Мале новине

Владин полуелужбенп „Одјек" опет велн да су све те вести истиннге. Коме да верујемо? Ко вара? У пдућем броју говорикемо о овоме опширније. кратКе-вести * Француски посланик, г. Натримонно, отпутовао је у Иариз на осуство. ~ Београдско друштво за гимпастику и борење приређујс 20. октобра код „Коларца" великн концерат. Цене: 4. дин. први ред; 2. дин. други ред. * * * Његово Високопреосвештенство госп. Митроиолит Мнхајло -унисао се за члана утемсљача друштва „Велике Србије" 5 ИЗ СРПСКОГ СВЕТА ДеФрауданти. Ових дана откривене су многе деФраудације нјш управи српске црквене општине у Араду. Штета износн на неколико хиљада ФОрината. Патријарх Бранковић еа еинодом решно јс , да се узму на одговор свн чланови црквене арадске •онштинс н да со од њиховнх илата понуни дсфицнт. Нарлозачка богословија. Носле оставке К. Радића. ректора карловачке богосдовпјс, иатрнјарх је одлучно, да вншс не ноставља ректора, но оставља профссорском савету да га сам из своје средннс нзаберс. — Уједно је патријарх нанмсновао за нроФесорс иротођакона Вучковића. задарског нротосинђела Савића и безданског калућера Грујића. Зулум Шхмут - паше Бушатлије, у Паштрови^ика 1785. НРИЛОГ К СРПСКОЈ ИСТОРИ.ТП од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА —

(наставак) XII. На јужној страни манастира Ирасквице у даљинп около дссст минута, налази се мали градић свети СтсФан, •гако назват по црквици свстог архпђакона и првомученнка СтеФана. Ово је прнјестоннца онћино паштровске. Измаља се из мора у облику граорасте тачке с ђерлапдом опточене. Са трн стране море га нлаче, а са источне иросуо се пред њнм дробии иијесак, те с даљега погледа изгледа нрсдњим као исилажен језик. Кад вјетар море усколеба он иокрпје ову пржнну и градић са свим у мору остане. Тада се внди како вјешти н храбри мрнари нркосе страшним морскнм валовима, трчећи за сво.је нотребе нз градића п опет у граднћ. Градић светн СтеФан (Са81е1 8ан У{о1'ано) опточен јо дебелим зидом, на ком су учишсно многе пушкарицо. Зидали га Наштровићи нлијеном од Турака, којн су нлијепнли у Солилском пољу на повратку са обрано которске. Благом, ког су од Турака отели, сазидају за сцомен нобједс овај градић иу њему дванаест кућа, т. ј. свакоме паштровском нлемену ио јсдну кућу, из које би се имали борнтн у случају душманског напада. Уз ове, еазидају још. на врху гра дића н црквицу: св. Архнђакона и првомученика СтсФана.*) Касннјс су градић предигле пз села неке Фамилије те јо с тога порастао

*) В. опширндје у Српско-далматинском „Магазииу" 1845. од пок. Стевана М. Љубише; и у мојој књиж. „Митронолнт црногорски Писарион Љубитна."

јданашњи број кућа.**) Услијед. овога саграђене су каспнје у њему црквицс: Госиођинска н Нреображенска.***) До свето-СтеФанеке старе црквице, становници градића, уз нриномоћ побожне браће Паштровића, оградише дијену, цоста иространу цркву, носвећсну успомени нстога Архиђакона год. 1884. Дио Махмутовс војске, који јс крајем мора иријешао, хтеде у градић, да га узгред опљачка. Но у њом је било затворено неколико стараца са женама и дјецом, па ироспу на Турке огањ нз пушака кроз иушкарнце у бедему, да Турцн узмакну и нросљсдују. XIII. На јужно источној страни градића св. СТеФана, у дал^"н около нола сата, налазн се село л' лзикуће тако звано но браћи блнзаОДима. Ово јс колијсвка наштровских Љубиша овђе досељених из ноносне Хернсговннс о крај ријеко Љубишнце у једанасстом стољећу, а из којих доби српство између осталих -ј- СтеФапа Ми тров Љубишу, неумрла књижевника, и рођака му | Висариона, црногорскобрдског митро Iшлита. Под овнм седом, а на горњој страни главнога нута, који водн иреко Паш тровића у Спич, налази се мала црквица св. пророка н крститеља Јована, коју су сељани, како се мисли, у дванасстом вијеку сазидали. Овим је путем нрпјешао одјељак Махмутове војске и оиљачкао село н црквицу. Ова је црквица каснијс два нут поправљата и то иоследњи у другој половпнн нашег стољећа. XIV. Негдје у срединн Паштровића, између сола „Дробнића" тако зватог ио ситном („дробном") пијеску, који со на обалн под селом налази, а на који су се Патптровнћи за вријоме кнеже- ■ | вања СтеФана Шти.вановића, светог, иоследњег срнског Деспота, а и пријо и иослије - скупљалп као на згодно збориште, да о својим нословнма раснрављају, - н нзмеђу сс.та „Рпјеке" иначе позната нод именом „Крстац," нзвире нснод високих кршевитих греда доста всља ријека „Рсжевић." На ово.ј ријеци ироко цнјеле године меље жито нсколико млина нс само Паштровићнма, који су н нначе обнлати водом, него и околннм сусједима, који су нрн јакој љетној сушн код свпју тешкоћа нринуђени радимлнва овђо долазити. На ову ]јЈ»ло дијену и хладну воду састала сс сва Махмутова војска. У овом селу на дну на јужној страни рнјске, а на једном кршевитом брожуљку, налази се црквица светог Саве. ирвог срнског Архнјенискона н нросвјетитеља. Простором и љеиотом није се одвојила од сноменутих. А ако ћсмо вјероватн народној традицијп јсдном до сад иознатом наслону, зида и су јо сељанн негдје у седамнаестом вијеку као завјет сриском патрону за посредовање код Бога за престанак колере. Турци опљачкаше село ицрквицу, тако,

