Мале новине

они чланови „Грађ. Касине", који нису нодожида свој улог за прошлу годину, дужнн су у року од трамеседа, од дана кад је донесена та одлука, положата уилату, шначе престаЈу бити чланови „Грађааске касиие." * Јагио се за проФвсорски испит. Г. Ђокл Ђорђевпћ, свршени филодог, подиео је модбу министарству првсвете да подаже ироФесорски испит. Г. министар просвете уважио је модбу и одредио комисију, која ће испатати кандидата. У ту комнсају ушда су ока г. г.: Јов.*н ЂЈрђевић, проФ. вел. шаоде, као иресвдник комисија, као чланови Светислав Вудовић, Јован Туроман, Др. Љ. Недвћ, проФесори вед. школе и г. Л.овчевић, нроФ. беогр. гвмназвје. * Бваградски либерали нису на прекјучеришњим општ. изборима ^стицали своје кандидате, нити учествовалв нри гласаву. * Врађа у парном купатилу. Прексиноћ у вече у парном купатилу г. Пере 11етро°ића десила се крађа. Г. Мијааду Стеваниввћу, судпЈИ суда варсшког, који је био у купатилу из кабнне украдеи је био златан сат са ланцем и буђелар са новцем. Живом истрагом госп. Пере, одмах је јоиов са покрађом ухваћен. Он јвЈелЈЈејив, и син једног овдашњег трговда, и веде да је врдо неваљао мдадпћ. Спроведвн је кварту на даљи постунак. * Трп.в&чка ксмора. Понова се покренуло иитан,е о осниваљу тргов ч«* ј коморе, и већ је на првом збору трговаца кзабран одбор који ће написати пројект закона о истој. Одбор је већ прабавио законнке о трговачкој комора из свију већих варошн у Европи, и најживље је настао да нројекат што нре изради. На првом саставку присус.твовао је н г. миниетар кародое привреде, истом нриликом обећао да ће пројект идућем скупштинском саставву поднета на решавање. Овом установом наша земаљска увозна и извоана трговина много ће добити, јер ће трговачка комора бити њен вођа п заштитник, а г. министру народпе привреде баће од годеме користи. ❖ Српско паробродска друштво. Г. мивистар народне привреде покренуо

је питање о осаивању српсиог паробродског друштва, кОЈе би пдовало Савом и Дунавом. Гади тога држано је већ некодпко седница наших првих трговаца п >д преседнишгвом министревим. Преддог министров је у начелу усвојен и решено је да се набаве пет пароброда сч потребним бројем шдепова. Но ире тога азабран је један одбор, који ће за, састави правида и предрачун. Ово друштвО основаће се на акције за које ће, вели се, сама држава гарантоватп. Нека је с -а срећом! * Жалосно. Једна од прзих стпларсквх радња у Србојп иала је. Њен сопственик тежећи да одговорп сувременпм потребама у својој струцн набавио је п оарну махину, а и са материЈ 'ал-м био се снабдео тако, да би и највеће поруџбине могао за кратко време лиФеровати. Што се цепа тиче и у томе се трудио, да ак > не јеФтинпјн од горњих конкурената, а оно бар једнак са њииа буде. Па ипак поред свега тога морао је пасти. А зашто? Зато шго није имао довољно радг! Сваком родољубу мора тешко пасти кад чује да је за дом друштва „св. Саве" матерајал стодарски поручен „озго"! Па и г; ред тога. поручена је столарска израда „озго" за нову зграду главне вонтроде! За домове г. ЈОв. Гистића намесника, г. М. Ппроћанца, г. Ник. Спасвћа и ко ће још иобројати ове богате српске родољубе. Жадосно! Шта може „занатлиско друштво" учинита за своје јадне занатлије кад наша богаштина овако ради? * Исправка. У извештају оухвнћеном хајдуку Илајц Гавриловићу, а у обавештењу, које смо добили из полиције, етајадо је да је Илија бш» у авдија каване „Пролећа. 1 ' Међу там како нам јавља сшственик кчване „иролећа". Илија нпкако пије ки улазио у његову авлију. Кад је потеран из стана његове љубазнпце, он је почео бегати у правцу ка ВарОш Капији, докле га жандарми насу ухватидп, а ипје га потера изгнада из поменуте авлије. * Комискја. Чујемо да је ово дана образована кчмисија, која ће прегледати и примати све тканине, које се за потребу наше државе набављају из Фабрвке браћа Минха у Параћпни. Комисији је, како веле, стављепо у нарочити задатак да пази на то, да све тканине морају бити са свим

суве, нарочито ћебас, јерједпоћебе може имати у себи 15—20 дскаводе а тешко се примета. Даље јој је стављено у задатак да пази на то, да су тканине од чисте вуне а не помешано с Фабрикованом вуном (која се добија цепањем крпа), пошто је у таком случају тканипа слабнја. * Отпуштенч. Јуче је г. министар Фивансије отнустио^из службе у своме подручју 35 практиканата у иитересу штедње, и ако је мајстор Гака доказивао да плата Пачуоваод 10.000 динара није бог зна колико велпка. * Збор акционара народне банке Шести редован главни збор акционари Народне Бапке биће 7-ог Марта о. г. у грађанској касини у 9 часова пре подне са овим дпевним редом: Ијвешгај управног одбора и под.чг ње рачуна за 1889 год; Извештај надзорног одбора; Одобрење биланса и радње управпог п надзорног одбора за 1889 год; ГГредлог о подели добати; Швесни предлози уираве; Предлози управе о изменама и допупама у закову и статутима банчиним; Предлози акцпопара ако их буде подиешено по пропасу штатута чл. 66; Бирање четири чдана управног одбора ; Бирање два члана иадзорпог одб >ра. Примање акцзја и вздавање улазница за овај зоор биће до здкључно 24 Фебруара о. г. и то у Београду код самеЦБаике а унутрашњостп к"д новпаних завода. 0 изменама и допунама у закпну и статутама банчиним, може се по одредбама банчиних стагута решаватн, ако је на вбору застукљено најмање 5000 акција. Надати се је да ћ-> г. г. акцпонарп у што Еећем броју доћи на онај збор, како би се о изменама и допунама што ће их управа пред л-'жптп иогло решаваги. % ' ❖ Друштво за помагање и васпитање сиротне и нануштене деце држаће свој десети редовни годишњи скуп у недељу 18 Фебруара '1890 год. у 10 часова пре подне у локалу Грађапске Касине. Дневни ред је овај: Извештај унравног одбора о раду и рачунима, Извештај о прегледаним рачунпма и избор нових ирегледача рачуна за 1890 год; Избор |почасних чланова;

