Мале новине

ЗВА11И-1НА ИСПРАВКА У броју 254. „Малих Новина" од 17. тек. мес. азашла је једна бсдешка. у којој нисац, горорећи о неком уверењу, издатом Костн Здравковићу бив. пиемоноши, тврди: да иостоји некакав ФалсиФикат п да су намерно упропашћена акта по нредмету овог уверења. Ово тврђење , односно унронашће них акта и ФалсиФиката , са свим је произвољно и неистинито. Што се иак тиче самог уверења , њега је ношта издала онако, како је нашла за умесно. нрема заслузи молиоца, У осталом, право издаван.а уверења ноштанским служитељима нринада само пошти, а ником другом, па према томе не може пмати места ничијем у- 1 мешају са странс у ово ираво, а још мање умешају новинарства. Из канцел-»])ијо ноште београдске Бр. 3766. 21. септембра 1890. године у Београду.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Гласови. Од ово 2—3 дана београћани су у живоме иокрету п наирегнутом ишиекпван.у. Сви со ночему надају н нешто изванредно очекују. Упитате лиихшта? - сваки вам не уме рећи, али их тша и који одговор : Па оно, знаш .... за бога.... нгга би друго могло бити!.... Ако дубље уђеш у ствар онда вндиш да се надају или да бив. Краљ Милан оде из зомље, или да влада даде оставку. Овај носледњи глас јуче се пред ноћ ц рашнрио по варош. Чак тврде да је тај и тај од г. Саве Грујића дично чуо да је оставка већ поднесена. Чак одређују и ко ћо доћи после радикала Либерали. Наравно , ово су за сад још увек саме басне, које се озбиљно нс могу узимати. Али тако исто не треба ни то губити из вида да је ово Србија! * .Још не доцна роч-, тако сс зове чланак, који је у јуперашњем своме броју донео „Народни Дневник." Чланак тај говори о васпитаљу и образовању будућега владаоца . па пошто јо чланак ннтересан и пун лепих миели, то га нрепоручујемо нажњи наших читател.а. * Београдска агенција. (А^епсе <1е Век'тас1е), која постоји већ годину дана у Београду, обуетавилаје евој рад у нрошли уторак, јер није могла с владом продужити уговор.

Похаре. Дознајемо с ноуздане стране, да похара гробнице Радовановића није нрви случај , ио да их је бпло много више п много раније (,још под наиредњацима). Власт иа овоме ради и иснитује; има наде да- Кс све иохватати, о чему ћс мо и читаоце у своје време извесгити. * Пензионован. Оиноћ се пронео глас по вароши да је Њ. Пр. г. Митронолит Михаило ненсионован . и да јо о томе већ п указ потниеан. Ко би имао бити иаследннк г. Митроиолитов ништа се не говорн, тврди се само то, да ће за неко време бити одређсно лице, које ће вршити ту дужноет док се пов митронолит не утврди. Оосвеђењз Др. Никодима Милаша за епискола. Као што смо раније јавили читаоцима нашим, у недељу 16. септембра о. г. иосвећен је евечано у Грчкој и;ркви у Вечу, Др. Никодим Милаш за епискоиа Далматинског. 11ри носвећењу суделовали су: Митроиолиг буковински Силвестер и епискон бокскоторски г. Герасим Нетраковић. Посвећење је текло овим ]).едом: У суботу у 4 часа било је вечорње у Грчкој црк1;и: на свршетку тога оЈ јављено је посвећење и одржана је „тајна вечера" - обичај који је у оностраној сјшској цркви у очп !10свећења еииекопског. Ови Ајхијорејн са изабраним еписконом, у знак братске заједнице и међусобне љубави, ноделс међусобно хлеб и вино и узајмно ее ижљубе пред вернима у сред храма божијег. Погато је овај обред извршен настаје „бденије", које је трајало до дубоке ноћи н за све то време црква је била дунком нуна пофжног иарода. Сугра дан у нсдељу у часова от почета је света литургија и посвећење др. Мнлашево. На литургији служили: Мнтрополит буковински и епископ боко-которски. др. Милаш и један ерпеки свештеннк, два грчка Арихмандрнта, јсдап романски нрота, једаи Iсриеки и јецан романски Архиђакои. Литургија је служена на три језика Грчки, Романски и Словенски. Ектснија и возгласи говорили су редом свима језицима. Значајније возгласе, говорио је митроиолит иа ева три језика редом. Сам чин ноевећена епископског. објављен је на словенском I језику, За време слу жбо божије и при по-

