Мале новине

мати, али којих до сада нсма, не могу се но себи се разуме, овде ни узимати у рачун. Остају, дакле, само редовни чланови. Редовни су, пак, чланови само наставници наших средњих школа у крал,евини Србији. Све тежиште материјално, сва одговорност морална ПрОФесорског Друштва, лежи дакле, у нашој средњој школи и њеним посленицима. Остављајући за сада на сграну нитање о подесности или корисности ово уже основе, на коју је Друштво стављено, и које ће се оно можда морати у главннм нридр жавати те да нс изгуби свој битни карактер баш и нри могућим изменама у току времена, овде се само указујс на ту основу. Изгледа да се с тиме хтело видети колико Јје моћи, колико животне снаге у овом делу наше јавнс наставе, у нашој средњој школи, која и по свом ноложају и по броју посленика, у њој, а и по поднесеним жртвама за н.ен напредак, заузимље тако видно место у нашој целокуиној школској организацији. Према овоме, наше ПроФесорско Друшво, узето као један организам од свих наших средњих школа и њених радника, треба да нредетавља једно удружење од31завода *) са 300 и више наставника **). При онштем учешћу и упису у чланство, Поф . Друштво трсба дакле да има 31 друштв. одбор и око 300 редовних чланова, Ево пак кад ,је и с колико наставника која шк. колегија улазила у наше Друштво. Позив Унравин, упућен свима друговима да приступе упису у чланство н организовању одбора, био је је око подивине Маја ир. год. Томе су се одазвали и Управи одговорили: I. Још до Петров-дана нр. године ови заводи: 1. Београдска н. гимназија са 8 чланова; 2. Беогр. Учитсљ. школа са 9 чланов«; 3. Ваљевска н. гимназија са 5 чланова; 4. Параћин ска н. гимназија са г> чланова; 5. Чачанека н. гимназија са 9 чланова; 6. Пожаревачка гимназија са 9 чланова; 7. Јагодинска н. гимназија еа 3 члана; 8. Леековачка н. г. са 6 чланова; 9. Неготинска и. гимназија са 8 чланова; 10. Крушевачка гимназија са 5 чланова; и 11 Књажевачка н. гимназија са 2 члана. II. Од Петров-дана до краја нрошле године: 1. Пиротска н. гимназија са 5 чланова; 2. Зајечарска н. гимназија са 10 чланова; 3. Смсдеревска н. гимна:<ија са Г) чланова; 4. Нишка Учитељска Школа са 3 члана; 5. Шабачка гимназија ср 2 чдана; 6. Крагујевачка гимназија са 12 чланова: 7. Алексиначка н. гимназија са б чланова •8. Београдска II. гимназија са 10 чданова; 9. Београдска I. гимназија са 14 чданова; 10. Горњо-Мплановачка н. гимназија са 3 члана. По овоме, до Петров-дана пр. год. ушло је у организацију друштвену 11 колегнја 66 наставника, још до жраја нрошле године 10 кодегија 69 наставника, свега дакде у прошдој години 21 кодегија са 135 наставника. Но ово је број онпх чланова, за које су дотични директбри завода. јавили •својим првим актима о упису у чланство и организовању одбора (ма да ово не баш свуда Формално и онако како то наша нравила захтевају). Томе ваља додатн још 21 новог члана, од којих еу сс неки носебице јављали као ; чланови (нс имајући својнх одбора) ■ иди су ове године ушди у друштво али с тим, да ее сматрају као чланови од прошле године; или неки су накнадно, у век образоване одборе ула*). Овде се рачунају н они заводи којн истнна дају неко спецнјално образовање али но ■свом положају долазе овамо, јер су над основном а под највишом наставом. Заводи су ови: 8 Гимназија, 2 Геалке, 1 Богословија, 2 Учнте.Ђске школс, 1 Г.иша женска школа, 10 Нижих гимназија н 1 Гатарска школа. **>• Овде није урачунато око 95 лица, која ' су, као хонорарни наставници војног вежбања, веронауке, стенограФије и др. еиио иривремет' радктџ у средп.ој школи.

