Мале новине

Је ди ово нраво ? Је ли ово коигтено'? Да ли се ово слаже са штедњом бар овде, кад носао за који је овај инвалид одређен могао би да врши и један мдађи званичник са ндатом од 60 динара. Да ли је овај корак г. Станковића коректан и зато, шго ово место није попунио са једним Србином и ернским ноданпком, који је по свему пречи тим пре, што ми треба Маџарима да, одмеримо оном мером којом они и узајмљују. Износећи ово на јавност, ми у интересу државе и њеног утледа, у ин терссу српског осећаја и у пнтересу правде апелујемо на г. г. мннисгра грађевина н директора Стојановића (јер за ово не зна) да они стану на пут овом скупљању странаца у државну службу жељезничку јер овим ноступком убија се воља и осталим српеким чиновницпма, који оваке креатуре морају да трпе у своме колу, а и сам народ српски, који добро мотри шта се ради, осудиће овај — и остале ноступке онако како треба. Још једном надлежнс молимо да пријем овог инвалида одбпју и не уваже. ™лг^\ ј ~Ј\ЛЛГ'Ј\ЛЛ^~

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА 0 попуњењу српско православне епископске столице у Темишвару пшпе „Н. Доба:~ „Стпже нам епископска столица темишварска дијецезе неће попуи.ати све од месеца маја до године. Вршачком епискепу Нектарију Димитриј евнћу је повјерсно, да за то време свршује послове те епископије. На то-је он добпо и мандат, којега се примио. Патријарх Бранковић отишао је у манастир Бездин, из којега ће се 15. о. м. вратити опет у Темишвар, да са са својим дејецезанима коначно онрости. Енисконску закладу, К0 ЈУ је он основао, већ је предао свом привременом посдеднику", Стање Фондова под управом „Матице Српске" у 1889. години исказује се овако: понд „Матице Српеке" 12о. 915 ф . 66 н„ Јована пл. Наке 27 235 ф . 74 н., Идије М. Коларца 7.113 ф. 95 н., Константина;Хаџи-Гистића 1.832 ф . 94 н., 11ере Коњевића 32.510 ф. 87 н., Иавда Јовановића 55.938 ф . 86 н., Иетра Ксстића 44.940 ф . 75 н., Гавре Гомановића 18.382 ф . 78 н! Петра Класановића 4192 ф . 68 и. Катарина Д. Јовановићка 7.897 ф . 78 н., Совије Пасковићка 14.249 ф . 76 н., Христивора Шивмана 12.732 ф. 89 н., Симе Ђорђевића 47.723 ф. 50 н., Гедеона Дунђерског 27.226 ф. 75 н., За спомен Вука Ст. Караџића 1-656 ф . 36 н., Марије Трандавиљке 188.411 ф . 4(> н., Анастасија II. Гересеог 14.208 -i'. 54 н. и фонд уиравног трошка 233 ф , 2 н. — Свега износе горе набројенп Фондова 640.464 ф. 99 нач. Матица Српска." у Новоме Саду обдржаваће своју редовну годишњу главну «куиштину 30. августа (11. сешг.) о. г. Сваки члан „Матице Српске" има .права аи треба да дође на овускунштиии. Гасправљаће ее: конституисање скупштине; извјештао о годишњемраду управнога одбора; годишњп нзвештај главног Фискала и нравном пословању; избир иредседника, иодпрсседника и управног одбора; примање нових чланова; предлог управног одбора о измјени нених чл. устава и посдовног ра-! да; извсштаји о нреггеданим рачунима за год. 1889.: наредбо министарска о одобреном прорачуну за год. 1890 и оирегледаним и у реду нађеним рачунимаиз внше годпна; прорачуии о свим Фондовима за годину 1891.: предлози у распису књпжевних наградаизФентовд Јована Неке Вел. Сент Миклушког и Јована и Терезије Осдоиће; избор нитомаца из стиннендиског закдета Симе Ђорђевића, Петра Коет-; -тића и Нестора Димитријевића.

