Мале новине

ском свештенству) давата је синоћ у позоришту ванредна престава. Престава је текла 1. „Ђура!) Бранковић"; 2. „Девојачка клетва", други чин и 3. „Устанак таковски", сабор пред црквом.

Свечано отварањв. Свето-Савског Дома извршило се^ јуче, уз чинодејствовање Његовога Н. Преосв. Митрополита Михајда и уз нрисуство многобројнога грађанства, Још од ранога јутра оссћала се живост у Душановој улипи, где је Св.Савоки Дом. Родољубивп грађани окитили су своје станове заетавама и ћилимима; у сред Душанове улиде поносно се уздизао велелепни Дом Св. Саве, а около гамизала је гомила од хнљаде и хиљаде људи свију сталежа, свакога доба и нола. Око 10 часова отночета је служба освећења. За тим је г. нреДСедник друштва Св. Саве држао леп говор, који ћемо изнети у идућем броју. Поеле је настало певање, где су неколико дивннх песама српских отиевала и наша млада браћа Срби из Македоније — ђаци Св Савке школе. На свечаности су присуствовали еем Њег. В. Преосв. г. митр. Михајла, још и Њ. Б. Преов. бив. митр. Мраовић, владпка Сава, владнка Никанор, Архимакдрит Дучнћ, Архимандрит Фир милијан и друга свештена лица. Од етраних гостију падало је у очи присуство мађарског несника - владике Кароља Саса. По свршеном оевећењу, г. председник др. Св. Саве провео је г. митрополнта кроз све одаје. Друштвени локали били су отворени и достунни нублици. Кије изостала ни депа закуска, којом су гошћени гости. У онпгге, свечаност је пснала веома сјајно. На жалост морамо приметитп да ј е данашња влада блиетала на овој светковини својим осуетвом. Појавили су се само г. Андра и г. Вујић, па и то чисто као да би хтели рећи: „Ми смо овде само као људи, а не као миннетри..." Ах, да! — Био јејош и г. Пашић. Њега за тренутак видесмо где стоји у читавом јату дама, које но могућству и лево н дсено „унтерХал тује." Једно је јако надало у очи. Кад је ударан теМељ овоме Дому, видели смо како митрополит Михајло држи киту босиљка, а Његово Величанство Краљ Александар куцну чекнћем у камеп темељац Краљ куцну, а митроиолит га одозго благослови и покроии водицом... Јуче смо опет гледали г. митрополита с босиљском у руци , али Његовога Ведичапства Краља Александра не беже ту. Зашто, кронгто вае ово питамо гостгодо министри и вас г0с110д0 намесннци — зашто да прослави довршења Св. Савекога Дома не присуствује Онај, који је томе Дому темељ ударио и чије је нме узидано у камену темељцу овога Дома.

вио и док нцје прешла опасност да ее зараза пренети може. 2., Учитељи и здраву децу не смеју пуштати у школу ако еу нз куће где има заразе. 3., Лекари пак обвезани су да јаве одмах сваки случај заразе, а у при медби да ставе има ли у кући још које дете норед већ оболелог, које школу посећује н коју. Тако од школе задржатој деци даће уверу ради оправдања п отсуства и пнФормираће родитеље и водиће бригу да се деца не нусте у школу нре но што је опасност од нреношења заразе нрошла. Из Управе вароши Београда ММ 1089 30. Сентем. 1890 године.

ДОМАЋЕ 8ЕСТИ.

За покој душе. Јавили смо пре не; ки дан да је г. Т. Миленковић дао 100 дин. Дому еиротне деце за покој ! душе својој поч. жене. Накнадно смо

И А Р Е Д Б А У вези нретпиеа Господина Министра унутрашњих дела СЈ\1 7044 а саобразно закону санитетском од 20 Марта 1881 год. и интересу нредохране од заразних болестп којих сад, а и иначе спорадично, у гдекојим крајевивима иреетонице има, Управа вароши Београда наређује: 1., Здраву децу где у кући има какове заразне бол>ке — шарлах, днфтсрија, богињс и т. д. — ие пупггати у школу свс док болееник нијс оздра-

