Мале новине

РАЗБОЈНИЦИ (допис „М. НоВИИАМА") Свилајнац. 18 Августа. На друму Овллајнац •— Иунрија. шест Гложанаца, наоружани државним пушкама, засели су на друм од Свидајнаца до Медвеђе, а пред овом на 15—20 минута, 1га нљачкају путнике. 11 ов. мца. преерели су и опљачкали двојпцу. Један од њих одмах је тај случај јавно среској власти, 12-ог после нодне, пресрелн су опет две Свилајнчанке које су за Иунрију путовале, а13-ог цретресли су и опљачкали некодико њнх. Заним -Ђиво јс, да среска власт носле првог елучаја није наређивалп никакву поседу ни стражу, а 18-ог било је овако: Мика Петровић ; Ресавац — и брат му Петар вра1.а:ш су се из Ћуприје. Око 8—9 сах. у вечс, иснадну из кукуруза ти нападачи. Иајнре један, а но том још два- Један ухвати коње и привиче „наре". Но коњи беху јаки, тс нонссу нанадача, ови из кола прнвичу н припрете нушкама, те се | тако курталишу, али су и нападачи на њих и ови на нанадаче иуцали, но ннко нијс новређен. За овима на ј 1—2 сахата децније наиђу кола путника те све ту зауставе, ирстресу, злоставе и оиљачкају. .једноме је узето око 700—800 динара. Мика је, дошав у Свнлајнац, одмах јавио овај елучај среском начелнику и предложио да у колима прати наоружане иандуре, којс ће овп зли-1 ковци без сумње напасти, и тако ће, сс зар моћи нобити, али то није одмах учињено, но доцније, пошто су у Овилајнац нриснели и они који су за Миком напаДнути. Да је одмах то ; учиљено, пандури бп застали зликовЦе где ове претресају, око чега су се мајали читав сат — два Тек кад су п људи, иза Мике по- ј пљачкани, стигли и јавили среском начелнику, наредио је те су 2—8 пан- ј дура и неколико грађана, свега 6, сели у кола и упутили се Медвеђи нсвајући у колима. Са њима је сео својевољно и више случајно попхао и практикант Ђуричић ма да су у месту; били и ерески начелник и два среска: писара. На ове наоружане нандуре који су стигли на место, где су били ови наоружани зликовци, около 11. сах. нападну нанадну зликовци, задрже их дакле тражећи парс, отворе борбу, и од зликоваца један надне! мртав а други се разбегну. Од пандура и њнхове дружинс нијс нико новре1;ен, али су наставили даље траг ање и јуче пзјутра век еу била ух-

ваћена три зликовца. После овога отишао је срески начелник и развио своју вештину да се н остали похватају. Чује се, да су још два рањена, али негде сакривена.

ГЛАС ИЗ НАРОДА

( ОВРШЕАТК) 4. Члан 66. „закона о општини." гласи: „Седннцс одбора су јавне, и дани кад се држе редовне седнице имају ј се напред објавити." Овај члан лепо каже, да је свакоме ј слободно нрисуствовати у седницима одборским. (Има други члан, који забрањује само онима, којима се одређује плата). Ја не знам, када ће неки иреседници објавити, да су седнице нристуиачне свакомс, те да и ми смртни знамо, видимо и чујемо како ре-; шавају изабраници општинскн. 5. Копао благо па нашао смрт. У селу Бошњану, десио се овај елучај: Пре две годинс, Радоеав Стаменко -1 ви1. беше со нопео на једну шљибу; да је омлати. Док је био на њвј, руке | му наједаред тако јако утрну, да у! мало није пао са дрвета. Он нијемо-! гао никако да проТумачи: штб су Му руке утрнуле. Једном се пожали своме зету Авр. Рајковићу, шта се десило са њим, док је био на шљиви. Аврам; му на то рече: да ту мора бити нека; оставка *), и најбоље ће битп, да ко-1 памо. Радоеав му иа то рече: - Нс би требало да конамо дотле, док не! узмемо земљу са тог места и не однесемо врачарицама: оне зиају да врачају, па могу да нам кажу: да дитуј има законаног новца или нема. Ако кажу да нема шта нам је вајда и да; и да се трудимо. Они то и учине. УЗму земљу и од- ј несу врачарицама. Један однесе некој чувеној КаТИ у Крушевац. а дру-! ги још чувеппјој Милици у Парунђ вац. И једна п друга веле: да ту има законаног новца: али је опасно; да се коиа, јер лако може ту некн ј и да погине. Домаћин, чије је то ме сто не треба никако да копа, ако је; рад, да још живи. Врате се кући са убећењем, да има закоианог новца. ! Ту ствар су поверили и Д. СтеФановићу. Онп се договоре, ког ће дана ићи да копају. ј На неколико дана нре Св. Јована,: крену сс. сва троица око 10 часова у: *). Закопа.н новац.

