Мале новине

л

декара. Тако је властима јављено, да је нека седамнаестогодишња девојка оболела од колере. Кад је код ње дошао лекар, већ је умирала и ту је сазнао да је већ два дана болосна и да је дан пре примила носледње нричешће, Пошто сиромаси, ако и не зову лекаре, иду свешгеницима то је архијеиископ наредио свештеницима да увек питају је ли био лекар и да пријаве сваки случај. Ту скоро нашла је полиција у некој сувоти сиромашну жепу с две младе кћери, од којих је једна умрла од колерс, а друга обо-! лела. Та је жена релла да су је силом истерали из куће, кадјој је првај кћи оболела. Неки човек, коме је жена; оболела, није нустио лекара к њој, бранећи своје кућне право оружјем, док га пису силом укротили. Други опет неће да даду болеснику ; ек, јер се боје да није отров.

СМЕСИЦЕ Умирање у Аустрији. Како извешће централне стастичко комисије констатује, били су ланска године у Аустрији в.рло повољни здравствени ј одношаји у становништву. Помор већ Ј није 10 година био тако цовољанкао | лани. Умрло је свсга 646.777 особа, или за 39.786 мање него ли у ирошлој ј години што чини Г) 79 %. На сваких 1000. становника дошло је једва 27.25 ; помора. Такомалиброј помора имамало еврепских држава. 0 друге етране опст је број порода растао. Год. 1889. било их је 898.350, или за 8449 више, него пређашње године. На 1000 девојака набројило се 1064 дечака. Колико има новина на свету ? Неко је овим питањем разбијао главу па је израчунао, да број новина из ноеи 41.000. Од тога долази 24.000 на Јевропу, и то 5500 на Немачку, 3500 на Аустро-Угарску, 4000 на Ен глеску, 4100 на Француску, 1400 на Италију, 850 на Шпанију, 800 на Ру сију, 450 на Швајцарску, по 300 на Холандију и Бслгију, а остатак на Шведску, Норвешку, Данску, на бал-; канске земљс и Португалију. Сједињене америчке државе имају 12.500 новина. Канада и Ауетралија 600. Од 300 новппа којс излазе у Азији, 200 долазе на Јапан. У Африци изладн само 200, на сандвичком острву само 3. На енглеском језпку има пх 17.000, на немачком 7800, на француеком! 6800, на шцањолском 1800, на талијансгом 1.300.

ТЕЛЕГРАМИ 7. АВГУСТА

Еарва. Јуче после службе божје цар Вилхелм је први пољубио крст, а посде њега њега дошли су цар, царпца и остале високе особе. Атина, Принц Ђор!)е, син престолонаследника Констатина крштен је у нрисуству целе краљевске породице и дипломатског тела. Нарва, Цар Вилхелм остаје овде до 9Ј о. м. Идуће две ноћн провешће у Гомонтову, у ПетерхоФ ће стићи 11. о. м. где ће се укрцати у суботу. - Јутрос у 9 часова цареви су отишлн на земљи- ј ште маневра у Јармбургу, где | су изјахали коње. Авакгорда западног корнуса ве!1 се кренула ка Јармбургу, који је заузео источни корпус. Западни корпус иде током реке Нарве; непријатељ ће се повући иза реке Лонга. Западни корпус Форсисаће сутра пролаз Ј реке у околини Јамбурга. Цариград. „Ажанс де Константинопл" изјављује, да је неистинита вест, по којој је енглеско : иосланство у Цариграду извештено о ттојави колерс у Николајеву, и са свим је иротивно изнештају, које је добило то посланство. Лондон. Једна „Тајмсова" де- : неша јавља, да је политичка и Финансиска ситуација у Монтевидеу веома запета. Председник републике мораће предузети војне мере. Њу-Јорк. Сан-Салваторски агенат у Мексици добио је једну депешу од генерала Езете, у којој се вели да пре говори о миру теку повољно. Како „Њурјошки Хералд" јавља, мир је већ закључен. К Њ ИЖЕВ Н 0 С Т

Уредништво је добило на приказ ове нове књиге и листове: V1 е 11 а с. бр. 33, с овом садржином: Бсличајној сјепи најумнијега Илира Ивана Мажуранића, несма Јована Храниловића. — Преторијанац, хисторична приповијест из 18. вијека, пише Јосип Еуген Томић (наставак). — Над гробом Ивана Мажуранића, песма Рикарда Каталинића Јеретова. — Млади дани, наиисао Франсоа Коие (наставак) Име Хрват у 'хисторији славенских иарода (наставак). — Апулсјева прича о „Амору и Психи" (наставак). Стари боеански написи, написао др. г 11иро Трухелка (наставак). — Листак. — У овом је броју Трутовскога слика „Невољник". Статистика држава балканскога полуострова II. Кнежевина Бугарска Источна Румелија- [Гнежевина ]Ј,рна Гора — Босна и Херцеговпна, Саставио Ст. Грујић ђенерадштабни мајор у оставци редован проФссор геограФије и статистике иакраљевско -сриској војпој академији. У Београду. Штамиаио у штамнарцји краљевине Србије. 8°, стр. 161. Цена Г50 дин. Беседа на иарастосу свима погниулим борцима за веру и отачаство, говорио у саборној београдској цркви 15 јуна нротојереј Живојин Јовичић ироФ. богословије. У Београду, штамиарија Иетра К. Танасковића до дслијске чесме 1890. год. 12° стр. 12 Цсна ? ј \ј\ј\јхг\ј\>^~~—*—

