Мале новине

свс (Мфостио, 'да и ми иовратимо наше дароке што сваки и учиње. Кад је ово свршено онда.је рекао да нриступе куме: и први он своју дарује, а и остали сваки својој повраги они њен дар који, је нримио у новцу код куће Зечеве, додајући при њему и даривајући сваки своју. Тада смо сви устали иза трнезе а иванице Бојковића остале да се потље нас нас часте. Кметови предадоше ,, Сентенцију" оецу, који је нредаде Бојковнћу, код којега се иста чува као залога братског шширења. С. 8.

ИЗ БЕД А СВЕ/ГА Гледстонови иемоари. Инглески листови доносе вест да ће седи државник Гледстон ускоро почети да печата своје мемоаре. Човек који је овако као Гледстон радио, и то радио више од нола века, за цело има шта да рекне у својим успоменама. Књнжевни и политички свот, с нестрпљењем очекује ово важно дело. Русија и Француска. Руски лист „Повости", говорећи о одпосима између Гусијс н Француеке велиј: Треба признати да је ноложај Француске веома трновит. Гу -ија јој још нијо дала ни један доказ да би је у •случају рата помагала, а без оваких доказа Француска не може водити одлучну политику. Мођу тим, Француска би нам могла указати великих услуга на истоку. 0 гевидно је, да би ми могли аустриском утнцају па Ва.г кану дати много јачи отпОр. кад бн наш савез с Француском био утврђена сгвар. но што то можемо чинити сад с нашом нолитиком вечитога ишчекивања. Нов Францускн лист „1/( ијоп 1ћчшсо-Ки88е и , сномињући ово мишљење „Новости", примећује: „Новости" могу бити уверене да Француској нису потребни никакви Формални докази од стране Гусије, те да пођу путем својих Чистих ннгереса. Француска се нолитика еастоји у томе, да се чувамо од свачега што би се могло погрешно тумачити као зближење Француске с Тројним савезом. Ова иримедГл Францускога листа лепа је Фраиа. -^лд^н.аватн се од постунака који би изглсдалн као збли жсње с Тројним савезом, није још никаква иолитика, то је пзбегавање изкесних поступака, а „Новости" гоноре, .не о избегавапзу, но о раду; говоре о Полнтицикојаби сткарала, напредовала

и кад веле да јо за такве одлучпе ра дове нотребан и етварни савез с пријатељским државама, пмају п нраво. СМЕСИЦЕ Обећана земља адвоката. Нема ни једие вароши на свету, која би нмала толико адвоката, колико Напуљ. Још пре 50 година било их је кећ 4000, који су, у пркос многобројне конкуренције, од скоје адвокатске ираксе лепо и иријатно живели. Нема човека на скету, који би тако колсо нарничење, као Напул.ац, и еа те еу зле страсти многи и многн нрохарчили све своје имање. АдвокаТс у Наиуљу зову „Га»-Ие1Н" или „сламнн — шеширн". То цме добили су још од шпанских вице-краљева, када се адвокати ододликоваху ношењем шнроких еламних шешира. Још за време иане Сикста V. мора да су адвокати били многобројни, јср када је овај папа затражио од напуљског краља повсћу коли«ину гокеда. да /тиша глад у Гиму, краљ му брзо одговори да волова нема, али је готов да место њих понуди исти бро.ј — адвоката. Још и данас је адвокатура у Наиуљу најкориснији рад и сваки отац мисли да но може боље васинтатн сина, него кад га изучи за адвоката. ПОЗИВ НА УПИС У ПРАЗНИЧКУ ШКОЛУ. ^ иравнн Одбор „Чачанске Занатлијске Задруге" у Чачку," 1 увиђајући ; да је занатлијама, трговцИма, трговачким помођдицима, калФама као и осталим радннцима и шегртима, нреко потребно умно образовање и писменост, којеони врло мало имају, на да би овима истог могли дати, и да време које они нразником употребљују на по ске штетне иредмете, употреб ■; на оно што ће им кориетн донети, номенути одбор у седници својој од 5. тек. мес. решио ,је: да овде у Чачку отво[)и нразничку школу, у којој би се [имали нредавати најнужнији предмети, као: иравилно нисање, т]>г. корешподенција, књиговодство п осгало, што је у данашњеи добу по занатлије и трговце најпотребније. Оки ће се школа одма одма отиочети, чим буде имало најмање 20 пријављених слушалаца, норед редовиих | досадањих чланова задругиних. Нријављени слушаоци школе, који ће имати и друштвену читаоницу и књижницу коју ће иетн посје1швати,

