Мале новине

ушшш кси»а, иа јо у иајвсћсм арву кроз варош јурио , без сумње у намери да побегне, но срећом те гапублика на ла])му задржа и ухвати. Ми се морамо чудити како то. да баш ти иритвореници од 14-ог и 15. маја буду оног дана у слободи , кад напредњаци београдски држе збор, као и прскјуче баш ирвог дана иос.де избора. За што пак жандарм, пратилац носи оружје, кад га у таквој прилици, када мујемогао зликовац умаћи. није употребио, већ је за колима само трчајући викао: „држите недајте"'? П1та ли све ово значн — који ће грешном тал.игашу ноломљена кола нлатити ? * Дивљаштво. Прс кратког в])смсна имадосмо прилике читати у јавним листовима какво је дивљаштво нзвршено над остатцима покојне ћерке г. Орећковића, — из чега се види шта неваљалци, нерадници и скитнице могу чинити, нарочито онде где им сс можс, као што је старо гробље, ко.је је без потрсбна надзора, и где су неваљалци свој дивљачки посао комотно могли извршити — али је непојмљиводасетаково дивљаштво догађа у новом гробљу, које је под затвором и нарочитим надзором, где постоје нарочиго нлаћснн гробари, настојници. управници ит.д.: па зар и ту нсваљадцн могу своје дивљаштво комотно вршити! Крст на гробу (коме нема још ни четрдесет дана) број 317. нарцела 19. сав јс изрешетан од револверских мсгака. Ово јс ужас за сроднике, жалосно за публику: а не служи на часг ни о нима. који су иозвани да се брину о рсду и безбедности. * Опет „Станковић". Ирокјуче је певачко друштво „Стаиковић" ишло корпоративно своме покровитељу г. мнтрополиту Теодосију на иодворење, ношто се истп ових дана вратио са дужог;'осуства из иностранства.»Нокровитсљ се јако обрадовао овај нажњи пев. друштва. интсресујући се за рад и бројни прираштај друштвени. Пошто је похвалио намсру друштвену о поласку у Вудпм ради парастоса Корнелија Станковића и сри. концерат у Пешти. п носавстовао чланове, да у слози н љубавп истрају — друштво му је отнсвало неколико црквених иесама — и онростило сс са својим покровитељем, који ее у најповољнијем здрављу налази. * Гласови. Ономад у вече пукао јс по Београду један чудан глас, који се одржао. и рекли би учврстио, јуче

цсо дан. Гдае је тај веомачудне ирироде. Тврди се на име ово: Ономад, у недељу 16-ог о. м., извезла су се Њихова Беличанства, Краљ Александар п бнв. краљ Милан. у Топчидер, од куда су се враћали у 1 час по подне. Као обично краљевска кола пратила је гарда. Кад су тако дошли на сам излазак из Тончидера, \онде где се, на лруму шмазн. једна куЛицгл, у ттсреднвј блгшмн краљевских кола, на. једаниут негато (гукне. Кон .И се жасну и ноплаше, но кочијаш их задржи и умирп. Бив. Краљ Милан одмах скочи с кола и потрчи да види шта то нуче. Ађутанти већ су такође били нритрчали да види шта то би. Нијс се мог.то ништа наћи, нити ,је од чега било трага. Г>ивши Крал. одмах нареди гардистнма да се распу по околини и да потраже нећс ли кога год или што тод наћи. Међу тим бивши Крал, оиет седне у кола и у нратњи два три гардиста крену се у Бсоград. Насавијутку срегне у нуту једцог жандарма и упита га: шта ту ради? Жандар му одговори да је ту дежурни чува линпју. — Како чуваш линију, кадоаамо пуцају, а вас ни® једнога нема - примети бив. Краљ. ]5раћајући се из Топчидера. крал.евскакола зауставе сс нред г. Ристићевом кућом где еиђс Њ. Б. Краљ н бив. Крал. Милан. Ту <'.у осталн нодуже време. Међу тим стигну и гај>дисте из Топчидсра, и јаве. да аисолутно иншта ннсу могли наћи. Беле да се бнвш. краљ Милан на то љутнуо: — Како то, пуцају, а ви не можете ништа да ухватите. 0 овом чудноватом догађају свашта се нагађа. Ми смо се дуго мучилн да ли да нроговоримо што о овоме или да ћутимо. Но видећи да се глас рапшрио кроз све друштвене слојевс: да га шанућу већ и сама деца, ми смо сматј)али да нам наша новинарска дужност налаже, да ову вест не знбашурујсмо, всћ да о њој нроговоримо јавно и да нозовсмо надлежне, да даду иотребна објашњења о томе. пошто је то једино срество да се спречи ч>антаетнчно нагађање и иридавање догађају таквог значаја, какав он можда никад нема. Кад се ствар боље објасни лрогоговорићсмо 0 њој ОНШИЈШИЈе. Пожар. У нодр.уму Бошка Ннколића, дрогеристе у кнсз Михаиловој улици, иојавио се јуче нре подне ножар. Бат-