МАЛИ ПОДЛИСТАК Изборне агитације ( Жалоено житије Истинка МлатишумиЛа) I . Једна етародревна прича Кад је етваран овај паш лени свет, СвевпЈнњп Творац седео је на свом узвишеном престолу, левом руком гладио своју красну свилену седу браду, а десном делио кодико ће чсге бити на овој грешној земљи. А страсти, врлипе у онште све дуШевнс особино људске нријав.т.ивале еу середом и клекнув нред свевишњи иресто, свака је казивала своје молбе и жадбе, које је свевишњи. по свом свезнајућем нахоћењу. одбијао иди нримао, на оие које нрими одмах и|иа извршење нредавао дотичним чиновнпцпма небесним, што су ту у близини чекали његове свевишње зановести. Већ беше учињен распоред с ноддошћу, еебичношћу, мржњом и другим накоснИцама, кад тек на једаред у раЈСКом иредсобљу наста неко ужурбано шушкање међу придворним ведикашима творчевим, који су ту у нредсобл>у чекали његове заиовести. Свевишњи се намршти, баци срдит ноглед на ту страну и у који мах он заусти подвикнути: — П-с-с-с! море ви тамо! какво је то шушкање'? у тај исти мах рајска врата нагло се отворише, а свети Петар, клањајући се дубоко, показиваше руком некаквој дами да изволи унутра. Свевишњи ее ,још 'више намршти, набра своје седе обрве и као малко прижмурну да боље види каква је то отмена госнођа што тако у рај удази. И доиста унугра стуии крупна гојазна госпођа, од своји четрдесет и иет година, с оштрим мадко закрвављеним иогледомОтлгена дама бида је обучена у црну свилену хаљину, ади сву искићену црвеним чипкама и огромним црвеним шареним нантљикама. Хаљина је била тако дубоко изрезана (деколтована) да се отменој дами кидедо једро црвено месо енред, близу до иупка, а остраг нриближно до исте низине. Но пгго је највећма падало у очи отменој дами, то је био тешки и гломозни накит њен: игле, ланци, медаљони, минђуше, гривне по целој руци, пуне руке прстења итд, итд. и сво то од дебела маеивна злата и крупна драга камсња. Отмена дама корачала је нолако, достејанствено са широким осмејком на лицу, а чим со нримаче тодико да се добро могло видети, она тако кресну оком Свевишњему, као да јој је сад тек 18 година. Дали је свевишњи одговорио на овај крес нигде није остадо забележено само се у једном србљаку налази занис, који тврди, да ее носле овог кресања оком за отменом дамом чуо, угушени кикот. Св. Петар, Св. Павде Аранђел Михапло и Св. Илија, гоњенп пеодолшвим љубонитством били су нечујно отшкринули рајска врата и протнули главе да виде како ће Свевишњи примити отмену даму. То што се ова господа стала кикотати после намигивања отмене даме, можда би се могло узети за доказ да је на крееање дамиио и Свевишњи малко креснуо оком, а они враголани иза врата то осетилп и грунули у смех. Но то су само нагађања, ноуздано се зна еамо толико, кад се чу угушен кикот Свевишњи диже иоглед, угдеда светител.е где у журби извлаче главе, припрети им ирстом л рече љутито: — Море, Петре, то је опет нека твоја хунцутарија, но немој да ти се •ги кључеви обију " главу. После тих речи свевишњи се лако ноклони отменој дами и рече бдаго: — Ах то сте ви госнођо ЛажоЈ Чиме бих вас могао услужити. Јес, отмена дама била је Лаж и она сад узе на дуго и на широко дока-

