Мале новине
I
\
париски 0Ш1ГПШСКИ одбор узео је о- ј вај предлог, да га иоднесе скупштини, а Парижани с нсстрпљењем чекају његово извршсње. & * * Три —I четири среза око Париза од нсколико месеци узнемирава једна вешгачка, лоповска дружина. Обпчно бива овако: Једног дана јавља се у кућу млад, лено одсвен човек, пита имали каква соба под кирију, или се нзвини ца је погрешно ушао тражећп једнога нријатеља. После неколико дана та је кућа опљачкана. Интересно је да, док сједне стране Сене краду само покућпну, с друге стране не остављају на миру ни саме кокошињаке. Полпцнја је дошла до закључка, да ову крађе врши сама послуга из тих домова и већ је почела да трага за њима. * * * Пнтање о умањавању становннштва у Француској ненрекидно занима Француске научњаке. Особито радљнвостраавнјамедецннскаакадемија. У једној од последњих својих седница, та академија донела је еледсћу одлуку: 1., да се обука у војсци замени увођењем строге војне организације у школе за младеж од 12—18 год., како доцннје не бн бнло потребе да војницн дуго остају у касарне. 2„ да се уведе за-; конски предлог од 1871 год., но комс <5н очеви Фамилија нри изборнма имали сразмерно више гласова што внше | деце имају. 3., увођење, да нелцовањс и препелцивање буде обвезно за сваког грађанина. Трећа тачка овс одл}'ке образложена је тиме, што је, услед оскудице таквога закона, у иоследњем Францусконруско.м рату Француска јс нзгубнла од нсте 2;ј.400 војннка, док Пруска, у којој јс већ ностајао закон о обвезном нелцовању у војсци, нзгубила ј е само 459 војника.
СТАТИСТИНА ГАЉАЊА И УМНГАЊА У СРГ.ИЈИ за последњих 11 година
Од ирвог јануара 1879. године, откад су се почели заводитп званични подацн о рађању и умирању н у новоослобођсннм окрузима наше краљевине, па све до 31. децембра прошле 1889. — године, имамо на расположењу тачне податке како. о бројевима рођених тако и бројевима умрлих за свпх вшнулих једанасст година. Претиостављајући да ће ти подаци интересовагн све читатеље нашега лнста, ми их доносимо, за сад бсз икаквих знатнијпх ;оментара, са жсљом да они који се о том послу баве, објасне све нгго је од већег значења у овом питању, које засеца у све прилике друштвеног живота нашега народа. На првом месту излажемо бројеве рођених за сваку годину на по се, те да се уоче разлике у растењу и опадању. Год. 1879, рођсно је свега 07.150 душа
цену бројевп и рођених и умрлих, на нрорачуна колико на сваких 100 слу чајева рођења долази случајева смрти, онда добијемо овај преглед: Године 1879. умрло је 79,,,, од 100. 1ОСА " ' 77 ,, Ј-ОО^/. „ а Ј 71 71
1886. ,. 1889. „ 1885. „ 1881. „ 1887. „ 1888. „ 1884. „ 1882. „ 1883.
70 -,„ .. » ^ Ј) г ј7 » >7'Ј V П "^109 .4 )> „ » 53,„ » '. г >7 >1 » " ''88 » 48 н и
1880. 1881. „ 1882. „ 1883. „ 1884. „ 1885. „ 1886. „ 1887. ., 1888. „ 1889.
70.167 „ 80.678 „ „ 80.274 душс „ 87.151 душа „ 90.441 „ „ 90.627 „ „ 83.091 „ „ 93.911 „ „ 94.865 „ „ 93.724 душе
ИЗ БЕЛА СБЕТА Штрајк у Бечу. Од неколнко дана трамвајски раденици, кочијашп п кондуктери на бсчком трамвају ночели су штрајковати. Промет је на свима нругама обустављсн. Од 1800 раденика остало је само 500 у служби. Цела бечка носада спремна је н под оружјем, да брани грађанство од плачкања и изгреда шграјкача. Но овп се понашају мирно н док унрава трамваја не ноиусти, они су изјавнли, да Но и даље штрајковати. Француско-руски салон. У Паризу у најновнјс време, што ће битн мање ннше свакомс познато, веома се заннмају Гусијом н руским обичајима. Не говорећи о „Друштву пријагеља Гусије", о Француско-руским новииама, којс издаје госпођа Адам н у којима се налазе симиатични чланци о Гусијн. у најновије времс основан јс у Паризу особити Француско-руеки салон. којн је бно отворен 9 Окгобра (по новом). Приликом овог свечанога отварања одсвиране су композиције Губннштајна, Давндова н Чајковскога, осим тога су уметници „ОопнкНе Ггапда18" ,,Уаи<1е\И1о" н „0<1еона" пресгавл»алн неке нризоре најбољнх руских драматика. Пошто сс свршио концерат и престава, настала јс игранка где је свнран кадрнл нз руских несама. Нови француско-руски салонје „гекГе ећ - апг,'ег а 1ои1е роННсЈие", т. ј. он се неће нн мало унуштати у иолитику, него ће неговати идеју зближења Француза и Гуса искључиво позориштсм, игром и свирком. Трговина с косом. !1]>ошле је годнне из Кине за Европу експортовано 80,000 Фуната косе (човечије). Многа слегантна јевронска дама, па можда и која београдска, која привидно има богату п сјајну косу, данас у ствари наради]>а по баловима н салонима косом каквог жутокожног Кинеза.
