Мале новине

дари с тога ш_то јо јачп: постаномо ј лп сутра ми јачи, с његОвим госпо,1'арсњом свршено је. Ми га обарамо чак не питајући ни то, игга ће доћи после. Дакле, нпје питање: хоће мо ли п да ли Милан то заслужује, већ просто и једино је нитање: можемо ли да оборимо Мидана и на који се то начин најлакше даје постићи? Да ли да се користимо прилнком кад се сазове Велика Скупштпна пли да пустимо нек ирође Велика Скупштина, па да сачекамо увођење новога Устава, п с нретпоставком, да ће нам он донети већину скунштинску и предати владу у руке, да чекамо тај тренутак, када би наши људи. као \ мицистри, као власт шчеиали Мплана! за јаку и с њим раскрстили. По моме мишљењу, ту је дакле главно нптање, и јпто се мене тиче, ја сматрам да је опасно одлагати, а непаметно од готовине правити вереспју, од сигурне Велике Народне Скуиштине уздатн се у несигурну министарску владу. Г. Андра га пресече : — А да ли ј е баш сигурна Велика Скуншгина ? ј —• Ја сматрам да је сигурна, чак, много сигурнија но мала скупштина. ј Не бој се, цео народ зна какав задатак има да изврши Велика Скуиштнна и баш с тога он ће бирати људе, који! ће бити кад]>и за тај носао. Реч узо г. Гершић. — Ја ћу да проговорим коју на-! челно о овој ствари. Ја донуштам што вели г. Таушановић, да ће скупштина бити дорасла задатку, да свргне једнога владаоца- Али сад настаје иптање: треба лп она то да ради, је ли | то корисно, најпосле, јелито нужно? Све оно без чега се може бити у историји се назпва: излишност. А један ! народ ннкад не треба да ради излп ! шне стварп и да на њих трошн своју снагу. Он то чак не треба да чини ни онда, кад ј е ствар сигна, кад тако ј рећи ништа нс кошта, а како се тек треба чувати нзлпшности онде, где су оне овако опасне и могу да кошштају тако много крви као што је овде случај ! . . . Г. Гига је бпо унраво тек у почетку говора, кад га г. Таушановић ватрено ирекиде, -- Немојте заплетати и збуњивати ствар п од онога, што је јаспо као дан, градити помрчпну софпстичким извртањем. Између Милана и раднкалне странке не може бити никакве везе и заједнице. Између нас и њега лелЈН нроливена братска крв наша, лежи двадесет н један мученички не нобусани гроб наших ненрежавенич другова. Па зар с њпме мдр?! Зар с њиме иогодба и заједнички рад?!... ...0!.. о!... ја бп пре ово себи у чедо -сјуриоЈ но што би на то нриетао!.... Таушановић извуче из џепа прнлично великп револвер и бацну га на сто. (Наставиће се) КРАТКЕ ВЕСТИ '* У VI. и VII. разреду београдске гимназије уведено је учење грчкога језика. Предаје га г. Владнмир Малина. -г- Иван Симић], хајдук, друг чувенога хајдука Псара из Кобиља, ]1редао се срсској власти у Звижду. ^ Марко Остојић, ливадар из Шапца, хајдук, ухваћен је у Обреновцу. || За управитеља ратарске школе у Краљеву посгављен је Иавле Тодоровић, књиговођа управе народних дугова.

