Мале новине

њенима пре нежењених. Тада еу рим- ј ски грађани. који су имали троје деце. били ослобођени од свију намета. За њих су нлаћали нежењеши. Још је био закон, који је нежењене лишавао наследства. У Француској, за време револуције, на нежењене ударани су { разне великн намети. — Одебљала. Један Француски лист ! прича за овај интересан случај. Ста- ј новницп иариске улице Дагер приметили су да нема неке младе. лепе девојке, која је станова-ла заједно са ј својом матером. Свашта се говорило. Најзад се у ствар умешала п нолиција и претресла етан матере и кћери. Најзад у једној собн нађу и девојку, која је лежала на кревету. Из испита се сазнало да она већ читав м.есец закључана лежи у тој собп, не устајући с кревета. Ствар је у томе. Она се доиала неком веома богатом госиодину. Али њему се, чинило да је и сувише мршава те се за то договори с њеном матером, којој јс дао прописе да храни своју кћер тако, да посгане дебља. Мати, вршећи тачно дате јој ирописе, нодвргпе своју кћер систему храшења, кот јој је нреиоручио ћер кин поклоник. Онаје аеетула у постсљу, не дозвољавајући јој нн најмањи покрет н четпрн пута дневно давала јој јела по рецепту, који јој је дао госиодин, У ирви мах ћерка се бунпла против режима, коме су је подвргли, али је за тим мало по мало навикла нањи стрпељиво чека свршетак, т. ј. долазак свога поклоника, који ће и решити, да ли јс девојка достпгла жељене размерс. Режим овај показао је сјај&не резултаге: мдада суптилна девојка постала јо најдвбља матрона, која сс једва креће од угојености. Свакојако да ће овај поклоник, с овако чудним жељама, бити задовољан. — Умро. У Бечу је умро у 88. години познатн немачки несник н драматург Едуард БауернФелд. Најнопуларније су било његове комедије. Све ј своје имање завештао је, за уређсње „БауернФелдевог Фонда," који ћс од интереса награђивати ппсце најбољих немачких комсдија. Мађународни конгрес. 1892,год. биће у Чикагу, за време светске изложбе, међународии медецински конкрес жена-лекара, Нов пројекат. „Реви Британик" | иредлалсе да се Јевропа н А®рика вежу ј подводним тунелом. — Преписка. Енглески листовн јављају, де енглеска краљица Викторија ! спрема за штампу прениску принца Алберта с покојним немачким царем Вилхслмом (тада пруским принцем ре-

гентом) п војводом Ернстом СаксенКобург-Готским. Најбогатији. У Кантону, у свом дворцу у Хонами, умро је у 60. години најбогагији човек у Китају. Јевропљанима био је познат под именом Гоуква, а право му је име било НгЧи-Сино. Његово је богатство баснословно. Још отац његов у 1839. год. рачунао је то богатство нд 26 милионо долара, Он је то стекао монополом трговања с чајем. Његов дворац, окружсн веома дивним башгама, чини знаменитост у Кантону. Он је нун најразноврснпјих поклона, којима су енглески владаоци обаснпали Фирму Г о у к в а. ТЕЛЕГРАМИ 6. АВГУСТА Нарва. Канцелар Каприви и немачки посланик Швајниц ићиће у четвртак у Петроград. — Састанак царева био веома срдачан. Они су се загрлили и послге се возили у отвореним колима. У првим колима седели су цареви, у другим принц Хенрих н велики кнез престолонаследник. Данас је славила- регимента преображенске гарде. Цар и царица, цар Вилхелм, принц Хенрих и сви велики кнежеви прису ствовахи су ирегледу војске, На доручку цар наздравно немачком цару а другу здравицу ауетриском цару, чијаје данас слава. Цар Вилхелм одговорио, руским језиком, иијући у здравље руског цара. После се цареви шетали по вароши. Софија. Кнез Фердинанд ићи ће данас на нелолико дана у манастир Рило. Леч. „Политичка Коресионденција" овлашћенаје демантовати вест, да је сриеки посланик Симић молио да га иреместе. Министар није нодносио никакву сличну молбу. Париз. Нашло се, да у скупштини има један посланик више услед погрешног пописа становништва париског. — „Франс" иредвиђа да ће се једна стотина чланова деснице оцепитп и образовати једну независну групу, која ће иристати уз републику. —

