Мале новине

новима, д ;1 отвара уиис у зданство за мес.ец Новембар, када ће се отворити новоуређена друштвена веџбаоница.; Улози се полажу др. благајнику г. | Драг. Ж. Т)0р1>евићу чиновнику у управи монопола дувана и соли, и г. Бојиславу В. Рашићу правнику. Грађани месечно нлаћају 2 динара. ђаци 1 дин. а сиромаШни 0.50 ћ. дин. * Исправка. У јучерашњем броју нашега листа подкрала се јсдна нокрупна погрешка. Под насловом „Занимљива нарница, " међу бсоград. вес. вели се да је паркица вођена нротиву Лендер-Банке: па како се парница није водила противу Лендер-Банке, но нротиву Атло-Банке то молимо наше читатеље да сами исправе ову погрешку.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Господска пиљарица. Париске ниљарице од неког су дана жестоко срдите на једну своју нову другу. Ирс десетак дана сав свет на всл. париском тргу био је изненађен, кад у Фијакер дођс некаква отмсна дама, заузе вс() спремљено место међу ниљарицама и етаде продавати зелен, лук и остало зеље као и друге пиљарице. Дама је млада, а уз то врло лепа, обучена је у одећу по кр*оју пиљарич : ку, али по богатсву тканина, могли бп рсћи — царску: рукавицс а 1а Сара Вернард. Од то доба свако јутро у 4 часа, ето ти на иијацу наше лепе пиљарице, дочвркги у интову, до 11 часова нродаје, пазари и послужује муштерију, а затим седа у кола и хајд натраг кући. Разуме се да јој пазар добро иде, а нриродно је да се остале пиљарице на то срдс. Ова лена госпођа из париског је полу света п ово ради из ђаволства, — тако јој се допада. ЈЕДНО ПИТАЊЕ Још као дсчко кад сам био, сећам со, читао сам у некаквој књизи (календар, шта ли) ову причу: У Руснји, у зимње доба, на сањкама, путовала мајка са троје деце. Село, куда је ишла, било је врло далеко. Мислим да се звало Оњег. Снег покрио и поља и шуме. Нигде да се чује каква гласа, осим урлек вукова. На један пут искрену вуцн на нртину, — н појуре за сањкама. Коњи ожежу ш го брже могу, а.т вуци већ да стигну санке. И деца и мајка у мрт

воме страху. Али кад вуци сустнгоше сањке, н тек да на сањке и на коње поскачу, мајка, у страху за децом својом -— баци вуцима једно дете, с да би се њиме позабавнли, она е осталом децом да умакне и да сс спасе. Буци сс склоне око плена, и дете је било у чае растргнуто и поједено, ал вуци на ново нојуре за сањкама. И оиет стигну. Мајка, да би снасда бар једно дете, баци им н друго. Вуци растргну одмах и други нлен, и за тили час било је ноједено и друго дете, а вуци полете на ново за сањкама. Коњи већ почну да сустају; мајка је била изван себе, и кад вуци ха да у сањке ускоче, мајка — баци им и треће дете. Вуци и њега дочекају као оно двоје: ну, док су га растрзали, сањке стигну до села, и вуци се врате натраг У шуму. Око сањака у час скупило се цело село. Грозни догађај саслушаше сељани са сузама. Сви бијаху ногрушсни : и људи и жсне и деца. На једанпут из сред тога жалоснога чуда подиже"*: се један старац и строгим гласом почне говорити: Несрећна жено! — Људи! ова жена није била мајка. Она није требала да баци и последње дете, па да остане — она, него је требала да скочи она, те да остаие дете. Она није урадила као мајка, која гине за своју децу, него су деца изгинула за њу; она није сачувала дете, него себе. Да је убнјемо! И људи и жеие новикашс ираво јс! Пресуде, и — убију је. Ето то је та прича, коју сам читао још као дечко. Онда сам плакао, кад I сам читао. Плакао сам од жалости за несрећном дечицом; али, жалећи мај: ку, незнам, да ли сам и за том женом шакао. Ово је ваљда истинска прича била; ну, ако и истинека прича може што год да каже, онда, шта велите, нема ли кога у нас, који личи што год на ту мајку ? Ово. што се сада у нас чпни, да ли личи на бацањс једног детета, да би се сачувала два, а иосле се баца и друго, да би*ее очувало бар једно, иа најиослс се баци и треће у страху и несвести, да би остао — коУ Кажите ви, који ес бол>е у тим стварима разумете, и који се ка.о надлежни рачунате, јер те ствари више пратите, кажите, има ли сличности, или нема ?

