Мале новине

е.) два (или колико буде) саидучика с куглицама, који су закључаии и утврђени печатом министарства унутрашњих послова заједно с кључевима у особеном завијутку, који је такође утврђнн печатом истог миристарства; и остало што је потребно бирачком одбору. За овим су чланови бирачког одбора. 2-о. прегледали све кутије, и пошто су се уверили да оу оне све у реду, утврдили су их на засебном столу, закључали и уста од сваке кутије запечатили, па на њима излепили кандидатсне листе и то: на кутију под бр . . . . кандидатску листу Н. II., на кутију под бр . . . . кандидатску листу М. 0 ... . итд. а кључеве од сваке кутије разредели су међу собом онако као што наређује чл. 61. изб. зак. ТТосле овога, бирачки је одбор 3-о. одредио Н. Н. и М. М. за писаре, који ће водити записнике и уписнвати гласаче, и Н. Н. М. М. и II. П. као помагаче ради одржања реда сутра на избору и ради чувања дворане за гласање ноћу; и саопштио им овај избор. И пошто је све овако уређено и спрељено што треба за гласање, чланови бирачког одбора саставили су и својеручно потписали овај записник, не имајући ни један ништа да примети противу рада иа овом првом састанку. (датум). Потииси: Н. К. председник одбора Чланови: А. Г Е. Д. М. М. II. и. т. д. По свршетку свега реченога, сви члаови бирачкога одбора треба да изиђу из дворане, даје закључају и печат на врата да ударе и стражу да поставе. Кључ од дворане треба да узме председник одбора или његов заменик. (СВРШИЋЕ СЕ).

ЈЕДНО ПИТАЊЕ Донели смо пре неки дан белешку, као да је у Нишу ухваћено неко писмо, којим се кметовима препоручује да издају бирачке карте људима и ако нису платили порез, само ако су радикали. Тако смо ту вест с поуздане стране чули, па смо је тако и саопштили. Узгред смо напоменули и тај <1>акт, да су се неки кметови, оптужени за деФнцит, правдали тиме, да су они бирачке карте давали по иоруци одозго, а бирачи после тим картама доказивали да су платили порез, јер како би друкчије имали бирачке карте — те је тако излазило да код кметова има мањка (деФицита), а у ствари они тај порез нису ни примили. На све то „Одјек' - нам је одговорио виком и праском како су „М. Новине" слагале, како је то њина навика да лажу и како је „невина и оклеветана" власт радикална нодигла већ и тужбу иротив нас, те ће нам дати прилике да на суду доказујемо истинитост наших тврђења. Морамо рећи отворено да ту прнлику с нестрпљењем очекујемо. За тај случај ми ћемо се постарати да прикупимо исказе појединих кметова и угледних чланова радикалних, а казаћемо и пои-' менце људе, из чијих смо уста чули, и то још пред друштвом, да су баш они, као радикални кметови, тако радили и бирачке: карте издавали — (људи су поштени и неће одрећи). Но док дође та прилика, ми би имали да ставимо срдитом и запенушеном „Одјеку" једно врло благо и врло јасно питање: Еолико је аорезе до сада илаћено од иочетка ове године, и колико иореских глава имају ираво гласања ирема суми до сада ила&ене иорезе? Деде, изволте, господо! Србија је велика, наше су општине забачене и растурене, општинске

' књиге и порески спискови можда имају и грешака, — све је то тешко извидети и проконтролисати одувуд из Београда, нарочито је то тешко нама, који нисмо власт, али ми имамо овде у Београду други поузданији извор и мерило где ћемо све то сазнати, Кад знамо ми са сокака, јамачпо ће онда бити познато и вама на власти, да у једном министарству иостоји једна велика књига, |у коју се сваки дан уписује свака нара, која се од пореза наплати. Начелници су дужни сваки дан ! слати телеграФска извешћа колико им ј е порезе тога дана предано, и то се све одмах уводи у ту велику књигу. Дакле приђите њој и отворите је да видимо и ми и ви, колико је порезе до сад плаћено за ову годину, а после ће мо израчунати колико бирача према плаћеној порези имају свега право глаеања. Ставили смо вам ово питање и чекамо одговор. Не одговорите ли ви, онда ћемо казати ми како стоји ствар, изнећемо Факт, да по плаћеиој порози само веома мајушан део бирача има право гласања, и показаћемо у птга се вн уздате да добијете на изборима масу, кад Фактички маса није платила порез.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Забава. Вечерас у 8 и по часова биће у новом салону Коларчетове пивнице велика забава, коју приређује родољубиво друштво „Св. Саве." Улазна цена је од особе 3 динара, а уз сваку улазницу добија се бесплатно ао једна срећка друштвене лутрије. Уверенп смо да кс Београђани, који су се увек одазивали родољубивим и длеменитим задацима. појмећи узвишснп задатак овога родољубивог друштва, похитати даушто већем броју посете ову забаву и својим улазницама и добровољннм нрилозима помоћи друштву у извршсњу његова задатка. •А Заклао је. Један војник ирвог позива народне војеке отишао је једне

