Мале новине

Сензациона новина. Из шгтампе јс шишла раније иријављена књижица . Македонски Словени" без које не би требала да буде ни једна српска кућа. У књижици тој, која говори о ЈСрбима у Македонији, има толико нових научних етнограФских проналазака, дајс ми рачунамо у најзнатнију иојаву овс врсте. од кад се у нас о томе почело говорити. Наш уважени књижевник „Старина Драгаш" који се неко време био са јавности уклонио, сво сад рикнуо јс као оно рањени лав на заблуду, која је до скора владала, п на неправду, која се чини срцском племену, осуђеном на иајтежа искушења. Ми препоручујемо ову књижицу сваком Србину. да је на — памет изучи. * Неред. Прексиноћ је пред каваном г Златног Јагњета" био неред, који су направили неколико напитих људи, узнемиравајући п нападајући госте. Власт се морала и сама умешати, те ухапсила оне који су правили неред. * Отпутовао. Г. Спасович је ономад отнутовао у Солун, одакле ће у СоФнју и Цариград, на одатле натраг у Русију. Личне вести. Г. 1Таја Јовановић, наш свуда уважени и омиљени сликар, нриспео је ономад и бавиће се ирилично времена рад својих нриватних иослова. У б о ј и ц а. Као да нема суда Рашковићу, комееару на стаиици? Изгледа као да је он тамо постављен у нарочитој мисији: Д«■ грди људе., да шамара свет'!■! Права убојица, која се нотуцала по свету — ни сама не знајући за што!... Толике су тужбе већ избиле на новршину о нападању ове убојице; и опет ништа! Њему као да се повлаћује, јер и дал^е наставља, своју дужност са иретњом, грдњом и — шамаром. Ту ире неког дана нанао јс једнога гроФа — саветника из астро -угарскога поеданства на начин, којн нс нриличи једном ерпском државном комесару, псго — америчком хамалииу. Савстник се нашао у чуду и одјурио је г. Сави Грујићу. Штаје овај урадио не знамо; алн, да Рашковпћа неће заболети глава — то знамо! Не бранпмо ми овога човека за то, што је гроФ, и што је аустро-угарски савстник. Не. — Ми се иеЈј удварамо никоме па ни људима ове врсте! То зна свак. — Али, доносећи овако нсподобну и жалосну нојаву, која се десила на станици престонице напхе Краљевине, хоћемо да сс запитамо:

Како ли код Рашковића иролазс тек она лица, која нису гроФОви и саветннцн. а имају по несрећи с њиме каква носла'?!... Чигајте наше локалне лиетове, па ће те видети како. -V: „Велика Србија" и аустријска дипломација. Дариградски лист „ГеМопИеиг ОпеШаГ' јавља да је нота коју је нод- ј нео нредседиику српског министарства ' I Марко Иалавичини, отнравник послова аустро-угарског посланства иоводом говора Драг. Илијћа, Симе Аврамовића ц осталих говорника приликом скорашњег митинга „Велике Србија," веома категорички написана, и тражи да се сузбију нанади нротив аусгро-угарске ј државс. Генерал Грујић примио је ноту и одмах је послао у Беч једну денешу. у којој изјављује, да влада нема ничег заједничког са овом маниФеегацијом, и да за њу у напред није ништа знала. Међу тим се ипак очск)'је поводом овога нова нота од стране Аустрој Угарске. Ма да је ова вест демантована једном, ипак она није престела да циркулише више по страној штампи као истинита. * Изасланик шумадиског кола јахача „Књаз Михаило," г. Петар Т>. Нушић, коњичкп канетан, нримљен је у аудијенцију од Њ. В. Краљице Наталије, којој је ноднсо статуте друштвене и известио је о припремама, које се чине за прву изложбу и трку шумадиског кола за 4. септембар о. г. Њено Величанство нримила је веома пријатно г. Нушића и са задовољством саслу ; шала извештајс г. Нушићеве. I'. Ну-: шић је походио и краљевског намесника г. Ристића и сву г. г. министре, ■ известио и њих о номенутим припремама, дао им друштвсис статуте, и свуда :је нашао на одобравање п бадрење: | за иетрајност у раду. ; Овом приликом напоменућемо, даје: г. Нуши]1 израдио олакшицу за подвоз до Крагујевца нриликом трке и изложбс. 4. сентембра, те се надамо ; да I) е том приликом што више љуби 1 теља витештва и економног напретка | и родољуба носетити нрву престоницу обновл.еие Србије.