ра се још једиако угушуЈе ношто се у подрум не може ући због загушљива дима који уиаљене материје од себе дају. КРАГУЈЕВАЧКЕ ТРКЕ П. Први дан у Крагујевцу. Крагујевац 8. Сегггембра Било је око 9 часова у јутру, кад опет изађем у чаршију. Сад је Кра гујевац изгледао са свим друкчије; улице оживсле, чаршија окићена заставама; весела, свечано обучена лица врве на све стране. Мсђу варошке црне кануте умешало се чисто бсло | сељачко одело. Све изгледа свечано н радосно, а над свпм расули се меки тонлн зраци сунчевн, ко.ји су носле неколико последњих натуштених дана , тако пријатно и тако радосно грејали. Свет је у гомилама врвио саборној цркви, где је одслужено свечано богоелужење, а после је гомила за гомилом врвела уз друм који води тркалишту. Над самнм Крагујевцом, у непосредној близинн њсговој, еа северозападне стране, иротеже се големо равно поље — Душу дало за тркалиште, а тако се н зове, доказда јејош нређе негда ио њему тркано. На срсд тога красног иоља, над којим сс у даљинп виде леии крагујевачки виногради, уздиже сб велика, лсна, монумстална зграда, која може на дику служити крагујевачким стрелцима, јер је то крагујевачко стрелиште. Туда око стрелишта биле су расп.оложенс главне принреме за данашњу трку. С јужнс стране био је омеђен нростор, но коме се већ играло Г>0—60 ждребади. Било је ту једногодаца, двогодаца и трогодаца, а међу њима тако лепих иримерака, да ти чисто жао ока отклонпти кад га једном ночнеш гдедати. Било је младих ждребаца који би сс слободно могли такмичити са својим парњацима из арављанске иустиње. Тек кад човек тако у гомили посматра лепе, одабране примерке, тек тада види како јс ово нлеменита и лепа, како је паметна животиња коњ. Оно витко тело, она глатка, танка ножица, оне ватрене ноздрве, па онда онс дивне оне иламене очи — не, коњ је доиста илеменито живинче достојносве пажње и еве љубави човекове. Нарочиго је падао у очн коњ 1'. Лазића из Ћуирије, диван примерак,

којим ои се свака сргела могла ноноснти. | То су била грла спремљена за изложбу. Изложбена комисија ишла је од грда до грлаи досуђивала награду. Пре нодне било је намењено овој : изложби коња, што је до подне и изј вршено. Впше одгајивача добиди су награде и похвале за добро однсгована грла. На изложби је било света доста. Видео се и знатан број сељака. У подне све иивнице Крагујевачке биле су нуне, тек око 1 сахата но нодне весели гости почели су се раI зилазити да траже ручка. * Дан је био сунчан н тоиад. После подне трке су биле заказане за 2 V : часа, ади већ око два часа гомилице за гомилицама журиле су се уз друм, грабећн тркалишту. Кроз гомиле пешака једиако су јурили Фијакери, провозећи госте. Око 2 V 8 часа крену се на коњима и сами утакмИчари, а нред њнма војпа музика, Тако у свечаном спроводу пошло се на тркалиште. Мећу тим ту се већ бнло елегло толнко света, да је, што но реч, п земљи Тешко. Најмање око 8 хиљада гледаоца скркло се било око оиширнога тркачког круга, који еу такмнчари имали да онтрче. У похвалу нриређивача ових трка, можо се рећи да су се доста добј )0 биди ностарали за седишта, да бај) отменији део нублике може наћи зак: она. Била је поднгнута доста пространа ложа (око својих 60—80 меета) и све је то било дупке иуно: тако су исто бпле заузетс и клуие нред ложама, а доста ес света накупило и око мале трибунице, што беше исгак • нута наиред и сиремл.ена за дотичнога госнодииа минисгра. (НАСТАВИНЕ СЕ)

