Мале новине

кривичном закону, казнн од Јвднс године на више. Суд је ипак нашао да нестоје наводи браниочеви и да се дедо има судити по кривичним закону па налазећи' да је наш уредник крив, осудијо га на четири месеца затвора. * Немају заклона. Обвезници првог нозива који су сад на вежбаљу, жале нам се како немају где снавати, већ морају на овим јесењим хладним ноћима спавати иод ведрим небом на нешто мало сламе, коју је дала општина београдска. Овако невођење рачуна о војнпцима за сваку је осуду. Грађани треба да иснуњују све своје дужности нрема држави, нарочито војне дужности, али за то је и држава дужна да се састара те да одговори и својим дужносгима према грађанима. Овако радећи, она у првом реду доводи у оиасност здравље евојих грађаиа војника, а будући и еама неуредна, навикава на неуредност и немар и грађаие, те се и ови не одазивају својим дужностима. * Нов панађур. На модбу суда општи-1 не обреновачке, а по предлогу начел- ј ства округа ваљпвског од 4 т. м. мииистар народне привреде одобрио је, да се од сада панађур у поменутој ј општини држп 8. 9 и 10 септембра ј сваке године, у мссто 14. 15 и 16. ј истог месеца. * I Весеље. Први батаљон 1. нозива, који се сада налази на Баљици, имаће ј вечерас заједничку вечеру с г. г. офи- i цирима, а за тим ће настати весеље. ј Са свештеничког скупа. На доса-1 дашњим састанцима исцрпене еу све ј тачке дневног реда. Саму је још ос-! тао претрес нравила, пошто је унрава! предлижила у њима неке измене и допуне. Као што изгледа, скуиштина ј ће можда још данас свршити сав ред, који јој је намењен да сврши. Трговачко занатлиска комора. При-1 временом одбору за израду нројекта ј законског о трговачко занатлис ко и индустриској комори свршио је свој иосао и нројект закона наштамиао. Ко бн се од трговаца или занатлија интерсеовао садржином тога пројекта, те би га хтео нроучити, може га добити у трговинама Димитрија Милојевића, Браће Богдановића, Давида Симића Комп. и Давида Були.

Као допуну нашој јучерашњој белешци о самоубиству Бокора Којена, мењача, на основу ближег обавештаја, сматрамо за потребно приошптити ове појединости, које у неколико мењају значај и смисао цедог тог трагичног догађаја. Којен није био мдадић од дваестак година већ је он претурио знатно и 25 годину, а није изгубио 1000 динара но само до 200, иошто је свега имао уза се до 500 динара, од којих је 300 дао свом другу на зајам а две банке спалио је на свећи. У ка®ани, где се те вечери коцкао, није никад дотле играо карата, а јес пре тога играо по другим местима и губио знатне суме. Те вечери, у очи његовог самоубиства, изгдедао је веома — ако се сме рећи — меланхолично-весео, управо као човек који је резигнирао па хоће да посдедње часове нроведе у пекој веселости. Тако стоји сгвар у истини. Мали подлистак изостао је из овог броја због нагомиланог материјела. У сутрашњем броју наетавиће се и неће се прекидати до сврхпетка. •/ ---»/г

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ткачка школа у Лесковцу. „Тежак" иише: Ових дана Министаретво народне привреде изаслало је г. Мату Јовановића секретара трговачког оделења, да припреми све што је нужно за што скорије отварање једне шкоде у којој ће се старо и мдадо учити прерађивању пртених и вуиених материја. Ова ће школа управо бити једна радионица са два оделења,; за пртене ирерађевипе и за ћидимарство. Лесковац је заиста најподесније место за смешгај ове школе — радионице колико због велике производње кудеље, толико и због веома јевтине ручне радне снаге, богате околине и згодне тачке за извоз на страну сировина и прерађевина. Бећ су набављени мајстори и нарученп разбоји за ову школу. Ми се надамо најлепшем успеху и кориетима од оваки шкода. Са радикалнога збора у Међудужју. — На овоме збору, како дознајемо, учествовало је близу 600 члапова радик. странке из оба стара округа, Београдског и Смедеревеког. Збор је ночео свој рад око 11 часова ир. подне, а отворио га је Бића Радовановић, носланик на ванр. нар. скунштини. Пошто је сав претходан рад

