Мале новине

особито по старијим разредмма (н.пр. проФ. Јов. Ђорђевић, Пера П. Ђорђевић, Дим. Јосић, Радивој Предић, Др. Милан Јовановић, Живојин Симић, Бајаловић, Сава Антоновић, Борисав Тодоровић, Ј. Докић и т. д.). Они су само нешто криви сада што не долазе на иредавања. Али главну кривицу носи Министар Просвете ради љихова мала штрајковања. Јес', он је оно почетком Јула укинуо двомесечну илату (иреко школ. одмора) евима привременим наставницима основних школа по целој Србији, на свима гимназијама, реалкама, на учитељској и вишој девојачкој школи, на богословији

и великоЈ школи!

Па реците, да

: Махали, а после иодне Курвин Град. У недељу, 26. авг. после служе божје : цримио је краљ депутацију „Шумадиј; скога кола јахача Кнез-Михало", која је дошла даГа позовс на светковину; 28. авг. ишао је до Мрамора; а сутра дан, 29. августа, пре нодне обишло је Његово"°Величанство, праћено намесником, ђенералом г. Протићем, утврћења око Ниша; 30. авг. пак, Његово Беличанство јепоходило стару касарну и војну болницу код Иеле—Куле. По подне нрошао је Челашијином Клисуром. Његово Ведичанство Краљ Александар I. налазм се у новољном здрављу.

то није уштеда? Уштеђиватп на просвети и од сиромашних учитеља! То је нешто ново и први пут у цивилизованом евету уведено у Србији и то од наших радикалних миннстара. — Е, доћи ће амо у хаџилук осталн европски министри, да штудирају на лицу места радикални начин уштеђиђивања и олакшавања државног буџета! Ми држимо да се ови наставници сада јако промишљају, да ли да се понова приме иредавачке дужноети или не ? Да ли не ће министар у току ове шк. године пзмишљати нове уштеде на њима, кад се већ није сетио са својим колегама, да почну штедити од себе н својих плата. Уредан домаћин чак ни своме обичном слузн не отказује службе на пречац и у невреме, а камо ли још да му пада на ум, да му закида плату за недељне, свечаие одморне дане. * Забава. Певачко друштво „Даворје" ириређује у иетак 7. ов. мес. у сали код Коларца забаву с игранком у почаст прославе 25-годишњице савеза београдске стрељачке дружине. Пошто је половина чистог прихода намењена за награде стрелцииа идућег гађања, то се надамо да ће се београдска публика показатн онако, како н заслужује цељ ове забаве- Програм ћемо донети у идућем броју.

Стање водекод Београда аа 5. Септембар 1890. Код главне царинарниде 4'72 мстра ПролазЈиспод моета желеа. 9'27 „ Иридошла за поеледља 24 чаеа 04)8 сантим.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Мз Ниша јављају Срн. Нов." да је Његово Величанство Краљ Александар походно 25. авг. касарну у Јагодин-

БУНА У ШВА1ЦАРСК0Ј У једноме од швајцарских кантона, у кантону Тесину, букнулаје .'50. нр. м. буна. Ултрамонтанска влада би збачена; еенатор Росн убијен, а другд два сенатора, Кастела и Ђанела, ухапшени. Фанатички ултрамонтанац сенатор Респини хтеде умаћи у Италију, али га ухвате у Лугану. Побуњеници доконали сс оружнице и телеграФа и изабрали либералну привремену владу, у коју су ушлн: Петручи, Батаљини, Симен и Лепори. Збачена влада- одмах је јавила Савезном већу за нобуну, а сама је тражила номоћи од суседних кантоиа Ури и Луцерна. Савет је одмах држао седнпцу (која јетрајала до 10 часовау вече)и одлучио ј да ношље свога комисара да ослободи похапшене сенаторе, да угуши буну и да В.1&Д& у имо с&везног сеиата све дотле, док год се не бн васпоставила законита влада. За комисара ностављен је Кинцли брнгадирни пуковник, који јс имао оружаном руком угушити буну. Комисару дат је налог да објави народу да ће се савезни сенат старати да очува народно право и да саслуша њсгову жељу за ревизију устава. — Што је у главном и био узрок целе ове нобуне. Комиеару дата су 2 батаљона, а колико му буде више потребно, послаће му се. ' Народ тесннскога кантона порскла је романског, по језпку је можда на^. сроднији старим . [атинима. ЈЗујан и ватрен у политичкцј борби, он ее лаћа чак и оружја, и од ово неколшго деценија било је више крвавих еукоба измећу љихових двају нартија — либералаца и ултрамонтанаца. Па та њихова жестина у иартиској борби и сада је била узрок ове побуне. При прошлим изборима странка ултрамонтанаца победила је е малом већином гласова либералце и дошла је на вла-

