Мале новине

БгОЈ 254

ПОНЕДЕЉАК 17. СЕПТЖМБРА 1890.

ГСДИНА III

НЗЛЛЗН СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ 1Е РЕТ1Т ЈОТЈКШ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА -XXПретплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВ-ИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претплата се прима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног рода 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРИПОСЛДНО СТАЈЕ 50 ПАРД ДИН. ОД ПЕТИТНОГ РЕДА ШШЕ 2Е1ТШ

0ГЈ1АСИ ЈЕВТИНО И СА СЈШКАМА

З а свако оглашење плаиа се државне таксе 20 пара дин.

ВЕЂИ ОГЛАСИ НО ПОГОДБИ

ТРАЖИ СЕ ДОЈКИЊА Јавити ое бабици Љу биди Старчовићки у у лици Г/ Два Јаблаиа Бр. 23. 698 16. 17 и 18

КУРС БЕРЗЕ Беч 15 еентембра Папири: Сриеки лотови Фор. 36-75, српеки дуванеки лоаови Фор. 5-50, кредитна акција Фор. .407 50, ауетријска »латна рента Фор. 107*15, маџарМеа зхатна ]н«та 100-85. Новац: Здрав дукат фој ). 5'30, дукат с чар ком и'3б, нанолеои Фор.. 8'9б Ј /, 20 марака Фор. 11-07, турека лира Фор. 10-26, руски полуимперијал —'—, руека напирна рубља Фор. 139'7б Фунта стерлинга фојј . 11-26, еребро 100. Менице : Иариа 44-63, Берлин 55-40 Лондон 112-90. КУРС РОВЕ 14. еежтрмбра Беч. Јесења женица ф «р. 7'00 кукуруз ф. 6'23, шсћер 14-80. Будимпвшта. Јесеља •иенипа 7 27 кукуруз Фвр. 6'18, јесеи-а звв Фер. (»-29, Праг. Ше1.('р Фпр. 13'40 Хамбург. Кава ааееит. -■— деце*ба)» 77 а Д март 78. Хавр. Капа аа септ, 127 90, дсц. 10410. Берлип, 14. еентембра Српске железничке ббвезнице ЦТ. А. мар, 91-75, ЦТ. В. мар. 88*90, ерпске златне заложнице мар. 91/70, сриска рента од 1884 године мар. 88-10, дуванека рента мар. 89-20, наполеоимар. 16-19.

НАРОДНО НОЗОРШНТЕ. Уторник 18. Мерима, трагедија у пет чинова, од М. Бана.

ЧетвртаЈс 20. Гвоадена образина, драма у нет чииова, од Арпола и Фурнија.

ЧЕКАМО 0ДГ0В0РА. У 202. броју „Дненнога Листа" штамиан је допис из ереза ножешког иод заглављем „Пошљнте нам лекара", из кога се видедо да је цео тај нелреКни ерез заражен с ифилисом. Тако исто заражен је том болешћу и цео ерез боЉевачки. о чему је д-р. Розентал иисао још аре три месеца у ! чланку „Бољеиачки срез у санитарном односу" у129. броју „Двевнога Листа". Указујући на Страшну народну несрећу, др. Розентал нзнео је у једно и једини могући нанин, како сс може радикално и брзо снречити то зло, које прети становништву целе Србије. До сад, у току од 3 месеца, нико од наших лекара, а тако исто нико ј ни из санитетеког оделења, није ни норекао, ни оборио разложност нројекта, који је изнео др. Розснтал, а то као да би се могло узети за иризнање од стране стручних људи, да је др. Розенталов пројекат умесан. Кно, еад и из другога среза довикује тај исти глас о општој зарази и моли неосгунно да се ношљу лекари, ! те да се спаеава бар младо колено ; да се не ра1,лју од заражених родитеља, да се не подиже читаво колено сакатеља и богаља. Мећу тим сви ови јауци оетају „глас ваппјућег у пустињи"; нико ии се не одзива, нико на њих главе не оеврће. Може бити да је ова зараза раширена и по другим крајевима наше лепе домовине, али госнода лекари ћуте, ћути и еаннтетско одељење, ћути влада; и ми,

