Мале новине

ИЗ БЕЛ А СВЕТА — Руски лист „Свјет" доноси уводни чланак о сриско-аустриским односчма, саонштава као ч>акт да је Аустро-Угарска дигла забрану с узвоз.ч српских свии.а, на то бележи као уснех и иобеду сриске нолитике и прориче, како Ке ово још више уздигнути углед данашњег кабинета. Вели, да је овај Факт најбоље доказао, како треба у будуће да буде држање српске нолитике. Својим ностојанством и чврстотом, Србија је, вели, доказала, да и мале државе могу односити велике иобеде само кад су мудро вођенс. Шта ли ће „Свјет" с овом хвалом, ако се иокаже, да је вест о пропуштању српских свиња неистинита? Француски лист „И&аго" донео је не давно веома интересан чланак од бившега иосланнка Маркиза дс Кастелана. У томе се чланку предлаже да председник Француске републике, Карно, употреби ирилику нри отварању Француске изложбе у Москви, да отиде у Русију и, наравно, ту се види и састане са царем. Чланак је врло духовито нанисан: вели, како би Карно требао да путује морем на челу силне ескадре скојом би дошао даКронштага и тек, пошго би прво свратио на Пегроград, да се крене за Москву. Ради већега утиска, Карно би требао да се окружи свима угледним ђенер.ч лима, свима великим књижевницима и уметницима, у опште са свима знатним људима, са којих је Француска чувена. Истина Марсељеза би мало сметала, али она би ту могла малко иопустити свој глае. — Сарду и Шенспир. Кад год Сарду напише нову драму увек га криве да му је дело нлагијат. Особито га сада нападају, јер је сиже његове најновије драмевећ био обрадно и славни Шексиир у драми „Антоније и Клеопатра." Инглези нису ни чекали да изађе дело већ су унацред денунцирали Сардуа, који је једиом одрицао Шекспиру сав паленат, као плагијатору великога Инглеза. Сарду одговара на то раздражено. Сарду вели да ће престава, која ће бити 8. окт. показати да се ни мало не поводи за Шексииром, на ако и не снада међу његове обожаватеље, то ипак ни из далека не мисли да му одриче, таленат. Свакако би боље бидо, вели он, да су у Паризу нодигли сноменик Корнељу него јпто су ту част учинили Шекспиру. Сара Бернхард моћи ће играти само до 9. Јакуара Клеоиатру, јер ће носле морати ићи у Америку.. Нова је драма, као и све нређашње, 1 које је Сарду за њу наиисао, са свим | удешена за њу, те ће, се као Теодора,! истаћи необичним декорацијама. Тако ' ће на пр. страшна олуја на нозоришту ишчунати дрвеће и ирекрасаи цветни крај иретворити у иустињу. Париски лист „Рау«' 1 ' донео је под заглављсм чланак: „Француска ч.тан тројнога савеза." На овај чланек свраћена је пажња у толико више, што „Рауа" сматрају као лнст који стоји у додиру с председником републике. Чданак је изашао у облику дониеа из Нмесдаве и ту се еа свим оибиљно говори о плану, који је замислио аустриски цар Фрања Јосиф и на чијем се оетварењу сада труди, а то је да увуче Француску у Тројни еавез. Дописник иише да су два цара, аустријски и немачки, 5. еептембра у вече дуго се разговарали мсђу собом о Францус-кој. Лица потиуно иосвсћена у ствар уверавају ово: док ее мдадн иемачки цар узадудно труди да нривуче Русију у Тројни савез, дотле Фрања Јосиф налази да би од огромне кориети било кад би се у савез увукла Француска, што би но његовом мишљењу разведрило еадашњост и потиуно обезбедило будућноет, јер би на тај начин мир био осигуран за многе и многе године. У дугом говору, који се продужавао најмање сахат и по. Фрања Јосиф је разлагао немачкоме цару: са

којих би разлога вредидо нридобити Француску, те би се тада Тројно савез претворио у Четворни. Веле, да се цар Впљем на послетку нотпуно сложио у мишљењу с царом Фрањом. Сад недоетаје само још једна маленкост, да на то пристање Француска република. кад су се већ два цара тако лено сложила.