ДОМАЂЕ 8ЕСТИ Среска болница у Бољевцу. „Тимочанин" јавља да је г. министар унутрашњнх дела рсшпо, да ее у Бољевцу о државном трошку ноднгне среска

болница. Ми се овоме радовати можемо, вели иоменути лист, јер вслики део становоишгва среза бољевачког пати одразних прилепчивих болести." * Са збора „тнмочког кола јахача." Иети лист јавља: 6. о. м. држан је збор тога удружења, на коме су усвојени штатути, изабрана управа и извршен упис у чланство. У унраву су ушли: А. Миладиновић за председника, за нотпредседнике г. П. Грубић, командант батаљона и г. Т. Милошевић, о к р. м а р в . л е к а р, з а б л а г а ј н и к а Цанко Петковић, благајник штедионнце, за деловођу А. Николић трговац, а за чланове управе г. г. Д. Инковић адвокат. Дим. II. Вучковић пснз. начелник окр., Здравко Николић лебар, М. Јовановнћ — Леседренац, Љ. Ивковић, Сгојан Пајић, Васа Лазаревић, Васа Најдановић, Петар Николић — Планиничашш, Идија Бошковић, нресед. општ. суда.

ИЗВЕШТАЈ Упраое Професорскога Друштва о своме раду и о друштвеном стању од 14. Аирила 1 889. до 9. Августа 1890 г. аоднссен другом годгки. Збору Професорског Друштва држано.ч 9-11. Августа ов. год. у Ђеограду. (НАСТАВАК) II. Прелазећи на извештај о раду Унравину за пр. годину, Управа је слободна подсетитп ноштоване другове на онај извод из Управиних записника, штампан у II. св. „Наставника," где је изнесен рад ио главнијим иитањнма, која су пред Управу излазила. Ово је ослрбађа од ионављања неких ствари п даје могућност да се извештаг задржи на најважнијим предметима, Већ из поменутог штамнј извода занисника могло се видети колико се бриге у Управи поклањало потреби нокретања јсднога, листа, као органа друштвеног. Од 11 Управних састанака пр. год. мало их је, на којима, поред осталих нитања, није додирнута ова или она страна покретања листа. Баш да онај члан наших правила, који говори о начинима остваривања друштвених задатака. и не иетиче на прво меето: „издавање нарочитог диста," јасно је, да то мора бити један од нрвих и најглавнијих или баш главнн носао нашег удружења. Мисао о друштвеном листу морала је лебдити прсд очима свију нас још при оснивању

