Мале новине

што му је овај одговорио: „па, Васо, вал.да видиш да можс, чим те хапсе. Јес, јес, може а и што бајаги иеби могло! Да је то под либералнма, нод напредњацима, е, онда је то друга ствар, онда би то било гажење устава, безакоње, али иод радикалима може. Богу хвала под радикалима све може.

..ДУВР". Потребио ти на кућу: за те, за жену, за твоју децу сто разних, ситнида и крупнијих ствари, а ти зађи и обиђи по десетак петнаест дућана и нродангуби по два дана док све то покупујеш. Тако ти је било до јуче у Веограду. Али сада је друкче — што год ти је иотребно, добићеш евс на једном месту у „Лувру" у кнез Михајловој улици, у кући новој Сна сићевој. Ако тн је нотребан штоф за мушке хал.ине или било какво лице за женско одело — има га у „Лувру"; ако ти је потребна обућа, за те, за жену и за децу — иди у „Лувр" наћићеш је у нребогатом избору; ако ти је нотребно нлатно ланено или памучно — има га колико )'0Д желишу „Лувру": ако си рад да застреш собе, креВете и етолове дивним засто рима и теписима -- можеш их купити само у „Лувру": ако је каквој гоепођи или госпођици потребно да попуни свој прибор за тоалету — нигде лакше но у „ЛуВру". Једном речи што је год коме нотребно наћи ће у „Лувру" за јсвтине паре, а уз брзу и солидну услугу. — Чнтај оглае на чствртој страни!!! СА ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦЕ БЕОГРАДСНЕ СТРЕЉАЧКЕ ДРУЖИНЕ. (V. Свечано гбд. зем. гаЗјање) Прекјуче по подне у 2 часа отпочето је свечанв зем. гађање. Мбтаје било шест. Прва мета билаје за војнике; друга, трећаичетврта за редовно народно гађање (овде су само чланови савезних стрељачких дружина имали право гађања); нета и шеста мета биле еу за ванредно гађање, а право гађања на овим метама имали су гости И ј чланови, што је, у осгалом, програмомза евечано гађање јасно обедежено и утврђено. За I мету било се нријавило 67 гађача (војника), за II 89, за трећу 58 и за четврту 50 (београдека стр. дружина). Последње две мете, као што смо наиред наноменули, биле су одређене за чланове и госте, и на Овима су пуцали заставници, који су тога нре нодне, обучени у ношиво разних српских крајева, носили заставе са грбовима дотичних крајева.

Жао нам је што морамо ириметити, да смо међу гостима, којн су присуствовали и учествовали у гађању, приметили врло мали број београђана, а још мање гласова београдске етрељачке дружине. Ова дружина, као најстарија и као елављеник, која броји до 260 чланова тог је дана на прослави случајно била застуговена само с 50 чланова. Да ли ово служи на част београдским стрелцима, остављамо њима да оцене. Гађање (I серија) трајало је до 6 часова, а погоци, у опште узев, нису : били лоши, јер знатно већидео ного: дака нада на вели ;е кругове, — цен: трума је било око 40. У 6 часова, када је завршено гађање, стрслци су се разишли, да се суј тра пре подне скупе на главни го дишњи збор свих савезних стрељачких дружина у коларчетовој пивници. Тог дана као најбол.и, био је г. Узуновић из Ниша, али ношто имају још 2 серије да се испуцају, у нитању је да ли ће он однети прву награду.