вечери из догора кући својој љубазници и, због неверства, заклао је. Убица се налази у ркама власти, којој је признао дело. * Извештај солунске агенције. Обраћамо иажњу наших трговаца, нарочито трговаца за извоз, на извсиггај српске трговачке солунске агенцпје, који је изишао у ономадашњем броју службених новина. X Благодарење. Данас, као на дан рођења руског цара Александра, бике у 10 часова пре подне у еаборној цркви служба божја с благодарењем, а у 11 часова примање у носданетву. л * Одело за народну војску. Наредбом г. министра војног наређено је, да сви обвезници пешадије ирвог позива народне војске морају за шсст месеци набавити одело, које се састоји из чакшира, копорана и шајкаче од сурога еукна из Минхове Фабрике. Одело ће коштати 32 динара. Сваки, који је у стању, мора набавити ово одело о свом трошку, а сиромашнима мора набавити оиштина. * Пријавио се за испит. Г. Никола Врсановић, предавач нишкс гимназије, пријавио сс г. министру просветс и црквених послова за полагање проФСсорског испита из ниже и више математике, дескриптивне и нројективне | геометрије и Француског језика. Г. министар му је одредио испитну комисиЈУ, У коју суушли: г. Љубомир Клерић, проФесор велике школе, као председник, а као чланови: г. г. Андра Ђорђевиј), Милан Капетановић и др. Јзогдан Гавриловић, проФесори В. Школе, и г. Живојин II. Симић, нроФесор београдске реалке. ❖ Одобрено је мииистру грађевина, да ; може за грађење нове зграде за гимназију у Зајечару, која ће но предра1 чуну коштати до 212.651'17 динара, ! утрошиги до ТО.325'58 динара из кредита на грађевине, оправке и доправке за 1890 год. * Несрећан случај. Кад је у п]>ошли понедел.ак нредавато оружје у доњем граду, десно се један нссрећан случај. Неки Бсограђани узели су јсдно гвоздено ђуле од 30—40 кила и ^бацили га с рамена. Кад јеједан војник хтео | да баци ђуле, омакне му се случајно из руке и удари у слабину Витомнра Герзића, трг. помоћника, који је та| кође био војник, и стајао мало у страну. Витомир је од удара одмах нао

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Жмила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(79)

Сад је између њнх везана нераскидна веза. Она га је изазивала да говори; јер је сад већ он њезин, као што је она његова. Признање нх је спојило. — Ви ме не ћете више мучити, ви ми верујете? — Јест, верујем вам, одговори он смешећи се. А и зашто би је он гонио да говори о тој страшној ствари? Она ће му нозније иснричатп све, ако буде видела да треба иснричати. Ово њено признање, без икака другог разговора, дирнуло га је веома, учинило му се као израз бескрајне нежности. Та како му се ноказала поверљива, како је признала кривицу, гдедећи га тим

лепим нлавим очима! Она му је изгледала као таква жсна која је готова да му се свакад преда, да бп била срећна! Док су држали стегнуте руке п гледали једно другом у очи, он није осетио ону своју зловољу, ону страшну дрктавицу што га је подузпмала кад се нађе поред какве женс и кад помисли да је убије. И то га је баш нарочито очарало. Другу жену не бн могао дотаћп, а да не осети жел.у да је убије, да га не спопадне ужасна жудња за дављењем. Па да ли би он могао волети ову женицу, а да је не убије? — Ви знате добро да сам вам пријатељ и да не треба ни мало да се бојите мене, прошапута јој он на уво, Ако хоћете, ја нећу да знам за ваше стварн.... Ви меразумете? Гасполажиге са свим мноме. Беше јој се нрикучио тако близу, да је осећао на својим брковима њен топал дах. Још јутрос он би стренио од таке близине, бојао би се да га не епопадне онај његов страховити наступ. Па шта то би, тс сад ие страхује више ? Сама помиеао да је та жена убица, та сама извесност учинила је тс му та жена изгдедаше друкчија, већа, особита. Може бнги она је само помагала, али је тек убила. Он је био убеђен без икака доказа. И она му је сад изгдедада светиња.

И обоје почеше сад говоритп веседо, као двоје заљубљених код којих љубав ночиње. — Дајте ми вашу руку, да је угрејем. — Не, не! Немојте овде. Видеће нас ко. — Ко ће нас видети? Сами смо.... Па онда то није ништа ружно. — И ја мислим. Она се поче смејати од срца, беше радосна што је спасена. Она није волела овога момка; она је била врло сигурна да га не воли. Обећала му се, али је већ смишљала како ће да не одржи своје обсћањс. Он је изгледао љубазан, није је више мучио, све јс било добро. •— Дакле, ми ћемо бити пријатељи, тако да нико па ни мој муж на нас ие посумња.... А сад ми нустите руку, и не гледајте ме тако, јер ћете покварити очи. Али он држаше још њене танке прстиће у својим рукама. Врдо тихо нрошапута јој: — Ви знате да вас волим. Она се брзо оте, скочивши лако. И стојећи пред клупом на којој он још сеђаше, речс: — Немојте бити луди! јПазите, неко идс. (н АСТАВИЂЕ СЕ.)