0 А ИЗБОРА (НАСТАВАК) Тоилички. округ: Вогосав Поповић свеш. — Јован Милић Баличевац ек. — Мата Радојковић вин. трг. — Миливоје Јосимовић министар (квалиФиков.) и Дим. Илиџановић судија (квалиФ.). Сни радикали. Наљевсш округ: Пои Марко Петровић. — Љуба Јоксимовић књижар. Илија Мојић ек. Ранко Петровић ироФес. (квал.)

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕЕмила Золе ИРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (90) и тако се по ходнику чуло неосетно шљапкање њених вунених иануча. Све се бенте стишало и умртвило; има ве1« месец дана, како је завладала голема тишина, као год оне велике оморине, иза којнх иастају страшне олујине. Али је у стану Рубовљевих остало нешто тужно, нешто што их је пекло, а то беше једно место у трпезарији, једно парне натоса. Кад би год случајно иогледали у то место, обузела их зловоља и брига. 'Го беше једна храстова дашчица, лево од прозора, коју су (УЉовали, па опет наместили. Ту су сакрили сахаг и десет хиљада динара у банкама, што су узелн од убијенога

Гранморенк, а осим тога и ако триста динара у злату што су нашли у његовој кеси. Тај сахат и те паре узео је 1'уоо само за то. да би се помислило да је председника убио неки крадљивац. Он нијебио крадљивац; он би, вели, волео умрети од глади, а неби узео ни једну нару од тих новаца нити би продао сахат. Зар да узме новце тога старца, који је осрамотио његову жену, коме је он судио; за}» да дирне у те прљаве и крваве паре ? Сачувај, 1>оже ! Ти су новци г гако прљави, да их иоштен човек не може дирнути. Рубо није мцслио чак ни о оној кући Кроа-дс-МоФрау, коју је добио на поклон. Њега је тиштало то, што је опљачкао убијенога старца, кајао се и плашио. Али ипак није хтео да их сиали, па да оде у вече, те да баци у море саха г 1' и кесу. Њему је ироста мудрост световала да то учини, а међу тим неки потајни нагон није му дао да тако уради. Ни сам није знао за што, али се тек није могао решити да уништи толику суму новаца. Он је п])ве ноКи сакрио те паре иод свој јастук, јер му се чинило да нема сигурнијег места. За тим је сваки дан тражио где ће ихсклонити; крио их је свако .јутро на Друго месго, презајући од најма-

њега шушња, бојећи се судске истраге. Никад му дотле није ништа задало толике бриге, нпти га је натнало да се толико довија. код овс паре. Кад је већ исцрпао своја довијања, кад му је већ додијало трзање, он се једнога дана толико олењи да не хте те више дирати паре и сахат што их беше у вече у очи тога дана сакрио иод патос. А већ сад ни за што на свету не би их извадио. Оно место патоса чинило му се као костурница, јазбина страхоте и смрти. где га чекају саме сабласти. И кад хода по трнезарији, он добро пази да не стане на ону даску; јер би га то тако непријатно текнуло, учинило би му се да га жигне нешто у ноге. А Северина кад седне после подне крај прозора, уклони пажљиво столицу, да не седи над том пустолином, коју су чували тако иод патосом. Они о том нису више ни говорили, трудили су се да то забораве, да огуглају. да се не плаше, да не осећају сваки час како им је под ногама. Нису могли гледати више ни онај нож, онај лепи нож који је Северина купила, а који је Рубо сјурио у грло њеном милоснику. Опралн су га, па турили на дно Фиоке ; само је тетка Симона секта њим кашто хлеб. (нАстАвиЋе се.)