Мале новине

Ко би од нријатеља друштвених хтео носетити забаву а није добио иоивницу, умољава ее да ес обрати г. г. ЈозеФу Талви, Моши С. де Мају или Авраму С. Лзви чиновнику управи монопода дувана. Седми разред гимназије огвара сс у Кружевцу почетком ове шкодске 1890/91 годинс

ДОМАЋЕ ВЕСТИ НесреЂан случај. „Сдобода - ' јавља: Јуче, но нодне воз бр. 555, који је ишао из Београда, у правцу Ниша, прегазио је између Јагодине и Ђуприје, на кидометру 141 једно дете, које је чувало говеда чувара иарауле бр. 90. Овако је то било: воз.је ишао у приличној брзици, а имао је повише вагона, јер је био теретан. Дечко, који је погинуо чекао је док му се воз не ириближи, иа кад се нриближи, да пређе пругу у трку, али му није играчка иенала за руком,[већ га стигне машина и прегази — исекламу је обадве, ноге, руку му леву изломила, и на врху носа га повредила. Дечак је одмах иетут на вагон и однет у Ћунрију. Докази аустријског пријатељства. „Грађапин" нише : У че гвртак 9. ов. мес. у 7. часова но подне пуцали су аустро-угарски Финанси са острова спрам Дубравице на наше рибаре који су Дунавом рибу ловили. Куршуми су падали на нашу обалу н срећом нико није рањен ма да је млого гледалаца било на нашој обалн. 0 овом догађају извештено је овд окружно начелство. На дан 2. Августа, као рођеног дана нашега краља Агександра I, лађа жслезничког паробродског друштва није истакла срнску заетаву, и ако је то ред и учитивост захтевала пошто лађсистог друштва иутују поред наше обаде. На дан 6. Августа као на дан рођења аусриског цара лађа је била искићеиа заставама. На примецбуједног нашег грађанина: зашто није истакао бар српску заставу 2 Августа"? канетан лађе одговорио је: „данас је дан мојега крал.а, а за вашег „краља не тиче ме се ништа".

у потјеру, на су ипак истом нослиЈе ! три недеље једва једног хајдука ухватили, па и овај каже. да неби штогод исказао, па да га и на комадиће ; иејеку. „Па и како се нсби дизади и одметади у хајдуке? Десетина и трећина нособа све што је родило. јер се све ! дуцдо урачуна, а десетина ее још 1 мора платити у готову новцу. Молбе и жадбе не помажу, јер су пронјени- ј тељн заклети (доновп), иа се љима; вјерује, а ако гдје и комесија изиђе! ; онда само још већи намет : екееку тори воде и задњу кравицу, кукањс : |и лелекање жена и дјецо не нбмажо ! а онда, што но кажу, удари крв на; ј очи, па би и брата убио. „Само да народ има оружје, ви1 дјели би како се све листом диже. Срби мухамеданци увијек се есле, а кад би ј се и нама указало какво пристаниште,! видјели би како би и други Срби оетавиди све српеке крајеве, које су ! 500 год. под турским јармом чували, : а онда Босна швапска земља, за го радите као и досада, будите Српетво не би ли Србадија наскоро опјет запјевала: „Треба да идемо да их избавимо." !

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Сигурност у Босни. „Бсдика Србија" има ово писмо из Сарајева од 7. августа : Ноштов. г. Уредничч ! „Познато Бам јо, да све шванске и мађарске новпне гракну, кад се у Србији гдје год какав ајдук појави, а кад се што год код нас догоди то онет заћуткују и забашуру.ју или еве умањавају, а особито наше нолузваничне новине „Бобшсће Го»<;" увијек увјеравају да код нас влада највсћи мир и ред н да је свак задовол>ан. Она труби у цио свнјет, како је онозиционалац Кудовић нредлоншо, да се тодико заслужном министру подигнс епоменик, а не ће да каже да је Куловић био присиљен. Куловнћ иначо не би то никад учинио. Какав мир и ред влада и какво је задовољство код нас можете се оеведочпти кад нрочитате ово, што ми неки мој пријатељ из наше Крајине пише. Има већ мјесец дана како се нојавила чета хајдука у бихаћком окружју. Најприје се миелило, да јс само један, алп ношто се у исто вријеме на више места нојединце хајдуци јављају закључисмо, да то мора бити читава чета. До сад су два човјека убили, а иначе но селима отимају храну. Путсви су несигурни. Одмах су се подигли сви жандари (а тих има доста у овој околици), све заптије из окодних мјеста, кнезови и се.љаци морадоше

