Мале новине

цедокупне данашље варошке регулационе ситуације и да у истн уцрта линије преиначене релугације, како би се она имала и требала по њеном мишлењу извести према дапашњим саобраћајним приликама и техпичким захтевима." Комисија је навршила свој посао овпх дана и уз извештај приложила и записнике својих састанака, у којпма је детаљно изложен п њен рад. Одбор општински жели да у овом важном питању, пре решавања, саслуша и друга мишљења, ако би их било у грађанетву. и с тога је одлучио да се записници комисије публикују у листу. Јуче су донеле нрви записник, оп. новине обраћају нажњу оних, које ово питање може интересовати. Усвојена. Нова правида о слободном клању и иродаји меса, Одбор је 17. ов. мес. усвојпо у начелу. Специјалном претресу нри!ступиће се у пдућој седници.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Опет пуцали. „Грађанин" нише : 11. овог месеца у 7 и но часова у вече три аустријска Финанца са Острова, опест су нуцали на нашу обалу, пзбацив 2 нушке. Овога пута у мало што нису убили момка Браће Дражића каФеџије из Дубравице који се код Француског штека са још некима кунао, јер је куршум нао више његове главе. Шта мисле Мађари са оваким њиховим нОступцима? Мисле ли они да је живот наших грађана тако јевтин, да ће они на њихове нанаде мирно ћутати ? — Нека се не шале! -Теднога дана могу бити изненађени одговој>ом из Маузеркокинке, само ако и даље буду нападали. — Надлежну власт, молимо, да за овакве нападе тражи познатим иутем сатисФакције.

! благодарн натријарху за његово досстојанствсно држање и моли се да остане непоколебљив. Сем тога великојелннћ далп су влади изјаву, у којој се вели, да је грчки народ готов на све жртве, само да се очувају интерееи јелинизма. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Чудна природна појава. „Глас | Црногорца" јавл,а: Из АндЈшјевице добили смо од г. Т. Вукотића, 6. о. : м. овај брзојав: Јуче но иодне догодила се једна I интересантна нојава у Виницку, ђе | Турци граде једну Фортицу. Око 5 ура по подне, како су радили на исту Фортицу хришћанн (раја,) бпло је у; ирегнуто 25 јармова волова. који су ! вукли камење на исту Фортицу. У један мах појавила се једна свијећа из ведра неба, која је раставила осам : јармова волова од кола, те су волови са свим слободни остали, а камење са истих кола дигнуто је неком невидвном силом и надало је далеко од кола 100 метара. Ко гођ се ту десио ј разбјежао се унренашћен ил се онесвијестио. Један онесвпјешћени турчин причао је, да му се иривиђело, кад се тај случај десио, да су волови падали из нсба. Овако ми је достављена ствар од поуздана лица, па и ако јо чисто невероватно, нађох за нужно да доетавим уредништву .. Гд. | Црногорца." Отпутовао. 9. о. м. отнутовао је са Цегиња Архимандрит Дечански, Отац ГаФаило на своје опредељење у манастир Мо])ачу. Доброме старцу у нутовању дат је на расположење Прого ђакон Филип Гадичевић, који ће га ! пратити преко Нодгорице до у манастнр Морачу. Желиио му срећан пут.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ • Предат руској влади. Гуски ноданик Калонков, кога је нарочити бугарски војни суд осудио на девет годпна затвора као саучесника у Пањичиној аФери, већ је нредат руској влади. Бугарско власти, но захтеву германске дипломатеке агенције, којој је поверена заштита руских поданика, нредале су Калонкова драгоману германске агенције, који га је нредао у МустаФа — Паши једноме гавазу руеког консулата у Једрену. — Македонски митинг. Македонци грчке народностн држали су у Атини митинг новодом постављања бугарских владика у Македопији. По извештајпма грчких листова, на митингу је било до 2000 душа. Мигинг је усвојио резолуцију, којом се нротествује нротив насиља која се чине нравославној цркви у Македонпји. Даље се

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Земљотрес. Становници Астрабада (у Персији) још не могу да се новрате од страха што су добнли од силног зомљотреса, којије трајао гри дапа и начннио много штете. Читаво ле/го чула се подземна тутњака, али тако слаба, да на то нису ни обраћали иажњу; ади од 10 до 13 јула удари су бнли толико јаки, да етарци не памте тако што. Удара је свега било једанаеет. Од нрвог удара нали су сви телеграФСКИ диреци и телегравска веза нрекинула се, тако да је то место било одсечено од осталог света. У малом местанцету Таш од удара се распукла земља и прогутала половину становника. У окодини Астрабада са свим је норушено око двадесет села. Веле да се 18 јула иодземни удар, исто тако јак као н горњи, поновио и у Шариори, где су становници стигли да избегну опасност, побегавши ван града. Ватра у Токају. Као што смо већ јавили, 13. ов. м. била је ужасна