Свега: 932.079 душа Као што се из овог прегледа види, највише се роднло у 1888. годпни, а најмање ире 10 годшта. Знатно је порастао број рођених у 1881. н 1883. години. Што је година 1885-та слабо измакла испред 1884-те године и шго је 1886-та јако изостала иза обс ирст ходне годинс, томс јс поглавпти узрок српско-бугарски рат, са свнм оннм што му је претходило (н. пр. још у Септембру 1885-те године нарсђена мобилизација војске), као и са свима обичнимноследицамасвојим. Иза 1886 тс године осстио се одмах у целој 1887-мој годшш знатан напредак, јер је број рођених порастао са 10.820 душа. Врло је незнатан наиредак иоказала, у том погледу, година 1888., а што се тиче нрошле — 1889. — године, и она је доста изостала, кад се узмс у обзир како сразмерно умножавање становннштва, тако и сгизање на снагу одраслијег дела његовога. Оно нрво (за 1888-му годииу) ннје ништа нсобнчно, јер јс необичан био и вишак рођених у 1887. годинн, а ово друго мучно да ће сс моћи објаснити једино заразом која је лано владала (— инФлуенцом —), јер су од њс страдала : онајвпше деца, а не толико одрасла лица. На другом месту износимо бројне нодатке о умрлима за минулих 11 г. 1. Год. 1879. умрлоје свега53.390 лица
Кад биемо за сваку годину располагалн тачним податцима о целокупном броју становнпштва у Србији, могли бнемо ухватнти рачун, како се из годинс, у годину умножавамо или умањујемо; ио нити се ноиис л.удства прсдузимљо сваке године, ннти је то, најиосле, за ширу иублнку баш тако од великог интереса. Довољно јс шта ће мо овде, на основу нзложених података, констатоватн: дасеза ових минулих 11 годила становнпштво у Србији повећало за 383.216 душа. То чини, у средњу руку, по 34.838 душа годишњег ирираштаја. Поред многих ненормалннх ирилика, које нсповољно утичу на умножавање стаиовншнтва, спомсиућемо овдс н (иат.та) убиства- 0 њима имамо иодатака само за две прошле годпне. Године 1888. убијено свега 507 лица (450 мушкиња н 57 жењскиња), а 1889 године 550 лица (489 мушкиња и 61 женскиње). (Овде се не рачунају лица .,несрећним случајем погинула". Так внх је било 1888. год. 910, ,а 1889. год. 835. Исто се тако овде не узимљу у рачун нп случајеви ,.еамоубиства", Таквих је бпло 1888. год. 80, а 1889 год. 67). Интересантно је ирегледати, како су (насилна) убиства раширена по појединим окрузима. Овде се излажу подаци за внше округа у Србији: год. 1888. год. 1889. УБИЈЕПО ЈЕ 1. У ужичком округу 49 72 лнца. 2. „ ножаревач. „ 56 55
3. ,, топличком ,, 44 49
2.
71
1880.
>1
71
71
54.253
71
3.
71
1881.
71
>1
11
43.645
71
4.
71
1882.
11
11
11
41.648
71
5.
1883.
11
»
42.263
п
6.
,,
1884
71
71
47.552
71
7.
1}
1885.
11
71
52.313
71
8.
71
1886.
71
71
71
58.525
71
9.
11
1887.
71
11
11
50.481
71
10.
11
1888.
11
)1
п
50.700
11
11.
11
1889.
