Мале новине

« ✓

Ми не знамо да ли !>е г. Мак■симовић иотражити од својих клеветника, да изнесу какве доказе за своје тврђење, али да би то била дужност радикалне странке — то је јасно као дан. Кад век истерује из странке једнога тако угледнога члана ; кад тога члана, даље, оитужује за издајство странке, главни одбор радикални био је дужан, сам без ичијег тражења да изнесе разлоге и доказе којима правда тај свој тешки поступак, а кад су већ код одбора појмови о части тако изврнути, да он комотно, на голу реч и без икаквих доказа, баца човеку у лице најнижу клевету — издајство — онда би то била дужност месних пододбора и свију чланова странке да живо на томе настану, да главни одбор изнесе доказе за своје тврђење против Пере. Није то мала ствар јавно рећи човеку пред лицем целе земље*: „ти си неваљалац и издајник; ти служиш на штету и срамоту странке — марш на поље!" Страшна је то реч! И одбор који је то иарекао дужап је да наведе иоиметџ кад је, где је и чиме је Ие/ра учгтио све оно за што га окривљују. Само људи без части и образа могу без икавих доказа изговорити јавно ову крупну и страшну реч, а само људи који не знају што је чает и образ могу допуштати да се та реч без доказа изговара у њино име. Кад би радикална странка још била странка од начела, кад би њу још прожимао дух и осећај истине и правде, она бели не би оставила без последица овај последњи недостојни иосгућак свога главног одбора, већ би иотражила од њега строга и неумитна рачуна те би онда ствар била изведена на чисто : — Или би главни одбор пдонео доказе о кривици Максимовићевој и онда би одборски поступак одобрио цео свст и нико не би могао сумњичити да чланови главнога одбора из личне пизме,

из личнога нерасподожења нз својих еитничарских сујета гоне г. Максимовића ; или би странка видела да јој на челу стоје недостојне вође па би стресла ђубре са себе и изабрала боље и достојније људе. Јес, то би бнло, то би немнновно морало бити да је радикална странка још жив, бујан органпзам, који напредује... Али не бојте се, никаквога протеста п никакве замерке бити неће. Радикална странка данас је пуна „кукурека", ускока, шпекуланата, ћарџија и сви они гледају само колнки ће бити комад што ће им се одозго бацити; нека је ћар што већи, а хоће ли влада и одбор радити као што доликује поштеним људима од начела — то је девета брига; нека је ћар што већи, а главни одбор може Перу Максимовића а ако хоће и обесити, може половину странке разагнати, једном речи, може странци вршљати трње над гдавом како јхоће, „кукуречкој * багри нит је то у кесу нити из кесе. Да се у радикалној странци могу јдешавати ствари као што је нзгоњење г. Максимовићево и да све то пролази без икаква иротеста, најбољн је доказ да у радикалној странци шпекулативни елементи преотимљу мах и да се она као начелна странка полако али стално распада. Данас нос, сутра очи, прекоI сутрауши —тек једног прекрасног данато ће битИ одвратна, наказна трупина. А крај ње седеће њен доиаКи I лекар, њен главни одбор и тешиће јје овом мудром напоменом: док јој извади само доњу вилицу, па ће бити здрава и чила као јелен ју гори.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Престаје. досадашњи извршни одељак у главној полицији престаје с даљим радом, и у року од три дана

има спремнти свс за нредају дужности. Послове које је до сада свршавао тај одељак, од сад ће вршити сваки кварт у свом иодручју.

Сумњиви. У главној нолицији уханшеним су два сумњива странца код којих као да ће се наћи траг од неколико круннијих злочина почињених у престоници носледњих година. * Јевтине цигље. Г Ђ. Ианђели нродаване су цигље за неки дуг и таман је истерано 2 динара хиљада, док се хиљада свуда нлаћа 32— 40 динара. С оваким продајама да бог поможе. Боље бн било ухватити на иросто отети * Радинална клака. Ономад нре нодне био је радикални збор на „Булевару" за кандидоваље четири посланика за варош Београд. Месни одбор изнео је као кандпдате г. г. Пашића, М. Обркнежевића, Димитрија Ћирковића и Мидована Маринковића. Председништво је објавило да је збор усвојио ове кандидатс, ма да је збор у огромној већини био нротиван такој кандидационој листи. Сем г. Пашића и г. Маринковића, збор је хтео да у кандидатску листу мете два нова члана на место Обркнежевнћа и Ипрковића. Алн присталице месног одбора махом ћаци и људи којп немају право гласа, надали су таку ларму да се до спо разума ннје могло доћи. Решавало се овако: који је за кандидациону листу I месног одбора да прсђе на десну стра ну, а ко је противан на леву. ОгроI мна већина сиособних бирача ирешла ј :је на леву страну, а на десну страну ; ирешли су способни бирачи и маса неспособних. Последица оваког рада ј е та, да су незадовољници изјавили да неће да гласају за ту листу и да 11^0 истаћи другу, засебну листу. Но ј доцније су нонустили мало и потпи! сали листу кандидата, коју јс месни одбор предложио. * Питомци У министарству грађевинс |)ешено је, да се ове године изашљу на етрану четири иитомца — техни! чара, који ће се спремати у неким специјалним гранама тсхничке струке. Нриза. По вароши се проносн гдас — с колико истинита основа, видећемо ! доцније — да је између митрополита Михајла и министра нросвете Андре Николића дошло до тако заоштрена сукоба, да сад одиста неће моћи да буде другог излаза, осим нонуштања