ду. Но како је њена владавина штети- непознате болести. Данае се тек дола земљу, рђавим газдовањем, и 'како казало да та болеет долази од земље су лнбералци непрестано тражили ре- која се ту стоварава, а утуземљу заI визију устава, а ови се упорно томе триавали су гилотиноване људе за одупирали — то је најпоеле морао време велике револуције од Г79.-5. год. : букнутн устанак, који ће се но свој Мунгаце су преносиле заразу . прилици скорим стишати, ношто се — Земљотреси. У Персији, у Астра предузме ревизија устава. баду, десили се недавно велики земљотреси. Под жестоким ударцима телеграФска веза еа свим се прекинула, I а месташце Таш готово је саевим прогутала распукла земља заједно са „ становницима : сем тога порушено је При носледњим аустриским мане- ј ош око 2 о места, врима, у којима су учсствовала ирви ' „ . пут и два босанека батаљона десио . 0 једнај ужасној породичној драми се овај интсресантан случај : „Фигаро- доноси следеће: мееОно оделење, у коме је био један ташц ^ Боало6 0ДИГ Р ала 00 Ј адна боеанеки батаљон, имало је по раепо- Жасна ио Р одпчна д Р ама - К0 )°Ј ^ ше реду н илану маневое да оступи, да Т Р и особе ка0 ж Р гве " Т У | се као повуче пред непријатељем. Али. Ј едиоие заселк Ј'' живео Ј е неки 1,а Р" кад је дошло до извршења, ево јада,' бесон ' некадањи ш У иа Р> еа ево Ј ои же "

ЖЗ СРПСКОГ СВЕТА

Боеанци неће да се повлаче, већ о

ном н 17,-годишњом красном ћерком,

крену иушке кундачки и одсудно об- КО Ј а Ј е оилл Ј* дина Р адост ,,,!0 Ј ИХ ос ' јавс да ће се бити, али одступити родитеља. Неерсћом се деЈ војка разболи, добије грозницу и иоеле

неколико недеља боловања помери на-

неће. ] Ито да одступам : ваља да сге ми , т , вн бољи јунаци ? И од куд знате, кад Мећ У' Бол 11 т У га Р однтеља не да ее се нисмо ни огледали? ' описати: али несрећни отац мислио Узалуд им је доказивано, да је то |Је да ће Ј е можда моћи ^сти, ако јо тако по плану и да за војск/што да У какав завод за У™е болести. Те одстуна нема никакве срамоте и да се с тог унути ,едног дана у оолижњи - - | град. Но кад се кући врати имао је

свс једно. кад су обадве војске цареве. Босанци еу одговорили : Па кад није срамота и кад је све једно, одступите онда ви. Други су опет додавали: И од куд то да ее потреви, да баш ми одетупамо ? Јуче дошли, а данае да 5ежимо пред Швабама аја, преварите ви то другог! Није нас цар звао амо да одступамо.