свећењу невао јс дивно мешовити хор грчки, који обдржавна нравбславна општина у Бсчу. Црква је била за свс време пуна Срба из Беча н са стране, Међу гостима са страно бно је из Србије уредник „Хришћанског Весника", прота Млић, кога је на ову свечаност нарочито иозвао нови еиискон др. Милаш, од стране царске владе нрисуствовали су овој свечаности два нарочнта изасланика. Цри свршетку литургнје и посвећења када је Високопросвештеии Митроиодит Силвестар у присуетву г. епискона Петраковића,, и свега свештенства , предао ново носвећеном епискону „жезл Архипастирски", као симвбл епископске вдасти у цркви, др. Милаш иримајући жезл, а с њим енискоиско достојанство држао је зиачајан говор народу и енисконату, којим су сви нрисутни биди очараии. Ио свригетку свете лптургије, новн снископ, нЈШмао је честитања у своме стану од свештенства, нравославних Срба из Веча и са стране званичног особља царског министарства,иросвете и црквених нослова, ђака Срба, који се у Вечу уче и осталих иријатеља и иоштоваоца евојих. По подне је у 2 часа био свечан обсд у част новоме еггаекопу далматинском, на коме су били нрисутни: оба царска изасланика, који су присуствовали свечаности носвећења епискоиа, свн нравославних свештеника нз места и са стране п више бтмених Срба. Од сви]у говора и здравица којс су ово.м свсчаном иригодом нале, сномонућемо говор В.тадике' Герасима Петраковића крји је са својих. личних врлина и родољубља пувен и обљубљсн у чи тавом српском народу. Његова значајна реч и но драгоценој садржини и ио тенденцијн заслужује даје читаоцима нрнкажемо у целини. Она гласи: „Драгн брате! Данашњи чин твога носвећења за спископа наше красне Далмацијс, много значајан је и по цркву српску и но правосдавни народ на оном крају. 0 тога и ми сви твоји другови и браћа, придружујемо се тво,;о • радости и захвалности Његовом Величанству нашем цару, што је милостиво нрихватио нашу жељу и усвојио иа епископско достојаиство мужа тако учена који је себе прославио својим трудом и драгоценим књижевннм радом. Но драги брате, ваља и теби и кама знати, да ни висока милост нашег цара, ни љубав наша према теби, ни твоја висока у чоност, која ти јс прославила име у читавом иравоелавиом свету - - све то неће бити кадро да те прослави н узвиси као епискоиа и духовна по-