динал Лавижери отпутовао јутрос из Париза — „Париз" препоручује да се одмах усвоји нова царинска тариФа према Туиису. Преседник Карно примиће ове недеље руског посланика Моренхајма, који ће му предати орден Св. Андрије у бриљантима. Ларошел. Преседник Карно приспео вечерас да отвори нов басен. Становннштво га дочекало одушевљено. Лондон. Цексон изјавио у посланичком дому, да ће влада, у намери да скрати дискуспју о адреси, нредложити у почетку идуће сесије врло кратку адресу као одговор на краљевску посланнцу. Вечерас су одложене седнице парламента. Престони говор констатује, да су односи с иностраним силама мирољубиви и пријатељски; говори о конвенцнјама закљученим с Немачком и Француском и објављује да су акт конФеренцн.је против ропства усвојиле све силе, изузимајући краља Холандије. Регулисање разлика о Новој Земљи заузима сву пажњу владе. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ о радњи у Јулу месецу 1890. г. у царпнарници на жељезнпчкој станици 1-во Увозна радња У току целога месеца довучено је са стране у Србнју 306. вагона са 20" 191. Колета разне робс у теж: 2,402,964. клгр : У грњој количини у бројано је: 20 вагбна шнпа жељезничких ; 21 ваг. угља ; 3. вагона коња: 1. вакон црепа; 3. вагона пива; 1 вагон артије; 8. вагона шећера; 1. вагон гаеа: 1. вагон камена, 14. вагона дасака; 9. вагона ексера н челика ; 5. вагона окна за прозоре и 11. вагона цемента. 11-10 Цровозна радња, Из Аусро-Угар: нреко Србије за Бу. гарску и Турску нровезено је, 204 вагона са 20.063 Колета разне робе у теж : 1,727.672 Килтр ; На насину код жељ: моста натоварено је 32 вагона робе, као провоз из Аустро - Угар: за Бугарску. ГП-Ке Извозна радња. Извезено је из Србије за АустроУгарску: 2956. ком. свиња; 6787.

Ј ком. волова, 16.472 килг. кожа овчијих и козијих: 1741 кил. цревз сувих сланих ; 27114 кил. оловне и сребрне , руде ; 72 ком. трупаца ораових ; 48 кубн. хвати камена за калдрму. На насипу код жељ: моста натоварено је шлепо ва: 25.644 ком. ниндуга; и 41- 675 кнлгр: вуне ненране. Из Србије за Турску, ^350 буради I пива у теж: 20.000 килог. 1\ -то МажшулаП; и ја. јУ току целога месеца беше сведена на 1.952 царин: експедиција. Од овог броја долази: на увозне 721, на из1 возне 485, на провозне 197, на смес. тишне 11, на увозне пропратнице 145, |на провозне 201, на поштан. 99, и на нртљажне пропратнице 93 камада. У-то Цељокуаан арижод пзноси: По увозној радњи 50.874 - 69 дин. „ ировозној „ 2.670'09 „ извозној „ 26.341'48 „ „ сместпшној „ 355-42 г „ ситничкој „ 86'73 „ Од обртне порезе 40.004-03 „ Свега је пало: 120.332-44 дин. ■к • л 1 :-«• ч * . ■ . ' Шала и Забаза. Нови експерименти једног болееника. Ту недавно разболе ое нанрасно један мдидкћ | од јаке ревматичне болеети у ногама и болест | га тако стеже, да исти паде и у постељу. У том сташу позва лекара Н. за брзу помок. Лекар Н., — који је малко нопустио у својој ревности наснрам болесника — одоцни нрвди| чно. Болесник у очајању позовс у томе и другог лекара Ђ., — који на скоро дође и пренисо I болеснику неки напитак а међу тим и ладне облоге на ноге. На скоро за тим дође и лекар Н. који, ие знајући за свога претходнша иреI ннше болеснику неку маст, којом болесник треба ноге да маже. У оваком стаљу стиари болесник је сам био у забуни, не знајући који је лек иаеоноснији. У том иремишљању паде му једна срећна мисао и реши се да учиии ово: да једну ногу намажс оном машћу, а другу да обмота ј ладним облогама на који лек боље дјејствује тај и да употребљује. Што намисли то и учпни. ј Сутра дан дође лекар Ђ. и виде да није онакав ! резултат од његовог лека, као што је очекивао и задиви се кад виде, да је болесник намазао | једну ногу оном машку, док му је он преписао I да ноге обмота ладним крпама, но еве епасој носно сретсво, — препоручуји1ш му то најстронсије — оде. За овим дође лекар II. који се зграну кад | виде болесника да је једну ногу еву уфачловао , ладним облогама и нареди, да се то одма уклони, — јер је то но све опасно ерество противу ове болести, — наредивши болеенику да се најстрожије придржава прописаке му масти јер је то иајсигурнији лек противу те болести. Ларедивпш то љутиу се и оде. Сиромах болесник у чуду је, не зна шта да ради п когада слуша. Оба епоеобна и искусна лекара а тако супротни лекови. Најзад реши се да ништа не употребл.ава и после 2 — 3 а дана потпуно оздрави. Лекарима је рекао да нх је послушао. 11 они су били задовољни и уверени да је и.ии лек помогао.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН I Емила Золе I ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (70) | | — Дакле, ви одричете ? — Јер га ја нпсам убио .... А да сам га убио, ноносио бих се тим, казао бпх вам! Дснизе ђипи нагло, огвори сам врата од побочнс собе. Зовну Жака и упита га: Познајете ли ви овог човека? — Познајем, одговори машинист изненађсно. Виђао сам га некад код Мизарових. — Не, не Је ли то онај човек што је био у вагону, убилац? Жак на један мах постаде оирезан. У осталом није га познао. Убилац је био мањи, црњи, Он поче околишити: — Не знам, не могу рећи Ја вас уверавам, господпне, да не могу казати

