Мале новине

V

њенима ире нежењених. Тада еу римски грађани, који су имали троје деце, биди ослобођени од свију намета. За њих су плаћали нежењени. ,Тошје био закон, који је нежењене лишавао наеледства. У Француској, за време револуције, на нежењене ударани су разне великп намети. — Одебљала. Један Француски лист нрича за овај интересан случај. Становници нариске улице Дагер приметили су да иема неке младе, лепе девојке, која је становала заједно са својом матером. Свашта се говорило. Најзад се у ствар умешала и иолиција и претресла стан матере и кћерн. Најзад у једној соби нађу и девојку, која је лежала иа кревету. Из нспита се сазнало да она вс1. читав месец закључана лежи у тој соби, не устајући с кревета. Ствар је у гоме. Она се донала нском веома богатом госиодину. Али њему се чинило да је и сувишс мршава те се за то договори с њеном матером, којој је дао пропиее да храни своју кћер тако, да ноетане дебља. Мати, вршеКи тачно дате јој пропиее, подвргне своју кћер систему храњења. кош јој јс нреноручио ћер кин ноклоник. Онаје ме гула у постсљу, не дозвољавајући јој ни најмањи покрет и четирн пута дневио давала јој јела но рецепту, који к>ј је дао госиодин, У први мах ћерка се бунила против режима, коме су је нодвргли, али је за тим мало по мало навикла на њ и стрпељиво чека евршетак, т. ј. долазак свога поклоника, који ћс и рсшити, да ли јс девојка достигла жељеие размере. Режим овај показао је сјајане резултате: млада суптилна девојка поетала јо најдебља матрона, која се једва креће од угојености. Свакојако да ће овај ноклоник, с овако чудним жељама, бити задовољан. Умро. У Бечу је умро у 88. години познати немачки несник н драматург Едуард БауернФелд. Најпонуларније су било његове комедије. Све своје имање завештао је, за урећење „БауернФелдевог Фонда," који ће од пнтереса награђивати писце најбољих немачких комсдија. — Мађународни конгрес. 1892, год. биће у Чикагу, за време светске изложбе, међународнн медецинскн конкрес жена-лекара, Нов пројекат. „Реви Британик" предлалсе да се Јевропа и А®рика нежу подводним тунелом. — Преписка. Енглески листови јављају, де енглеска краљица Внкторија спрема за штампу нрсписку нринца Алберта с иокојним немачким царем Вилхелмом (тада пруским принцем ре-

гентом) и војводом Ернстом СаксенКобург-Готским. — Најбогатији. У Кантону, у свом дворцу у Хонами, умро је у 60. години најбогатији човек у Китају. Јевронљанима био је познат под именом Гоуква, а право му је име било НгЧи-Сино. Његово је богатство баснословно. Још отац његов у 1839. год. рачунао је то богатство нд 26 милионо долара, Он је то стекао монополом трговања с чајем. Његов дворац, окружен веома дивним баштама, чини знаменитосг у Кантону. Он је нун најразноврснијих ноклона, којима су енглески владаоци обасипали Фирму Г о у к в а.

ТЕДЕГРАМИ 6. АВГУСТА ва. Канцелар Каприви и иемачки посланик Швајниц ићиће у четвртак у Петроград. — Састанак царева био веома срдачан. Они су се аагрлили и послс се возили у отвореним колима. У првим колима седели су цареви, у другим принц Хенрпх и пелики лшез престолоиаследник. Данас је славила регимента преображенске гарде. Цар и царица, цар Вилхелм, прннц Хенрих н сви велики кнежеви присуствовахи су ирегледу војске. На доручку цар наздравио немачком цару а другу здравицу аустриском цару, нијаје данас слава. Цар Вилхелм одговојрио, руским језиком, пијући у здравље руско!' цара- После се цареви шетали по вароши. Софија. Кнез Фердинанд ићи ће јданас на нелолико дана у манастир Рило. Веч. „Политичка Кореспонденциј а" овлашћена је демантовати вест, да је српски посланик Симић молио да га преместе. Мпнистар није нодносио никакву слнчну молбу. Париз. Нашло се, да у скупштини има један посланик више услед погрешног попнса становништва париског. — ..Франс" предвиђа да ће се једна стотина чланова деснице оцепитп и образовати једну независну групу, која ће иристати уз републику. —