Пиомо уредништву. Гсџодине Уредниче. У 243. броју „М. Новина" изашла је једна белешка „ии вцше Девојпчке школе и где 0е' износи, како због хонорарних предавача не могу у тој школи никако да отпочну редовна нредавања. У белешцд изнесена су имена екоро свих предавача. Каже се тамо, да су п ире,Јџвачи само нешто сада криви , што не долазе на иредавања —- а ^главку крипицу иосг, министар иросвете " ради овога малога „ штрајковања " хонорарних нредавача. Дозволитс ми да на то одговорим ово : !., Предавачи нису пи мало криви што не долазе на предавања, јер немају ирава тамо долазити, пошто су разрешенн од те дужпости, а ионово нису ностављени. 2., Према овоме, министар није укин.уо двомесечну члату иредавачима, него ,их је разрсшио од предавачке дужности; тим разрешењем отнала је но •ебн њихова нлата еве дотле, док ие буду онет поетављоии. Ја немам намере да браним г. лшнистра, али ма да ми је врло тешко нало то његово разрешење, морам да му признам право на постављање и раарешавање хонорарних нрсдавача. На другн лист иде питање, да ли јо треОало овако радити са гледишта правичности, а на трећи лист: да ли ес морало овако радити, као што је урадио г. миннстар.

3., Из овога ее види, да предавачи иису „штрајковали" јер хонорарних нредавача још нема. Ну норед свега ј тога сваки је предавач дошао драго| вољно на позив гђе управитељке на ионовне исаите ради испитивања ученица из свога предмета од прошде ! године, и ако ни један још не беше ностављен. Уверен сам да нроФесори ! неће никада „штрајковати". 6. Септ. 1890. у Београду С ноштовањем Дим. ЈосаК. Ми смо ово питање за то и по; кренулн да се чујуразлози с обадве стране. Г. Јосићеко објашњен.е допуњује нашу белешку и још јасније износи сву неправилност ј г. министровога поступка. Што је он имао Формално право да тако поступи, то ни уколико не убла| жује погрешност његова поступка. Он има ФОрмално право и да заI твори женску школу, али би ли ваљала таква употреба тога права? { Мало ли ко има ово или оно право. ! Имам ја право да вежем воденички камен о врат, али при здра: вој свести то човек не чини. ... | 1 " • '' г|БУЛАН ј ЕЖЗАЖ Свекојим даном више, све се лепше и очитије може видети да је дошао крај буданжизму. Свакидања открн ха, обележавају Бу' ланжеа као нрепреденог нолитичког авантуристу, који је све партије употребљавао на своју, личну корисг, од ! свију новаца добивао, све варао, на све и — нреварио. После открића у | „Г^аго" — у ; но коме се он састајао с нринцем Жеромом Наиолеоном у ; Белгији и договарао се како би, заједно са бонапартистима, срутио данашњи сисгем владавине и васпоставио царство, иа у тој цељи измамио у прппца силна новца, а ништа не учинио; — после открића Мермеја у „Ра пк" — у; по коме је ђенерал имао везе са орлеанским нринцем, грОФОм париским, а војвоткиња Д' Изе дала му за ствар орлеанистичку три милијуна Франака да нротив ренублике ради; — и носле још многих других открића даг је буланжизму, који је кроз толике годнне био упоран борац протнву парламентаризма, самртан удар од кога се не новрати више.

На сва та открића, на све те он; тужбе и окрнвљавања, Буланже или : одговара празним Фразама како га његови непријагељи „мучки" нанадају и како то нико не треба да верује ит.д. нигде не давајућн јасна нрогиву доказа. — или — ћути. Ово последње | као да би најбоље било да увек уј иотребљује — вели један од преварених орхеаниста — јер се бар не ће више обрукати. 0 некој партији буланжистичкој већ ноодавна нема разговора, она је већ давно само Фракција — ади колика тодика да је, опет је имала нриличан број гдасова у скупштини: још су у њој били људи коју с.у, не сдено ходнли буланжизмом, него из чиетих принцииа својих; па ти ће, видећи своју главу без образнне њене, нанустити и самн своју нартију; листова бу ланжистичких нестаће, а име Буланжеово биће заборавл,ено или изговорено само с нрезрењем. Ево потоње слике онога буланжизма и онога Буланжера, који су тако ејајно избили на иолитички хоризонат. Варалица нука то је онај ђенерал Вуланже кога је цео свет Француски на рукама носио, у кога су нарижани гледади другог Дезара, другог Нанодеона ведиког. Тоје онај буланжизам, она нартија народна, која ее борила противу парламентаризма само да створи једну социјалну државу, то је сада партија — и републиканска и ројалистичка и бонапартистичка, управо, партија која је свима и свакоме сдужила (илн бар нрнвидно служида) за | — новац. Г т /Н / ам НцјЈЛчТГЈ' л ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Ново издање „Горскога Вијенца". ! После многих издања иоменутога списа нашег најславннјег несника, Његуша, која су била махом с многим недостатцима, латио се, како „Сшк?" јавља, д-р Милан Решетар, гимназиски проФесор у Спл.ету новога издања „Горскога Вијенца". Ово садање издањс биће прештампано од самога владичинога издања у Бечу (1847 год.) | те потом и најверније; уза снев ићи ће и коментар, те да читалац може 1 лено да разумс владичине речи. Сем тога обилнога коментара биће и увод, у коме се говори: I. о „носвети" Горекога Вијенца; II. о деоби и садржају његовом; Ш. о комнозицији несмс; IV. о главноме делу и о лицима Горскога ' Вијенца; V. о језику и метру његовом, и VI. о издањима, нреводима, тумачењпма Горекога Впјенца и о рас-