71
71
54. 93
71
4. „ крагујевач. ,, 38 49 5. „ смедерев. ,, 38 38 ,, 6. „ београдском ,, 22 39 „ 7. „ црноречком „ 34 36 ,, 8. „ чачанском „ 26 33 „ 9. ,, ваљевском „ 18 21 ,, 10. „ шабачком „ 18 18 „ 11. ,, нишком „ 10 13 „ 12. ,, рудничком ,. 8 14 ,, 13. „ нодринском ,, 6 14 ,, 14. „ књажсвач. „ 7 13 ,, 15. „ пиротеком „ 5 7 ,, У осталим окрузима убиства су ударила натраг (као : у ћунриском од 32 (1888. г.) на 18 (1889. г.); у крушсвачком од 25 (1888. г.) на 16 (1889. г.); у крајинском од 24 на 16, у јагодинском од 18 на 6 п т. д. II. МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСНИ КАПИЏИК
заповсднинки поновн — Похитај ди јете, всћ је поноћ. Старац пође напред, а ја за њим. ј Ишли смо иустим и мрачним београдским улицама. Кривудајући сокак уз сокак, стнгоемо најпосле пред кућу за коју сам знао да у њој седи г. К. Таушановић. Иутећки, сгарац нође уз сте|пснс. Застанем за један тренутак на нођем и сам за њнм. Дођосмо у ходник. Кроз нсзастрт нрозор, свстлост је нродирала у ходник н обасјавала један : крај. Старац сгарац стаде пред нрозор н махну ми руком да приђем. Прнђем и видим иуну собу људи. На окуиу је било двајсстак раднкалних првака. 0 нечему сс всома живо дебатовало. — Хоћемо ли унутра ? упита старац. — Ја нс могу. — Ако јс само то, онда за мном. Старац ме снажно повуче за собом, отвори собња врата; уђосмо обојица у собу н седосмо у један угао. Свн нас ногледаше, али нам нико ништа не речс и мени бсшс веома чудно да ме тако нримају. Међу тим онп продужише својс иреннрке. Геч је нмао 1'. Ђаја. -— Да Милан озбиљно мисли дати земљи слободоуман УСтав, ја то никад не могу всроватн. Све ће ово ипак битп каква његова ујдурма. Да бн забашурио скандал о разводу брака нотребно му је бнло, да нзнесе нрјед јавно мњење што год тако крунно, како ћс се сгвар о браку брзо заборзвити. 'Го је всћ и ностпгао- Ко ти даиас говори о разводу и краљици ?! Можда је цела комедија за то, да се нокаже, како су радикалн тако прстсрани, да се с њнма ништа не можс радити, те је ансолутизам јединих нсход. Свакако, на крају крајсва овдс се крпје некаква нрепредена превара. Не треба дакле да смо дсца и да се дамо варатИ.Наш је задатак јасан: стећи већину, на гом већнном свршити с Миланом. Г. Ђаја заврши. Геч узе г Андра Николић. — Баш с тога, што Милан тражи прнлике да нас нстакнс као претерано елементе. с којнма ништа нс може | раднти, баш то иас- уиућујс да будсмо до крајности умерени, да попушгамо до крајњих међа и да посведочпмо да смо збпља „ге^епш^Шн^". Г. Андра бн можда и дуже говорио, алпга иресече г. Таушановић. Блед модар исиод очију, с иодбулим очним капцима, разбарушен, са засушеним уснамаг. Таушановић проговори храпавим, промуклим гласом. (Наставипе се)
(5)
Свега: 548.863 лица.
Н.
Као што се из овог нрсгледа види, највише је света номрло 1886., 1880. 1889., и 1879., годинс. За 1886., 1880. и 1879., годину можемо претпоста, витн, да су се и у њима још осећалс тешке последице вођсних ратова, а можда су тиме донринеле и друге приликс које нам за садаииеу познатс. Што се тиче 1889. годино, тада јс инФлуенца многе (нарочитн децу) нокосила, али није она једнна носила косу смрти, већ су ту имали удела и други узроци. Кад ее за сваку годину узму у о-
Од страха стсгоше ми сс вилицс и ја јсдва промуцах: - Чича Гавра. Старац климну главом. — Да, да, мој сиромах Гавра. Шта нисам чинио да га спасем, па ништа. Мсни се еад разгали. Дакле, ово је брат нокојников, веома имућан трговац нз Трста, комс јс иокојни Гавра Аничић био род н за кога је све жртвовао да га снаее, али узалуд. Но мени ииак бејашс чудно, од куд овај човек у глуво доба ноћи код менс и куда ме сад зове овако у недоба. Али етарац воћ стајаше на ногама и екоро
Одговори Уредништаа А. Ђеоград. Јес, име Фармазон на злу је гласу код нашсга народа. То је учинила противничка нропаганда, По томе, дакле, нс треба [ценити.... „Одјек" може са знањем говориги о тој стварн већ н по томе, што и у еамој рсданцији „Одјековој" има Фармазона. Па Фармазонн су н у влади. Тако, на нрплику, знамо поуздано да јс Фармазон г. Мнша Вујић, г. Јован Ђаја (од бив. министра *г. Стева Ионовпћ — црнп —) а биће и других. У онштс прваци радикалнн у Београду сви су илп Фармазони или у вези с Фармазонима, Грдња дакле нема места! Л^\^ЛАЛ/\ЛЛГЈ->А^ ИЗВЕШТАЈ Стаи.е воде код Београда 10. Октобра 1800 Код главне царинарнице 2.55 м. Пролаз иепод моста железничког 11.46 м. Стоји ла последљи 24 сата О.о. .м