вече да коиају новац. Понесу и ка; дионицу; прекрсте се и окаде оно ме| сто. Кад је го свршено, онда Димитрије и Аврам, почну копати око шљиј ве. Рада је седео крај њих, јер је његово мзсто било. па су му врачарице забраниде. Исконали су у дубину до једног мстра, на су онда подкопали иодумвљ. Наједаред се она земља, за једно са шљивом сјури на Аврама, а Димихрије је био с краја. те њега није нпшта дохватида. Једна жила нала је на ногу Аврамову и свујеуј чланку размрвила. Ова двоица брже боље откопају Аврама, одсеку жилу,! јер је она нагњечила ногу, па нису могдп да га извуку: изнесу га на страну, завију му ногу и однесу кући на леђима. У иочетку је крио, и није хтео да! каже, на коме ее меету убио.Товорио је само то: како је мало повредио ногу али ће то брзо да нрође. Волове је јуначки трнео: долазило му_је до тога,! веле његови укућанн, да је тражио нож, да одсече ногу. Лскара ннје звао, всћ је тражио бабе ј те су га оне лечиле: бајаљем и бацањем угљевља. Није могао да пре-1 боли, умро је 3. Јула у вече. Пред смрт је казао: жао ми је само оног новца, што га не искоиах. На ономе месту, сигурно има новца закоианог. Ако онн изваде носде моје смрти, па не даду мојој деци да еу прокдети. Још за живота отнала му је сва кожа на табану заједно са прстима. Ето, како јс лако и за ништа изгубио човек живот. И поред тога, што му је нога нзмрвл.ена била. могао је; опет оздравити. Лекар му је могао одсећи ногу и на томе би се ствар свршила. Али. лекара није хтео да: зове, да се не бн потрошио, него је мислио да се прође еа неколико гроша, што ће му бабе узети за бајање и бацање уг.т.евл.а, Доклс, ли ће врачарице обмањивати! и лагати народ V — Не треба ни оне ј две врачарице, да остану некажњене. ј Да сам у вдаети, ја би их довео на оно место, да оне копају новац; па ако га пе нађу, ематрао би их као убице и иредао коме треба, да их по | закону казни. Још је загонетније: што она двоица од како су га ону ноћ однели кући, нису више никако ни завирили у кућу болесникову. Шта више нису | тели нн до гроба да га испрате. Ово њихово понашење нодсећа ме на јсдан сличан едучај, који се де-; сио пре некодико година у Нишу. И ј тамо еу ее заверили троица, да ко- ј иају новац. И они су ншли код вра- !

чарице, па им Је казада да има но" | вац закопан, али један од њих троице мора погинути. Двоица се између њих договоре да убију трећег, ношто веле мора један погинути од нас троице, а новац се пре не може иеконати. Они то и учинс: али власт то до| зна, ухвати убице и по закону казни. Ово еам напеменуо ради њиховон нонашања, иначе, они нису могли тако што учиниги, јер је Аврам био жив око 12 дана на је од стране власти 1 општинске и био еасдушаван и питан: да га није ко други убио, нашто је он испричао еве како је текла ствар и да не терети никога за повреду своје ноге. 0. Осигуравање летине. Има већ две године, како живим у селу. на ниезм видео ни једног агента за осигуравање летине, да је дошао иди ирошао поред села. Како је град сваке тодине учестао, то би најбоље било да се грађани сви, којима јс могуће, оеигурају од града. Народ би брзо увидео корист од осигуравања. И агенти би гребали и чешће да пролазе кроз

К. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА 0ткрЈ48ање споменика Андрији КаЧИ^У 1иошићу. 14. о. м. открнвен је у Макарекој. у Далмацнји, сиоменик песнику Качићу-Миошићу. Споменик је израдио вајар Иван Рендић, Он приказује Андрију Качића у одеду Фрањевачког реда са писаљком у дееној руци а у левој држи савијену хартију. Сем тога је нопрсје песниково смештено у манастир Зоострог, где је Качић 1760 године умро. — Нов политички лист у Сарајев). Г. Антоннје А. Стражичић издао је проглас да иокреће у Сарајеву сриеки недељни лист „Напредак- с програмом да народ напредује морално и магеријално: у трговшш, економијн и пољонривреди, у шкодама и у ггатриотизму. „ Н а и р е д а к " ће доносити у сваком броју 1. Подитички преглед. 2. Поучне чланке, у којим би се позивао народ на рад, морал, сдогу у онште на његово кудтурно воснитање. 3. Боеан. Херц. Гласник. 4. Доииђе. Г). Сарајевски Гдасник. 6. Књнжевне и културне белешке. 7. Разне вссги. 8. Поддистак (искучљиво за забаву). Даље сс обећава, да ће „Напредак" гајити у народу елогу и утишавати верске омразе, уз то !.е износити на јавност „недела евих оних који не раде онако

ЗВЕР-ЧОБЕК

РОМАН

Емкла Золе

ПРЕВОД С ФРАИЦУСКОГ

Ушла је у велики кабинет за рад. Намештај беше цри, дебеле завеее, дебеле иростиркс, све тако заклоњено и затворено, да Се с поља није могло ништа чути. Па ипак ту беше пвећа, бледих ружа у једној котарици од бронзе. И то је цвеће изгдедадо као скрнвена благост, као кап љупкога живота у тој општој озбиљности. Домаћин је био иа ногама, закончан у свом црном капуту, и он строг. Његова танка Фигура изгледала је мало дужа због његових проседих залисака. Али поред званичне сгрогости онажа се стара елегантност. У тој готово замраченој соби, изгдедао је врло крупан. Кад је Северина крочила унутра, запахну је топал, загушљив ваздух; она виде само КамиЛамота, који је гдедаше кад је ушда. Не ионудн

је ни да седне. Није хтео да је осдови, чекао је да она еама каже за што јс дошда. И тако је настало нодужс ћутање. Северина се одмах прибра, иа врло мирно, врло разборито почс: — Ни ћете ми оиростити, господине, што сам била тако елободна да сс обратим вашој наклоности. Ви знате за мој превелики губитак, па овако остављена, уеудила сам се помислити на вас, да нас ви бранпте, да наетавите мало ону заштнту коју смо нмали од вашега нрнјатоља, мога непрежаљеиога заштнтника. Ками-.Тамот ноказа јој руком столицу да седне; јер је то изговорила простодушно, без икака претеривања. Он још нс говораше : беше и он сео, чекајућн још. Она виде да мора тачнпје свс казатп, па настави : — Бићу тако слрбодна да вас ономенем, да вас нодсетим да сам имала част виђати вас у Доеннил>у. Ох, оно је време било срећно за мене!... Сад су настали мучни дани, и ја немам никога до вас, господине, и преклињем у име онога кога смо изгубили. Ви сте га волсли, довршиге његово добро дело, заузмите његово место спрам мене. Он је слушаше, гледаше је, и све његове сумње беху нокодебане, јер му се тодико учинила природна, дражесна у том њеном јациковању и преклињању. Он је нашао међу харти-

јама Гранмореновим оно пиеамце; чинило му се да нико није могао написати оне две врсте без потписа до она, јер је знао за њену љубав спрам председника: па мадо час кад му јавише да једошла она самада га ноходи, бсше већ тврдо убеђен. Свој разговор са судијом прекинуо је само за то, да потврди своју сумњу коју јс сматрао као извесну. Али како сад и да помисли да је она крива, кад је види тако мирну и тако љупку ? Он је хтео да буде еа евим на чисто. И глсдсћи је једнако озбиљно и строго, рече: — Кажите шта сте ради. госпођо.... Сећам се ја врдо добро и баш желим да вам будем на руци, ако томе нншта не смета. Сад северина исприча како њеном мужу нрете да ће га отпуетити из службе. Каза како му много завиде због његове заелуге и заштите која га је до сад чувала. А сад знају да је без одбране, па сс надају да ћс га оборити, упели су се да га оборе. У осталом она никога не помену но имену; говорила је смишљено и ако јој је нретила оиасност. Решила се да дође у Париз, јер била тврдо убеђена да ваља радити брзо. Може бити сутра би било доцкан: она за то и тражи брзу потпору н номоћ. И гоје испричала тако логично и разложнто, даје одиета изгледло да није ни могла крпатн се ради чега другога. (Наставнће се.)