Мале новине

Чак сутра дан управа, кад је видсла да нема дела. пустила је Максима у слободу. У сред нрестонице људи се затварају и претресају па још и бнју !! Ово је г. Рашког.ић сигурно научио у Америци, кад је служитељ на железници бно. Ша велнте" г. Рашковићу сад ? Молимо надлежне за објашњење, а ми стојимо на биљези. •V' Аренда на свиње. У јучерашњем броју саоиштили смо у белешци „намет на вилајет" о подигнутој аренди иа свиње од стране београдскс оп- ; штине. Некоректан поступак суда и велика аренда, изазвалн су у грађанству уЗрујаност. И ако је нредседник општине београдске г. Пашпћ бпо на одсуству, ипак су неколико грађана и одборника отишли к п.ему и питали га: да ли I му је нознато шта се у суду бсз одбора радн ? Кад је ово чуо одмах је наредио те је за нрексиноћ сазвата ванрсдна одборска седаица. И у нонедељак беше одборска седница, на којој јс требало преседништво нзнети иред одбор нова правила о слободном клању, п објаснити: како је суд могао подићи арспду без одобрења и решсња одбора. И ако је те вечери то у одбору био главни предмет и ако су поједини одборници захтевали да се оно изнесе на ред, нотпрсдссдник г; Карапешић одуговлачио је са другим еитницама рад до 10 часова увече, те је услед тог ово нитањс одложено за другу седницу. На нрексиноћној седници бно је и г. Нашић. Одмах ее приступило дебати. Сви одборницц (тргов. и занатлије)! сем њих неколико (господе), осуђпвали су рад суда и са доказима, који сс заснивају на интсресима трговине I објаснили су и доказали, да је 10 ј динара и сувише велика аренда. Но да се не би те всчери пигање | ово решило, и да би се осујетила већина одборска, неколико „одборника (од господе) изиђу и оду кући, те се ■ услсд нсдовољног броја одборника ни је могло донети никакво решење. Мц овај поступак суда и госиоде одборнпка који су побегли из одбора и неумесно нанадање на месаре осуђујемо. Ч: Г, Спасович ноходио је нрекјуче, у друштву д-ра Милснка Веснића, овд. | судове и затворе.

Кантар за мерење свиња. Општина I Београдека ночела је подизати кантаре | и онде где им место није, а не оставл>а их где нотреба изискујс. Неколико Беод^радских свињарских трговаца траже од суда општине Београдске, да иостави један кантар за мерење свиња на железничкој станици, какс би се ту одмах свиње могле мерити а да ее не терају чак на Баталџамију и ту мере, зато што дебеле »виње не могу да издрже овај иут, јер нема дана кад у путу не цркне но неколико комада. А шга да речемо за ону ноћну ларму? (кад се свиње | терају) Па на нослетку протсривање свиња кроз варош: и са здравствених гледишта некгодно је. И у меето Неоградека општина да своју иијацу иодиже, даје трговини ј средства и иомоћи у овом критичном добу, она, за љубав 2—300 динара чини штету не само трговини и трговачком сталежу но и себи. Кад Београдска оиштина може да чини друге излишне издатке и милостиње, онда би овај захтев трговаца био нречи, и мн се надамо да ће од I сад онштина мало већу пажњу обратити ца интересе трговачке, а нарочито држимо да ће шго пре ноставити кантар на жслез. етаници.

Сташе воде код Боограда за 11 август 1890 Код главНе царинарнице Л'7'2 метара Иролаз испод моста желеан. 10'27 „ Опала за последља 24 сата —-05 сант.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Троносање манастира Петковице. „Шабачки Гласник" пнше: На Преображење 6. о. м. троносат је манастир Петковнца, на врло свечан начин. Још око четврг на осам часова отпочела је свечаност и трајала до 11 часова. Манастир је тог дана изгледао врло жив, што можда никад дотле ннје био. Света је било толико, да" човек јаје баци не би на земљу иало. Старо, младо, све је тог дана још иза белс зоре манастиру дошло, а било их је који су и на дан пре дошди. Певачко омладинско друштво певало је тог дана на служби, а иосле нодне \ међ народом, еветовне песме. Ту је се веселнло до нред само вечс када је се свет у велико ночео разилазити

