Мале новине

даваће ее на малу гоено1>у. 8. Сеитембра ов. г. у новоподигнутом еалону и осталим докалима Колса})чеве иивнице. Програм донећемо у идућем броју. Узете улазнице вреде- Долази се у обичном оделу. Почетак у 87» часова. Улазнице се могу добити у београдским књижарама до концерта, а у вече пред концертом на каеи. Улазница 2 дпнара. «• Селидба. Војска са бањичког брда сели се у град. Шта ли је с комором боже мој кад нри овој селидби сами војници убише се вукући сламњаче н кревете!

поручпмо нашим суграђанима племе- владаоца биКе врло новерљиве приниту циљ ово забаве. Шта више, света роде. нам јс дужносг да помогнемо нашу — Путовање рускег царевића. Цабраћу Чехе, који еу нам чеето давали ревић Никола ночећс свој пут око доказе да еу се и из дал»ине сећали света у месецу сентомбру. Преко Ца нас кад год смо ми овде били у не- риграда иде у Палестину, потом повољи ; па је прилика сад да им се ко- ходнћс главна места у Мисиру, Инлнко, толико одужимо. ђији, Китају и Јапану, дуж мора, па Ми ее нећемо нреварити ако се уз- ће се најзад зауставиги у Владиводамо у толико иута већ осведочену стоку. Одатле ће сувим кући, свратив

племеност наших београђана. * Приспели. Г. г. Никола Нашић и Андра Николић приспели су у Бео: град са свога пута у унутрашњости.

Рекрутовање. Као што нам јављају „Он. Нов." данас ночиње свој рад војна комисија, која има да извршн рекрутоваи.е обвезника за сталии кадар. Сви они мушкарци, који с у с е р о д и л и 1 8 70. г о д и нје , дужни су предстати комисији, и то како они који су се роцили овде, тако и они који су се доседили у Веоград. 0 овоме раније смо донели и нарочиту објаву, кеја је од стране надлежне војне команде изашла и у „Срнским Новинама". Комиснја ће радити у згради оппгЈИнскога Суда, при приземном спрату, — Њој имају иредстати н опи, који су прошлих годнна ослобођени као нривремено неепособни.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА

уз пут и у Србију. Пут ће трајати 8 месеци. ПРИПОСЛАНО (8'а етвари лод овом рубриком уредништво ие одговара). . :

Војничка слава. III. коњичкн иук славиће ове године у Иунрији 4. сентембра своју славу, као рођен дан нок. кнеза Михаила.

Бирачки спискови. Како „Оп. Нов.' ; јављају, председннштво оиштине наредило је да се одштамнају азбучни сииекови евих гра1;ана који имају нраво гласа за нзбор нар. посланика, и ио том да се растуре бирачима. Још чине Нажл.Ивим граћане бео градске да се до 8. ов. м. могу доиуњавати спиекови прсма чему до тога дана сваки бирач треба да узме евоју карту.

Луглир.' чешко забавио друштво, нри])сђује у еуботу 8. септембра 1890. год. у сали код „Славнје" у корист понлављеиих у Златноме Прагу велику игранку. Почстак у V* 9 чаеова у вече. Улазна цена 1 динар од особе, а добровољни нрилози нримају сс са захвалношћу. Не можемо, а да тоило не нс пре-