свршен, о избору председника и осталих часника, и за председника збор је изабрао Вићу Радовановића, приступл»ено је одмах образовању ужег одбора, којн јс после кандидовао посланике како народне тако и квалиФИковане, и усвојен је ред како ће кандидат један за другим ићи. Кад је ужи одбор свој носао свршио, онда је закључак његов изнет пред цео главни скуп, који је посде кракте дебате био и усвојен За народне посланике кандидована су десет лица, пет за једап и пет за други стари округ и два квалиФпкована, за еваки округ стари по један. Међу ирвима као носилац листе је Бића Радовановић, а остали су сви стари иосланици. За квалиФиковане изабрани су г. Миша Вујић мин. финанције, и г. Милутин Марковић члан касације. Овај последњн избор, испао је овако са свим случајно. Како дознајемо мислидо се у глав. рад. одбору да ноеиоц листе у овом изборном округу буде г. Бујић, као министар, а за квалиФикована, да се избере г. Милутин Марковић, члан касације, који је био у листи главног одбора, и г. Стева Грујић проФесор вој. академије кога су истакнули као кандидата још раније и на самом збору смедеревски радикнла. Но како је г. Бујић ностао кандидат за квалиФ. носланика, за окр. Београдски, а г. Марковић, већ Оио у листи главног одбора, то је г. Грујић и ако је уза се имао готово све смедеревске радикаде, уетунио место носледњем само да се рад на збору што пре свршн и специјалне дебате о овоме питању небуде.

ће јамачно бити у њој, иеправе, како би се и у томе погледу дошло до тачног и истинитог стања ствари.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Број Срба и Хрвата. у седмој свесци Нове Зете од ове године налазимо раснраву под насловом: ;„Број Срба и Хрвата и стнограФске придике у њиховим земљама,, од М. Д. Ова је студија написана с великом пажљом, ! а на основу свију најаутентенчији извора и податка који су нисцу расправе ј билп познати и које је он имао нри руци. Свраћамо пажњу своју наших читалаца на ову лепу расправицу, а нарочито је препоручујемо пажњи наших књижевника, који се баве. стати-; стиком и етнограФијом оних крајева где живе Срби и Хрвати. Бредно је да се: критички расмотри оно, што је у тој раснрави изложено и да ее могућне нетачности и неправилности, којих

ЛПЛЛДАЛЛл

ИЗ БАЛКАНИЈШ Татишчев о Бугарској. Познати руски пубдициста С. С. Тагишчев вратио се пре извесног времена у Петроград из СоФије, где се својим очима хтео уверити о нодожају у Бугарској. Тек шго је Татишчев приспео у нрестоницу бугарску посетио га је министар унутрашњих послова Радославов, и за овим министар правде Топчел, па најпосле и диктатор Степан Стамбулов. Утисци које је Татишчев нонео собом из Бугарске своде се на то, да је сада госнодар ситуације у Бугарској Стамбулов и да га опозиција редовним нутем не може избацити из положаја. Сви вдасници Бугарски ггросто су се утркивали, који ће указати више поштовања рускоме госту. Стамбулов је Татишчеву без икаквог увајања прИзнао, да је измирење с Русијом једини пут, којим се Бугарска може из садашњег шкрипца да извуче, на да су према томе и 1оп и његова странка приправне на све жсГтве, еамо да се дође до измирења с Русијом. Уредник „Слободе" и преседник народне скуггштине Петков изразио је сажал>еше, што су у његовом листу изашди чланци нротив Русије, те је изјавио да то у будуће неће бити(?) Стамбулов је рекао још и то, да је из министарства отпустио Салабагнева само с тога, што је овај био и сувишс велики присталица Аустрије, Тако иредставља Татишчев стварн у Бугарској.