главара далматинске е и а р х и ј е онакоионолико колико те је узвиеилаи прославила тво.ј а висока ученост и твоји књшкевни труди, — ако ненастојиш свијсм силама да задобијеш љубав и нотпору својег свештенства, своје млађе браће који су нашн иомоћници у ведикој служби Госнодњој и кроз чија ерца ми беседимо народу. жнвој цркви Божијој. То је оно што ти од свега пре можемо ножелити и ми твоја у Христу браћа и садругови н сви твоји пријат.ељи и ногатоваоцн. Зато, у име те срдачне жеље н подижем ову чашу у здрав.ве свог православпог свегатенства и народа далматин, ске енархије,,. Ово је и поучно и добро да чују и нагаи Архијереји, који су својим радом лепо уснели да од себе отуђе н евештенетво и наЈ >од од кога рада и сабирају далас горке плодове. После овог зиачајног гбвора дичног владике Петрановића, којн је и на слав.веника н на све нрисутне госте дубока утнска учинио, гости су провели у нријатиом разговору који се је водио на српском н руском језику, до 6 часова, тада су се цо узајамном опроштају разишилн. Свештеннцн, иријатбљи и ноштоваоцн Д|>. Мидаша и његова књижев;на рада, наздравили су тога дана, са свију крајева срнских — заелужног трудбеника . псјаке књшксвности духбвие, Целога дана стнзали су сдав• љеиику брзојавни поздрави из свију покрајипа срнскнх. — Краљевине Србије, већпиом од с&ештеника и негдашњих ученика. присиејло ј з повом Енискону око двадесет телсграфских но;• здрава иуних срдачних жеља, но ште и љубави према слављенику. Иови Енискои Др. Милаш отпутовао јс у евоју резиденцију Задар 19. сентембра где ће бити, чим приспе, свсчано иншталиран на новој еперхпји.

Зулуи Иахжут - паше Бушатлије, у Паштровићима 1785. НГИЛОГ К СРПРКОЈ ИСТОРИЈН од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА Овда онда наши листови с јужних крајева срнства као што су лиетови црногорски и дадматински, доносе заиимљиве стваЈ>и из наше народне но весннце, или из наших обнчаја. Тако занимљиве саставе мн ћемо приказивати овда онда и у нагаем листу, тежоћн збдижењу, и преноруци и ши-

ПОДЛИСТАК КРВЈШ, ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

НОБЕЛЕЖИО

Пера Тодоровић

Носле оне примедбе оФидир затвори врати и оде. Понова се вратио тек у вече, кад је ваљало донети мало свеће. С вечером је било као и е ручком — мало залојањена јела — па једи, ако можеш! Свећа је брзо догорела и ја се онако обучен прућим по постељи. Панталоне нисам могао свлачити од *окова. Д мор је учинио своје, и сан ме брзо украде. Тако је прошао нрви дан у иајечарској хапсанн.

Зајечарски преки суд добио је своје „миле госте", које је с толиком жудњом погледао. Сад је само ишчекиван дан, када ће их пустити преда се. Глава десета ишчекивање Седамнајест дана провео сам ја у овој собици ишчекујући сваки дан, када ће ме извести нред суд и изрећи пресуду. Шта је све за ових 17 дана лрошло кроз мој мозак?; шта сам све осећаошта сам све мислио? — ни године не би биле довољне, да се све исприча! Зауставићу се, дакле, само на појединим важнијим моментима и пригодама, што се десише око мене и са мном за ових 17 дана. Причаћу их редом, како се чега сећам, не пазећи строго на хронолошки ред. * лШто се тиче мене лично, мој је живот био једнолик. Из дана у дан понављало се скоро једно и исто. Но да би читатељима слика била јаснија, да им прво обележим положај моје собе.

Као што сам напред г,а\< рекао, моја соба била је на дну ходника, који се пружао кроз целу зграду начелства. Ходник је био мрачаи, јер је добијао светлост само спред од врата. Из ходника лево и десно водила су врата у разне собе, где су у мирно доба била размештена ноједина оделења начелства; а сад су ту радила још и разна лица, која су помагала и стајала на расположењу преком суду. У првој соби до мене с десне стране бнла је канцеларија владинога комес-ара, г. Ђоке СгеФановића. У ходнику ноћу је спавало око 20 војника, а дању ту је чувала војничка етража, која је догонила гомиле осуђеника. — Ходник је по цео дан био пун оптужених и догнатих сељака. Мене су од тог ходника раздвајала само једна врата и то врата, чија је горња половина била стаклена, али подлепљсна хартијом, да ја не бих могао гледатиунутра; али је стакло на једнои месту било разбијено. Ја се користим таком прпликом и направим на хартијн малу руницу, кроз коју сам могао посматрати, шта се ради у ходиику, (Н аставиће ск)