зиди. Овде додазе 1. Београдска реалка са 2 члана; 2. Виша Женска Школа са 2 чланице; 3. Нишка гимназија са 5 чланова и још нсколико завода с приновљеним појединим члановима. Са 6 је члаиова пак друштво још у прошлој години смањило теје било према томе при крају нрошле годнне свега 150 чланова. Но овај број друшг. чданова већ није био овако бројно распоређен, како је то овде изнесено, при крају нрошле године. Премештаји наставника ночетком прошде шк. годпне учинпли су у томе неке измене. Тако, и ако у овом нрегледу ннје нигде сноменута ужичка реалка. ипак је у нрошлој години проФ. друштво имало и тамо своја два члана који су ту дошли из ваљевскс ниже гимназије. III. Али спочетка овс годиие, број чланова друштвених нагло је порастао у већ номенутим одборима, а и оно неколико средњих завода, у којима у ирошлој години није било ни једног члана, приступило је друштву, Ту долазе: 1. Богословија, са 1 членом: 2. Вед-Градишка нижа гнмназија са 7 чланова; 3. Свидајначка н. гимназија, са 7 чланова; 4. Лозничка н. гимназија са 4 члана и 5. Краљевска ратарска школа са 2 чдана. (нлстлвиак ск)

ИЗ БЕЛА СВЕТА Затворени руски војници. Из Кракове јављају, да су 4. о. м. у погранпчном месту Вегерцу код Кракове аустриску границу три оуужана руска војника прешди те су их аустри' ски жандари затворилн и иредади у Краково. Тога дана по нодне дошли су у Кракову неколико руских званичника, тражећи да се војници пусте на слободу, но није им исиуњена жеља јер су заробљеници због упорства иредани суду. Највећи кит. Недавно ухватише Гренландесци кита,, који је кад га измсрише, иретегао 88 нуи-а онолико, колико је тежина највећег сдона, а 448 пута као најголемији северни медвед. Ласте као писмоноше хоће да унотребљавају сад у Француској. Познато је, да се голубови ]одавно већ обучавају за ноштанску сдужбу, а сад ено вежбају у том н ласте. Ј. Дебуври је обучио недавно 15. ласти и то, како јавља, с највећим успехом, јер су се ласте далс тако принитомитп, да му на ирсте слећу. Он им је везао о врат траке, шиљао их је и оне су се враћале. Ако се и даље такав успех показиво буде, онда бн дасте за ратне цеди врло добро дошле, јер је детсњс ласта брже од голубијег, а н више лете, тс их непријатељн не могу утаманити. Осим тога ласте се саме хране усиут бубицима, те могу биги истрајније. Заниње само нешто, — што ласте зими ниеу код нас. Но Дебуври каже, да је могуће нреко зпме ласте у собама чувати и — поучавати. — Сумњив цитат. Нски Француски адвокат брансћи иред судом неког злнковца неколико пута цитира иског још живог правничког аутора. На један мах иредседник га нрекиде рекавши му: „Госноднне, човек се никад не сме позивати на ауторе, који су још живи јер ко вам јамчи да Они неће сутра променити своје! мишл>ење". Велико наследство. Породина Вајнбергер из Арада, наследила је 36 милиона динара усдед смрги једног јој рођака у Аустралији. Најстаријн члан ове породпце отишао је из Арада у Аустралију, да доведе у ред наслеђе. ;— . !

ЕЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило на приказ ове нове књиге и листове: Народна појезија у ужичком округу. Прилог за грађу од Срет. А. Поповића. Прешгампано из „Кола". Београд. Парна штампарија нар. радикалне странке. 1890. Цена 50 пара дин. Србија на берлинском конгресу. Од д-ра Владана Ђорђевића. Друго издање. У Београду. штампарији Краљевине Србије. 1890. Хриигћански Весник, свеска за јул н август, с овом садржнном: Искрена реч Архијсрејима и свештснству у очи збора свештеничког. — Свети Вит (Видов дан). Бог и нсвсрије. — Још једна реч у нрилог подизања угледа свештеничког. — Писма католика. Задатак свештсничког удружења на садањем збору. — Критика на обредословл.с Архимандрита Фирмилијана. — Могу ли ђакони бирати и бити изабрани за ироте и намјеснике. Нрквене вести. Књижсвни прикази. — Одговори уредништва. Атлас српских земаља и балканског полуострва са земљонисом за ученике-цс IV разреда основних школа, Израдио Петар К. Шрепловић учитељ. Ниш. Штампа Д. Валожпћа. 1890. I [ена 60 н. дин. Може се добити у књижарпицама В. Баложића у Београду и Д. Валожића у Нишу. ТЕЛЕГРАМИ 9. АВГУСТА Нареа. Канцелар Каприви и више других особа иду данас у Петроград на ручак, који даје посланик Швајниц, у почаст генералу Капривију. Маневра ће се сврпшги сутра у Гомонтову. Унеравају да ће оба цара стићи у ПетерхоФ још сутра у вече. Јутрос је цар Билхедм примио депутације немаца из Нарве, Ревала, Петрограда и Москве. .Топдон. „Пел Мел Газет" јавља: Конвенција енглеско - португалска, већ потписана, одрећује слободу пловидбе на рекама Замбези и Шире и признаје права Португалије на север и југ Замбезе, до Тета и Зумба. Софија. Кнез Фердинанд одликовао је Вулковића златном медаљом за заслуге. Вулковић отпутовао на своју дужност у Цариграду. — Једна војна комисија, коју састављају мајори Тантилов, генерални инспектор артиле])ије, Винаров. Бугаров и Раковски отићи ће кроз који дан да нрисуствује новим покушајима пуцања Грузонових топова у Мардербургу. Поеле ће нрисуствовати нробама у Хесену. Лариз. Министарски савет проучавао је данас предлог нове царинске тариФе, Гијо је изјавно да студира предлог по коме би се Парнз начинио маритимним пристанигате. Фрејсине је изјавио да ће први и други корпус маневрисати с бездимним барутом. Министар ће отићи на маневре око 3 сентембра— „Тан" јавља да Рибо студује предлоге Италије о мерама против колере. Моис. У Боринажу букнуо гатракј пет хиљада радника. Социјалисти их потпомажу.