ИЗВЕШТАЈ Уарпоа Лрофесорскога Други тва о своме ! раду и о другитвеиом стању Од 14. Аирила 1889. до 9. Августа 1890 г. аоднесен другом годиги. Збору Професорског Друштва држаНом 9-11 Августа ов. год. у Иеограду. (свршктлк) III. Друштвена бдагајна налази се у добром стању. Тако пак стан.е дало' је могућностп унрави да нредузме оне послове, који повлаче за собом велике издатке, као нгго је издавање друш-; твенога листа. До 1. Авгуета ове 1890 год. имала! :је благајница овс нрнходе : 1. Од чланарине 2580' дин." 2. Од претнлате 1635'95 „ 53. Од прилога, интереса ц о оснив. унраве 265 - 65 ., Свега 448Г60 дин. Према пословима имала је благајна !ове издатке: 1. Општи издаци (намештај, стан, огрев, писаћи материјал, и т. д. 580"90 дин.; 2. Издаци за днст (штампање I, II, и III свеске, новез, награда уреднпку итд.) 1833*80 дин. I Свега 2414*70 дин. Кад се одбију издаци од ирихода онда раздика ноказује да се налази | сада у друштвеној благајницп у го товини 2066'90 дин. 0 исправности рачуна и руковању ј с благајницом нмаће поштовани збор | I да саслуша извештај надзорнога од-: бора п да донесе одлуку о том раду. IV, Чл 31. Друштвених нравила, који ! говори о раду на редовним др. збо;ровима, даје могућности или управо нуди збор, да со но свршетку својих : службених иослова (бнрање контрол. I одбора, нових чланова управе, почасних чланова и др.) узму у нретрес и нигања, о којима је он у првом реду иозван да да своје мишљење, које, и ако остаје само као мишљење, те ре| золуције ноникле из њега немају ни ; за кога обвезан карактер, свакојако су такве природе да о њима иозвани Фактори могу водити рачуна. Не имајући од друштвених одбора пријављених ни нредложених тема за овај збор, Управа је сама, на својим ! састанцима од 25 Маја и 30 Јуна ов. !год. ионудила друговима на обраду ; и претрес на збору већ објављсне и друговнма познате теме.