Мојим пријатељима и мојим Босански батаљони вратили се клеветницима. са маневара у Аусгрији својим кућа- Кад сам напустио уредништво „М. ма, где су одушевљено дочекани. ^ Листа", ја сам власнику истога листа Султанов дан и Црна Гора. „Глас д а0 изјаву којом сам известио читаЦрногорца" јавља, да јс султанов дан теље: заигго напуштам уредништво. 19. Августа нрославл.еи на најсвеча- Онју је примио и пред-а-мном нарсннјн начин на Цстињу и Подгорнци. д П0 да ее слаже како би изашла одмах Разумемо ту славу на Цетињу, гдс се у идућем броју. Али како та изјава за љубав дииломацији много што шта ни ј е ни до данас изашла из непознамора учишгги. — Али, не разумемо, тих ми узрока, међутим многи од вас, да се то исто морало чинити и у Иод пријатељи, питају ме за узрок одугорици, а баш на догледу Приштини, станка, ја ову нрилпку нс пронуштам где је сриеки консул убијен п у це- известити вас о свому. лој Старој Србији и Маћедонији, гдс Мотиви моје изјаве би.ти су ови: сс шире бугареке владике. — За}) није Шго сам ја прив])Смено, поводом још врућа крв убијеног срн. ко*нзул;а И з Н енадног хапшења г. Владе Милобила у стању да следи мало тс нат- јевића, нримио уређивање листа, а рене осећаје црногорскс у Подгорпци ? цошто јс г. Милојевић пуштен у слоИз Приштине нишу „Одјеку" да је боду то сам сматрао да је моја мисисрпски конеул носетно мутесариФа на ја у овомс нослу престала; и сухганов дан и изразио му своја 2, ПГго — (то је било мало блажије чсститања. Војна музика, која је на нанисано) сам смаграо: да јс лист дан тога државнога иразника свирала требало урсђивагн у нравцу у коме по вароши, зауставила се пред срп- је иокрснут, док се пред моје одстуским консулатом н свирала 15 мннута. пање, нојавиле у овоме нске несуглаПок. Лукн К. Маринковпћу нашем сице, којс су, поред нрвог разлога ивицеконсулу у Пршптпни, дават је, мале на ме приличног утицаја, и диктимо евечани нарастос. Иараетоеу је тирале ми: да одстуиим како би се ирисуствовао садашњи српски консул. дала прилика заетунницима другога виши турски чиновницн и вслики број правца да свој заузимање нриведу Срба из Приштиже. у дела. Пок. Леонтији Радуловићу, митро- ^ ак0 сам Ј а > кож ;) ( лино Минолиту ериском и всликом родољубу, лојеви) аредао ■лист : овако џентлменски I Мостарпи су подигли споменпк. Спо- уступио струји која је мојом добром меник је од мрамора, а радио га ,је'чу- , вољом увучена у родакцију иетога вски в&ј&р Иван Рендић. ј но ои ли семо дист могж) истрајати, опет за то нисам ни носле одегупања био на мнру. Слушао сам за врсме уредништва ироститутска оговарања: како сам потилаћен час од овога час од онога. Ја Састанак. „Фремденблат" јавља сам радио и даље, и ћутао. А кад сам да ћс се п. ов. мссеца састати у Вре наиустио лист онда је избило евс јаслави цареви аусгриеки н немачки. сно: потилатили ме либерали, потплаТу ће ј о ш бити и краљ саксонскн н тио ме Митрополит Михаило, потплаканцелар Каприви. Састанак ова гри гио ме Вадер, на ме иотнлатио чак н