динал Лавижери отпутовао јутрос из Париза — „Париз" препоручује да се одмах усвоји нова царинска тариФа према Тунису. Преседник Карно примиће ове недеље руског посланика Моренхајма, који ће му предати орден Св. Андрије у бриљантима. Ларошел. Преседник Карно приспео вечерас да отвори нов басен. Становништво га дочекало одушевљено. Лондои. Цексон изјавио у посланичком дому, да ће влада, у намери да скрати дискусију о адреси, предложити у почетку пдуће сесије врло кратку адресу као одговор на краљевску посланицу. Вечерас су одложене седнице парламента. Престони говор констатује, да су односи с иностраним силама мирољубиви и пријатељски; говори о конвенцпјама закључсним с Немачком и Француском и објављује да су акт конФеренције протПв ропства усвојиле све силе, изузимајући краља Холандије. Регулисање разлика о Новој Земљи заузима сву пажњу владе.

ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ о радњи у Јулу месецу 1890. г. у царинарници на жељезннчкој станици 1-во Увозна радња У току целога месеца довучено је са стране у Србију 306. вагона са 20'191. Колета разне робс у теж: 2,402,964. клгр : У грњој количини у бројано је: 20 вагбна шина жељезничких ; 21 ваг. угља : 3. вагона коња: 1. вакон црепа; 3. вагона пива; 1 вагон артије; 3. вагона шећера; 1. вагон гаса; 1. вагон камена, 14. вагона дасака; 9. вагоиа ексера и челика; 5. вагона окна за нрозоре и 11. вагона цемента. 11-го Цровозна радња, Из Аусро-Угар: иреко Србије за Бу. гарску и Турску нровезено је, 204 вагона са 20.063 Колета разне ]>обе у теж : 1,727.672 Килгр ; На насипу код жељ: моста натоварено јс 32 вагона робе, као нровоз из Ауетро'Угар: за Бугарску. Ш-Ие Извозна радња. Извезено је из Србије за АуетроУгарску: 2956. ком. свиња; 6787.

! ком. волова, 16.472 килг. кожа овчијих и козијих: 1741 кил. црсвз сувих сланих; 27114 кил. оловне и сребрне |руде ; 72 ком. трунаца ораових ; 48 кубн. хвати камена за калдрму. На насипу код жељ : моста натоварено је шлепо ва: 25.644 ком. нинј дуга; и 41- 675 килгр: вуне непране. Из Србије за Турску, р50 буради I иива у теж: 20.000 килог. ХУ-то Манииулац;■ ији. У току целога месеца бешс сведена на 1.952 царин: експедиција. Од овог броја долази: на увозне 721, на извозне 485, на ировозне 197, па смее; тишне 11, на увозие иропратнице 145, на нровозне 201, на поштан. 99, и на нртљажне нропратнице 93 камада. У-то Целокуиан ариход нзноси: По увозној радњи 50.874 - 69 дин. „ нровозној „ 2.670'09 „ извозној „ 26.34Г48 „ „ сместпшној „ 355"42 „ „ ситничкој „ 86'73 „ : Од обртне порезе 40.004-03 „ Свега је пало: 120.332*44' дин. Шала и Забава.