**) Но иајновнјем „Шематизму правос.т. Епарх. Лококоторске, Дубров. и Спичанске" овај градии бројм '29 кућа н 1(58 душе, од којих три куће и 1(5 душа, подпадају под парох. Тудоровску, а остале под м. Нрасквнцу. ***) Сво су овс Јфкрице запунгтене; од Госпођинске виде се развашне н остаци, а св. преображенску узела је влада, те ј<> војницима за стражарицу служила. Пшсо ми није зн&о казати да ли је госпођинска посвећена била Рођету или Успеп.у Пресвете Вогородице! Дионисије МикОвић *) У помснутој биограФнји овога Архнмаидрита овај сс догађај нс спомнп.е. Мислим да учени кп .ижснник г. Петрановић није имао нри писаљу онсежнс покојннкове биограФИје, покојникову автобиографију, коју самја у манастиру Рсжсвићу год. 1878, док сам још богословскс прсдмете учно, имао ирилике видјети. Она би нам врло добро дошла за будућу историју особито Далмације, Босне и Херцеговине. Кад сам исту тражио за прегледаљс 1885, при опису манаст. Режсвића, није сс могла паћи. Дионисијс.

да су Је сољанн касниЈС, у ирвоЈ половини овог стољећа, скоро из нова обновнли, како сс данас видн. XV. На јужно заиадној страни села Крсца, а под селом Катуиом које Крсцу дежн на јужноЈ - страни далеко около нетнаест минута морем, днже се Смоковац, брсжуљак на ком су Псразићп кад су из Црмнице сашли у Паштровиће, саградили једну кулу за обрану од морских гусара. У ову сс кулу може сухим само с источно стране а с трн друге с/гране окружена је морем. Јужно овој кули н у незнатној : даљини дежи мало острво „Шкољиц." Жене с ђецом, затворене у кулн, превезошо сс нз куле на острво кад видјеше какав зулум Турци но Крсцу граде. Кад су Турци заиалили „кулу" неки нрепливаше на острво с иушкама н ножевима на леђи. Жене ннјесу имаде оружја ного куђељама и гвозденнм лопатама, с којима ео леб преће, дочекају пливаче и стану пут њих махати да на острво не изађу. Само се један острва дохватио, н случајно наиђе на кодијевку, у којој је спавао мали Митар, касније чостити и родољубни калуђор Димптријо Перазић, Архимандрнт. Турчин дохвати за свилени повој и из колијевко извуче Митра и хтједе с, њим у море. У том часу његова стрина, Јелена рођ. Срзентић, која му се нашла ближа од матере, удари Турчина лонатом, те он пушти дијете а повој однссе. МАЛИ ПОДЛИСТАЕ ДВОРСНИ КАПИЏИН 1 ) III. (9) Ђенералове речи имале су на г. ТаушановиКа ијтметан утицај. Он проговори тоном, у коме језвучала јодна са свим иова иота: — Знам. г. ђенерале, то тако мислите вн. али тако не мисли Његово Величанство Краљ. Баш на против, о мснп Његово Величанетво мисли ве ома ружно... Ђенерал га нрстече: —„Има ружно мишљење"!... То баш не бих рекао. Да вас је нанадао јако, то јост, алн то је баш доказ да вас високо ценн... наравно као иротивника. У размирици и борби с раднкалном странком, крал> је морао нанадати на вас. То је као оно у рату, кад се опседа главна тврђава, јер кад надне она, онда је отворен цео крај. Тако исто II у иартискоЈ* борбп. Ви можда нисте тако схватади краљеве нападаје на вас, адн они су имали тај значај. Дакле ииак, врело им је не нотцењивање, но високо цењење внших особина и вашега положаја у странци. Г. Таушановић је нажљиво саслушао овај говор ђенералов и старао се да му но умакне нн једна реч. Кад ђенерал свршн, г. Таушановић додаде. — Морам опет да поновим оно што сам вам мало час рекао: то ви тако тумачите ствар. — 0, нс! ја сам о томе говорпо са самим краљем и ово што вам велим чуо сам из његових уета... У остадом то је сгвар ошцтб позната, да краљ о вама има високо мишљење. Најпосле, код мене нема тајана н могу вам казати, да и овај наш садашњи разговор иотекао је нз краљеве иницијативе. Унраво, краљ ми је наредио да чујом ваше мишљење о овој ствари; а допуетнће те, кад краљ Милан разбира за нечијс мишљење, онда то мора бити нешто, што не .снада у обичну свакидашњост. — Збиља? — рече г. Таушановић изненађен. Ђенерал потврди кдимањем главе, за тим додадс: — И ја мислим да би 1 ) Види број 281.