зивати како њој свевншњи треба да осгави широк делокруг и да Ј'е пусти да се рашири но цедом свету, да пре. плави цео род људски, та она је тако потребна, људи без ње не би могли живети. На ове краснорсчиве беседе г-ђе Лажи Свевишњи климну главом благонаклоно. — Да, да, јес — рече он као замншл>ено. — Јес, пмате право, госиођо, људи вас јако волу и ја ћу вам дати широку облает..., Сатанаило! — викну Свевишњн гдасно. Некаква црна, рогата ругоба, е бодим очима, дугачкпм ноктима и с великим крнлима од слена миша уиаде у араЈ' и скачући с ноге на ногу речи циганским нагласком: — 1Нта заповеда ваша Свивишњост, кога треба да узмем да носим, да га мало жарим да га нрждарим. — Чујеш Сатанаидо — рече Свевишњи озбиљно — ево ти ове госиође; ово је госнођа Лаж, узмијс, води је и учини да се рашири и разлије по целом свету као шго су раздивене небесне н земаљске воде. — Хоћу, хоћу мој добри господе рече Сатанаидо, дочеиа госпођу Лаж нреко среде, окрете је по рају и уз ириневку „Шотиш иолка танцигер" извитла јс наноље окрећући се с њом све у ковитлац. Изишав напоље Сатанаило се разобада по целој земл >иноЈ" кугли, те на свс четнри стране свста брзо забоде своје оштре сатанске нокте, а где год загребе, онде куљне вода а он само виче „као ова вода да се свуда шири лаж"! И доиста, ношто јс то било по заповести Свевишњега, то се одмах на све стране појаве бсзбројни извори дажи. А како је наређено тада тако је остало и до сада, Куд год се окренеш, гдс год станеш, седнеш, крочиш, свуд си на извору лажи. Она је преилавита цстг тгвст и свуда је има задовољ. Одмах по одласку госпође Лажи из раја, на рајским се вратимм указа јадно, сиротно, мршаво, блсдо девојче, дено алн иснијено у лицу. С иоља се зачу срдит глас Св. Петра! — Ако хоћеш улазити, улази, шта си ми се ту сад стала снсбивати и скањерати, кандаја само с тобом имам носла! Сиротио девојче ступи у раЈ - бојажл.иво, с обореном главом, спуштсним обешеним рукама. Каква јс ово нросјакиња — помисли Свевишњи у себи и набра обрве. — Ко сте ви, драга моја, и шта желитеј? — унита Свевишњи, впдећи да девојче страшљиво стаде код врата па гу н остаде. — Ја сам... ја сам... сироче је дрхтало.... Ја сам Исгина! —једва нромуца јадно девојче. Свевишњи климну главом и рече. Хе Истина! Да, да, драга моја! Истина је лепа ствар, тојесте, али, драга моја, за тзј ' еснап људи ето не маро. Да о вама рекну добру реч, то хоће зашто не, реч бар ништа не кошта. Али да вас ко прими у своју кућу, да вам да меета, да вас усвоји, да се с вама за навек веже — то неће:Ј*ес, драга моја, то неће нико. Не маре за вас. Оно можда је то и жалосно што Ј"е тако, али тако је, драга моја, морамо рачунати са стварннм чињеницама.... Свевишњи се накашља. Знам, наравно, ја сад делим власт, па сте се и ви пријавили да вам што год дам. Али то је тешка ствар, драга моја! Истина је ја сам свемоћан и могао бих како хоћу, али шта ћемо кад вас људи не воле, уираво они вас мрзе Да да, драга моја! — тешке су то сгвари. Истина је сад са еувиим очима молида да јој се ма што да, колико да не умре од гдади.

Тада свевишњи зановеди да се донесе најмлађи небесни анђелак који се тек те ноћи родио, тењему нредадоше да учини за Исгнну ако што може. * Мали анђелак узме Истину за руку, одведе је у дадека поља, у скривснс хладовите нгуме и ту, у једном красном гајићу, у нодножју цветних брсжуљака мали анђелак иекопа својим нејаким нрстићима мало изворчс, из кога одмах нотсче танка али бистра и свежа струја красне планинске воде. И то се носле назове И-т/р Истине. Тај извор има ту чудотнорну моК, д'а ко год ее напије воде из њега, оп одмах иочиње говорити истину, и свуда само истину, а то траје тако свс дотле, докле год у њему има попијене воде. Ето такоје ностао тај надалеко чувенп Извор Истине. Али тај јо извор екривен и забачен. Много треба муке докле га човек нађе, а само простим и невиним људима дешава се да га нађу н без тражења. Идући нут нричаћу вам о једном који је случајно набасао на тај изворчић. Радисав.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Олуја на Ријеци. Иста онаква олуја каква је нре кратког времсна беснила у цслој ' средњој Јеврони, направила Ј 'е големе штете и у рЈ - ечком прпстаништу. Иошто је цео дан дувао врућ снроко, увоче се подигда тако страховита бура на мору, да је вале бацала но неколико метара у вис, киша је лила у млазевима, муње су севале, а гром је ударао за громом. Ова непогода трајала је читава два часа. Омање лађице. барке и чуиови разби јене су од силних удара уз обалу. Олује је бидо и дуж- читавог далматппског ириморЈ - а— ТЕЛЕГРАМИ 21. Августа. Веч. Једно нолуслужбено писмо руско у „Политичној, Кореспонденцији" тврди, да Русија не би могла иовући своју војску са западних међа ни онда, када би Немачка и Аустрија тргле натраг своје трупе. Само каква корснита нроменасадашњеме1)ународне ситу ација, итопроменау смислу мира, могла би учинити да Русија повуче своју војску. Међутим нема никаквих знакова који би говорили у корист мира. На иротив ево и Енглеска се иридружује тројноме савезу. Лс.трогрлд. Обавештене личности тврде да је из основа измишљена вест као да је између немачкога и рускога цара, приликом њиног последњег састанка, искрснуо некакав неспоразум. Нема никакви знакова да се тако што могло догодити. Лариз. Франпуски листови публикују писмо министра Фресинеа., у коме одговара посланику Бертисолу, да је посада у неким пиринејским твр1>авицама с тога ума, њена, што је било потребно увећати иограничну војну снагу на међама које су више изложене непријатељу, а и ради бољега вежбања трупа. Дворска апотека у Беогрлду | потребује ЛАБОРАНТА 635, 22, 24, 26,