нлаћаће мессчно само ио 1. дин., а бнћс дужни унлате за месеца нанред да ноложе, а лица ио све сиротног стања, која би била рада ову школу и чптаоницу поејећивати, плаћаће само но 50. нр. дин. што ће и' они за 3 мес. унапред Нлатити. Уиравни одбор иозива еве занатлије, трговце, трговачке иомоћнике, калФе и осгале раденике, који су ради да себп са врло неосетним издатцима придобију знање, које им је нреко иотребно, да се што пре за иосјсћи вање ове школе пријаве, а могу се еваког дана пријавити и уииеати код председника задруге. г. Васе М. Гавровића трг. Магије Вулетића сајџије, и код чланова унраве: г. г. Симе II. СтеФановића, <1>ранца Гадоле кројача! II Алексе Димитријевића терзијо. Управни одбо]) чачанске занатлијске задруге нада се, да ће чачанске занатлије, трговци, трг. помоћници, калФе и остали раденици у што већем броју и што пре нохитати да празннчку школу посјсћују, те тиме доказати, да су ради и вољни себп иајпотребније знање добити, иа зато нх позива, да се што пре и у пто већем б])0гу ирИјаве за поејеКииан.е. празничке школе, чачанске занатлијеке задруге. 10 Сеитембра 1890 год. Чачак. УПРАВА*). ЧУЈТЕ, Д05РЕ ДУШЕ Још у другом српско-т-чрском рату за независноет, прозебле су ми ноге тако: да су ми с десне ноге отнали малић и прст до њега, а у мало се очувало да не одс и цело стопало. После, \у току година, то је све лено зарасло, и ја сад идем и радим као здрав, само кад дође зима, а ја Вогу душу. Чим почну студи ја осећам у обадва стонала да сече и боле, није друкчпје, но као да сечеш оштром бријачицом. То штипање, тај свраб, сечење и бол тако су несносни да ми честр нада на ум,°да се убијем од муке. Обраћао сам се свима лскарима, па узалуд. Која би дрбра душа знала лек и номоћ од ове бољке, нека се нзволи прнјавити „Балканијн", за шго ћу всчно благодаран бити, а мој спасилац стекао би у рају насеље. ./• аатник. •). Умохавају се сви иатриотскн . иичрови ' у Орбнји да овај по:шв у својим листовима отштамиу. ТЕЛЕГРАМИ

18.