Њу-Јорк , КонФеренцида гатрајкашких вођа с управом централне железнице, није имала никаква :успеха. Друштво изјавило да ће попустити свима захтевима гатрајкагаа. Кил. Према садапгњим [дистгозицијама, немачки цар стићи Ке 16 о. м. и отпутоваће истог дана у Поздам одакле ће се враигги 21. о. м. да види аустро-угарску ескадру. Сутра дан ће прегледати Флоту. Вресција. Краљ и ирестолонаследник нрисиели овде да присусгвују маневрима. Становнигатво им чинило одушевљене овације. Парин. Гатемалска легација службено је извештена да је потписан мир са Сан Салвадором. Потпреседник Ајаја. узеће у своје руке власт и изврпгити преседничке из: боре. ПРИПОСЛАНО (за отвари иод овом рубрнком уредништво не одговара). Је ли могуће да г. мивистар народне привреде издаје безаконе наредбе евојим чиновницима, којима угушују слободу уставом ујемчену, и заступају дежурне ноћне полицијске чиновнике ?!! На Преображење 6. ов. м. у вече, седело је неколико грађана са својим жснама нред каФаномкод „Параћинца"; кад би тако 9'А сати, наднесе се над сто једна трбушата бссперна тица у облику мајмуна, по имену Живко Њде.шони!',, чиновник мин. нар. нривреде и викну: „шта мислите ви, оћете ли ићи кући или ваљда чекате зору на шта су му грађани одговорили да | ће ићи разуме се, али кад буде време: но трбушати господин викну да је време нрошло одавно, да више не смеју пред кач>аном седети ни људи, а камо ли жене, јер је, вели он, добио наредбу од самог господина министра народне нривреде, да се нред каФаном ! несме седити, певати. свиратп и ве| селити, и вели да иред каа -аном није :,јавно место. За тим је нретио да ће ! све позатварати. а каФеџију везати. па да знамо да је он у министарству !народне привреде и да има наредбу I и власг. Ова трбушата будала у XIX веку ! мора да је погађао „иона" иа потреј вио „маковског кеца" и штетовао, па ј дошао и заиочео се натресати над : грађанима који су седели пред ка®ај ном, ваљда у намери, да ко ју цркаI вицу изнуди, или муФте своје шкембе јпивом залије; али кад је видео, да ј му се место пива, снрема горко-дренова ракија, он је заночео на уста звиждати као да некога зове и отрчао низ Цинцаревића пољану тако нагло, да сам помислио да га г. министар лично зове, да му изда другу наредбу, иошто му ова прва није умесна, ако му је буде издао. Мени остаде на жао што се г. Недељковић није вратио да га почастимо — и да нам покаже написмено наредбу г. минисгра народне нривреде, на би се ја уверио да ли је г. Недељковић нри себи или није. С тога нозивам вас г. Недељковићу, да у року од три дана изнесете наредбу г. министра народне привреде на јавноет, не учииите ли, значи да јс нисте нп добили, и онда сте се неистпнито хтели користити именом и положајем г. миннстра, а поред тога, што је то кажњиво, зна се име људима, који тако што чине. 9. Августа 1890 год. Београд. Вшготије Васиљввић едово-сллглч.