Мале новине

ниту, врагио се 15 о. м. оиот у Беч одакле ће данас у Праг, на онда у Кодањ. — Одликован. Цар" Виљем одликовао је шеФа рускОг главног штаба орденом црвеног орла првог реда. — Изгорео Токај. Наши читатељи већ су из телерама видсли, да је и:јгорела мађарска варош Токај, нозната и чувсна са свог особитог вина. Токај је најире нострадао с тога, што му је Филоксера униипила винограде, а 13 о. м. букнуо је у њему ножар, који је нрогутао, сем нсколико кућа, све цркве, школе, гостионице, онштинску кућу, све приватне и јавне зграде, Лди нагхорн да сс ватра угуши, и.тги да се што снасе, била је узалудна због великог ветЈ >а. Олуја, ниша, снег. Са свих страна се јавља, да су 13 о. м. на разиим местима завладали тешки ветрови, који су нагнали тсшке обдаке и донели олују и друге неиогоде. Мстеролошки завод у Бсчу јавља о времену ово: Брегенц: јака одија с кишом, бГлпт, брда нокривена снегом. — Ишл 57 тт кише, нри 'ЈОО тт висине иада снег. Минимална Тогогота ј 3 :С.,— Браков: Олуја с 24тш кише - Тјзет: у вече олуја с кишом. Горица: олуја. - Семеринг: местона олуја, киша ЗОинп: околна брда нокрнвена снегом, — Целовац: .Туче топла југовина, цсјо дон олуја. У вече у 5'А часова страшан град « пречником од оОннп.'Осамдесет таквих комада у средњу..руку .било тешко пола царинске Фунте. Воћњацима и понима нанета велика штета. итд. Распуштена -друштва. 'ГсдеграФска жица јавида је, да је талијанска влада распустила сва иредеитистичка друштва, која су носила имс „Оберцанк,, или „Барзанти". Таква су два фуштва раснуштена у Пизи са 122 тана: за тим у Пистоји, Ликони, Чијавале, Синиганији и Фабријани. У Г У С У претрссенн стапови вођа 1. г ^,1сн^иатич1;их, па су код Доминика Манцннија нађене три бомбе, од који су двс биле пуне. Манцини је затворен. Пород једног Мормона. Један од синова чувеногвеђс мормонскс секте, Брајхама Јунга, добио је ту скоро чин нуковника у војсци здружених америчких дрлсава. Лунг је после себе оставио 56-торо дсце, која су жпва и престављају нраву расу атлета. Сем тога. она се сва. од.шкују всликим сноеобноехнма и умом. Међу њима: има адвоката, трговаца, много официра у војсци и флоти , а један је директор жслезнннког друштва, другп, банкар итд. Свс кћери Јунгове одликују сс. музикалним даром. Најмдађа, Суза Јунг-Гетс, спрема се да ове јесенп дође у Јевропу, где ће нрочитатн неколико лекција о будућностн Мормона.

говорио онширно. Он пре свега миели да је неоправдана јагма Француске нубдике за рускпм романима. Прославд>'ање Толстоја у Француској, чему је дао повода академик Мелхиор од Вогије, нијс нашао одзива у литсрарним Француским круговима, као пи. I оно, које су некад за Енглескињу Џ о р џ у Е л џ о т у д е с и л и Шерер и Биринетијер. „Ни снглески ни рускп романописци, рече Зола, нису одоног кова, да би могли преетављати ону улогу, коју хоће да себн на сву сиду наметну. Нарочито Толстој је ношао ■наитм трагом : он је руски ђак Француске школе, која је бнла у моди 1848 Сан хришћанске демонстрације биоје сан говорника из 1848 — но само за један дан. Исте су ндеје ушде у Тол; стојев мозак, но у Француском руху, Он им је дао само руеку снољоншост и то је сва разлика. Што се нак тиче нарочито, „Крајцерове Сонате," ја је могу уно])едпти само с мором ко.ја тишти груди. Она је продукат болесне Фантасије. Одмах, чпм сам је прочитао бпо сам уверен, да је човек, који је ппсао „Крајцерову Сонату," болесан".. Опора је реч, коју је, рекао овде Зола, ако овДј разговор, по обичају, није амернканска измншљотина, Интересно би било сад чути, шта мислн 'Голстој о Ноди.