ПроФ. Друпгтва. Удружсње на овакој оенови и с оваким циљевима, као што је наше, и не могу имати бољих ну:това и јачих средстава за оствари! вања својих намера, него што је ства| рање једног органа, где би се прикуј пили с в и т р у д б е н и ц и ј е д н о г а ; заједничког посла. | Ово је управа имала на уму, када | се, може ее рећи, ножурила с покре; тањем „Наставника." Желела је што ! пре створити место, где ће се, као на ; каквом трајном збору. нретресати сва нитања која нашу школу, нарочиго нашу средњу школу, додирују, где ; ће се указивати на све добре и лохпе ј стране њене, где ће се износити на! прецн што их је она учинила код на: преднијих народа, где ће се стећи сви ј посленици на нашој српској средњој школи. Без сумње је одвећ рано, да се ио малом броју до сада штампаних свезака друшгв. листа већ закључује, ! колико има и.ц-деда да ће се Управина ј надања остварити и у колико досада1 шњп сад])жај „Наставника" одговара ; изнесеним жељама. Али је тек несуI мњиво да од наше љубави и ода| ности ка нослу који радимо, од јачине • нашег интересовања за школу и љен напредак, од жеље да узвишеном нослу образовања народног подмлатка, ; нриномогнемо својим мисаоннм при ј лошцима, својим умхтим силама, да ћс од тога и као израз свега тога завиI сити и нанредак нашега Друштва, на н снага и углед његовог органа | „Наставннка." Хонорнеање до сада унотребљеннх радова у „Наставнику," садашн.а Уирава није изврхпила. Ми слила је да треба причекати бар да изиђу внше свезака листа, како бн се ; н награда с погледом на величину н важност радова а нрема стању друшг. ; благајнице могланравилиије одредити. Овај посао чека обновљену Унраву. Једини до сада дати хонорари јееу | она цлаћахва друштвена за одпггам! павање нских радова приМљених у I лист, а ио изјављеној жељи дотичних | нисаца. Тако јс из II и III св. „На! ставника" отштампано у г )00 егземплара „Цутовање наставхшка и у»еника Н. бсогр. гимн. но Србији" за штамну нри})едио Др. Ник. Ј. Петровић. Из IV св. Наставника отштам| паће се у 300 егземплара чланак „ Пнј тање о Ттрилу н Методију" нревод г. X. Ирлера, и у 100 егземплара „Од Кладова до Костоца" чланак г. Пере Павловића. I Хонорар пак за уређивање и коректуру листа износио је 50 динара | Месечно. Са излажењем „Наставника" стоји

ПОДЛИСТАК КРВ&В& ГОДЕНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

П0ВЕЛЕЖИ0

П ера Т одоровић 8

(135)

Некад и сад Изишав из Параћина, наш снровод пође право јовановачкпм друмом и мп већ мишљасмо да ће нас у Алексинац. Али не потраја дуго, кад ми угледасмо где се од главне телеграФске линије одваја у дево привремена линија пољског телеграФа, кака-в се обично гради у рату на брзу руку, за нривремену послугу. То је обична телеграФСка жица, прикачена на танке, сниске мотчице, које је лако и побити и ишчупати, и преместити. Крај ове привремене линије с лева

и десна бнлоје посечено и искрчено џбуње и дрвета. По свему се видело да је ово нопа телеграфска лшгаја, начињена тек нре неколико дана, да је грађена на брзу руку и да је намењена некој нарочитој потреби. За мало на нам јс и та потреба бида јасна. Кад до})Осмо до те нове жице, наш скровод крете с главнога друма, савп у лево н по(>е п])авце поред нове линије. Правац је водио Св. Петки и Честобродици, која се кроз беличасте облаке црнила у даљини. Сад смо у главноме већ знали куда нас воде — у Бољенац или у Зајчар. Али што баш тамо ? — то ннко не би умео рећи. Догађаји што су се на тим крајевима развили за ово десетак последњих дана нама су били сасвим непознатн. Док су ишла кроз варош и по равном насииу. наша су кола јурила у касу, али сад наиЈјоше на меко, расквашено земљиште ; точкови почеше пронадати, и спровод иоће у корак. После два часа таква хода стигнемо пред механу код манастира Св. Петке. Примичући се тој механн ја још из далека угледам пред нама некаква кола, покривена арњевима, а крај кола јаше, с пушком о рамену, некаква чудна прилика.

Око главе омотао велики шал. н по томе изгледа као какав Турчин; али на леђима му мекинташ који подсећа на Европејца. Из кола на махове нровирује некаква ноповска глава. Кад примакосмо ближе видим шта је. Пратилац на коњу бејаше обичан пандур, само што се накарадио одећом. А онај поп што извириваше из кола то беше наш блиски друг и присни иријатељ — поп Данило Ађелковић из Домуз Потока. Задивих се кад га угледах а још ми теже би кад чух да и њега гоне у Зајчар — учинио задужбину г. Мајданац окружни начелник. Сиромах поп Данило био је као убијен. Некн од наших д])угова из предњих кола молили су да се код механе мало стане, што командант сировода и одобри. Скинемо се с кола и поручи што је ко хтео — каву, ракију, јело. Некакав вајни пан])икаш био је тако рђав, да га ни ми овако прегладнели нисмо моглн јести. (НАСТАВИЋ-Е СЕ)