И ако пма, онда којн је тај, што на ту мајку личи? Ја само нитам, а ништа не кажем; ал сам у недоумици, иа би желео да знам, има ли бар слпчности, ако није једно исто ?

Оњегин.

Познат је као критичар и приповсдач. Ориђинална му нриповетка „Стана" изашла је на глас. Преводио је повише Тургењевљевих дела врло добрим успехом. У потоње доба иочео је да пише расправу о Мицкијевићу, али је није довршио. Био је као књижевник један од најбољих хрватских стилиста.

ЧУЈТЕ ДОБРИ ЉУДИ !0 Питање. У носледњем рату с БугаI рима, удари бугарска граната у опкоп | иза кога смо ми пуцали и ту нрсне. | У онај нрви мах, онако у страху, мени ! се учини да ме граната погодила управо у главу, и био сам иао скоро онесвешћен. Али одмах за тим ја осе: тим да дишем, да чујем шта око мене I говоре — једном речју видох да сам жив. У томе ме и другнухватише за рукс и подпгоше. !На мсни није било никакве ране, али ми је била опаљена коса п брада и из* левог ува нотекла ми крв. Отнрате ме у болницу; још те вечери надује ми се цела лева | страна скоро чак пснод мишке. Надух је трајао десетак дана, па се онда иснод вилице нровали, те истече ноганштина. Али читави 20 дана лежао сам још од увета, нз кога је непрејстано цуридо, и никако није хтело проћи. Најиоеле како тако залечи се и мене отпусте из болнице. Од то доба сваке зтме љуту муку мучим с мојим увом. Чим наступе зимски дани, оно прво почне болетн, после нроцури и тако, кад боље, кад горе, траје до Ђурђев-дана. Обраћао ; сам се свима лекарима и коме сам год знао; по савету лекарском лежао сам и 3 мес. у болници — па никаке вајде. Добри људи, ако има брата Србина, I који би знао лека овој бољци, нек ми ее јави нреко овог листа да га вечно ј благосиљам, а не би жадио, од све моје сиротиње, н да што платим. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА јосиф Мишкатовић, публициста и политичар хрватски. умро је 20 Септембра. Ми ову рубрику отварамо с тога, што I с,мо се уверили о н>еној потрнби, јер многи људи од нечсга нате или што год трне, чему би се могло наћи дека, само ваља раснитати свуда по народу, а добрих л.уди увек ће се наки, који ћс одговоритн ако што знају, као што показују ова два одговора на прво нитање које смо шшели у овој рубрицн. За свако питање : плаћа се 50 нар. динар. — Одговори бссплатно.