СЕПТЕМБРА. Париз. Председник Карно вратиће се Г). идућсг месеца. Цар руски је коначно примио да буде судија између Француске и Холандске у питању око омеравања Гујане. IIариски„Тетр8" вели: РечиКрисиијеве нама су добро дошле, но на жалосл: оне још нису потврћене. Ако Италија обнови тројни савез за Француску ће бнти врло тешко да верује иомирљивим речима и прлјатсљским изјавама, које талијанеки државници тако штедро просипају у својим разговорима са журналистама. Лондоп. Лаворн (Еауогу) је једногласно изабран за Лорда-мера за идућу годииу. Хаг. Иоследњи дана здравље се краљево погоршало. Краљ не ради, изгубио је апетит и не оставља ностељу. Три лекара држе саветовања, али је непознат рее;, дтат а и званични извештаји недостају. Ма.дрид. Службени лист објављује указ, који одобрава влади да пусти 87Г) милијуна незета у хипотекарним банкнотама за Кубу са 5 по сто. Верн. Инглеска, позивајући се на члан 7 уговора о издаји криваца, одбила је швајцарски захтев, да нзда Кастиона, на кога се сумња да је убио саветника 1'оса. Чпне се велике снреме за јаван народни збор, који ће изјавити своје симпатије либералима Тесинским, за њиио мушко дј »жање спрам ј реакције. СРБИНОВИ ЗАПИСИИЦИ 'иигие у везаном слогу: СРБИН-МИЛОШ ГРАБ08АЧКИ 52-ги број изишао је на великомученицу Наталију: са овом садржином: Њеном Величанству Српској Ераљици Наталији , на имењдан , 26-ог августа 1890. — Фрушка Гора. — „11овом" Вранковнђу! Наше доба. — Модерни век. Иретнлата се прима неирекидно. Ко екупи пет уписника добија лист бесплатно. Новац се шаље писцу у Земун

Н Њ И }И А Р А ■ ' ИЛУОТРОВАНА СРРСКА ИСТОРИ.ЈА 6ЕЛИМИРА БАЛОЖПЋА V БЕОГРАДУ ; :■ 1 ' од С. Антоновића

изашла Је: ИСТОРИЈА ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ ИА1ШСА0 С. ЛШН-ПУЛ с енглеског превео ЧЕД. ВДИЈАТОБИЋ

Изашла је нова књпга ■,ГАЈЕЊЕ ПЕРНАТЕ - ЖИВОТШБЕ" од Д*. 'ЕСРЂЛ РДДИЋА штамиана у Новом Саду 1890. Петра М. Никети ?)3. годнне. учитеља Може сф. шбити код писца. . , Ш№№к ТИШВ* изаћи ће кроз " .а. До сад није могла изаћи због ® ) I 1 Л (* М

пгофесора и

Може се добити нреко свију неких слика. Наруџбине се жњижара у Србији. извишу 1> е.амо за готово. Тр&ЖИ ' ^

кретно имање на прво. меето. Имање ес налази бдизу београда ближа извсшћа дајеадминистрацг. ■>. листа „Заштита" 699 3—3. У књижари Ч'лнмира Валожића у Београду и у свима књижарама у Србији може се добити

Ђачко ЦРКВЕНО ПЕВАН>Е ii Рипидно облачење по наставном нрограму за све: разреде основних школа. Цена 40. п. дин. 682, 5

_ извршују само за готово.

ката на нено-

398

ИАШ0ВИ1Е ГТОВАРИШТК МУЗИКАЛНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то: ћемане са ч оез нутија, зиола, чело, флауто и "лред;»тв од разна дрвећа израђених, армонина })азних од једног н два реда онарина-штимоване разне величине. М але вергле и разне и/вајцарсне музине. Херофони са разниМ српскпм и етран. комадима. Жице од црева, срме, челина и свиле у најбољој каквоћи и све остале нриборе за горе наведене инструменте. Ћемане нарочито удешено за ђаке са фин . гудалом, колофоном и резервном жицом од 10 дин. на више. Поруџбине иа унутрашњостн извршују се /гачно и солидно. Понизни АДОЛФ РЕШОВСКИ нређе А. Путник.

-<#Ш

0 Г .1 А С

ИМАМ НА нродају вслике количине мога чувеног белог и црног нсготннског вина из ретке бсрбе од 1886-те године, по знатно спуштеним ценама и то за кућевну нотрошњу.

Лигар белог вина „ црног вина

0-40 дин. 040 ..

Цродајем на аков и на Флаше, а каквоћом вина и ценом, није у етању нико да ми данас конкурише. јер моје је вино чисто ириродно, што је утврђено анализом државног хемичара и на париској изложби награђено је срсбрном медаљом.

Димитрије Петровић гос.тоничај) код „ Златног коњаЈ* 1 -10

Ш1

Шт^ . ■ штшШКШ