мнтронолитовог или оставке министро\ ве. Многи се радикали јадају што су д; водили митроколита Михајла и веле: „и п а к је Стојан Новаковић имао ! нраво." * Опште чиновничко друштво. У неде! љу 19. о. м. држао је прнвремени одбор I своју последњу седницу и на њој донео решење: да се 2. Септембра сазове скуп чиновника у Београду. Скуп ће се држати у 9 часова ире подне у краљевој пиварн са овим дневним редом: Бирање председника збору и двојице носдовођа; извештај иривременог одбора, претрес израђеног нацрта уредбе и бирање сталне унраве. I Одштампани нарцг урсдбе може се ! добити код г. Тасе Богдановића управI ника радионице. гл. ђенералштаба, Стара песма. Са снисковима војннка у нас никад не може бити као што треба. Ва то имамо сијасет длказа у прошлости, а највећн нам јс доказ и јучерашњи дан. За јуче су нозвати обвсзници нешадије првог позива нар. војске. Према лањском удешавању и уређивању снискова резервиста, који ове године готово сви долазе у први нозив народне војске, са списковима не би требадо бнти ннкакве кубуре, на ииак није тако. Обвезници еу позвати јуче за 8 часова, а прозивање отпочето тек око 10 часовс. Па даје тада отпочето само нрозивање у то доба, ни по јада, но су онда тек отночели да шнартају сннскове. Овакав нехат и немар за свакује осуду. Војна вдаст треба да зна сваког свога обвезника у главу, у који батољон у коју чету, који нозив долази где станује и чим се занима. Међу тим, у команди као да је читав хаос. Овај ханс трсба да се рашчисти те да нас каква могућа мобилизација не затекне у оваком нереду, као што наеје затекао бугарски рат. * Жалосно. За јуче су сазвати обвезници првог позива нешадије, Сви обвезницн сељаци дошли су на нозив војнс власти, само грађани престонички чине изузетак. Сдободно сс може рећи, да их ноловина није дошла. Истина морамо признати да многи нису ни уинсани, али то није никакво онравдање ни доказ родољубл>а ирестоничких грађана, нити уредности команде.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Велики пожар. Под тим насловом иише „Таково": Велики ножар биоје

ПОДЛИСТАК

КРВЛВ& ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) нобележио ГГ ера Т одоровић (1.") Путујући кроз пусту планину ја и поп Данило ни о чему другом нисмо могли разговарати до о тешкој судби која нас чека. О себи поп Данило нијс се бојао за главу али је рачунао да бар без 3—4 године затвора неће проћи. Интересно је да смо о мени и ја и он једнодушно мислили да ће ме стрељати. Упитам га шта он мисли о мени, како ћу ја проћи, и он ми рече отворено како рачуна као иоуздано да ће ме стрељати. Тако сам мислио и сам. — Да си знао да ће тако бити, па да си бар доиста покугаао устанак — рече

ми поп Даннло. Бар би онда знао за што гинеш. То сам се и ја вајкао. Колнко ми је било тешко умретн још млад, толико мије три пут теже било шго умирем овако за бадава. Вар двадесет цута узвикнуо сам онако скоро несвесно. „Ех, што не знадох да ће овако бити, на да бар што озбил>ски покушам. У таким мислима и разговорима путовало се све даље и даље. Нага спровод ишао је полако, али непрекидно. Пред подне стигнемо на врх планине, на висоравањ који се може сматратн као највнгаа тачка у Честобродици. Ту је била путничка механа где су ее путници могли прихватити јелом н пићем. Било је већ подне, и нага командант нареди да снровод стане н мп се носкидамо на одмор н ручак. Ту у механи нађемо се са новим транспортом оптуженика, које су гонили из алексиничког 'округа, а било их је и из целе ове околине. С почетка команданти спровода нису I дозвољавали да се мегаамо с другим окривљеницима, но та строгост није дуго трајала. •Прво се зблизисмо око ватре, куда се сваки тнскао да огреје озебле руке, после се раз-

местисмо око механских столова, где се отночне заједнички ручак. Ми београђани поручивали смо јело од механџије, али је оно махом остајало недирнуто. Код поп Данила као и код сељака нађе се јела понссена од куће — печене живине, лепе погаче и добра сира. Све ово двојином је пријало нама изгладнелим Београђанима, после једне мучне, непроспаване ноћи. Јело се као са заједничкога стола, махом стојећки, прилазећи од стола к столу, где ко боље наНе : гато му се допада. Ово је било лицем на Св. Аран1)ела. На једаред, у сред јела, Рагаа објави да је данас његава слава и његов имен-дан, и на тај рачун поручи на сваки сто по један оканик вина. Ово унесе у другатву нову живахност. Благословено пиће, оно у овакнм ; тренутцима бар за који минут разгали суморну дршу патникову. Интересно је да у оваким приликама и најјаче пиће веома слабо дејствује као опојно средство. Човек веома умерене снаге може у оваким тренутцима да исиије колико најјачи винопија, а да га пиће ин најмање не ухвати. (Наставиће се.)