ИЗ БЕЛА СБЕТА

---

некакав кмег из Рииња, Рушња — незнам ни сам одакле је. То је говорено овоме и ономе, а сад је почело избијати и на јавност. „М. Лиет" отпочео је ту „часну" улогу клеветника. I Ја сам примио бачену рукавицу. И сад без икаква обзира сматрам ча најсветију дужност да се ставим на браник како моје части тако и части оних који се због мене неправедно напа| Дају. Кад се једном повела реч од једнога будале, који Фактички треба да је у лудој кући, — да се безузрочно нападају либерали у „М. Листу" ја сам зајсдно с власником листа делио овако мишљење: да сам ја носилац моралне одговорности за лиет и да ћу пуштати у лист само оно шго ја налазим да има вредности; а шго се тиче либерала, да њнх нема смисла безузрочно нападати тим пре, што се и они боре нротиву стања које је дојадало земљи, и шго „М. Лист" нијс орган нартиски всћ опозициони, због чега му је интерес материјални да га опозиција помаже. То је мишљење победило, али се из тога почеле ројити интриге нротиву мене. Потплаћен, нотплаћен, — шанугала су ногана уста тога душевно оболслог кретена. Слушао сам то и еамо сам презрео будалу, нн сам даљс хтео ништа од њега нримити у лист. Противу Митрополига Михаила послата су ми од извесне личности два чланчића. Њих нисам одмах штамнао, што сам имао друго за које сам налазио да су важнији. И за то еам потплаћен, говорилаје даље та будала. Противу некога кмета из Рипња или Рушња, било јс нанисано нешто ; ја нн сам пустио у лист што сам нала! зио да нсма вредности, — и за то је изашло да сам потплаћен. Из дана у дан пооштравало се стање незадокол.ства: интригант — но својој навици трабуњао је сваки час противу мене којо какве измишљотине; ја сам опет сгојички ћутао и не примајући даље његове радове, смејао се његовим будалаштинама. Требало је избациги и последњн метак. Ја сам му наиунио топ једним ћорцем и дао му га да га иалн. У разговору често сам причао у друштву како сам ја лични пријатељ г. Вадера, директора Фабрикс моноиола дувана и Фабричног благајника г. Голумбовског — што у ствари и јесте, јер смо заједно као чиновници служили у једном меету. то је иало у очн момс

ПОДЛИСТАК КРВШ годинл (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОВА) ПОБЕЛЕЖИО П ера Т одоровић

(139)

Тако у друштву банули, смо једно вече у Бољепац на конак код пона Маринка. Како нас је он тада дочекао како је тада изгледала опа кућа, — Како емо тада у њу унгли, — а како улааимо сад и како је страшна про.мена настала од то доба ? Извештен о нашем доласку, ноп Маринко нам је изашао на сусрет, те смо у веселој граји заједно ушли у његов дом. Ту нас је чекало ске, што гостољубива кућа једнога српскога спећрника може понудити својим драгим гостима; добро

јело, добј»о пиће, добра чиста постеља, а нада све иекрено, радосно срце и срдачан пријем домаћински. После обилнс вечере, нри чијој смо спреми и сами учествбвали, што је имало нарочиту драж, јер ,је још више пооштрило наше добре апетнте, разредимо се по великој гостинској соби поповој. По паланачком обичају та је соба била сва застрта шареницама, испод који су биле асуре, тако. да се на патосу комотно могло седети. Госги су били заузели места редом по мипдерлуку и ио размештеним креветима, којих је било 3—4 у соби. Неко предложи да седнемо на патос, кад је како лепо седети на меким шареницама. Једна добра гомила издвоји се, прпхватајућп иредлог, ноређају се јастуци и многи поседају по патосу; поелужавници са кавом и бокали с вином кружпдп су непрестано по пространој диорани. У најнријатннјем пруштву, у најбољем разговору ми смо тако провелн неколико слатких часова. 11оно1» и напомена, да нам сутра даи опет путоваги треба, једва нас принудише, да се разиђемо са овога веселог посела. И сада. после годину и по, ја ево опет

улазим у ту исту собу. Али каква страховита променаV Поп Маринкб сад је под земљом! нод земљбм је н он и његов стари таст, опет поп—обоица су ономад стрељани! Поп Маринков шурак—пре годину и ио други домаћин у овој кући нј)ед преким је судом и сваки час очекује смртну пресуду и то га не може мимоићн! та он је био главни покретач буне на овом крају! под њим су цркла два коња, јурећи по срезу да диже народ на оружје. — Друга млађа чељад из ове куКе разбегла се; кад су дамаћинџ изгинули, деца су нрснула у свет и ко зна да ли су нашли где год добру душу и какво милостиво срце, да их нејаке склони. Ја еам се нарочито сећао ,једне девојчице с дивним као небо плавим очима и анђеоскпм изразима на лнцу и питао се: гдс ли је сада ово сироче?

па уе оила опљачкана и опустела т|. из куће су биле пооднесене апсолутно сне ствари; ни једна крпица, ни један запар не бејаше остао, а где је то и ко је однео —-

не знам!

(НАСТАВИИ.Е СЕ)