕГПШВ

ИЗЛАЗИ СЗАКИ ДДН

БРОЈ 10 П.

ЦЕНА ЗА СТРАНК ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА НО ГОДИНЕ ...... 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ ИЗ РЕШ Ј01ЈНШ

|- 1

ФОТОГРАФСКИ АТЕЉЕ уређен и да сам за свој

у Београду први и најбоље солидан рад одликован од Његовог Величанства БЗраља АЛЕКСАНДР1 и одзивом поштоване публике. Не жалећи огромне издагке, ја сам набавио најновцје и најсавршенцје ФОтограФске апарате из првс руке — Париза. иа и најбоље раденике из иностранетва тако да сам у стању све оно што се ропским прсстоницама ФОтограФијом постићи. Још ми је част до знања ставитп, да са Фотографијом, ма како оие биле мале и старе, увеличавам до природне велгачине а тако исто израђујем их и са масном бојом. Сада је лепа прилика, да свака породица, која има сдику свог драгог покојника, да може код мене умереном ценом добити елику и у природној величини а израђену са масном бојом — како захтева. С поштовањем Л. Лецтер краљ. срп. дворскн фотограф Београд, Теразија, преко од кварта теразиског.

у Паризу и осталим евпостизава и сам дапас овде

► ► ► ► ► ► џ ► ► ► ► ►

595.

7, 9, 11, 12.

Кладовскогтазе добила је трговина Браће К. Дајмака.

Велики број

ниде иар. 90-50, српска рента од 1884 године мар. 86-75, дуванска рента мар. 86'60, наполеон мар. 16'24. КУРС РОБЕ 9. августа. Веч. Јесеља шеннца Фор. 7-28, кукуруз ф. 5'93, шећер 14-42. Будимпешта. Јесеља чгенипа Фор. 7'01 ! кукуруз Фор. 5 93, јесења 80б Фор. 613, ! Праг. Шећер Фор. 14-50 Хамбург. Кава за август 89 септ. 88у 2 децембер 83. Хавр. Кава ва авг. 114 50, окт. 105-25.

јјј ПЈ )ијавл>ених млађих, као: со§ барица, куваргш.а, служавни " и покућара и све врсте у 5? опште има

БИРО код ,ДШ7П и на зелеиом венцу. 584, 8—10

КУРС БЕРЗЕ Беч 0 августа Папири : Српеки лозови Фор. Зб'50, српски дуваиски дозови Фор. 5-25, кредитна акццја Фор. 307-50, аустријска златча рента Фор. 108-30, маџарска вЈгатна рента 10110. Новац : Здрав дукат Фор. 5-.Ч9, дукат с чарком 5-37, наподеон Фор.. 94)4 20 марака Фор. 11-14, турека лира Фор. 10-38, руски полуимперијал—•—, руска палирна рубл >аФор. 136-25 фунта сгерлинга ФОр. 11-37, сребро 100. Менице : Париз 45-02, Берлин 55-75 Лондон 113-80. Берлин, 9. августа Српске железничке обвезнице ПТ. А. мар. 89 60, ЦТ. В. мар. 86-80, српске здатне валож-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Проба. Г. П. Ђ. Нушић, коњички 1 капетан, правио је пробу за колико ; може сгићи из Крагујевца до Београ| да на своме добром кољу Златану. Проба јс показала добре резултатс. ; Не рачунајући вслики одмор од б часова који је у Међулужју морао учинити због велике врућине, стигао је I у Београд с малим одморцима, за 9 часова. Коњ је здрав и вссео. * „Друштво Давид." Као што дознајемо срп. јевр. муз. друштво „Давид" прнредиће 18. о. м. Летњу забаву с игранком у сали и башти Коларчеве пивпице. Надати је се да ће публика обилатом својом носетом забаву овог друштва почаствовати. Ирограм забаве донећемо доцније. * Намет на вилајет. Из дана у дан свс више у београдској општини ничу неки нови намети на Кеограђане. До сада смо ћутали али поеледњи оп-