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Жмила Зо=ле ПРЕВОД С ФРАНГ,УСК0Г

(84)

А за ту доброту ложач се одуживао њему псећом верношћу, био је то некад изврсаи радник па баталио свој занат због пијанства. Ва.ља и то поменухи, да је и он волео ЈГизону, а то је би.чо доста да се добро слажу. Њих двојица и машина беху управо Као једна кућа, у којој никад нема сва !)С. Леке се збуни кад виде како га Жак рђаво дочека. Погледа Жака и изненади се јонх већма, кад чу како он нешто гунђа на машину. ■— 11а шта је? Та ићи ће она као невеста! — Аја! Нисам задовољан, бојим се.

М поред свега тога што је свако парче било у свом реду, Жак је и даље сумњиво вртио главом. Опроба јој руку нице, виде како ради одушка. Попе се горе те сам нанунн мазом капалице над цилиндрима. Пеке је међу тим убрисао поклопац који беше мало зарђао. Све је ииаче било у свом реду, и није требало бринути се. Али у срцу Жаковом није сад била сама ЈГизона. У њему се сад залегла дру]'а љубав, уселило се оно слабачко створење, она нежна женица, која му не избија из памети, чини му се да и сад седи до њега на клупи у парку, да му се умиљава, а то створење ваља волети и чувати. Кад се до сад задоцњавао због какво ненредви1)ене прилике, ца после пуштао своју машину да јури по двадесет и пет килОметара на сахат, није му никад падало на ум каква опасност може снаћи путнике. А ето сад — сама помисао да ће повести до Хавра ову жену коју је јутрос готово мрзио, коју је преко воље довео, толико га узнемирнла, страхујс од несрећна случаја, замишља како је већ та женица осакаћена због његове непажње, како је држи на рукама већ мртву. Сад га је ето љубав обузела. Већ сумња на Лизону, и нек се Лизона добро влада ако

хоће, да сачува свој глас као добра

ма-

шина: Изби шест сахати. Жак и Пеке иопегис се на мостнћ изме|у тендера н машине На знак свога шеФа, отвори ложач одушк^ те читав облак беле паре напуни ча1>ав} стају. За тим Жак окрете лагано држак ш регулатору, Лизона се крете, изиђе из де деиоа звизну да јој се отвори иут. И го тово одмах оде к тунелу батињолском. А;п мораде причекати на мосту евјитском ; тач но у одређен сахат упути је скрстннча] екснресу што полази у шест сахати и три десет минута, н два момка упрегнуше ,ј| у воз. Тек што се није воз кренуо, још сам< иет минута па ће поћи. Жак се иадвир] с машине, чачуди се кад не спази Севе рину међу оном гомилом путника. Он ј био сигуран да она неће ући у вагон, до прво не сврати до њега. На послетку ио моли се и она ; беше задоцнила, готово ј трчала. И одиста протрчи дуж воза, заста де код машине, беше весела, радосна. Нропе се на својим ножицама, поглед! горе, смешећи се. (НАСТАВИКЕ СЕ).