СМЕСИЦЕ — Зола о Толстојевој Крајцеровој сонати." Ово најновије дело Толстојево наишдо је на разне осуде и критикс код иублике: чешка цензура га је конФисковала, а северо-амсричка забранила. Свему овомс сад сс придружујс н мишд>ељс Имила Зоде „великог мајстора" натурализма, како га иакосно зову његови противници. Застунник једних американских новина потражио је ту скоро чувеног романонисца у његовој вили. у Мсдану.. да га нарочито унита за његов суд о много ггомпњатој „Сонати." Зола је

ПРИПОСЛАНО (иа ствари иод овом рубриком уродништво не одговара^. И ЧИВУТИ ВЕЛЕ „ПОЛУДЕО ПЕЛАГИЋ. *) Ма да доктори научари још никад нс изјавише да сам „нодудео," ипак одавно нримаоци великих плата и крунних иптерсса, и вс]шс слуге лажи и иеправде, небеских и земаљскнх маскираних аукторитета, јављаше свету чпгалачком п слушадачком да сам „полудео." Сваки екоро зна зашто <$у то они чинили и чине, али нс зна сваки ; зашто то изјавише ономад и чивути у 218. броју ових иовина, преко свога у пола поднисаног „Е. М. Л." п то они учинише онда иошто прочиташе моју нову књижицу ..Талмудова наука" или огледало чивутског поштења. Тај чивутски наступ н корак иотекао је отуда што ја у тој књизи изЈјеђу осталог ведим и ово: Космоподитизам је иачело, проновед, наука. којп тражи од свију људи и народа да забацс идеју народностну, идеју национадну, на да себе сматрају само за људси грађане. Тај наук би одиста био спосоносан кад би хтедп људи и народи да се договоре, па да сви прелију. : иДеју народности у свету ндеју космонолптизма, у идеју човека ! и човеч&нета. И одиста, без потиуног ; остварења нравог, хуманитарног кос| моподитизма. нема и неђо бити у свету ; мира и л.убави, Хуманитарни космонолитизам је једиии у стању уИиштиги нрокдете међународне омразе п кужне и убилачке ратове и ратно оружје. Према томе, јасно јс да би требадо што више радптп за остварење ио свему свету хуманитарног космоноли I тизма. То је дужност сваком народу и све сном човеку. Али почем су Јевреји, Чивути, расејани по свсму свету и по свима ; државама, тако да ниђе иемају ни своје државе ни свог одређеног места, ; то би требадп онп да постаиу пајоI данији пријатељи космополитизма, и да се предивају у онај народ гди су се настанили и одранили. То би тре*) Ради равноирав1шсти дајемо у нашем лнсту : леста и г. Недагићу, пошто емо век дагаместа и осудама протил њега.

; бало да буде дужност сваког Јеврејина. * Али Јевреји свуда гди дођу еасвим иротивно томе ])аде. Они у омладини и старини својој развијају свој национални и религиозки Фаиатизам до најкрупнпјег варварсгва, који вређа : све оне народе гди су се најели и обогагили Јевреји. Тај њпхов Фанатизам не само што је штетан ономе народу гди су, него он је нротиван п свакој здравој логици и науци. Фанатични и грабљиви њихови рабини то не виде и нећс да виде. Јевреји дакле, гди год дођу, доиосе и угврђују иоред бсзбројних зала и ново нациолно и рслигиозно здо. Уз то, они су свуда најонасије лаже п варалице: они су најлукавији народ на свету; они су права насрећа за слободу и ирогрес парода, јер п и онп и њихово новинарство увек елужс вдадама и тиранпма онима, под којима су и који им боље плате. Ову грозну и срамну за њих^истину зца Цео свет европски н американски, а још бол>с српски и остади словенски народп. Не велимо само ми тако за Јевреје, него тако зборе безброја њих. Измсђу остадих навађамб само неке. Тако, чувени научар Доктор Е. Диринг ведп да Јеврејин свуда рујнира, руши слободу и слободоумнс партијс. Он кажс. и доказује да Јеврејство носи | свуда. сваки разврат, сваку накарадпост, сваку грабљивост и подлост. М чувени научар Хердер вели у својој књизи ..Идеје за историју човечанства": „Ми сматрамо Чивуте, као Паразитко бцље, које се готово свпма европским народима о врат објесило, те им више мање животну снагу, крв и сок из тсла испија." 11 фнлозофн немачки Кант и Фихте, тако исто мисле о чивутима, велећи, да јс то народ прсваре, код кога се гратђанска част не тражи. Истина ми знамо да је биЛо посве ведиких људи за иауку и елободу од порекла Јеврејског, али они су тек онда иостали таки кад су им роди: тељи или .предци нримили нску другу и ову или ону народност и веру. А |док јс јеврејин нрави јеврејин, он је већином у свему оно што веди за њих Диринг н њихов Јеврејски Талмуд. * С тога ми тражимо од јевреја, а то треба да траже и свн народи, да они морају свуда да нримс ону веру и ону народност гдп. се баве, гди „живе и да се одреку свијух својих гдуних обичаја; неће ли то да послушају, даучине, ондатреба да се селе одкуда су и дошли. Држава и народ, који их поддругимусловимаирима, тај руши оно шго је најсветије за сваки народ. Сви свесни и ноштепп Јевреји то треба да и сами увиде и да неоддожно отночну на томе узвишеноме делу космонолнтизма озбиљ.но -радити. Тиме ће учинити лепу услугу светој идеји међународног зближења и солидарисања. Без тога они ћс бпти свуда презирани и гоњени,. па чак и стамањивани. А због шта то да буде? Ваљда само због накарадне њихове ношње и још накараднијих Јеврејских домаћих обичаја, односа и закона? А на крају овог чивутског Јеванђеља рекао сам још н ово: При завршној речи овог ..Тадмудовог наука," потсећамо сзе хришћане, све нечивуте, све оне које Талмуд мрзи, да не улазе у дућан и радњу оних што чивутски „Шпански" говоре, јер на том језику они се договарају да кунцима у опште муштеријама учине неку нодвалу и нревару. Ко год иде у чивутску радњу треба пре свега