' дознали, да еу тако исто за нокој душе умрле Симке Л. Милосављевићке њеие кћери подариде Дому еи])Отне! : деце 500 дицара ; п г. Ђорђе Нпколајевић-Хаџи за нокој душе свом умр| лом сину подарио јс Дому 100 дин. Ми и онет ионављамо, да је ово | најбоље подушје умрдих нокојницима | и који хоће за душу да деди. нека то на овај начин чини. | Зулум Р.ахгиут - паше Бушатлије, у Паштреви&ит 1785. ПРИЛОГ К СРПСКО.Т ПСТОРИЈИ од ДИОНИСЈКЈА МИКОВИЋА | (наставак) I . | Пола овога новца иепдатио је ма| настир Аспиоту каеније при уирави | ј Инокентије Павдовића, Архимандрита који такође има лијспијех заслуга за | овај манастир. Иконостас јо очишћен и поправљен године 1884 при дана; шњем улравитељу Васидију Перазићу, Архпмандриту. Направио га је исти Аспијоти и поправка је стала трошка ф . 400. а. в. И црква је ностављена с ноља и изнутра за вријеме моје унраве у осуству старца Василија у јРусији, годпне 1881. Ту је поправку извео нејимар Николо Фабриш, с Корчуле, и коштала је преко ф . 800. а. в. ! Манастир је сазпдан у впеини на два нода са лијепо ођељаним камењем п није на околишање као неки него у једном празцу. Доњи се дио одликује Фацадом од горњег што нам нру! жа сумњу да су из једног времена. Доњи је дио ама баш сличан доњем I дјелу манастира Рсжевића који јо сиојмена великодостојпи -ј- Димитријс Пе- ј разић, Архимандрит, сазидао годипе 1856 но ндану Фрушкогореких манастира, које је он посјетио године 1833 на повратку из Карловца, ђе јо био у пратњи ј ЈосиФа Рајачића славног ернског натријархаЖ) Војска Махмут паше сасвим опљачка манастир Прасквицу, али тад ни јесу пропале манастирске старине и драгоцјености, јер су их калуђери на:вриј еме уклоннли. Касније је, а имено 1812. годинс, манастир Прасквица као што смо I нрије иримјетиди, више претрпио. По- ј вјест овога догађаја не спада у мом ; иредмету али ћу га у најкраћим цр-1 I гама обпљежити мишљу, да 1-е бити • од интереса за нашу историју, Поменуте године 1812, стиглаје у ; манастир Прасквицу Француска војска с надом да ће у њему затећи „скуп ј | бутовника": јер су ее Паштровићи ту | *) БиограФија овсг заолужног архимаидрита ^ Димптрнјм Неразића, иалази се у Срлеко-Далматинском магазину за год. 1880. од честитог Еиископа Дра Гсрасима Нетровића, илодна! ШБИжевиииа.

више пута скупљали као „у главни еабор" да вијећају о евојим главнијим пословима. За доба нашег новједања браство се манастиреко састајало из три особс у Саве Љубише, Архимандрита, његова синовца ј Димитрија Јеромонаха, у ј Петронија Миковића Јеромонаха. Чим су дознали намјеру француског заповједника у Будви, Сава предложи браћн да бјеже у Црну Гору, вјечно п уздано српско уточиште. Али кад преподобна браћа нијесу шћеда усвојити његов приједлог, он се самна бјегство одлучи иједне ноћи замркне, а не осване у манастиру нонијевши собом сребрно црквено имање. Одмах затим стигне а манастир Прасквицу и Француска војска и у њ затече уз два поменута јеромонаха још н Марка Кентеру Србина из Тудоровића које еу калуђери са поповима из куће Анђуса, духовно послуживали који је био дошао неким нриватним посдом. Војска новеже сву троицу, а манастир норуши п опустоши до највеће мјере. (наставиие ое) БЕЛЕ Ш К|Е 0 активирању овдашње артиљерије. Беше то једне вечери, баш на 2—3 дана при додаску наших резервиста. Удубљсн о судбини ове красне и скупом крвљу заливоне земље, хитах у сумраку кући. Чух предамном жив разговор неких напшх војних старешина. Запнтересова ме и иреко обичаја ослушнух. Један повисок рећи ће: „Тешко.намии до века. Нема ти братац мој од нас ништа. Наређује се активирање наше артиљерије. на ти то иде као нреко бундева. Данас ти вели : да се артидерија активира према Формацији у свему, а одмах сутра дан разлаже се, да то неће моћи бити, једно што неће имати коња, друго што со морају чувати амови, треће што ће се матсријал похабати, четврто што се тако свиди појединима и још тушта н тама чисто срнских разлога. По то није све „рече високи" нма још и горег јада. Узми еамо модим те да од 1200 људи није дошдо нреко трећпне и то ио, што људи избегавају, већ што их надлежне власти нису ни позвале. Неке власти опет — ваљада из Нретеране ревноети, а:.и но свој ири лици из незнања, унутИли су и оне којн не би требали да иду. А шта да вам кажем о стоци која јс упућена, већ такове бруке нема нигди. Својим сам очима видео, гдс неки богати индустријалац шаље 5 или 6 коња ама праве раге. Некн опет послали Нораве, бангаве, изнемогле и јјомс коње. Гледајући како се најсветија обавеза иемева, иаде ми на ум, како сс код Коларца уз чашу иива живо приповеда освета коеовска, уједниење раекомаданог Срнства, нроти суседима и шта ти ту још нема. 0 тешко теби Лазаре и Милошу, какво еи потометво оставио! Па да ди се томе ваља чудити или ее заплакати? Ни једно, ни друго. Ја сам браћо уверен да иарод и може и хоће, али кад видн да му се пролази, онда је н нриродно, да се сваки и уклања". На то хтеде други осредњи утећи у реч, али високи иастави још јаче: Море свима нама треба камџија, неком морална, а неком стварна —почињући ноглавито од највиших, иа да видиш како Србо и може и хоће. Ево и ово да вам исиричам, да сам сазнао, да се бригадер артилернје упиње са свнма својима, да овај иокушај не ирође на дно; јест, алн има братаца који из разних рачуна на сваком кораку чине сметње, па чак и онп, који би ваљали да задоже п вољу и вдаст и да збиљски прегну, да се овакови нокушаји што стварније изведу. Чух лепо, како бригадир са уздахом рече „Де те господо, да нрионемо, те да корпстимо ову златну нрилику, да нашу