На основу овог јавили су ее но нрвој теми „0 гимназиском уре/јењу": 1. Г. Пера Ђорђевпћ, проФесор, за питање : о једноликој или разноликој гимназији. 2. Г. Стева Ловчевић, нроФ. I б. гим., за друго питање ове теме: Оцењивање и превођење ученика. 3. Г. Јов. Несторовић проФ. Зајеч. гимн. за другу тему: 0 настави живих језика у нашим гимназијама. 4. Г. Ђорђе Гокнић, проФесор из Шапца, о развитку механичко -Физичких наука. Овде је месТо да ее изнесу и напред помемута питања која збору на нретрес подноси Пожаревачки Одбор. У евом акту од 2 Јула ов. год. одбор велн да се: У свези теме ..о настави живихјезика" узме у претрес и иитање: „да ли се за ово две године дана ноказало учење једног страног језика но избору, као целисходно и ако није, шта бн ва .Ђало чинити, да се томе што нрс на нут стане ; и 2. 111та бн ваљало чпнити да бн просветна етатистика била потнунија и тачнија и да ли би се то могло ностићи годишњим нзвоштајем сваког Завода, који би се издао при крају шк. године, путем нггампе, еа свима подацима. Управа сматра за дужпост да упућена питања на збор једним читавим одбором, збору та питања и изнесе, а све је остало сгвар самога збора. Од нреддога, које су поднели поједини наставници унрави а намениди зборуЈ Управа има само један. То је преддог члана друштв. нроФ. зајеч. *гимн. г. Костс Ивковића: 0 урачунавању некпх година иредавачке службе у указне. Све предлоге ставља Управа збору на решавање молећи га да их претресе и донесе своје одАуке. V. Госиодо, Извршујући одредбе чл. 10 др. правила, који говори о начпну обнав .Ђања Управе новим члановима, Управа саонштава да су вађењем коцке (на састанку 30. Јуна ов. год.) из Унраве истулили ови чланови: г. г. Др. Војислав Бакић, Борислав Тодоровић и Ганко Иетровпћ. На истом је састанку изјавно члан унраве г. Др. Никола Ј. Петровић, да му је због школских послова и послова у друштву за васн. сиротне децс немогуће и даље бити чданом Уираве, и молио да се ово саоншти збору. Овде је још на месу, да Управа саопшти, да је збор сазван у Београд за то, што је то место изабрала всћина друштвеннх одбора. Још, господо, Унрава има да изврши једну врло нријатну дужност, да помене имена два друштв. добротвора. Једно је наш млади заштитник и помагач српске школе и просвете Њ. В. Краљ Александар, који јеизволео нретплатити 10 годшнњих нримерака „ Наставника, с тим, да се увек стављају на унотребу „Друштву Св. Саве", а друго јсг. Пера Татић, овд. адвокат, који је иоклонпо друштв. благајници 100 динара као помоћ ПроФ. Друштву, иредставнику срнске средње школе. 4. Августа 1890 год. у Београду. Предведних: Ст. Ловчевић. Потпредседник Мидов. Р. Маринковић Ч.чанони: Др. Ник. Ј. Петровић Др. В. Бакић Ранк. Петровик Ср. Ј. Стојковић Напомена: Чланови Управе. г. г. Псра П. ЂорђевиК, кљижничар и уредник Наставпика, Борисав Б. Тодоровиј., бдагајник и Љуб. Стојановић, иослОвођа, нису за сада у Београду.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Олуја. 7. о. м. у вече беснила је ужасна олуја у Јукс долин* у швајцарском кантону Вадту. У Ле Брасусу поскидано је до педееет кровова е кућа те је и горњи енрат разрушен. У Ле Сентијеру оштећено је знатно преко ето кућа, а више их је норушено. ШуА1е су у дужини 20 а у ширини 200 кнлометара са свим новађене из корена. Погинуло је на стотине животиња, телеграФска веза нрекинута је, а да ли је ко и од људи страдао, још се не зна. — Сензациона аФера. Из Визбадена иишу: По налогу државнога тужиоца нскопана је на овдашњем гробд>у лешпна нре неколико дана умрле удовице Марије Фоеард де Виљбон и нредата лекарима на секцију јер се сумња да је отрована. Покојница је оставида имање од више милиона. Њену смрт доводе у везу с њезиним тестаментом, који је намеравала променити, јер је хтеда да се по други пут удаје. Њен заручник пријавио је суду сумњиве околности, услед чега је новедена истрага. И њена кћи и њен зет умрли су у своје »реме нагдом смрћу. Ирн ногребу Марије Фосард нао је један њен даљни рођак и старији господин на меету мртав од капље. Жедудац и црева покојнице узео је чувени хемичар Фрезенијус на испитивање, за шта ће требати дуже времепа. Стогодишњица. Хомеонати славиће ове године стогодишњн јубилеј хомсо11а гиј в, ј <!ј> т,е први трактат Самунла Ханемана нојавио 1790 године. Отворена библиотека. До сад је било "забрањено да се у ватиканску библиотеку улазн од реда. У њу су имали нриступа само људи из околине папине. Сад је пана нздао наредбу, но којој је пристун у ту бибдиотеку елободан свакоме. У библиотеци има до 50.000 печатаних састава и до 25.000 рукониса на грчком латинском и источним језицима. Немачки социјалисти. Соцпјалисти у Германијп свима сплама се старају да раснростру својс идеје и гу скоро узедн су чак и иозориште за своје цели. У Бердину се образовало друштво нод називом „Социјал — демократско позориште", чији ће задагак бнти раснростирање дела иесничке и драмске вештине новога правца помоћу престава, које ће се ради тога давати. На челу је друштва др. Биле, секретар уредник Баке, а чланови: др. Брам, госпођица Греберова и други. Примаће со за позорницу дела свију нисаца, без разлике народности, само ако буду написана у одбрану истине и интсреса друштвених. Ово ће друштво, како јављају немачки листови, у скоро бити нотврђено. Краљ Сулук. „Минхенер Најесте Иахрихтсн" доносе сдедећу апегдоту за краља Сулука на острву Хајити. Тај краљ жели да подражава јевропскпм монарсима пошто по то. Он је слушао да су ти монарси онкољенн обично људима, који имају крунно : титудс, те се за то реши да се и он окружи такнм људима. У измишљању титула није се баш бог зна како мучно, : и одмах сс код њега јавили: војвода Лимонада и грОФ фон Компот, јер је та два назива случајно нашао на неI ком једовнику и јако му се допали. ; За тим су му се јако доналн руекн кожуси, који су били изложени у Паризу, и, не мисдећи дуго, наручио је . из Гусије кожухе н оденуо сву своју гарду кожусима ц ту скоро држао је смотру у том оделу. Можс се замнелити како су се несрсћнн гардисти купали у зноју, параднрајући нред својим монархом у том одеду и на температурп, која влада на Хајити у ово доба године. Али ни то није све. Краљ се сетио да на кацама јевронских војника има кокарде, а његовн војници немају. Одмах је дозвао свога