штински намет не може се пропустити а да се нс осуди. Да би се нодмириле велике нлате кметова и осталих часника, онштински суд јс решио : да месари који свињс кољц алаИају ио 10 динара од комада на име аренде , ако је брав преко 25 кила. Док међу гим они су плаћали до сад само 1'20 динар. Ни у Бечу није толика аренда као у Београду, а у Пешти је свињско месо јеФтиније но у Београду; На што личи овај поступак онштинског суда ?? 3 а р данас кад ] је Аустрија затворила увоз свињама из Србије, кад се у Београду налази велики број свиња из унутрашњости : | кад су трговци из унутрашњости ијмали наду на Београд, јер и ако су губили, — губитак је био мањи, кад је у Београду потрошња била већа а услед овог и цена, — зар данас општински суд убија са свим нашу трговину а Бсограђане поред толиких дација оптерећује новим наметом ? ? Овај поступак општ. еуда незаконит је. Он нијс по закону смео аренду подићи без решења одборског. Још зимус одбор је изабрао једну комисију за нреглсд и измену правила о слободном клању. У тој комисији ; били су и неколико месара. Они су I сви пристали да без икакве повишице ј цене свињског меса, плаћају по 0"20 јдинара од килограма на име аренде, јкоја би у средњу руку износила 4—5 |динара од комада. Ето Београђани зашто плаћате 1*20 ; динара килу свињског меса: па не реците да то ни је намет на вилајет. V. Земаљско Свечано Гађање сврЈшиће се уз прославу 25-годишњице Београд Стрељач. |Дружинс 26, 27, 28 и 2.9 о. м. у Београду. На молбу главног одбора решио је г. мин. грађевина, да се стрелцпма који буду путовали на ово гађање даду подвозне карте на железници за четвртину редовне цене. С тога главни одбор аозива (Јавезне Стрељ. Дружине , да му што нре јаве колико им уверења за јевтинији подвоз за њихове чланове треба, како би им их за времена могао послати. — Богати нрограм ко.ји је утврђсн за ову сгрељачку светковину донећемо у једном од идућих бројева. * Београдским етрелцима. Од недеље 12, 15. и 19 ов. м. гађаће се на пешадијском стрелишту на бањичком брду где ће се извршити и земаљско гађање. Збор стрелаца у 4 сата но подне код Хотела „Нариз". Удружени има ће јевтинији нодвоз. Четвртком пак гађаће се и дал.е на дружинском стрелишту.

Личне вести. Од неколико дана у нашој средини бави се руски критичар и нетроградски адвокат г. Спасович, који је у друштву с проФесором петроградског универзитета г. Пипином нанисао „Историју сло В енских књижевности." Г. Спасович ј е П ри-

суствао нрвоЈ еедници нроФерекога друпггва. Није га поздравио. Међу гостима који су посетили нрву седницу проФосореког друштва били су и г. миниетар просвсте и ненсионовани ректор В. ПГколе, г. Светомир Николајсвић. Г. Николајевић дошао је доцније, поздравио се с г. Спасовичем сео до њеда и разговарали се, а г. миниетра просвете, који је седео с друге стране г. Спасовича, не само да није поздравио, но га није хтео ни погледати. * Радници и занатлије, како чујемо, снремају са да истакну нарочите, своје кандидате за посланике за варош Београд. * Накнадно нашој јучерашњој белешци, како је суд вар. Београда саопштио уреднику нашега листа да је забрањсно г. Николи Стевановићу нензионару да брани и заступа ма кога, на ни самог уредника, јављамо, да је секретар саоиштио г. Јаношивићу, ако неће да одреди другог браниоца да ће му суд сам именовати браниоца. * Академичарска учтивост. На јуче! рашњем састанку проФесорекога дру! штва расправљало се питање, да ли да : наше гимназије буду једнолике или | разнолике, т. ј. да ли да гимназије буду чисто класичне и чисто реалне, или мешовите. Дебату о овоме пи тању отворио је својом расправом проФесор г. Пера Ђорђевић, који је засгуиао реални нравац гимназије с тим да се од шестог разреда гимназпје одају епецијалном учењу латинског и грчког језика они ученици који би се стручно хтели образовати у нравним или филолошко историјским наукама. За онште образовање биће довољно и оно знање овихјезика, које се стекне кроз три године учења у нижим разредима гимназије. Мишљења су била иодељена, и већина говорннка је бпла на страни г. Ђорђевића. Присталице класицизма наводиле су ваздан | које каквих разлога да гимназије остану класичне. Они су као најачи ар; гуменат истављали то, што се без знања грчког и латинског језика не може створити тачна научна терминологија. Око овога изазвала се жива дебата, која се завршила скандалом, који нас је немило дирнуо, тим пре, што смо о оваком скупу наших наставника мислили да ћемо се сусрести с ладним и озбиљним разлозима а не с испадима који се не би чули ни у једном скуну амала, а камо ли међу најинтелигентнијим нашим људима. Ствар је у овоме. ПроФесор зајечарскеке гимназије г. Јов. Несторовпћ устао је и побијао горње наводе класичара, доказујући по Бену, како знање класичких језика пре може да смета нравилној терминологији научној, но што би јој номагало. На један пут у сред говора г. Нестороровићева упада у реч други један проФесор, проФесор друге београдске гимназије г. Љубомир Јовановић, наш