СМЕСИЦЕ — Војсковођа и песник. — „Реците ми, дакле, г. проч>есоре" рече елавни аустриски војсковођа Лаудон Гелерту, којн сс такођо лечио у Карлсбадској бањи, „како је могуће, да стс могли толико много књига написати и тодико много веседог и шаљивог! Не могу никако да нојмим кад вас тако погледам". „То ћу вам збиља казати" одговори Гелсрт, ,,али реците ми ви најнрс, г. ђенералу, како је то могуће било, да сте ви у једној ноћи и добили битку код КунерсдорФа и заузсли Швајдниц. Не могу никако да појмим, кад вас тако погледам." „Тада" јприча Гелерт, „видео сам ])ви пут да се Лаудон слатко смеје — иначе се он никад није смејао". — Игра случаја. — Не само да има чудноватих имена, него их често случај доводи у тако тесну везу да у приликама то угиче двогубо Фаталније. Тако сенпр. зваху три комесара днрект норијума, за време терора: Ранина, Кошон, ФорФе, т. ј.: разбојник, свиња, !здочинац. Шта је хемија? ПиТали једиом старога служитеља сдавнога хемичара Берцелијуса, шта је управо хемија, којом се нрославио његов го| снадар : „Прво морам да доносим свакојаке ствари у великим Флашама, те ее Флаше преручују у мање, а ове : опет у врдо маде Флаше, које се, на : нослетку, изручују у чабар, који сваки : дан износим — Ето, то јехемија!-' — Умесно — Дворска будала, Краља Франсоа I. Француског, потужио сс једномсвохмегосподару, какомугроФ БоФор ирети да ће га убити, за то што се он неколико нута с њиме пошалио. „Не брини се," рече му краљ „ако ; он то учини, то ћу одмах, носле пет трснутака затим и њега обесити. * „0, Величанство," рече будала, „ме| ни би пак милије било, када би њега јза иет тренутака раније обесили !" -»»♦♦♦«В^

★

„МЕ1 -В08Е л Нова Победа Науке ! /Ч Најновмји Проналазак! Ири његовој унотреби добија оеедели потрошилан, пајочевиднијс обн.!>еи:је младости иређаи1Н>у, нриродну боју и лепоту косе. Осим тога, чисти перут, снажн темењачу па се коса ионово замлађује, учеста и бујно расте. Има јо у две велнчине ; добија ее у свнм анотекама, дрогеријама н парфимеријама по свом свету. Депо: Рап.ч, 23 Иие Е^еппе Жагсе!; е\, аХопсТгез. Главно стоварпште ва Србију има : Бошко Николић Дрогерист. Веоград : Књаз Михајлова улиџа.

0 Б Ј А В А 1 ДУЋАН са финим издогом. 3 КВАРТИРА депо украшени са свима удобностима, са бадконом п без, на 1. и 11. спрату, за већу п мању Фамидију, 3 собе за самце на III. сирату, удица Краља Мидана Ж 1 • 2 ДУЂАНА са излозима и 2 КВАРТИРА у авлији , улица цариградска Ж' 10. — Од 1. новемиздају се под кирију. Н,ена умсрена. 723,2—6 Риста МиленковиИ.

Тражим 2 добре ку- ЈОАСЕБНА КУЋА, са свима ат Јавити I У Д(

шегрта из добре куће за тапетарски занат. Јавити :

се код Леоиолда Мацала до Српске крунс на Кадимегдапу. 714 2—3

дооностима у министар: ској ул. бр. 12 издаје се под : кирију од Митрова дана. За услове упитати у истоГ кући. 722—2—3

398

IIА П10ВИ1Е СТОВАРИПТТЕ МУЗИКАЛНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то: кемане са и сез нутија, виола, чело, флаута и нларинете од разна дрвећа израђених, армонина разних од једног и два реда онарина-штимоване разне величине. Мале вергле и разне швајцарсне музине. Херофони са разним сриским и стран. комадима. Жице од црева, срме, челина и свиле у најбољој каквоћи и све осталс нриборе за горе наведене инструментс. Ћема.чв нарочито удешено за ђаке са фин . гудадом кодофоном и резервном жицом од 10 дин. на више. Поруџбине из унутрашњостн извршују се тачно и солидно. Понизни АД0ДФ РЕШ0ВСКИ иређе А. Путник.

♦♦♦ <> ♦ Мој нигда непрежаљени муж ЈОВАН ВАСОЈЕВИЋ МАГАЦИ.ТОНАР КРАЉЕВСКОГ БАРУТНОГ МАГАЦИНА иосле дужег боловања нреминуо је 13-ог овог месеца у овдашњој вароши. Ову тужпу вест јављам сродницима и иријатељима нашим , молећн нх за тихо саучешће. У исто врсме благодарим овдашњем ОФицирском кору и грађанетву , који су иокојнику као добром другу и пријатељу последњу ночает указали те га до вечне куће испратиди. 16. септембра 1890. год. Нраљево. О жалошћена суируга: 781 — 1—2 Милка.