Мале новине

РЕСЈ 282

ПОНЕДЕЉАК 15. ОКТОВРА 1890^

Т СДИНА III

НЗЛАбВ: СВ1КН ДАН

БРОЈ 10 П. ЦЕНА 8А СТРАгНЕ ЗЕМЉЕ . , . 30 дш1ара 15

на годину . на по године на 3 месеца

II! РЕШ ЈОИКШ

ОГЛЛСИ ЈЕВТИПО И СА СЛИКАМА

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. гшаже се са^о код пошта '•* л&цуа-о- За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ 1ТР0ДАЈЕ НА БРОЈ зд овлко ог.та шепје 11.1аћа ое дгжа1ше таксе 20 пага ди1!.

ПиСМА и рукоииси шаљу се власнику Г МАЛКХ НОВИНА" ЦЛРЈ1ГГ'АДСКА УЛИЦА БРО.Ј <>. Протплата ее прима код свију пошха у Србијк ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрпој страни од иститиог реда 20 пара дин, а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРИИОСЛШ СТЛЈЕ 50 ПАРА ДИН. ОД ПЕТИТНОГ РЕДД ШШЕ ШТШОД

У ОДБРАНУ ЧАСТИ. Посвећено мојим, бирачима у .округу подунавском и. варошп Смедереву (настлвак) УбсЈ)Он. да сам успео' доказати иам, да оам суђеи и осуђеи од иенаддежних судија, прелазим сада на осноне саме пресуде, тс да вам у нојсдиностима шшесем и докажем ништавност Факата н доказа изложених у тој иресуди. Пет најјачих основа помнњу се у пресуди за моје искл.учен»е: 1. Што сам ја, као п]»едседник месног одбора. сазнао Скуи од чланова и иријатеља радикалне странке, па на томе скуну са тим, тако званим пријатељима, решно ннтаља о кандидацијн посланика за вароји Смедерево.; 2. Што сам се дволично држао у питању кандидације савета и у нитаљу нзбора за касацноног судају; 3. Што сам се дволично држаој у питању о архијерејима ; 3. Што сам наиао владу на окр. збору у (Јмедсреву и што, као члан главног одбора, нисам био на јагодинском главном скупу, и 5. Што сам одржавао везу са приређивачима иознатог „банкета'' оцу краљу. На прво питање ево одговора: Од године 1883. а и пре тога, радикална странка находећи се у мучним пршшкама, вазда је апеловала на радикале и осведочене нријатеље. Кад год је се ишло на биралиште, нигда се није освртало: да ли су бирачи радикални унисани члановн или њини нријатељи. ГГозиви за зборове радикалне упућивани су и раднкалцима и пријатељима радикалаца. „Одјек" је пун такових огласа. Прелистајте бројеве његове и ту ћете наћи небројено доказа. У очн биралишта 1888 г. „Одјек" у свомеуводноме чланку (број 22) вели: „На биралиште и сви једнодушпо гласајмо за кандидате радикалпе страике. 11а биралиште радикали и иријатељи иарода ." У том истом броју стоји и ово: како су у Гор. Милановцу и Смедереву радикали и пријатељп радикалне странке кандидовали посланике. Мене дакле оптужују за оно, што је странка обичајним путем утврдила као нравило. Признала га и вазда се њиме корнстила у свима тешким нриликама. За све време г. Пашићевог емигрирања!

ти иријатељи беху у ирвим редовима странкиним. Ти пријатељп радикалне ст]>анке беху вазда одлучни борцп за раднкалии ирограм и разликоваху се од унисаних чланова, што не истицаху своје нарочне захтеве. Увећавајући тако радикалне редове. они су уноредо с радивалима извојевалн н нобеду начелнма раднкалцнм и створили могућност г. Пашићу да се из туЦнства г.ра™. Ти цријатељи, који су за вре.мо скоро од В година радили за партнју, док ,јс г. Нашнћ био вап земље; тн иј>нјател>и, којн су за сг.о то време нроводили тешке дане, борећи се са оеталим политичким противницнма сиремили су и дочек г. Пашићу. Чекали га цсле иоћн на обали смедеревској ч дочекали. Г. Пашић н сви остали гости могли су се ноднчити таковим дочеком. Али тада нн ја ни ви нисте могли ни зампслити, да ће доћп један даи, да вас г. Нашнћ анатемише, као оно напа Гргур VII. и да вас иазива да сте оличени иротивници странке. Од вас, драги прнјатељи, од радикалаца састављен је збор н ви сте истаклн кандидацнју, као што сте и свагда то чинили, док је г. Пашић ван земље био. Ја нисам могао да вас заборавим. Ја сам добро знао, какове сте ви дане проводили за страику, па само зато, што вас не хтедох да заборавим; само зато, што вас позвах са осталим друговима опет на договор, и то но решењу месног одбора радикалне странке, мени се сада лично каже, да сам ја радио на своју руку. Јест, ви сте били добри, кад је требало борнти се за странку; ви сте били добри, кад сте радили да створите стање да може г. Паншћ доЈш у своју зсмљу; ви сте били добри, кад је требало радити за величииу Иашићеву, али вн нисте добри данас, када су слободе извојеване н кад је се г. Патни ћ иомоћу ваших грбина испео на овај положај у коме је данас. 1'/го какав је морал у г. Пашића! Због таковог „морала" његовог, због недругарства његовог, ја сам требао да паднем као жртва његове себнчности и његовог уображења за диктаторским положајем. Ценито и сами овај доказ. Он вас врефа. али немојте клонути. Свако зло осу 1 јсно је само собом, оно се опет у носледњој линији враћа ономе, који га чини. Из онога внл,ите какав је ирви