иаЈ 'боље било кад бн се ви н краљ лично разговарали. Овако је незгодно, п поред н а ј б о љ е вољс, ја не могу увек тачно п р е д а т и вама краљеве, ии краљу ваше мпсли. А у ова ким стварим нрсцизност јо веома потребна. Нисам говорио Господару о томе, али верујем да би он саизволе.* тај састанак. Наравно, ствар би морала остати у границама чнсте нриватностн; јер иначе сад, у добу баш кад се Устав гради, могли би ти еастанци дати хране свакојакии политичким интрнгама, кад би ваш састанак с краљем био у облику обичне аудијеицијс. — Састанак би, дакле, имао да буде повсрљив? — ушгга г. Таушановић. — Да, да, новерљив и то са евим поверљив. Г. Таушановић устаде. — Извниите, господпне ђенерале г. Таушаиовпћ узо ходати ио собн продужујући говор — у затвору сам навикао увек да мислим ходајући, на сад, чим ми што заседне у главу одма х оеетим потребу, да ходам и чини ми се, да без ходања не бих могао ни мислити.

Више од доброга сахата остала су ова госнода имењаци у живом, повсрљивом разговору. Ђенерал је изнео г. Таушановићу јасну слику, какоје значајан п пресудан овај тренутак, у коме се сад налази наш друшгвени развнтак. Ми смо унраво на прскретици, е које се тако нсто лако и брзо може насти у сграшну реакцпју, као год што се може укрочпти у праву, истинску усгавну еру, еру искренога н чистога парламептаризма. А на коју ће се страну окренути? — то зависи од г. Таушановића, јјод његове видовитости, да прозре у догађаје у нанред и да појми сву огромну важност садашњега тренутка. Мало но мало ствар је унраво изи лазила на то, да је г. Таушановић човек, којиу својој руци држи сву ситуацију и да од њсгове добро воље зависи, хоће ли упутити Србију правцем мнрна развитка или ће је бацитн у вртлог недогледних унутрашњпх онасних гложоња, па можда и крвавих сукоба. Ђеаералннје нретеривао ни у чему; он је узимао чињонице онако како иостоје, само у рсђању Јтих чињеница умео је изабрати такав ред, да јо неминовно из свега сдодовало оно што горе рскоемо. (Наставиће се) ДРУШТ80 СВ. САВЕ (Јвима иодоЈцОорима и аоисЈЈеницими г 1руштва (Јв. ( аве. Управа друштва Св. Саве била јо принуђена да ове годино прими знатно већи број нитомацау Светосавску школу, но што их је било прошдих година. То ће онет увећати издатке друштвене. С тога со упр.ава овпм обраћа свима пододборима п поверепицима друштвеним и моли их, да ее заузму својски око уписивања нових чданова у Друштво ово н око нрикуиљања удога чланских, како би се увсћани издаци друштвенп могли нодмиривати. ДССБр. 979 13. Октобра, 1890. г. у Београду. Иредседника Друштва Св. Саво Св. Никодајевић. Тајник, Ср. Ј. Стојковић.