ПОЗДРАВ Фидипу Да Рекотијеру од Ферари Хајд' полети песмо лака У слободне оне етране Величане — оиеване. . . По врх муња и облака Хајд' нолети.... друже стари Мило чедо тонда љуба, Па поздрави родол,уба Филипа нам од Ферари... Из далеке земље оне Где ее светла луча јавља, Где јуначке легионе Марсељанка отпоздравља Где ђенлја светлих пма: Додс, Зола, Сарду, Дима Гдс но сунце вечно сија Где је мртва — тиранија Из те земље — из тог краја Из свог милог завичаја Дође нама знанац стари Дође Филип од Ферари... Топло срце — тоггле груди Па за Српство само жуди. . . Срнетво цени — Сриство воли, Па не може да одоли Вујне жеље силном жару, Већ на светом на олтару, Светле жртве вољно даје За Српске нам нараштаје...

дошо. . дични сине, Узорите домовине... . Жртве твоје.... тво.ји дари, Ој, Филипе од Ферари, Благодарно с' Српство сећа. .. Па нек' мину и — столећа Па нека их вечност скрије.... Ал' у листу Историје, Храииоца светлих дела — Из пухора и пепела Име ће ти светло бити Родољубе узорити .... Љубинко МАЈМУН 0 ЧОЗЈЕКУ. (нАСТАВАк) Човјек осим своје двије ноге има н двнје руке, које су му у ночетку служиле да ее рани и брани; но уз природну лакдоност за новотарије, ради њима и друге којекакве нослове. Шамари често иута друге људе и но гдје кад избије им и ио које око ноктима, и чуна им прстима косу; жеискиње је у том много вештије. Акадјецивилизација продрла међу људе, уносила је непрестано своје грабљиве рукс у њихове џепове, вадећи из њих готово све наре за номодне ништавости. 0вако немилосрдно нохарани, бајаги цивилизовани људи, нс могавши енустити руке у туђе џенове спуштају нх нреко зиме у своје, да нм се не смрзну; а нреко л.ета скрштавају нх остраг па се шећу као Неки људи живе до душе од евојих рукодједа; али други немају руке за рад, него за жуте или бнјеле рукавица и за његовање дугачких ноката. Кад се два човјека сусретну, мружају један другом руке и тај шутл.ивн знакје: — Волпм те!

— ЦијЧшим те ! ! — Ругам ти се ! ! ! — Презирем те !!! ! — Гледам да те преварим !!!!! ово је нотоње- и најобичније. Љубазник унотребљује руку, да искаже љубав љубазници својој: чедо, да лоласка мајци; мајка, да ошппе своје чедо, а дуелант да убије свога брата; једни: да кога у нечем увје ■ рују, дру™ да благослове, — разумије ее за новце, — једни да нрокуну, неправедно, — други да ее закуну, већином криво. Човјек има уста, да жваће храну. : Ади лакомошћу дотјерао је дотле: да му се уста с трбухом завјере противу здравља; јер човјек презире чисту рану и вазда тражи да једе оио што шкоди здрављу. Има људи, који често гладују за то, што немају шта јести — и ових је понајвише — али пма их и таких, који нијесуникад гладни, јер једу непрестано. Животиње се задовољавају са производима матере земље; јер су најприкладнијп њиховим нотребама, али човјек то најблагородније створење — као што сам себе назива, набавља за екупе новце из далеке земље већином шкодљива јсстива, па тијем упропашћује не само своју кесу, него и здравље. Кад се већ науче на овака скупонјена једа, постану робови свога „благоутробија" па кад оснромаше, продају за добар ручак пли вечеру своју слободу вол.у и своју савјест — ако је имају. — С иићем је још горе; јер остале животињс пнју само воде, алп човјек није свашта осим воде; а када се напије не зна ни шта ради ни шта говори; с почетка поетаје вееео, за тим упо ран, па онда еулуд, мало доцније бијесан, а најпослије ваља се као свиња. Богаташи кад се напију надају у својим окићеним собама, на их дижу слуге и полажу иобожно на мекане душеке, гдјс им ваља лсжати неколико дана, ишћерујући из главе мамурлук. Сиромаси, пијанице, падају на сред пута у као, па их дижу жандари и нолицаји и одводе у тавницу. (СВРШИЕЕ СЕ). СМЕСИЦЕ Нзгалантан доктор. Једна млада, лена парнскиња имала је норед многих још и ту ћуд, да се чинила болесном. ! Брзо дозову лечника. Лекар дође и запита болесницу од чега пати. „Веома сам болесна, докторе" уздиеаше дама. Лекар се унлашено маши њене руке п опипа нулс. „Мира треба милостива; I мир је свс што бих вам могао саветовати", рече лекар хладно. „Шта ? Зар ништа више ! И ја сам тако бодесна!... Та, ногледајте мој језик!" Лечник прегледа чувени језичић, који беше славан због евоје особите покретљивости. „И језику не Фали ништа" речс ио том сухо. „Само и он треба — одмора! Мнра као и ви^сами!"

