Мале новине

270

СТЖДА 3. 0КТ0МВРА I!

ЗП'

- "ТЈТТ к Т-Г--Г -• јп.л хо-х

тш тт длн -8ЖЖ4БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА 8А СТРАНЕ 8ЕМЉЕ на годину 30 динара на но године 15 „ на 3 меседа 9 „ ШШЕ ШТПШ ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

писма и рукописи шаљу се власнику Г МАДИХ НОВЖНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претплата ее примакод свију пошта у Србији

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се сагсш код пошта За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРЈЈПОСЛДНО СТАЈЕ 50 ПЛРЛ ДИН. ОД ПЕТИТНСГ РЕДД 1Е РЕТ1Т Ј(ШШ

За свако оглашење плаћа се државне таксе 20 пара дии.

ВЕЂИ ОГЛАСИ ИО НОГОДВИ

♦ ♦♦♦♦♦

Својој доброј жени, а нашој милој мајци МИЛЕВИ—МИЛКИ М. МАРКОВИЋА даваћемо четрдесето дневни помен у цркви Св. Марка 3. ов. м. у 9 часова нре подне. Јављамо ово родбини , пријатељима и знанцима молећи их за учешће Ожалошћени Милан Марковић дијурниста 747—2—2 војиог министар. са децом.

Шј ш

ЖЕНСКЕ ХАЈБИНЕ И

ЗИМСКА понова је добила трговина ТАДИЋ и АЈДАРИЂ На захтев шаљемо за унутрашњоет му* етре беснлатно. ?37 27 29 1 з б 7

Нашем драгом сину ЖИВОЈИНУ бившем реалцу v. године даваћемо годишњн помсн 5-ог октобра — у нетак — у 9 еати пре нодне у палилулекој цркви. Ожалошђени родитељи: Филип иЛенка Тајсић. 739 (нед. и ер.)

ДУВАБЏИИИЦА КОД „ГАРдиста" сдроћу каФане,, Лондона" у кући г. М. ПетронијевиКа издаје се под кирију. Упитати Скопљанска у.г бр.19. 721 5—5

ОГЛ АС >■3,. превоз угља из Сењеког рудника до Ћуприје потребни еу ми возари. Кочијаши и рабаџије, којн бн хтели овај превоз да врше, наћи ће код мене сталне зараде. Јавити се ваља у Ђуприју на адрееу Косте В. Ракића предузимача за транспорт угља, 745 2—10

АЈВАРА ТАЗЕ КЛЛДОВСКОГ добила је трговина браће К. Дајмака. 704 1. 2. ЗАСЕБНА КУЋЛ ПОД КИРНЈУ Од идућег Митрова дана издајем евоју кућу нод кирију. Кућаје заеебна, а има ове одаје: 4 еобе, кујна н еоба за млађег, једнамања соба за уепрему, један ћилер, дваиодрума, перионица, и бунар у башти. Ради поподбе обратити се потписаноме, или лично, или писмом. Станујем у Богословији код Саборне цркве. Протојереј, Ж. Јовичић 2—3 нрофесор богословије