Нови експерименти једног болеоника. | Ту недавно разболв се напрасно .један младиК Ј од јаке ревматичне болоети у, ногама и бодест I га тако стеже, да исти паде и у иоетељу. У ! том стању нозва лекара Н. аа брку помоћ. Лскар Н., — који је малко нопустио у својој ј ревности наспрам болесника — ододни прилиј чно. Болесник у очајаљу позове у томе и другог лекара Г Б., — који на скоро дође и преписо ; болеснику некп напитак а међу тим и ладне облоге на ноге. На скоро за тим дође и лекар Н. који, не знајући за свога претходпика пренише болеснику неку маст, којом болесник треба ј ноге да маже. У оваком стаљу ствари болесник је сам био у забуни, не знајући који ,је лек на ; сопоснцји. У том премишљању паде му једна срећна мисао и реши се да учинн ово: даједну 1 ногу намаже оном машћу, а другу да обмота ладним облогама па који лек боље дјејствује тај и да употребљује. Што намиели то и учини. I Сутра дан дође лекар Ђ. и виде да није енакав Ј резултат од љеговог лека, као што јс очекивао и задиви се кад виде, да је болесник намазао ! једну ногу оном машћу, док му јс он преписао ! да ноге обмота ладним крпама, по све спасој носно сретево, — преиоручујићи му то најстрој жијс — оде. За овим дођв лекар Н. који се зграну кад ■ виде Солесника да је једну ногу сву уч>ачловао ј ладним облогама и нареДи, да се то одма уклони. — јер јс то но све опаено срество противу овс болеети, — наредивши болеснику да се најстрожије придржава прописане му масти јер је то најеигурнији лек противу те болестн. Наредивши то љутну се и оде. Сиромах болесник у чуду ј је, не зиа шта да ради п когада елуша. Оба способна и иекусна лекара а тако сунротни -текови. Најзад реши се да ништа не унотребл.ава и после 2 — 3 ^дана потпуно оздрави. Локарима је рекао да пх је послушао. И они су били задовољни и уверени да је н.ик : лек помогао.

ШЖР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе ИРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(70)

— Дакле, ви одричете? — Јер га ја нисам убио .... А да сам га убио, ноносио бих ее тим, казао бих вам! Денизе ђини нагло, отворн сам врата од нобочне собе. Зовну Жака и упита га: Нозиајете ли ви овог човека? — Познајем, одговори машинист изненађено. Ви1>ао сам га некад код Мизарових. — Не, не Је ли то онај човек што је био у вагону, убилац? Жак на један мах посгаде опрезан. У осталом није га познао. Убилац је био мањи, црњи, Он поче околишити: — Не знам, не могу рећи Ја вас уверавам, господине, да не могу казати

Денизе и нс сачека док изговори, него зовну Рубовљеве. И њих упита: Познајегс ли вн овог човека? Кабиш се једнако смешио. Пије се чудио климнуо јс мало главом Северипи, коју је познавао док је била девојка н боравила у Кроаде-МоФрау. Али се Северина и н.ен муж тргоше кад га видеше ту. Сетише се, да је то онај ух^пшен човек о коме је говорно Жак, због кога су их на ново испитивали. И Рубо је стајао као укопан, спопаде га страх кад виде да, овај момак наличи на оног измишњеног убилца кога је он измислио и оппсао различито од евог изгледа. Тако се десило случајно, и Рубоа је то тако збунило, да ннје умео одмах одговоритп. — Дакле, познајете ли га ? Али за Бога, господине, ја вам и опет кажем, да јо оно био нрост упечатак, неки човек што се очешао о мене.... Овај је доиста онолики коликИ је и онај, а нлав је, а без браде је— Дакле, ви га нознајете ? Рубо беше нритеран што но веле до дувара. Сав је дрктао од неке непојамне унутарње борбе. Нагон да себе сачува освоји га. Не могу рећи поуздано. Али има сличности, има заиста много сличности. Сад Кабиш поче псовати. Досадише му ве1.

те приповетке. Хтео је да оде, није он злочинац" Крв му јурну у главу, поче лупати песницама, беше тако страшан, да је судија морао зовнути жандарме да га одведу. Денизе је ликовао, кад је видео толико беснило, то отимање нападнутога звсра пгго хоће да јурнс напрсд. Сад јс је био утвр ])Сн са свим у своме уверењу. — Јесте ли му видели очи ? Познајем ја њих но очима.... 0 сад смо на чисто е њим, ухватили емо га ! Рубо и Северина еамо се згледаше. Шта .је еад ? Свршена је ствар, они су спасени, јер је суд ухватио злочинца. Они у црви мах беху мало збуњени, гризла их је еавеет што су били приморани да одиграју таку улогу. Алн их брзо обузе радост, за чае нестаде њихове грнже: они се насмешише Жаку, чекали су спокојни кад ће их суднја отпустити све троје. У том одаџија унссе неко нисмо и даде судији. Господин Денизе седс одмах за свој писаћи сто и поче читатп пажљнво, а заборави сва три еведока. То беше нисмо од .мпнистра, саветује му да се претрпи и причека док стигне ново упуство. (НАОТАВИЋК СЕ)