Д ПроФесор Велике Школе, г. др. Ђока Јовановић постављен је за личног лекара Његовога Величанства Краља Александра I. = Чује се даћеуредник „Срнских Новина" постати г. Манојло Прпзренац. <1 Г. Мидутпн Гарашанин ручао је ономад код краљице Наталије. V Н). В: Краљ Адександар јахао је јуче у манежу, > У недељу долазн амо из Беча руски кнез Гагар* ч. чијс парббродско друштво треба да мови нашом обалом. СМЕСИЦЕ! Песник и математик. Ечглески песник лорд Тснизон издао је нсдавно ново песничко дело иод насдовом „По јава греха". Та је песма дала повода да је несиик добио следеће писмо од знаменптог енглеског математика Бадагде-а: „Славни песниче и штовани господиие! У вашој песми „Појава греха" ја сам наишао на једну велику ногрешку. Ви велпте ,,сваки часак се неко роди а неко умре". То не може бити, јор када бп у истини било тако, онда би на земљи увек било једнако људи, а позната је ствар, да је број људи нроменљив. Зато се поуздано надам, да ћсте своју иогрешку у будућем издању ваше прекрасне песме овако иснравити „сваки час се неко роди, а умире 1у 10 људи"(!). Тачан рачун бно бн Г167 али се мора узети у обзир метар песме. Најмањи сахат. У излогу једног часовничара у Хаде изложен је најмањи сахат на свегу. Сахат је мало већи од зрна бобовог. Овај сахат сдужи као украс једном брошу, а вели се, да иде тако тачно, да диФеренцију за осам дана достиже једва један минут. Чудновата природна појава. Како пз Мехика јављају, вулкан се Попокатспетл од последњег мерења до данас очпто много смањпо. Чудновата жеља. Познати духовити ђенерал књаз Дињ, нри једној гозби, коју је давао у своме замку близу Беча, би упитан, шта би он најрадије био, кад би још једном био рођен, рече: До 30 година лепа н љупка жена, до 60. годинс вешт и срећан војсковођа, а до 80. кардннал! К^еопатрин гроб. Уирава британског музеја добнла је всст о једном особитом открићу, при искоиавању ста^ина у Мпсиру. Одлнчнп археолози мишљења су, да нађен је гроб Клеопатрин. Гроб лежн 25 стона иснод земље; дугачак јс 10 стопа а 27» широк. СаркоФаг има облпк пирамиде, а иокривен је дивним извајаним мрамором, којп иреставља нет женских Фигура, пет даворових круна и нет детињих придика. Значај папуча у Турској. У овој земљи играју пануче у животу женскиња важну улогу. Обрнуто окрснуте кадији, сдуже као увод тужби за развод брака, што се врло чеето де тпава, а брзо и решава. Друга је особина женских папуча та, да мухамеданац ако опазн да пред кућним вратима леже женске нануче, не сме у кућу удазити, јер то значи да му жена нма посету. Ово особито нраво пануча води често најингересантнпјим пригодама. Грозна благодарност. Јудија Гонцага, жена војводс Веспазијана Колона

дн Гравина, јсдна од пајлемтшх жена својега времсна (око половппе 16 столећа), билаје, при једној шстњи на морској обали у близини Фонди-а, заробљена и одведена на брод од чувеног аджирског гусара Хајредин Барбаросе, који је чак и силноме цару Карлу V. иркосио. Један млади штемић сласе и осдободи своју господарку Јулија Гонцага беше готово сасвнм без одеће и опа заблагодари младоме племићу •— даде га погубити, за то шгоу јевндео у „некнежевској одећи". Занимљив телеграм. Пре лтекоднко месеци један болесник у Руану, позове телеграФСким "путем из Париза свога домаћег лекара, Хозе-а. Овај беше такође болестан, тс са тога иошаље телеграФСки одговор овакве садржине: „Не могу доћп, јер сам и ја веома болестан. Хозе". Мсђу тим, докле је слуга лекарев донсо телеграм у станицу, дотде је овој био предат други телеграм којим се јављало, да је доктор Хозо умро. Један од телеграФиста те станпце, некн добричина, сматрајући да ће учинити усдугу горе номенутоме болесннку, — поправи две иоследње речи п отправп донегл телеграм у овом виду: „Но могу доћи, јер сам овога часа умро. Хозе" ! ! Соко спаситељ. 1.359 био је Карло од Наваре, ласкаво преварен, на гозби код Француског к р а љ а уханшен п тајно одведон у замак Форстел, су Арлеју. Ту живљаше он заточен, строго чуван и одвојсн од свакога додира с осталим светом. За његОво бављење у Форстелу није знала ни његова нороднца ни његови пријатељи, јер чувари беху тако опрезни, да нико сем њих нијс знао за кнежев боравак. Када је кнез ишао по бедемима градским лпце му је |било нокривено црннм велом. — Једном донесе некп сељак у замак једнога сокола.~Чувари га дадошс своме робу, да сс с њим забави. Карло од Наваре ишчупа из крила соколових једно перо, убоде себе у руку, те умочи перо у крв. Тако је насликао грб Лаваре и име „Форсгел" на једпомпергаменту и обесио га сокоду о врат. — Случај хтеде, да је гра® Корбаран, један приврженик кнежев, ловећи.близу овога замка лов, уловио сокода, о чијем врату нађе пергаменат, који му издаде тајну кнежева бављења. Кардови иријатељи на мах се спреме и одмах те ноћи нападну замак Форстед и ослободе свога господара. За успомену на ово ванредно спасење, Карло је увек на своме двору хранио но једнога сокола Пројекат електричнога аквариума у Чикагу. Један научар предложио је, да за свстску изложбу у Чикагу, наирави у језеру Мичигању један тунел од стакда, осветљен електрицитетом, који ће множину риба нривлаЧити. На тај начин моћи ће се непосредно посматрати крад.уштасти етановиици тога језера, т. ј. са дна тога огромног еквариума. Кнежева слика. „Ра11 Ма11 багеИе" прича овај ннтересан сдучај са сликом Кобурга. Књаз Кобург пошље судтану своју слику у красном оквиру од сувога злата, украшену бугар. ским грбом и круном принца КобургаДогдавници султанови нримете да неки украси на оквиру врсђају судтанова сузерена права над Бугарском. И султан врати натраг цео добивенп поклон. Но како је рам био врло скупоцсн то га неко од дворана султановпх задржи за се, а у Соч>ију буде враћена само слнка. Кад је турски