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Тридесетогодишњица. 4. о. м. навршило се трндесет година од како је црногорски кнез Никола I сео на црногорски престо. Тим иоводом „Глае Црногорца' - доноси на челу листа, преко целе ширине чланак „Тридесет година", у коме се хвали црногорски кнез са својнх нобеда и брига за народ за тих тридссет година. Зађевица на граници. „Глас Цр ногорца" јавља: И ако обје владе, и књ. црногорска ц цар. отоманска, чине све да се одржи мир на грапици, ипак позор мјесних власти у Арбанији као да ннје довољап. Тако јс нрошле недеље, у уторник. једна чета Малисора нрешла нашу гранипу код Андријевице, смерајући да убију Црногорпа. Наша их стража опази, учини узбуну те наши краишници нредусрстну нанадаче и побију се с њима. У том боју погннуо је један Црногорац, а Малиеора нсторнца. Нападачи су сузбијени. Цар. отомански комесар, Тахир-паша, кренуо је из Берана с војском у Плав и Гусиње, да ухвати и казни кривце и да утврдн ред и мир. Наша влада такође упогребила је све мјере да се избјегнс сваки сукоб с Малисорима, као и то да строго испита узрок су-. кобу и да се кривци казне. Нардеба. Услед званичног изве-: штаја ц. к. иоморске владе у Трсту ј да се појавила колера у околиии Меке на источној обали Црвеног мора, црногорско министарство унутрашњих дела, издало је управама црногорских 1 лука нерсдбу, да еви бродови иролалазећи Црвеним Морем који дотакну коју од црногорских лука, буду нодвргнути строгом лекареком прегледу и | стављони под санитетски надзор (кон- ! тумацију) седам дана. Даље, услед говеђе болести (У1'о 1>о- ј У1по), која се појавила у неким местима провинције Тесалије у Грчкој, да предузму најстрожије мере, недоиушта-1 јући увоз говеди живих или мртвих из заражених места, а тако ни отпатке истпх, као и свс остале ствари које долазс у додпр са овим. Војничка вежбања. „Глас Црногорца" ј авл.а н ово: 0 тобџнјској маневри која је п])ошлих дана била у Цикшићу, војени министар Г. Вој Илија Пламенац нримио је од Г. Бој.; Шака Петровића и брпгадира Г. Јова Мартиновића најновољније извештаје. Батернја херцеговачке бригаде при гађању у нишан, како пољским тако брдским топовима. одликовала се у потпуном смислу ове речи : свак је осгао

| изненађен — кажу извештаји — овим ; успехом за кратко време. Најважније је нак шго гађање извршише нросте артилеристи, јер њиховим старешинама боше наређено да етоје сасгчм у дал.ини, Официри у команди и војлици | у извршивању заповеди, показаше навишу тачност. Госнодин војни мини стар одговорио је на извештаје својим признањем било г. Бригадиру Мартиновићу као Официрима и свим тобџијама који су при маневри учествовали. — Отац РаФаило ПетровиЂ архимандрит у Високим Дечанима, дошао је прошле недеље на Цегиње и гост је код Високоиреосвсштеног г. Митроиолита МитроФана. ИЗВЕШТАЈ ! Уираве Професорскот Друштва о свом ј раду и о АЏуштвшом етању од 14. Аирила 1889. до 9. Августа 1890 г. аоднесен другом ■годиш. Збору Профвсорског Друштва држаном 9-11 Августа ов. год. у Веограду. (нАСТАВАк) Према свсму овоме, данас, стоји ПроФесорско Друштво овако: од 81 нашо средњс школе, друштво има у 27 завода које Формадно образоваие друшт. одборе које могућност да се тн одбори створе (јер имају 8 или више од 8 члана што се захтева чл. 10. друшт. прав.ј; у 3 завода имамо по мање од 3 члана (1. Ужичка реалка 2 члана; 2. Ратарска школа у Краљеву 2 члана и 3. Богословија 1 члана). Бројно стање одбора и часништво њихово сада стоји овако: 1. Алекеиначки одбор има 5 чланова; председник одбора г. Иван Ј. Дамјановић, директор. 2. Одбор Београдске 1 гимназије 16 чланова; нредседник одбора г. Ђ. Козарац; деловођа, г. Стеван Предић, проФесор. 3. Одбо]) 11. београдске гимназије: 18 чланова: нредседник одбора, директор г. Др. Никола Ј. Петровић; дедовођа, г. Петар Типа, ироФесор. 4. Одбор београдске ннн;с гимназије: 11 чланова, председник одбора г, Милован МаЈшиковић, директор. 5. Богославија 1 члан. 6. Одбор учитељскс школе, у ЈЈсограду: 9 чланова; нредседник одбо])"а г. Др. Војислав Бакић управитељ. 7. Одбор у Вишој Женској Школи 8 чланова. 8. Одбор београдске реалке: 5 чланова. 9. Одбор ваљевеке н. гимназије: 7

