Мале новине

ш г

Иа нисам само ја нрорекао овај ресултат. Румунскн дннломатскн агенат у Софији , г. Џувара, на два месеца пред изборе затражно је од свога министра, г. Лаховарија, тромесечно осуство. Г. Лаховари изненађен овим захтевом свога нотчињенога органа, занита га, како се он могао решити да осуетвује из Бугарске баш за време избора. Г. Џувару није било тешко одговорити, да он може, и не чекајући изборе, још сад одмах јавитињин исход, шта више у стању би био да ноднесе потнун списак оних сретних, који ће на будућим изборима бити изабрани. Да, тај ресултат могао се лако и иредвидети и прорећи. Он је морао бити такав са узрока који ћу ниже изложити. Изненађење би било кад би друкчије остало. И хвала Богу што се и тако десило. Бар ја усхићен сам оваким исходом вишс но и сама „Ксие Гге^е Рге«8е а , пошто је он најбоље показао бугарској опознцијн какве се тактнке мора латнти у борби иротиву садашње владавине. Но да приступимо огшсу самих избора. Ја остављам то задовољство јед- ј номе моме другу по неру и идеалима, коме је једина махна та, што нема никаква дара за дагање и претеривање. Износим овде од речи до речи његово писмо: 11о иодацима које сам до сад добио, ево како су код нас извршени избори. „Пре свега сматрам да је од интереса да те упознам какву је агитацију водида онозиција пред изборе, ако се то у опште може назвати агитацијом. Ио саонштењу указа о изборима међу тако званом „незаконитом опозицијом" (т. ј. међу онима који не признаЈу кнеза Кобурга), појавила се мисао да сс учествује у изборима. Та се мисао јавила у већини округа северне и јужнс Бугарске. Из неких од" ових округа долазиле су депутације Каравелову и нудиле му да га нзберу за свога посданика. Услед тога учнњен је извесан споразум између три Фракцпје незажоните опозиције, т. ј. међу Каравеловцима, Цанковистима н сјединистима (тако се зове русоФилска странка У јужној Бугарској). Агитацију је руководио г. Каравелов н то тајно. Караведов је био тајно кандидован у два три изборна округа у јужној и у нет шесту северној Бугарској. Алн на два три дана пред изборе вдада дозна за ову кандидацију и сви начелници добију најстрожије наредбе да се Каравеловљев избор спречи по сваку цену и да се ни у ком случају не допусти да буде изабран ма ко од виднијих опозиционара. На свом путу пак по Бугарској, Стамбулов је кратко и јасно дао на знање окружним и среским начелницима, да му они својом службом одговарају за исход избора и прематоме некгледају шта ће. Под утицајем тако строге нретње, начелници обрну се с иретњом бирачким одборима, и сваком члану нонаособ нретили су апшењем и мучењем, ако не помогне изборе владина кандидата. Под таквим условима отночети су избори. А ево како су текли. „У Софији на два дана пред изборе Цанковисте н Каравеловци сложиди су се да кандидују ову господу: Каравелова, др. Молова, Т. Китанчева, II." Станчева, Д. Ножарова и Хаџи Боне Петрова. С друге етране, бив. мајор Понов кандидовао је себе, Караведова, и још неке Цанковисте и Радославовце (законита опозиција, т. ј. нризнају Кобурга). Од стране госн. Радославова били су кандидовани: он сам, Иван Касабов, Илија Вдчев и неколико Радосдавовиста друге врсге. Кдадиин листа истицала је : Стамбулова, Живкова, Тончева (сва тројица министри), Д. Петкова (кмет софиски), Хр. Анђслова и Идију СакаЈ>ова (за натлије). Такве су биле кандидатске листе, а сами избори су изврнгени у оваквии придикама.