преставник донео натраг да врати слику, Стамбулов видећи да нема рама, примети: „Мило нам је, што је султан узео бар Један део нашега поклона, од еад ћемо знати, на ће мо у будуће слати само рамове без слика." КЊИЖЕВНО СТ Уредништво је добило на ириказ ове књиге и листове: „V1 е п а х". бр, 42. Садржај : У заносу, песма С. Крањчевића; Преторијанац, ириноветка С. Томића; Из занисака војника Иванова о војни године 1877, од Гаршина; Човек животиња, од Брандеса; Оштариско седло, од И. Девчића; Антони Кар, од Дуката. — Листак. ШАЛА И ЗАБАВА * Тестаменат Шексииров и мираз Серваптесов. Уил.ем Шекспир, највећи драматик евију времена, вавештао је својој жени један кревет, двојиди његових пријатеља свакоме по 30 шидинга, да купс нрстен; својој другој ћерци Јудити неколико књпга, а оиуномоћио јс своју најстарију Аер Ану, да буде шшршитељ љегове поеледње вол,е. Ана закрсти акт, јер није умела писати. — Михел Сервантес написао је сппсак ствари, које је добио од своје жене као мираз. Неколико клуичади конаца, једну гвоздену шерпењу, три лонца, једну допату, Дедну столицу, једну четку за хаљипе, две мале клупе, шест фуната брашна, једну фунту воска, један четвороножни сто, једну вунену матрацу, један бакарни св<зтњак, два чарпгава, две кошуље 4 четрдесет и четиримладих и старих кокошака с једшш петлом. * Њен страх. — Ах, Апка, тако, ме је страх — мој Мика хо^е сутра да говори с мојим родитељима! — На, чега се плашиш ? Да они неће пристати ? — То не... Али да ћс он — изоетати!

Сумњало. — Отац: (своме синчкћу) — Али Милане, та ти си ужасно лељ у шволи! Ја Сам богме био много врсднији. Милан : — Добро. добро отац, мани то. . . и ја Ку једном тако својој деци говорити.^

ДРУШТВО СВ. САВЕ Чачанско Женско Друштво „за искорењивање страних речи" иридожило је Друштву Св. Саве 22.75 динара. У име Главног Одбора Друштв Св, Саве, изјављује овоме друштву топду захвалност. Бр, 962. 10 октобра, 1890 у Београду. Благгцник Друштва Св. Саве Андра"ЂорђевиЋ Нова кљига Мзашла је из штампс важна, нова н интересна књнга МШДОНСКИ СЛАБЕНН отворено ниемо редакцији руско-славјанскога календара за 1890 год. наиисао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добиги у Балканији, у штампаријн „Смиљево" у књижарници г. А. Пурића и код продаваца „М. Новина, Иоруџбине из унутрашњости унућивати „Смиљеву". Само за готов новац.

РАВР1ЈМЕиК 15 Нив ве Iа Ра1х

Еаи Ги8ћ'а1с роиг рагЈишег е( неНоуег 1а 1е1с <1о Ггапсе роиг 1е тоисћоЈг. — Еаи (1е СЧ'ч1 гаЛ.

Кесошташ1е Еаи (1е Со1о§пе Јтрепа1е. — 8ауоп КаросеН — Сгете »арошие роиг 1а 1>аг1)е. Сгете с!е 1'гај,«е8 роиг а(1оиетг 1а реаи — РоиЉе с1е Сург1к роиг 1)1апс1иг 1а реап — КШ1)ок1е сг1нћгШ«е роиг с1ев сћеуеих е1 1а ћагће Еаи аЉеп1епие с! НоисшеД Мапе-СћпвИие —- Рао-Кова — Впогез Сарпсе— НеНо1горе Мапс— ЕхробШон с1е Рапв. РагГит Еаи с1е Сћурге рриг 1а ЈоПеИе е! Еаи с!е Со1о^ие 1трег!а1е Кивве. :508, 24—48