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе НРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(72)

Други дан иосле њиховога саелушавања у Руану, видео јс Рубо да је опасно оклевати, иа се одлучио да ношље Севсрину да походи гоеподииа Ками-Ламота, али не у министарству, него код његове куће, у улици Рошеровој, гдс је сгановао, баш до куће Граиморснове. Северина је знала да ће наћи Ками-.Тамота код куће у један сахат, па се није журида; спремала се шта ће казати, трудила се да у наиред иогоди шта ће јој он одговорити, да се не би ни у чему номела. Баш пред полазак узнемирио ихје неки глас, те је похнтала на пут. Чули су на станицц како гостођа Лебдеова и Филомена причају свуда да ћс управа жеЛезничка отпустити Рубоа, јер налази да се компромитовао ; а што је најгоре, и господнн Дабади, кад је занитан о

томе, није одговорио „не ће", те је тако онај глае излсдао истинит. И тако је било иреко нотрсбно да она отрчи до Цариза и да се заузме за њихову ствар а нарочито да потражи заштите у моћна човека, као што је био нредееднпк. Али поред тога тражења које бц барем било разлог за ноходу, беше један разлог јачи, а то је жива и неодољива потрсба да сс нешто дозна, потреба која нагна кривца да се изда тражећи извесности. Њих је мучи а неизвесност, осећали су сад да им је траг ухваћен, јер им је Жак рекао како се сумња да јс био још један убилац. Они се всћ исцрпашс у нагађањима, тс нашло се нисмо, те истрага се на ново почеда; чекали су сваки час преметачину, затвор. Њихове муке толико им дојадише, да их нлашила и најмања ствар што сс деси око њпх; дошло јо всћ дотле да еу волели да их ностигне катастроФа него да трпе овај непрестани немпр . Одлучиди су се да дођу до извесности и да се више не муч. Северпна ноједе котлет, тако занесена у мисли, да се тргнула као иза сна и зачудида се откуд она ту на том месту. Све јој бешс горко, залогаји јој застају у грлу, па чак није могла ни каву поиити. али је добро учинила што је јеЛа полако, кад јс изишла но ашчинице беше тек четврт посде дванаест. Још три четири сахата ваља утући! Она која је обожавала Париз,

коЈа је воледа трчкарати но по калдрми париској кад дођс, осећала се тако изгубљсна, понлашена, нестриељива да јој је чисто дошло да побегне, да се сакрије. Тротоари се беху већ . осушили, хладан ветар разгонио је облаке. Она изиђе у уЛицу Троншеова, нађе се на цветној Мадле- ; ниној пијаии, нред једним од оних тргова што су на измаку суморних зимских дана окићсни пресдичицом и висибабом. Скоро но сахата ходала је она поред^овога ранога пролећа, занесена у замршене мисли, мислећи на Жака као на каквог непријатеља ког јој ваља разоружати. Њој се чинило да је ушнпла походу у улици Рошеровој и да е тс странс свс иде добро, еамо јој јс остало да задобије ћутање тога момка: а то је онет био мучан носао, у ком се она губила, но глави су јој се врзмали романтични пдановп. Али јс то није умирало, није је плашило, било јој је нријатно као да се љушка на љуљашцц. У^том погледи на један мах у сахат на једном углу; беше један ндесет мунута. Та она није још учннида ноходу ! Опет је обузе плашња од јаве; она се пожури у улицу Рошерову. (НАСТАВИЋЕ СЕ)