радом п жртвама може утрти пут српској лепшој будућности. На дан, када је прошле године Његово Беличанство, наш млади и узвишени Краљ, положио темељ Светосавском Дому, 10. августа, Управа ћс се друштвена уселити у Дом, и у њему нродужити свој патриотски посао. Због намешгања његових нросторија и потребних приггрема, свечано отварање дома одложено је за 29. август, који дан је одрсђен за извлачење друге лутрије друштвене. А пресељење друштвене Светосавске Школе и Пансиона извршиће се 1. сентембра. Управи је друштвеној част, да на свечаност отварања Дома, 29. авгуС т а, аозове све добротворе и чјшноае друштвене, и све радољубе и аријитеље сраске, из свију крајева сраства, те да својим многобројним присуством увеличају овај натриотски чин, да тимс даду полета живљем и срећнијем раду на велпкој народној мисли. Управа се обраћа на своје пододборе с молбом, да јој до 20. ов. мес. ношљу новац и остатак неиродатих срећака, пошто се дан извлачеша друшгвене лутрије неће одлагати. А све родољубе, којн би желели, да као гости приеуствују свечаном отварању дома, моли, да јеј се на 2 дана ранитс таве. Бр. 668. 7. августа 1990. г. Београд Председник Друштна Св. Саве. Свет. Николајеви!«. Тајник, Ср. Ј. Стојковић.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Пододборима, аовереницима и аријатељима друштвеним. Управа Друштва Св. Саве радосна је, што може својим пододборима и! повереницима, као и свпма радољубима и пријатељима друштвеним јавити, да је зидање < 'ввтосавког дома довршено. Срнско јс радољубљс пру•жило управи толико срестава, да је ова зграда, великих размера, могла бити за годину дана нодигнута. Под окриљем и знамењем Првог иросветитеља српског а с натриотским и културним задатком, који му је намењен, Светосавски дом стоји данас узвишен на част и нонос друштвених добротвора, који за њ не ножалише жртава; стоји на углсд срискога радољубља, подстичући на рад и на новс патриотске жргве, и опомињући, да се само

ДОБНИХ СТАНОВА за самцв или омање породице, еједном, две или више соба: намештених или без намештаја, има одмах за давање под кирију у мојој новој кући. Уиитати у „Балканији" или потписанога. Пера Тодоровић. АГ магараца маџарске расе, (^. нешкопљеннх, што већег . I раста и два мазгова, купују се одмах. Обрати се Паји Убавкићу винару више „Славије".

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМЛН Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

71)

Тисмо је јамачно нокварило радост његову јер му лице биваше све озбиљније, најзад постадс хладно и неномично. Он у један мах диже главу и погледа сумњиво у Рубовљеве. Они се иренуше из своје кратке радости, опет их подиђе језа, осећаху да су онет ухваћени. За што их је ногледао '? Да нису у Паризу нашли оне две три наиисане врсге, ону злокобну цедуљицу која им је страх задавала? Ссверина је нознавала добро господина Ками-Ламота, виђала га је често код иредседника, и знала је да је он одређен да доведе у ред хартије иокојникове. Рубо се оиет љуто вајкао у себи, што није иослао у Париз жену: она би учинила потребне ноходе, барем бн изредила заштиту у главнога секретара, ако би железничко друштве, прнну-

ђено рђавим гласовима, хтело да га отнусти из службе. И обоје су гледали јсднако у судију, Обузимао их је све више страх, видсћи како се он мргоди, очевидно због тогн писма, које му је побркало сав пОсао. Деиизе остави иисмо, поћута мало замишл>еп, гледећи у Рубовљеве и у Жака. Па онда рече гласно или али за себе: —- Лепо! Видећемо, све ће се наетавити.... Ви можете ићи. Али кад сви троје нођоше, он не могаше отрнсти, да не осветли озбиљну такчку која је нобркала његову истрагу. И ако му се препоручуј е да не чини ништа до новога уптства, он онет рече: — Али причекајте мало, имам још нешто да вас уиитам. Рубо и Северина застадоше у ходнику. Врата су била отворена, али они нису могли отнћи: нсшто нх је задржавало, веома их копкало што се сад ради унутра код еудије, нису могли отићи док не чују од Жакаштагаје судијајош иитао. И они онет седоше на ону клупу, где су чекали неколико сахати,- беху троми, клонули, ћутали су. Кад Жак изиђе, Рубо једва устаде. — Чекали смо вас, заједно ћемо до станице . . . . А шта би ?

Жак окрете збуњено главу, као да хоћаше уклониги се исиред Севсрининога погледа унртога у њега. - Не зна више ништа, тек тумара, рече најзад. Ето сад ме птао, да нису била двојица. Ја сам у Хавру рекао, како како сам смотрио нешто црно на ногама старчевим. па ме питао за то . . . . Он канда мисли да је оно био покривач. И послао је да се нађс покривач, па је требало да кажем . . . . Па за Вога — јест, можда је био покривач! Рубовљеви задрхташе. Намирисали су им траг, једна рсч овога младића може их уиропастити. И сви троје изађоше из суда ћутећи, жена у среди међу њима, Кад су биди на улици, Рубо рече: — Збиља, друже, моја жена мора отићи неким нослом у Париз на један дан. Ви ћете бити тако љубазни да је нроведете тамо, ако јој устреба ко. V. Тачно у једанест сахати и иетнаест минута чу се знак од моста европскога, два правилна звука трубе, ексирес из Хавра, нолази из тунеа багигоолскога. Воз брзо дојури да станнце звизнувши кратко, нушећи се и цаклећи мокар од кише, која га гони једнако од Руана. (НАСТАВИЂЕ СЕ)