Један дут. Фридрих Великп послао је ордеа роиг 1а шегИеједном капетаI ну, који се у борби ноказао мудар и храбар. Обичај беше, да се паж, који доноси одличијб, обдари с 11 дуката. | Али, капетан беше иуки сиромах. па е тога рече доносиоцу. „Знам шта вам дугујем, али како сад нисам при новцу, то вас модим да однесете Његовом Величанству орден натраг н да му кажете узрок, због кога сам морао захвалити сс његовој милости". Паж тачно изврши поруку. Но Фри! дрих га на скоро опег посла канетану с орденом и с једним даром. Уз дар беше и једно писмо, које је гласило : „Драги мој. Бејах са свим заборавио, да сам му још 100 дуката дужан, које му ево шал.ем са заслуженим одличијем". ^ „Ах!" рсче награђени вссело нажу, то већ мења ствар. Ево узмите дакле, 20 место вашнх 11 дуката н рецнте Његовом Велнчанству, да му захваљујем и да се радујем, да када со краљ на тако добар начин сећа да платн своје дугове и ја дужан нисам остао". ТЕЛЕГРАМИ 20. СЕНТЕМБРА. Лвтрогрод. „1^6 ' Јоигпа! <1е 81. Ре!ег«1>." опровргава вест кегју су донели талијански листоки као да је Русија упутила силама циркуииар о заштити индустриске својине. Вудим.иешта. Буџет за 1891 |год. поднесен је екушнтини ; показује да је прнход већи од расхода за 4040 Фор. Иошто је финансиски закон за 1890 год. показивао 508901 Фор. мањка, то то излази да је побољшап за 212.941 Фор. ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Госпођа Данка, супруга Мндосава Протића, нзванредног носданпка п нуномоћног мнннстра прп царско-руеком ј двору у нензији, изволела је нокло нити овд. цркви вазнесенској, за нокој душе свога племенитог сунруга, иок. Милосава, један цео окрут евештенички, један етихар ђаконски и један нокривач, од лепе срнске тканнне за налоње, иа ком се чита јеванђеље. Свештенстпо и стараоци цркве вазнесенске не могу да пропусте, а. да ; овим нутем не изјаве г-ђи Данки сво !ју велику захвалносг, на овако леном и богатом нрнлогу, молећи се Богу за ; покој душе ндеменита јој мужа Милосава, а за здравље к.ено и њихове деце. У Београду Септембра 18'.'0 године. ( 'асшгенствО п ггаратцн Цркве вазнгсепше Еиттиттн

Нашој милој БОСИ Д. СТЕФАНОВИЋА даваћемо у суботу 22. септембра шестомесечни парастос у цркви Св. Марка у 9 сати пре подне. Ожалошћени: Супруг : Деспот СтеФанови15 709—2—3 кии: Персида ОбрадовиЂка