Предлози; Избор трећине члачова(5) у управни одбор. * Уценв. „В. Новостп" јављају да су неки оиштипски контролори уценили и оглобпли .једног гостионнчара са 16 динчра због тога што је он заклао 6 ирасади одојчади за забаву, коју ће нриредити. * Штампа се. Предлог закона о уговору за откуп монопола соли, штампа се у држсвној штамиарији. * Неће се укинути. Како чујемо, одбор за админисгративну подолу земље решио је да остаиу и црнорички и књажевачки округ. * Умро. Милета Деспотовић, познат као вођ босанско-херцеговачког устанка, умро је прексиноћ у Јагодини. <«{0 о Д0ГАЂ4ЈИ У БУГАРСКО! К «ко из СоФије јављају, кад су власти иретресаде хартије ухапшенога мајора Пањице, нашли су и многа шпФрована писма, упућена на КалупкОва. Власт је одмах узаптида све хартпје, али кључ за те шиФре још није нађен. Ислеђење непрестано траје, али се оно држи тако у тајностп, да се о ресудтату ислеђења нпшта пвуздано не може рећп. Као поуздано се по Софији говорп само то, да је мајор Пањица већ некодико пута саслушаван, али да ти његови искчзп нису ни од каква значаја. Сасдушаван је некодако пута а адвокат Магејев, али како веде, ни његови искази нису ни од каква значаја. Као што су наши читатељи већ впдели пз телеграма, ухапшен је и винарски трговац Калупков, за кога веле да је био руски ОФпцир. То је опај исти Калупков, на кога су бпда упућена шпФрована ппсма која су при претресу нађепа међу хартијама Пањичиним. Све доцније вести тврде, да су ови људи похапшени због неке завере, по којој би кнеза Фердинанда имади укдонпти из Бугарске, а Стамбулова п Муткурова да убију. За Матејева. веле да је у завери пмао врло важну улогу. Одмах после ухапшења Пањичиног, власт је претресла и кућу Матејева, где су на-

(Дневник једнога рсба)

Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (17) Ја сам био мишљења да се ништа не иопушта, да останеми при своме и да држимо чврсто људе који су нотнисали наш програм, а влади да пошљемо акт, у коме ћемо јој нонова изјавити оно, што је већ речено у 1. бр. „Самоуправе", у уводном чланку, а то је, да ћемо бити влади искре ни и ноуздани савезници и помагачи, али уједно и н.ена савесна [контрола, и да влада на нашу потпору може рачунати све дотле, докле оабиљно и искрено буде радииа на увођењу истинске уставносшу земљи.

Ако влади и то не буде доста, онда нек даје оставку и нек ради шта зна ми даље ићи не можемо. То је биломоје гледиште. Пашић, напротив, био је мишљења да влади треба дати већину, па макар морали слати наше обележеве људе да се упишу у владин клуб. Као разлог за то на водио је да би иначе отпали од нас сви умеренији елементи. Рекли би, да смо ми претерани и да смо дечурлија која не знају шта управо хоће! Тврдио је, да је страх од повратка Ристићева тако велики да ће нас нануститп чак и наши ноуздапи и давнашњи другови, само да спрече повратак Ристићев. Моје одупирање било је сломијено тиме, што ми се нарочито истицало нред очи, да сам ја четворогодишњим одсуством из земље изгубио компас наших полититичких прилика, и да не знам нраво расположење у народу, иначе ја бих морао бити Пашићева мишљења. Ја сам најпосле попустио, н међу нама би решено да се влади да већина. Ја сам био дао реч само толико, да нротив тога нећу радити. Тада је Пашић једном но једином од наших људи говорио да се

уписују у владин клуб. Сећам се како је једно после подне послао чак и Благоја Божића да се упише у владине носланике. Но ова Пашићева ревност као да није била потребпа. Јер на скоро приметимо да се почињу колебати неки од првих на ших људи, које ми никако не би желели видети у владином кругу. Пашић јерачунао да пошље у владин клуб неколико новајлија сељака, који, ако тамо и остану, неће се много изгубити. Међу тим ми наскоро опазисмо где влади нагиње чак и један Глишић, један Крупежевић, један С. Обрадовић. Пашићу је било остављено да води преговоре и да се споразуме с овим нашим људима, који се почињу колебати. Ја се сећам добро тих дана. Сећам се још како је Пашић у вече обично долазио брижан у наш заједнички стан и свако вече доносио по какву свежу новост, на прилику: — Оде нам Милош! (Глишић). — Изгубисмо и Крупежевића. — Оде и С. Обрадовић. (Наставиће се.)