Мале новине

сопственик хотела.

Нашој мајци односно сестрн ХРИСАНТН Ј. КШШДИ даваћемо четрдесето дневни помен у уторак 4-ог Септембра ов. год. у 9 часова пре подне у цркви евангелисте Марка, (старо гробље). 30. Августа 1890. у Београду. Деца и брат. Молимо да се овај огдас ематра као засебан позив.

БРОЈ 238

СУБОТА 1 СЕПТЖМБРА 1890

т ОДИНА III

НВЛАЗИ СБАКИ длн ... _

БРОЈ 10 П. Д. ИЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА ,НА по годинк 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ II РЕТ1Т ЈОШД,

Ш№№ ДИЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА -XXПретплата из унутр. полаже се само код пошта За Београд нема претплате ■ф- ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ "рц

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ ,МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЈ1ИЦА БРОЈ 6. Претплата ее прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страии од петитног рсда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПИШОСЛДНО СТАЈЕ 50 ШЛ ДИН. ОД П2ТИТН0Г ?ЕДД ШШЕ ШТШ

ОГЈАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА За сшлко оглд шег[,е пјгдћа се државнв таксе 20 пара дин. ВЕ'КИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ

ХОТЕЛ ИМПЕРИЈАЛ

у Београд) г на всликој пијаци, снабдевен је са новим намештајем и са свнм је реновиран. Има све удобности за путнике; добра српска и Француска кујиа. Садање цене према ценама, које је нашгаћивао бившн гостионичар, знатно су спуштене, тако да путник плаћа за 24 само 2 динара. Хотел Империјал, препоручује се нарочито нашем путујућем српском свету, који ће бнтн добро дочекан и јевтино услужен. У хотелу поред тишине потребне »а спокојство има и дивно украшена башта. С поштовањем Стојан К. ТодоровиЂ

""I

Алексинчани, чувајте свој одавно стечени понос! „Поштење ■ искреност, то је највеке бдаго човека." Поштење и искреност то је највећа врлина чиме се човек дичити може. Бити поштен и искрен кроз свој век, то је узор! а као такав борити се у истини за народ, то је величина. Чиме се дичила радикална странка? — искреном борбом за народ; а чиме се сада диче прваци ове? — поверењем народним. Но ово свето поверење изнуреног и јадног српског народа, појединци су на своју личиу корист окренули! У Алексинцу, у тој радикалној вароши, постоје за данас два кандидата за посланике. Милун МиљновиА кмет, од стране дисциплинованог (аминашког) партијског нододбора; Светозар Тривунац од стране грађана, који се слободоумљем боре за варошки напредак, не везани ни за какву електричну струју. „Одјек", лист радикалне странке, у 126 броју добио је допис из Алексинца одједног „господичића" где групу слободоумних грађана крсти „наиредњацима"! Они у том допису жале, што је Светозар Тривунац имао особити карактер правога војника, што је одржао свој војнички позив, па само с тога они га као ,, крвника радикалног " престављају и сву ману његову карактеришу оправданом и праведном војничком строгошћу своје дужности! Нриказане мане наше и нашег кандидата путем штампе у „Одјеку", никакав румен на лицу нашем натерати не могу. Оно што иоштење избегава а материјализам привлачи, те не би ли се^само што добило, они су изабрали као средство, путем штампе, да наше моралне особине прикажу. Они су казали своје, а ми ћемо сада наше. Жалост је али је истина, није ми мило али морам, морам зарад истине и правде да речем оно што се прикрива, да нзнесем оно што се прећуткује. Милун Миљковић садањи кандидат радикалне странке за посланика, био је негда богати трговац од наслеђа неког Николе Аврамовића. Живео је раскалашно — „енглески" — и преко добнти своје, и преко имућства свога, трошио је туђу готовину коју је кредитом поверења уживао. Оваким животом он је пропао. Нре две године дође под стецнште и у затвор; он се после овога, пре годину дана, а у очи самог дана избора кмета, са својим повериоцима привидно норавна, али дуг од 65.000 динара спрам имаћа од 30.000 не даје му никакву гаранцију за даљи будући грађански живот и он мора ускоро ипак под стециште доћи. Он се бори, то му је дужност; али сва борба, коју он данас води политичком мисли — да себе ма на ноји било начин одуши — пропасти мора. Он је сада председник општине; струја електрицитета радикалног уздигла га је. Он је у својој скрханој, у својој пропалој трговачкој руци, дохватио заставу радикализма и посгао кметом; то му је први полет био после банкроства да себи створи рад, јер за трговину беше немоћан. За овај рад он тражи да се награди. — Плата ондашњег кмета у 1.600 д.беше мала за њега, као новога радикалскога кмета. Он је пред одбором рекао: „Баса Стошић живи другојаче, а ја другојаче; с тога тражим да ми се плата повиси"! Када се је бирао, дрхтао је да продре, када је продро, тражи користи! Одбор, позват први пут да решава о повишењу плате, одбаци предлог, и рече му: „Ако хоћеш служи за ову плату, нећеш ли, иди", и он где ће, шта ће? ћути и покорава се! —- По новом закону дође нов избор, он буде изабрат понова, и пошто се учврстио он се оиет усуди да тражи повишење, и при позиву одбора, пошто је изменио поједине у одбору, доби повишење у 500 дин. Је ли ово часно? Бити силан трговац, не видети никог, пропасти, сломити своју гордост, и онда хајд у општину! Хајд из почасти: „еамо за годину дана, да уредим општину својим знањем"?! Ово је црта из новог доба, а ево и из старог: Он је, т. ј. г. Мнлун био радикал, у побуни волео је живот него смрт, он купи себи живот; то није не часно? јер човек има само један живот! Струја која је код нас после побуне била. она беше страшна, од те страхоте наш г. Милун морао је да ћути. Он је ћутао, радикализам саранио, па дотеран околностима, ступн у пријатељство са напредњачким началником г. Кочом Радовановићем; највећи и најбољи пријатељ г. Кочин, постаде наш г. Милун. У времену српско-бугарског рата он постаде први напредњачки лиФерант, по природној особини утурљив, он са Кочом беше дано-ноћно у друштву, па ипак њега не нафосмо у 126 броју „Одјека" међ побројаним