ево, и до овога тренутка још не зна мо, да нам гори кућа иад главом. Др. Розентал живо је нацртао гро зну, потресајућу слику бољевачког среза, а нн влада, ни санитетско одељење не макоше ни малим прстом, као да се ствар тицала нечсга шго је негде преко белога света, а не у нашој кућн. Чиме може да се онравда и чнме ј да се објаени таква грешна равпо душносг'? За шго наши окружни и ерески лекари држе у незнању српеко друштво о такој грозној појави у нашој отаџбиии; за што се не изнесе цела истина, па да се анелује и на цело срнско друшгво, да се спасавамо овога зла. Шта, да ее не боје госиода лекари 76. нараграч>а, коме је као жртва пао н др. Розентал ? Заиста чудна нојава! Кад се јави зараза у стоцн , одмах сс удари у ларме, лете извештаји, шаљу се лс-; кари, предузимају се мере, о томе се! пише и виче на све стране, влада шаље раснисе, лекари летс на врат на нос — тако је кад је зараза у сгоци а кад се она као страшни ножар шири мећу .и/лкма онда је то обична појава; све остаје на миру и ко се ј усуди да о томе што зуцне лети из службс. Шта је ово; где смо ми ово, какве су ово непојмљиве нојаве, од куда код нас етока има првенство пред људимаУ Питање је врло загонетно и ми би од надлежних радо чули одговор; одговор тачан и категоричан. Не добијемо ли такав одговор, или га добијемо нетачна н непотпуна, онда ћемо покушатп да се обратимо идућој екушптини и да код ње потражимо лека овој тешкој бољи.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Псећа радост. Општинске новине доносе ову вест. Није нотребно. Овлашћенн смо јавити да је престала потреба да иашчад носи корпе, према чему је и наредба опктинскога Суда, која о томе постоји, обустављена. Раније ово је било објављено и иреко добоша. Београдски пси од срца ће ее обрадовати ово.ј новој одлуци брижљиве онштинске управе. * Артиљеријска учебна под-ОФИцирска школа. — Како сазнајемо, иншнектор артиљерије иокреће питање о установи оваке једне школе, којој би био циљ, да снрема артиљерији добре иодОФицире и будуће ОФицире. У колико смо обавештени, ова ће школа имаги да буде засебна команда, као и она код нешадијс; имаће и своју засебну батерију, у којој би се њени нитомци не зависно, а сходно ностојећим правилима, спремали за свој позив. Сем овога, у ову би се школу примали они кандидати, који еу срвишли нај мање 4—5 разреда гимназије или реалке. Ми се можемо радовати овакој појави, али ће мо, ииак, у своје време проговоритп о њој коју више док сазнамо подробније начела њена уст-

ројства.

пГ. Б".

Извлачење. 19 септембра о. г. извршиће се у миниетарству Финанције 10 извлачење обвезннца 5% дуванске ренте од 1885 године. Извућиће се и одредиги за исплату: 244 обвезннце. од који ће ее свака

ЗВЕР-ЧОВЕК роман БТмила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (89) 11 >у је у прво преме после удаје веома узнемиравала та хука на станнци, звиждање, грунање, лупа, тутњава од које се земља; тресла, те ее чак дрмала и она с намештајем заједно. После се мало по мало навикла на то; сад је баш та хука и тутњава успављивала, уживала је у том. Она се до доручка шетала из собе у собу, ћеретала с тетком Симоном, није се прихватила ни за што. За тим цело после подне проведе седећи крај прозора у трапезаријп, пез јој често стоји на к}»и.иу, а она сва сре1|на што ништа не ради. А у оне дане кад јој муж дежура, па рано изјутра дође горе да проспава, она га ,је слушала како

хрче до мрака. осталом ти дани кад је он дежурао били су за њега пријатои, тад је живела као некад, док се још није удала, башкарила се до миле воље сама у кревету, носле се забављала по свом ћефу била је слободна по вас дан. Из куће није излазила готово никад. Од свега Хавра видела је само димове из оближњих Фабрпка што се дебелим црним облацима извијаху, у небо, изнад онога крова од цинка што јој је заклањао хоризонт и што беше на неколико метара иред њеним очима. Иза тога вечитога зида беше варош; она је знала да је тамо вароиг, али јој није било жао што је не види. Неколико саксија каранФила н другога цвећа, што је ноређала на крову нред прозором, беше њена баштица која је мало развесељавала њену самоћу. Она је кашто говорила, како живи као пустињик у шумн. Само Рубо кад буде беспослен, изиђе кроз прозор попне се на кров, оде чак онамо на врх, па седне. Ту запали своју лулу, под ведрим небом, гледа варош што се раишрила доле испод њега, пристаниште начичкано катаркама, широко море, што се плави до у бесконачност. Исто мртвило беше канда овладало и осталим чиновницнма што ту сгановаху,

суседима Робовљевим. И онај ходник кроз који је обично пљускао страховит пљусак торокања, беше се такође успавао. Кад Филомена сврати код госиође Леблеове, једва се чује њихов тихи разговор. Обе су се изненадиле кад су виделе како се ствари обрнуше; о под-нхефу говориле су сад с неким презривим сажаљевањем: за цело је његова жена ишла у Париз те тамо чинила лудорије, само да му сачува место; једном речи, то је извикан човек који се неби опрао од извезних сумња. Па како је жена благајникона била већ уверена да јој суседи не могу нреотети стан , она их је чисто омалокажавала, иролазила је иоред њих врло напућена, није им се јављала. То је чак и Фидомену вређало, те јој је почела све ређе долазити: видела је да је то врло надувена жена, не може се с њом забављати. А госпођа Леблеова, да би имала какве такве забаве, вребала је љубавне састанке госпођице Гишонове са шефом станичким, господином Дабадијем, али их није могла никад увребати. (НАОТАВИИЕ СЕ.)