„Чданови бирачког одбора изашлн су на биралиште — у тако званој „Денкоглувској школи" — а пратило их је око 50 преобучена |жандарма и 50 пожарника. Ова два реда „бирача" ! гдасади су први. После неког времена почели су додазити грађани. Бидо је то око нодне, када чланови бирачког 1 одбора, Д. Петков и Јов Титоров, нриметише да грађанн спуштају већином онозиционе листе, н то махом листе не законите опозиције, те одмах буде решено да сс против тога узму нужно мере. После ручка на биралишту се нојави неколико гомилица сељака-бирача, а за њима су доцније следоваде и друге гомилице. Иолицнја примети код неких ових бирача онозиционе листе и одмах их замени вдадиним. То буде новод те неки од ових гомилица одустану од гдасања. Остали сељаци, на броју 120—180, гласади су за онозицију. Али Д. Петков на очи присугних грађана ночео је онозиционс листе замењивати владиним. Примајући листу од сељака — гласача, Петков је сиуштао листу нред-а се иза гласачке кугије и заклоњен* столом, мењао је дисту. остављао опозициону, а узимао владину и њу потписивао; носде метао у гласачку кутију (у Бугарској се гласа лпстама, на којима су написана имена кандидата). Глаеачке кутије биле су међу тим тако распоређене, да су чланови одбора моглн држати на мети читаве накете својих (владиних) листа. У 4 часа по нодне, кад но закону гласање престаје, те ваља нристунити иребрајању изборних диста, на биралишту се нојави гомила жандарма, нотисне гласаче за читава три метра од гласачких столова и нанрави лесу, која никога није пуштала напред. Међу тим чланови одбора узму гласачке кутије и покуку се још дубље у уНутрашњост !дворанс тако , да је гдасачима било : еавршено немогуће да виде шта ; ее тамо ради, ни да контролишу како : се врши иребрајање. Посде свршенога јизбора један члан бирачкога одбора, опозиционар, нричао је, да су Петков, ! Титоров и Снирков читали имена наопако, замењујући намерно нмена онозицнонара с нменима владиних канј дидата. Један једини чдан одбора, опозиционар Б. Ђошев, читао је тачно имена оиозиционара. У 6'А час. објављен је резултат избора, где ее показадо ! да су владини кандидатн изабрани !са 2200—2500 гласова. Сви су били поражени Фактом, како је одбор могао за неггуна два часа срачунати тако огромап број гласова, који с опози ] циом догони бдизу до 3000. Ио оцени грађана који су цео дан нромотрили изборе, свега на свега било је око 600 гласача, грађана и сељака, одкојих су до 300 грађана и око 120 сељака дади дисте за незакониту оиозицију, око 60 грађана гдасало је за листу мајо| ра Попова; других 50—60 гласадо је за листу Радославова. само оетатак је гдасао за владину лнсту. Осим ових, за вдадину листу гхасало јејош !80 циганан она стотина преобучених жандарма и ножарннка. о којима смо горе спомињади. Према овоме, иоред : свег притиска и свију незаконитих мера , чланови незаконите опозиције ! имали би већину, да бирачки одбор | није злоупотребио свој подожај. (Нлстлвиак се)

ПРИПОСДАНО (за ствари под овом рубриком уредништво не одговара). Како да се дође до пара? Има једна мадена, али одабрана редакција у нашој ирестоници, којој не иде баш све као „намазано" — много јој треба а она не раснолаже Бог зна каквим срествима, с тога, да би се дошдо до пара, те најнужније потребе, држана је једиа еедннца, на

којој сс нзмншљало: како ће се за-

довољитн ова нотреба? Администратор те редакције био је најиродуктивнији с измишљотинама, не би ли се само нродужио век његовој егзистенцији, па макар то било и на пгтету морала. Шта се то њега тиче. Кад његови другови нису могли измислити барут, он је громко узвикнуо: „Оставите ви то мени. Зар не ви-! дите, Бог вас видео, да су овде не- ј какви швански агенти отв орили радњу „Лувр". Свима новипама дадоше оглаее, а нама као н да нема. Ја сам смислио ово: да ту радњу нанаднем, али ггре но шго напад штампам, да одем код газде те радње и да му кажем: „имам за моје новине белешку нротиву ваше радње тако нанисану, да ће вам је одма затворити; ако хоће да то нзбегнете дођите к мени да се.... споразумемо." — Видеће те одмах ћемо добиги и новаца и мора ће нам дати оглас за целу годину. — Баш си паметан! узвикну друштво. Само се добро наплати. — Не водите бригу! * * Кратко времс нослс ове седнице, I могло се видети: како администратор те редакције улази у трговину „Лувр". — Где је госиодар? упитаће кадфу. — Није ту. Штажелите! одговори калФа. — Хм! Кажите господару да имам за мој лист једну белешку нротиву ове његове радње, па неби је хтео пустити, док се са њим не сиоразу-1 мем. Моја се редакција налази преко од „Гранд Хотеда", а моје име ево вам моје посетнице * * * — Шта би, колико си добио да беденгка не изађе? питају несгриељиви I другови. — Ево нема „чиве" још да дође. : Дао сам белешку да ее штампа | гга ће он већ дојурити. ... Знам ја. Није га било у дућану, али би му ди! гао најмање пет стотина динара. | * :јЈ -V Белешка је сутра дан изашла; радња „Лувр" наггаднута је с највећом ватром, и још у белешци обећано: да />е се ионова прагити на овц ствар. * * * Госиодар радње „Лувр" ггрпча ову а®еру целом свету, иде нарочито и у „Гранд Хотед" гга и тамо ггрича. Том ггриликом ноказује и једну посетницу на којој пигне: „Марко X. Р. Шокорац к]). срп. царинар." А кад се суочио с дотичнима, они | су му, вели, обећади нохвалити радњу и штампати оглас џабс. Ф 'А' Ствар је дакле изравната. То се нотврђује и оним, што се у листу ш) обеНању , не враћа на ствар. Господин администратор коме нико није носдао ни драм дувана, нити му кунио какве хаљине (јер ових има довољно из ранијег доба „ноштено" етечене) показао је од ове а®ере само једну издагиност већу: сад у ме| сто ракијице, како је тгређе пио, пије по неколико кригда пива и но некодико коњака! * * К /го читаоци, у тој редакцији, руком тога администратора нанисане су ! оне две лажљиве белешке о мени и БаДеру- Ако до сад није било јасно, садје свакоме објашњено: да се ја отуда нападам из рачуна „да се власи не сеге." Јер кад стоји Факт: да је Бадср под мојим уређивањем дотичног дисга ! сразмерно много више нападан — но што се то данас у томе лнсту чини: онда ,јв еасвим нојмљиво : да сам ја био поставио границу овоме „бандиту у ®ра-