ИЗ БЕДА СВЕТА Нова петарда у Трсту. Прс кратког врсмена бачена јс једна иетарда у Трсту, али се није догодила никаква несрећа. За тим убрзо бачене су још две: једна иред вратима „Словенског потпорног друштва у Трсту" а друга у самој агради иодицијској. Несреће ннје било никакве. Али сада 17. т. м. бачсна је још једпа петарда, која се расггрснуда и починила големе несреће у ходнику уредништва „Адрије", додатка сдужбеним новимама тршћанским. Некаква жена сггазила беше где тиња неки предмет те посла свога дванаесгогодишњега еина да жар утули. Ади у томе тренутку нрште нетарда, разби зидове и нолугга све у наоколо.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе НРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (76) Свакад могу изнудити од ње неколико врста. И тако она ни мало збуњена гго изгледу, врло мирно, поче нисати што је он захтсвао. Он је стајао иза њених леђа и гледао рукопис који беше глађи и сигурнији него онај у нисму. Он се опет насмеши, али га сад она није впдела, насмеши се као човек кога је још једино могда дирнути женска а који је иначе озбиљан у свима стварима. — Лепо, госнођо! Дајге мп то, на ћу се ја већ известити, чинићу што најбоље могу. — Веома сам вам захвадна, господине. .. . Дакле, ви ћете израдити да мога мужа задрже у служби, могу сматрати као свршену ствар ? — 0, не, не! Не могу нншта обећати.. . . Треба прво да видим, да се промислим.

Он је одиста двоумио, није знао како да се заузме :;а њих. Она већ виде да му се иродала на мнлост н немилост, гга се илашида још једино од тога оклевања, од адтсрнативе да је он може нди сиасти или унронастити, а није могла да иогоди на што ће се репхити. — 0, госггодине, помисдите у какој емо бризи! Ви ме не ћете пустити да одем у неизвесности. — За Бога, госггођо, шта ћу вам! Не могу ништа. Сгрпите се. И он је новеде к вратима. Она нође невесела, брижна. готова да све призна, не би ли га тако склонила да каже отворено шта мисли чинити. Да би остала још који часак, не би ли каке сазнала на чему је, она тек узвикну: Гле, у мало не заборавих да вас угштам за савет о том несрећном тестаменту. . . . Мислите ли ви, да би трсбало да се одречомо завештања ? — Закон је на вашој страни, одговори огг, То је ствар оцене и околности. Она беше већ на нрагу, учини носдедњи покушај. — Молим вас, госноднне, немојте ме нустити да идем овако, кажите ми смем ли се надати.

И ухвати га за руку. Он се отимаше. Ади га она ноглсда леиим очима, тако молећи, да га је то гануло. ' — Па свратите у пет сахати. Може бггги моћи ћу вам шго казати. Она оде. Изиђе из кућс, брижнија него кад је дошла. Ствар је поетала всћ јасна, њезина је судбина неретпсна, а прети јој можда, и ханс одмах. Како ће дочекати нет еахати? На један мах се сети Жака кога беше заборавила; и он је може упропаетити, ако је затворе! И ако је било тек два сахата и гго, она се ножури да изиђе из улице Рошерове, на окрете у улицу Кардинстову. Кад госггодин Ками-Ламот остаде еам, он заетаде прсд својим иисаћим столом. Добро нримљен у Тидеријама, где еу га готово сваки дан звади као главнога секретара у министарству правде, моћан као год и сам миниетар, унотребљаван чак за најповерљивије иослове, — он је знао коликоје овај случај Гранморенов узнемирио и забринуо људе на највишем месту. Опозиционарски листови викали су и наггадали једнако. Неки су кривили полицију што се толико занела за гголитичким стварима те нема кад хватати убилце. Неки су иретресали живот ггредседников, говорећк како је он био човек дворски, а у двору влада најнижи разврат. И та врева по новинама