артилерију подигнемо иуредимо". Ну шта ће Марко себи, а шта својима, кад бригадир не находи потпоре, потстрекавања и помоћи од оних, који еу позвати да све личне иогледе угуше и да имају само на уму, да се радом и вољом може и од малога велико створити". Високи чисто изнеможе од разлагања жалосних појава, а средњи ће му у нодсмеху рећи: „Море батали нек иде како иде, није ти боље било ни за време ратова наших, а то ди сад у миру, — шта сам ја за време рата мојим очнма видео, кад се сетим, кожа ми се јежи!" Високи му упаде у реч: „Па ако је тако жадосно било, онда бар ваља сад да снремимо и дотерујсмо, то да опет тако не будо. Ми бар имамо скупа иекуства, на га ваља сад користити." После оваковог разговора наета нема тишина, јер се они разиђоше на разне страно, а мени оставише да и даље сањам о будућностн Срнства. С каквом тугом и болом дођох кући, може иреставити само онај, у ко.ме чисто српеки осећаји струје, па за то чим дођох узе перо, те да упознам српски свет и да надлежне опоменем, да виде, како маса о њима мисдн и како их цени — а онп нека продуже, јер за све недаће, које и даље срнство сналазиле буду, носиће пред нотомством одговорност, које ће им се страпшом осветом осветити — жнгом презрења.

НАРОДНО ПОЗОРЖЖТЕ. Уторник 2 : Дениза, позоринша игра у четири чина, од Дима. (Зреда 3. Нарцис, Петак 5. Јава у сну, драма у иет чинова од Баријера и Жема. Субота 0: Уријел Акоста, трагедија у пет чшова, од Гуцкова. Недеља 7 : Девојачжа клетва, позоринша игра у три чина, с певаљем, од Љубинка. Управа народног позоришта одлучила јо да ев од сад даје но иет нредетава преко педељом, уторником, федом, аетком, сувотом, и недељом.

ШАЛА И ЗАВАВА ВраКен дуг.. Окумн се трговац с диганином На то куметво задужи се циганин код свога кума трговда. Обећани рок прође и цига трговцу куиу нв доиесе дуг. Најзад трговац одс куиу циги да иотражи дуг. Кум цига не буде код куке. Цигина жена, кумица, одговори да јој је муж отншао у сиахиску љиву. Трговац је упита, шта Кетамо? Циганка рече: „Отишао ј« да сеје трн.е и посде три године кад роди, ту ће ироКи снахиске овце, па ће се очешати, вупу, што се закачи за три.е, ми Кемо покупитн и продати, те Ке мо ти тако дуг пл-атити" 'Грговац се на то насмеја. Ал циганка са свим озбиљно одговори : — Лако- се теби куме слејати на готог. новац; ми морамо да радцмо и теби да платимо! Изашла је Свеска 2Б. и последња евеека (у пр* воме колу) СИЈШ1К 0 ПРЕ1Ж Це ло дело имаће два кола, или две иоловине. Овим је готова прва половииа. Друга ће изаћи до нове године.