ШТД СЕ ХОЋЕ Нре десетак дана ми смо донели белешку о томе, како се у министарству унуграшњих послова спрема законски нредлог за нов закон о штам пи. Том нриликом наговестили смо и то, како смо сазнали из доста поуздана извора, да ће нови закон о штампи у главном носити на себи ! карактер сужавања и обуздавања штамне. У надлежном министарству отворено признају, да се с тога уп! раво и латшш да кроје нов закон, што хоће тим законом да нодсеку мало криј ла опозицији или као што се то званичним ј езиком всћ вели, да заштите слободну штампу од злоупотребе и понижавања. У тој нашој белешци ми смо наговестили, ио чувењу, и какве мерс мисли влада да унесе у нов закон о штамни, па се видело, да ту има и таквих мера или и таквих ограничења штампе, каква ло новом Уставу у онште не могу бити, као н. пр. увођење новинарске кауције, истраживање квадИФИкација за уредника и т. д. Ма да је био доста ноуздан извор, одакле смо ово сазнали, ми онет за то нисмо могли поверовати овим вестима, јер намје тешко било веровати, да влада сме тако очигледно погазити Устав. Међу тим носледњи број „Одјека" доноси нам белешку, коју смо и сами саопштили у нашем листу; белешку у којој саопштава, како је касација, рсшила да, ко хоће да издаје новине, мора се иријавити властн, а тако исто власти се мора пријавити и држање зборова на отвореном месту. „Одјек" изреком вели, да су овоме решењу касације бнли новод држање либералног пожеревачког лиега и држање либералног збора. 0 зборовима остављамо за сад питање на страну; нитамо се само , шта је влада хтела са оваким каеационим решењем о штампи. Шта значи ова одлука касације , да се мора нријав љивати власти онај, који хоће да издаје новине. Док је за издавање новина било потребно одобрење власти, дотле је та пријава имала смисла, али шта ће она сад, кад по Уставу српски грађанин не мора тражити одобрење власти за издавање новина. Члан 22. Устава јасно вели : „За издавање новина није потребно претходпо одобрење власти", — на кад оно није потребно , онда шта ће та нријава'? Но ова иријава не само да је залишна, него она је нротивзакона и противуставна. У пређашњим законима о штампн вавек је стајало: „Ко хоће да издаје новине, мора се пријавити влаети и поднети то, то н то." Наређујући да „За издавање новина није потребно иретходно одобрење власти", Устав је баш то хтео, да поништи ону наредбу о пријављивању власти, која се нре нровлачила кроз све штампарске законе, и кад се ово у Устав уносило, знало се шта се ради, као год што зна шта ради и

радикална влада сад, кад касационим решењем, нонова мимо Устав, заводи ово нријављивање власти. Ствар је јасна, нити смо деца, да не видимо куда се смера. То није био случај, а није ни за бадава, што влада преко своје касације новраћа ову меру. Она се даје веома згодно уттотребити противу опозиције и влада то и хоће. Ми ћемо овде навести само један иример, какве се злоунотребе могу терати овом мером. Узмите ја сам опозиционар и^хоћу да нздајем новине. Кадје ствар онако како Устав наређује, ја одмах издајем лист, не питам никога и ствар је готова. Са свим друкчије стоји кад је потребна пријава вл&сти. Власт има сгој тину начина да не прими моју пријаву или да је нрими, али да не потврди нријем или у онште, да одуговлачи и одлаже ствар, а за све то време ја сам спречен и не могу издавати новине. У одсудним тренутцима, нпр. у очи избора или у очи других важних догађаја, нолиција може врло лако да I еиетља једнога онозиционог уредника, а другоме да не нрими пријаву за издавање лисга и тако у најважнијем тренутку насилно да ућутка глас опозиције. Има и ототииу других начпна на које се може злоупотребити ова мера и кад је влада уводи, јасно нам је, да је не уводи да прошири слободну штампу. Дакле, дотраја и радикално слободоумље о слободној штампи! Дакле и радикали се већ упуштају, те сминшају доскочице, како ће, изигравањем Устава, заврнути шпју слободној штампи. А на то им највиши земаљски суд услужно пружа руке и упушта се у ствари, ко.ј е не снадају у његов делогруг. Једног дана још можемо дочекати, I да касација ночиње венчавати и развенчавати. Еад у Уетаву изреком стоји, да за издавање новина није нотребно никакво претходно одобрење власти, како је могла, како је смела касација да се упушта у тумачење Уетава, кад члан 37. јасно вели: „Тумачење закона нрипада само законодавној власти". Господо, опасна је низбрдица низ коју сте се почели котрљати, она води нравце у најцрњу реакцију и то „трчећнм кораком". А што је најжалосније, све ове мрагњачке мере предузимају се просто и чисго нз некаква махнитаинатаоиозицији. Делокунно политичко данашње стање не даје ама ни трунка разлога да се нрибегава овако насилним мерама, каквима се служе радикали. Мерећи овај последњи поступак рај дикалних в л а с т и, ми би за нашу новинарску сабраћу имали само један паметни савет: Устав у руке, па о противу - уставним решењима касације нросто не водимо никаква рачуна; сматрајмо их као и да не постоје. Издајмо листове без нријаве власти, па да видимо, где