осиов из иресуде. ОсуЈ^ен сам за једно признато правило, којеје у ; странци вредило и евагда ирактиковано. (НАСТАВ1ГШ! СЈЕ* I БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ „Одјек" доноси: „Народни Дневник" у своме 226. броју »рештамнао је из ! „Иеетер Лојда" између осталога и то : ј „како је мшшстар унутрашших дела н:!Јавио јасно и разговетио, да ће раднкалии режим умети мушки снре! чнтн ширењс иансрнских агитација ио Восни » Херцеговини"Овлашћсни смо изјавити да мини! стар упутраши.их дсла никад и ни | комс ннјс горе наведено рекао. Законскм пре.длози. Госиодин мини; стар упутрашљих нослова отштамиао јс седам заколских прсдлога Спремљсних за овогодишњу народну скупштнну, и | то: 1. Предлог закона о штампи. 2. Предлог закона о јавиим зборовима II удружењима. 3. Предлог закоиеки о уређењу унраве града Нипга. 4. Предлог закона о донуни § 804. грађанеког закона, 5. Прсдлог закона о службеном зиаку полициских чиновника. ; 6. Изменс и доиунс у закону о нзбо : рима народних иосланика, и 7 Предлог ; законски о изменама и допунама деI сст разНих нараграФа кривичиога закона. Но наредби г. министра унутрангњих : »ослова, г. начелник министарства разаелао је по један иримерак ових нредлога свима нашим редакцијама на унотребу. Највишс нас је интересовао закон о штамни и ми смо га одмах на брзу руку прочитали. За еад ћемо. рсћи | само толнко да је овај закон знатио сузио дојакошње слободе штамие и увео многа ограничења, о која ће се слободна реч спотицати о сваком кораку. Но ми ћемо се нонова вратити на овај нредлог и преерести га онширније у свој целини и указаћемо његове махне. Свакако иадлежнима хвала што су овако за времена нослали редакцијама ове законске пројекте. * Полициека униФоргаа. Нов законски иредлог о службеном знаку полициских чииовника , наређује , да сваки полициски чнновник кад је иа каквом службеном иослу ван канцеларијо мора носити тробојни појас (ешарну) у којој ће бојо ићи овим редом : црвена, плава, бела. На саставу појаса стајаће дво1 'лави бели орао. Тако исто чиновници нолициски носићс на служб» и капу с двоглавим бслим орлом. Овим сс уводн ионова полициека качкета. Ми нсмамо ништа против, што г. Ђаја споља глади и дотерује својс полицајцс, само иород тога нска не заборави, д а ј с њима нотребнији унутрашњи преображај него снољашњи. Женскиња благодејанац. Нре нсколпко дана одбор онштине београдске:

ЈЖКИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ

у својој седници »забрао је госпођицу Дарпнку, ћср г. П. Маленнћа, телеграФисте, која већ годину дана штудира медецину у Цирнху, за свога благодјаенца, н одредио јој месечну но! моћ у 200 динара, под уеловом да се иосвети спсцијално изучавању женских болести, и да но свршетку служи у оншТиии бсоградској. Овај чин онштинеког одбора београдског заслужује сваку хвалу и модражавање. Нека : му је хвала од стране нашег женског »одмлатка. Исправка. У нрошлом броју, а у чланку „ У одбрану часта" ногрешним чптањем коректора учињене су овс ногрешке: у другом ступцу мосто „мале отаџбинс" трсба читати „м-илк отаџбине " и у носледњем ставу истога | стунца место: ,,0н говори као да је I потомак Душана или бар Мусе ЕесеI џије" треба читати: ,, Ои говори као да је аотомак воликих хе])ојаУ\ - • КРАТКЕ ВЕСТИ ^^ јј .. Конотитујисан је оиштински Финасијски одбор. Предеедник јс г. II. Паншћ, а подпрсдсдник г. Ђ. З.ајФерт. ЈЈ После дугог рада министаретво је свршило овогодншњн распоред учнтеља. * Онштииски одбор одобрио јо за уређење Еалимсгдаиа 15.000 .динара Радови ће се одмах отпочеги. Д ПрОФОСОрекб друиггво конегиту исало се 11. о. мес. изабрав себи за нредседника Ст. Ловчевића; »однредседника Миловаиа Р. Маринковића,. !>убу Стојановића, а за благајникв Р>асу Димнћа. СЖЕСИЦЕ Школз на Навказу. Занимљиви су нодаци о развитку школа у кавкаском шкодском окј >ужју. Године 1889 било јс у њему 984 народних школа, са 51.4-29 ученика, мсђу којима има ио народиоети ])ускс деце 28.510, грузнјаиске 10.699 јсрмонске 4.855, и од ■ други мањо; по вс])и 38,596 православ ннх и т. д. Наставни језик је у 70% руски, у 28% месии уз унотребљавањс рускога језика. У овим школама бнло је 811 школоких књига са 302.344 свезака. Уз рсдовнс предмете учи со пепање, жонски ручпирадп разни зана ти (столарски, обућарскн, стругарски) и економија. Уз овс школо било их је 395, које иису стајале нод окружнем управом, а њих је нохађало 16.153 деце; и на поелотку било јс још 105 укронскнх школа. — Из овога ее види како лспо нанредују школо н иросвста у кавкаској нокрајини.