шта и да видн

на кревету је ле-

жала његова ћерка размрскане главе, а до ље иати н]«>стрељених груди. На сголу лежало је отворено нисмо у комс му жена пише, да је себи и ћерци узела живот само с тога што се с н.ом кије могла раставити. Бедни отац. и сам не могав ноднети толике ударце, наиише свој'у последњу вољу, но којој завешта свс своје имање си* * | ромаштини, и—сам се убије. Мора бити да је носле овога лепо Тек послс пет дана нађоше их, ал' ишло ОФИцнрима овога батаљона, јср ■ већ беху иочели трунути." овај елучај мора се узети просто као ј Најмање маказе у целоме евету има отказ иослушности. | неки Фабрикант ножева у Лондону. Ово јс истинпти случај, интересно Нису дуже од 4 милиметра, а крила је, да бечке новине о овоме заним- им нису дебља од коњске струне; на љпвом догађају ниеу проговорнле ни ј пнак су врло оштре и лепо се отваречи. рају п склапају. Држс се у ушицн -^■»■»■» ■Ои - - једне веће пгле. -—

СМЕСИЦЕ Главном одбору народне Тројке. У Сурдуку родила је раДИКадне СТранке. ових дана једна жена троје децс, од тт којих су двоје женеких и једно муш- хзеих рлд. ко. Деца су здрава и добро развијена,; Кандндовање иосланнка за пзборни али им је мајка одмах по порођају I округ ваљевски извршено је на дан умрла, те јс страховати и за живот 26. ов. м. и то на сасвим неправилан деце. ^ н незадовољаи начин, ц, зато ево јаТајанствека болест. У околини вно протествујемо. Париза, у Мезан Бланшу, умирало је Чл. 28. а. друштв. иравнла говоод кратка времена много децс од неке рећи о кандидовању носланика вели

ПОДЛИСТАК

КРБлЕЛ ГОДИНЛ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) иовележио Пера Тодоровић ->«- (140) Јако мс је изненадила једна једина стварчица. што бепге заостала у овој кући Казао сам наиред, како је велика соба пре била лепо намештена и пуна ствари; по зидовима је било ваздан слика. Од свега тога у празној соби и на голим зидовима сада беше остао само један једини оквир, који је тужно висио на северном дувару кућњем. У том оквиру билаје поп Маринкова ратна диплома за сребрну медаљу за храброст, добијену у ратној служби у првом рату за независност. Каквим ли је чудом поштеђен овај један једини листић хартије!

Кућа је била реквирирана за смештај војске исадјебила иуна војника. По свој прилици какав Официр, прожман осећајем висока цењења сваиијих ратних услуга, за отаџбину, застао је пред овим знаком лич; не храбрости покојнога попа Маринка и наредио, да се у ову светињу не дира. Кад сам те вечери наговестио о томе нешто једноме млађем ОФицир^, ом ми је изговорио ову лепу реч, коју сам' запамтио: „Има суда па ако сте што криви, нека вас казни суд; а ми смо војници и наше је, да поштујемо свачију храброст, показану у служби за отаџбину. Но било, како било, доста то, у целој кући поп Маринковој беше остала неповређена и недирнута само та диплома за ратну храброст, која је усамљено и тужно висила на голом северном зиду. •* Свих деветорицу уведу нас у ту собу. Бацим поглед но овој иустој дворани и неколико тренутака стајао сам као укопан. У једном тренутку изађе ми пред очи сва лепа прошлост и сва жалосна садашњост овога парчета л.удскога обиталишта. — Сетих се оннх лепих стихова арапскога пес-

ника, где се тако тужно опева промећљивост људске сре]1е: „Паук преде танку мрежу У палатама царским, А совољуга извија своју поноћну песму Са в])хова порушених кула царевих. Соба је била иразна и каљава, као што већ може изгледати одаја, кроз г;оју непрестано промичу војницн са својим каљавим цокулама. Крај дувара било је набацано редом десегак сламњача, а на свакој сламњачи по једно ћебе. То су бшш наши кревети. На вратима поставе стражу, а једнога стражара уведу и код нас у собу. Уморни и разбијени од пута, моји другови одмах се стану свлачити и ако су били Сан је преотимао мах. Но у нашим спроводу било је двојица, којима није било до сна. То смо били г. Гига и ја. Јаки болови нису нам дали тренуги; ваљало је тражити лекара. Срећом рекоше нам, да лекара имају одмах ту у кући. (НАСТЛВИЋЕ СЕ.)