Денизе н не сачека док нзговори, него зовну Рубовљеве. И њих упита: Познајетс ли ви овог човека? Кабиш се једнако смептио. Није се чудпо климнуо је мало главом Северини, коју ,је иознавао док је била девојка н боравила у Кроаде-МоФрау. Али се Северина и њен муж тргоше кад га видеше ту. Сетише се, да је то онај ухапшен човек о коме је говорно Жак, због кога су нх на ново пспитивали. И Рубо је стајао као укопан, спопаде га страх кад виде да. овај момак наличи на оног измишњеног убилца кога је он измислио п описао различито од свог изгледа. Тако се десило елучајно, н Рубоа јс то тако збуиило, да није умео одмах одговорити. — Дакле, познајете ли га ? Али за Бога, господине, ,ја вам и опет кажем, да јо оно био прост упечатак, неки човек што се очешао о мсне Овај је доиста онолики колики је и онај, а нлав је, а без браде је— Дакле, ви га нознајете ? Рубо беше нритеран што но веле до дувара. Сав је дрктао од неке непојамне унутарње борбе. Нагон да себе сачува осво.ји га. Не могу рећи поуздано. Али има сличности, има заиста много сличности. Сад Кабиш ноче псовати. Досадише му већ

те прпповетке. Хтео је да оде, нпје он злочинац" Крв му јурну у главу, поче лупати песницама, беше тако страшан, да је судија морао зовнути жандарме да га одведу. Денизе је ликовао, кад је видео толико беснило, то отимање нападнутога звера пгго хоће да јурне напред. Сад је је био угврђен са свим у своме уверењу. — Јесте ли му виделп очи ? Познајем ја њих но очима.... 0 сад смо на чисто е њим, ухватили смо га ! Рубо и Северпна само се зглсдаше. Шта је еад ? Свршена јс ствар, они су спасени, јер | је суд ухватио злочинца. Они у нрви мах беху мало збуњснн, грнзла их је савеет шго су били приморани да однграју таку улогу. Али пх брзо обузе радост, за чае нестаде њихове гриже : онп се насмешише Жаку, чекали су снокојни кад ће их судија огпуститп све троје. У том одаџија унсее неко писмо и даде судијп. Госнодин Денизе седе одмах за свој писаћи сто и ноче читати пажљпво, а заборави сва три сведока. То беше нисмо од .министра, саветујс му да се претрпи и причека док стигнс ново уиуство. (НАСТАВИЋК СЕ)