ку — како рече госнодар „Лувра ; ггреко које никако није могао прећи, што је њега, човека од рачуна, веома титтало, те је за то почео да интригира нротиву мене. Његова интрига^ето какав је плод дала. — Револверске белешке противу мене биле су бусија из које је тај администратор гађао невине људе. Али грађевина је бида слаба и она се ето, цедом свету на видику, сруши и показа нагог приређпвача тих стидних нанада. Да ли ће сад ваше (адмистратору) — дуже трајати то ће показати време. 7. Сеггт. 1890. Београд. М. М. "Борђевић. ОДГОВОРИ - РАЗГОВОРИ „Малом Листу. 1 ' За кратко време тебе су наггустила и од тебе нобегда три твоја уредника; прво г. Влада Мидојевић, посде г. М. М. Ђорђевић, а данас ево доносимо изјаву, да те напушта и твој садашњи уредник г. Станиша Новаковић. То је веома интересна појава. Но још је интерееније, да еви ти твоји уредннцн истрчавају из твоје редакције са занушеним носом и узвиком: смрдн, смрди! А кад се одмакну мало подаље, они се онда окрећу и у очи ти говоре: страшне ствари ! Тако на прилнку у нашем данашњем броју ми доносимо изјаву твога јучерашњега уредника, у којој човек са својим потгшсом тврди, да си извршио једно лоповско, управо разбојничко дедо ; да си уцењивао људе и да си на тај начин оиљачкао једну овдашњу Фирму с нреко 200 динара! И то ти вели твој јучерањи уредник! То ти веди човек, којн је потрчао и прихватио те у најкритнчнијем тренутку и одржао ти живот онда, кад !си био на умору. Оггтужба изнесена ггротиву тебе ! страшна је. По њој ти ниси више ! орган јавности, већ новинарски хајдук, који с револвером на прсима изнуђава новац од људи, са чега су таки листови на загтаду и прозвани револверски. На теби лежи дужност, да ! се оггравдаш од ове тешке онтужбе, ако можеш ! Иначе, остајеш у журнадистици једна иаказа, од које ће со скако клонити. Тек, кад на ову онтужбу одговорнш и тек, кад се од њ< оправдаш, мн ћемо ти послати отггоздрав на твој поздрав у јучерањем броју, где нас с висине своје свемо гућности рачунаш у заморене, оболеле, народне борце. — Дотле пак сматрамо те као човека, који се надази ггод суј дом за нрљава дела и но томс недостојна, да води ма каквејавне разго воре, а камо ли још да некоме даје ;оцене и нрееуде. Рок ти је за оправдање 4 дана; а ако со за то време не оправдаш, учи нићемо гготребан корак, да те цела. срггска штампа — без разлике стра нака — жнгошс као новинарског разбојника, који нљачка људеу средБеограда и да те избаци из своје срсдине. Ради образа и ради угледа сриске штамгге желели би ти, да се оправдаш. ИЗ БЕЛА СВЕјТА Ужасан случај дееио се ово дана у Варшави: Три војника, који су као добровољци служили у једној драгонској реги монти ходади су једно вече, када их наједаред заустави стража и одведе у команду. Разлог је био овај: У близини, куда су се шетала та три вој ника, нађено је мртво тедо ОФицира комесара оне исте регементе, из које су била ова тројица. Офнциру је била расечена глава секиром. Три мдада војника буду окрнвљена за .ово уби-