1 ватра у Токају. Око нодне се појавила ватра у горњој вароши у гдавној удици у кући трговца Функа и за тили часакје услед јаког ветра ватра обузела целу улицу, тако да се није могло ни помислити на спаеење и за два сата је скоро сва варош била у пламену. Свет је као луд јурио по улицама и остављајући своје добро, свак је гледао како да спасе живот. Људи, жене и деца јурили су улицама тражећи номоћ. По удицама се многим запаљивало одело. Осим 40- 50 кућа, које деже дуж жедезннчке станице сва је варош изгореда. Све цркве, школе, велика гостиона и трговнне еу изгореле. Многи еу трговци еа свим унронашћени, јер је многим и еспап сасвим сагорео. Грађаре су такође изгореле, чак и силавови на Тиси. Осим свега ностали су жртва пламена и пет људи. Јад је по вароши ужасан. Од прилике 1110 норндица су без крова а стотинама је људи без коре хлеба. Да се номогне сиротнњи у крајњој невољи оенован је јсдан одбор, који се на све стране обратио за помоћ. — Министаретво унутрашњих послова је за сада посладо 1000 Фор: исто то!дико је послало п друштво „Јо жив." Сан једног кондуктера. У Солнограду десио се овај сдучај: Кондуктер тамошње железницс Јосшг Лакенбауер дошао јо ноћу измсђу 12 и 13 о. м. мало нанит кућу, тс је легао у кревет на трећем спрату. Мало за тим !чули су еуседи како је неко новнкао „Шанцл — ауштајген!" (Шанцл излазизите) после чега ее чуо тежак над. Лакенбауер мислио је у сну, да јс на некој станици стао воз и да он има при том носла, па је по нронису викнуо, ско шо је к нрозору, који је био отворен, а он мислио да су врата од вагона, те је услед тога нао с ! трећег сирата у дворшнте. За чудо није му се ништа догодило, сем ма!дих и лаких иовреда. — Умро. У Христијанији је умро великн норвешки астроном Ферлнеј, један од први исиитавадаца сунца. — Молткеов 90 рођендан. Пруски маршал гроФ Молтке славиће 14 октобра свој 90-ти рођен дан. За нрославу тога дана образован је у Берлину одбор, који ће слављенику иредати заједничку адресу св ју немачких градова. Табаци с. нотписима уредиће се по провинцијама и свака провинција на иосе увезати у сјајап повез с грбом догичне покрајине. Све евеске заједно метуће се у красно изрезан орманчић, ли коме ће бити ионрсје царево.

СМЕСИЦЕ

— Туркиња о турским женама. У „№пе*ееи1ћ СеШигу," који излази у Лондону, једна Туркиња нише о турским женама. Да, данашња турска жена не проводи више свој живот у харему, она свира у гласовир, црта, слика, говори и нише на више јев-

ропских језика, чита романе и иише за новине. Таква је модерна Туркиња Адалст, која је наиисала једну ствар у номенутим новпнама, где каже, да данас има модерних жена и међу пристадицама корана, па ма се због тога стари Мухамед и ирсврнуо у гробу. Адалет каже, да су сами мужсви укинули строги ред харемски. Младе оеманлије, који су васнитани у Паризу или ОксФорду, хтели су направити од својих жена Енгдескиње или ! Француекиње, а турске су жене веома радо пристале на тај иреображај. Туркиње, које су источним обичајима о' суђене на вечни затвор, иочсли су васиитавати као да ће држати салон и играти велику улогу у друштву. ј „То је васнитање," вели млада Туркиња „криво, што сад у харему с всликом ножудом читају романе, који излазе у Лондону и Паризу. Младу турску девојку, -— која је нре снивала једино о томе, како ће је једном са пет или шест такмичарака мучити човек, кога никад пре није видела, док му није постала жена — почела су облетати привиђења, приказујући јој све оне угодности, слађе од оних које ! правоверним обећава Мухамедов рај. Она у својој машти нрисуствује игранкама, свечаностима , носслима итд. где се женске могу еасвим слободно забављати с мушкима, који нису само лекари ни блиски рођаци; она је ирви иут сазнала да може имати једнаку част, једнак утицај с мужем; њу опија запошљиво цртање среће, која влада у јевропским кућама, где само једна жена ужива цело новерење и ценодељену љубав свога мужа. Унраво отров је, кап по кап, продро у њезино срце, те тражи бар јсдан део оних новластица, иоје имају занадне жене. Турска је жена већ еманципована, и ако није њена еманципација законом нризната." Ададет енергично тражи да се у!кине ропство и многоженство. „У Јев| рони се не зна, нише она даље, да у харемима има готово само једна законита жена. — Изузеци су веома ретки. Права је жена обично Туркиња, но некад и черкеекиња. Кад се млада турска девојка удаје, доведс бар десет до двадесет робиња у кућу својега мужа. К ад је иак жена Черкеекиња, сама дакле робиња, која је дошла до часги законите жене, онда је њеноме мужу прва брпга, да јој купи неколико робиња. Кад робиња ноегане мајком, онда постаје одалиска и има исто право у кући као законита жена - " Адалет се тврдо нада, да ће се ропство укинути; она мисли, да се само тако могу жене ослободити недостојнога такмичења робиња, које свакако гледају да постану одалиске. Лене мисли и лепе жеље, али као да Адалетина нада неће бнти ништа друго до ташта нада, јер Турци нису људи, који би нристали на лепе намере Адалетине.

398

IIА1Н0ВИ1Е СТОВАРИШТЕ МУЗИКАЛНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то: Аеманв са и 5ез нутија, виола, чвло, флаутв и кларинете од разна дрвећа израђених, армонина разних од једног и два реда онарина-штимоване разне величине. Мале вергле и разне шва/царсне музине. Херофони са разним српским и стран. комадима. Жице од црева, срме, челина и свиле у најбољој каквоћи и све оетале нриборе за горе наведене инструменте. Ћемане нарочито удешено за ђаке са фин . гудалом, колофоном и резервном жицом од 10 дин. на више. Поруџбине из унутрашњостн извршују се тачно и солидно. Понизни АДОЛФ РЕШОВСКИ нређс А. Путник.

♦♦♦

Четрдесето дневни помен даваћемо нашем сину ДРАГУТИНУ у среду, 22. Августа, 1890 г. у 8 часова пре нодне, у цркви Св. Марка. 18. Августа, 1890 г. У Кеограду. родитељи: Драгутин Плајел, 626, 2—2 Ана Плајел.

Л ласник и 1лакш1 уредиик пкиа Т одоровик. Одговорни уредник Св. Ј аношевиђ. „С миљево" — штампарија П ере Т одоровиђа