I да помосли шта говори Талмуд о њему као Хришћанину и нечивутину. и да ! су скоро сви чивути таког образа да двоструко и тросгруко већу цену траI же ио што ствар кошта, трчећи у доказе : да је рбба првог реда добра и трајна ма да ј е у самој ствари рђава, полу: трула и последње врсте. Гечима кле! гвама и уверању чивута трговаца нсможе и иесме се веровати. Тешко стидљиву и невешту човеку ако падне ! у њихове шаке. Овим не велим да нема и крштеипх варалица. Има их. И ових сс тре(Ја чувати иего као и опих. е На крају јавд>ам, да ја неби дао ! никоме да ову књигу моју ирештампа, нити би је ја нрешгампао, да се ниј" од Фанатика чивутских појавио чивутски лист у Београду, који оће да оживљује отровни, ненаучни, конзервативни, Фанатични, веролмни, удво рачки, накарадии и варалички чивутизам. То и њихово разметање ! као и да су они пека морска пнтслигснција друштвсна, п оно што се они са њиховим ј езиком размећу ио Бео! граду као но Налестини, нагнало ме је да дам нраво овоме издавачу, да 'јс изда ако оће и десет нута. Кад су они безобразнн п ми оћсмо да будемо ! својп и спремни сузбитп таку, безобразноет и овим и другим начином. ЈНило за огњило. Кад дакле, чнтачи знају то, и кад нрочитају нз те „Тадмудове иауке" ! све бруке и дажи чивутског веровања и оне подде и крволочис иамере и завере ианеренс нротиву нас хришћана и других нечивута онда је јасно ! зашто се тодико деру и претњс шаљу : чивути против мене и зашто они иреко свога златног телета „Е. М. Ј1." изјављују и донуњују нанредњачко-либе])алну млатњаву и жељу да сам „збил.а ; полудео." А сви људи науке и пош; тења рећиће као и ја да су сви ени иди нодудели иди посве у иод| лост нали, који верују чивутски талмуд ii чивутску рСЧ. Београд 1890Васа Пелагик

'ДОВИИХ СТАНОВА за сатцз или омање породице, с једном, двс или више соба; намсштених или без намештаја, има одмах за давањо нод кирију у мојој иовој кући. Упитати у „Балканији" или потписаноЈ 'а. Пера Тодоровић.

Нова књига Изашла је дз шгамне важна, нова и ннтересна књига ШАКДОНСКИ швш отворено писмо редакцији руско-сдавјанскога календара за 1890 год. илппсао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добпти у Бадканији, у штампарији „Смпљево" у књпжарнпци г. А. Пурића. и код продаваца .. М. Новина, Поруцбине из унутрашњости унућивати „С .икљеву". Само за готов повац.

РАКР1ЈМЕ<ЈВ 15 ћив Лв 1а Ра1х

КесоттапДе Еаи Дс Со1ор;це ЈтрелчаЈс. — 8а\ т оп УаросеИ Сгеше варопше роиг 1а ћагће, Сгете *1е 1га18С8 роиг ас1оис1г 1а реаи — Роис1ге с!е Сурпз роиг Мапсћп1а реаи — бШђоШе спзћгШве роиг с1е« сћеУеих е! 1а 1>агћс — Еаи аШешепне е1

Еан 1л18ћ-а1е роиг рагГитег е1 исИоусг 1а 1е1е Бои^ие! Мапе-СћтИпе— Рао-Вова — бћогев Сарпсе— НсИокоре 1)1апс 4е Егапсе роиг 1е тоисћогг. — Еаи с1е Сес1га1. — Еаи с!е Сћурге роиг 1а кп1е11е е! Еаи с1е Со1о^пе 1трепа1е КЉзе.

ЕхроиШои с1е Рат. — РагСит 308, 19—48