Мале новине

Тада век свак зна да су Каракози дошли да плаћају држави јасак (норез), којн она прима у натурп. У то доба, дакле, иснравник (окружни началник), доктор, свећеник и неколнко жандарма упуте се табору Каракоза. Ови свечано излазе пред власт и износе порез који се састоји у кожама од самура, лисица, медведа и вевсрнца. Власг нак издајо барут и олово нотребно за лов и тим је овај посао свршен. Сад долази на ред улога свећеникова. Он ту има да венча све што се за годину дана спарило и да крсти свс што се у овом племену роднло за годину дана тумара по тајгама. И то се крштење врши шкропљењем онако у гомили, а тако исто и ванчање. Обоје јс то празна Формалност која нема никаква значаја код полудивллгх Каракоза. После долази лекар, који прегледа болеснике и даје нм лекове. Улоге свећеника и доктора доиета су смешне, јер Каракози одмах по визитацији бацају лекове, а децу брзо најеленима (ирвасима) одвозс у шуму, да изиегну пелцовање. Кад се власт удали, онда долазе ниже-удински трговчићи са шпиритусом те у замену зато добијају сав остали шкарт кожа, које заостану иосле државне порезе. Одиоено морала и сцена, које се овде дешавају кад се сви изопијају, тсшко је себи и замцслити шта све бива. Довољно је то, Каракози ту јавно на нољу п у друштву врше свс, ! док нх Жандарми не растерају до идућега Божпћа. Каракози су веома леии и људи и жене тако, да је тешко наћи игдечитаво племе, где ј(; сваки човек од реда леп. Жене имају дивне крупне црне очи. Нетачност пншчеве белешке у „Заштити" еастоји се у овоме. Племе Каракози не ће изумрети у току од 10 година, као што нисац ј тврди, већ једва ако га нестане при крају идућега века. Овај ®акт потиче отуда, што јс смртност код Каракозај малена. Ја сам заједно с исправником! нрсгледао статистичне податке за трп последња деценија и у току од десет година ннје било више од сто смртних | случајева. У чланку је речено. да је 1874. год. остало свсгл 100 Каракоза. И овај је , навод погрешан. 1873. год. њих је бпло равно 777. Овај сам број тачно уиамтио због овога случаја. Шалећп се, исправнш; рече: —Кад вас ове године има 777, онда но Апокалипсису значи, да ће вас до године бнти 666, ј а то је оиет знак, да ће вас све ђаво однети. Но шалу на страну, пошто статн стика показује све мањп ироценат уми рања, то је са свим правилан рачун, да Каракози не ће изумрети до нрсд крај идућега века. Узрок нак смањеној је смртносри јамачно у томе, што две главне болести од којих Каракозе умиРУ — богињс ii сифилис, сво вншс губе од своје оштрине. Тако ието јс ногрсшио мишљење да Каракозе умиру од пијанства. Онп се опијају само три иут годишње, приликом доношења иореза, а за тим се враћају у тајгу, где од алкохола нема ни спомена. Ро—аљ ЖЗ БЕЛА СВЕТА Пунолество талијанског престолонаследника биће ироглашено 11. новембра; тада ће он постати сеиатор и одредиће му се приход (плата). Опклада. У Русији је сад нуно разноликих онклада. Једни се кладс да путују нреко целе 1'усије на коњу; други се зачикавају да путују иешке; трећи ово, а четврти оно, док се нај-

носле ово дана не нађе један, који се онклади, да на колима нрејури сву грдну нросторију од Петрограда до Самарканда. Опклада је да се овај нут пређе за 60 дана. Путник тера руску тројку, а онклада је за 35.000 дин. Нови вагони удешени су сад на руској железннци, која везује Петроград с доњом Болгом. Вагони су тако удешени, да се у њима могу нреноситп живе рибе. Ново дело о Бисмарку. Ускоро ће изаћи ново дело о кнезу Бисмарку из пера Лудвика Хана. Зваће се „Кнез Биемарк, његов жнвот и његова дела," а обухватаће доба од 1885—1890 год. Промена министаретва. Из Атине јанЉају, да је мпннстарство Трикунисово дало оставку и да је краљ иоверио Делијанису састав новог кабинета. Црквена размирица. Услед заваде, којајеникла између цариградског натријарха и иорте, патријарх се, веле, решио, да се обрати и на автокеФалне цркве: руску, српску, румунску и грчку. Уз нрицомоћ дотичних држава иатријарх се нада, да ће имати бржај и боља успеха код порте. Ноз краљ. Неким енглеским листовима телеграФишу из Кајира, да је Осман Дигма намерзн да се нрогласи за краља, на ако му Талијани н Мп сирци то ирианају. он ће помоћи, да коначно сврше с Махдистама и Судан отворн трговину у саобраћају. Припреме. У носледњевременем. „научари" брижљиво проучавају све кланце н богазе у Вогеским планинама (међа између немач ;е н Фраицуске). Све су то иреобучени офпциии из немачког главног штаба. Ссм тога код немачке војске у Алеазу и Л о р е н у изучавају крупне псе запзвидничкуипредстражну службу. На то се од неко доба свраћа нарочита иажња. Да. ли је и ово обучавање наса тако потребно за одржање мира, чиме се Немцп толико хвале! Збиља, кад Нсмцп код толике ог- ј ромне сиреме своје помишљају и иа услугс, које им у рату могу указатп пси, како би било да о томе промпсле мало и наше војне влаети. Ми лпчно из пекуства знамо, да су Турцима у рату на нредстражама нсн чинили велике услуге. ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Инћар-Која опуномоћио „Одјск" да изјави, како се сиромах није иикада нровлачио кроз „капиџпк." Све што се о томс прича у „Малим Новпнама" то „Измишља у заносним морфиским часовима болестан мозак ппштеи." Сиромах здрав мозак Инћар-Којии толико је омекшао, да пс може више да се еетн ни онога нггајебнлотек пре две године!... А м ожда се п ссћа' али боље јсдан инћар, но три признања. Та не носп он забадава име Инћар-Која, као што забадава ни песник не нсва: „Нико неке рећи: Колико је вин, Нш;о неКс нрианат: Нодал ми је чии. Нико неће казат: Мрзим ружу, крин. Нико е' неће хвалит: Да је ку.вин син Ни тиран не припна," Да је тирагош." н „Свака хул.а и нротува Тражи злу свом часна рува, Да с' од гада свет не гнуша Да га простак рад'је слуша. За то испод часна рува Није ув (гв часна душа. МАЛИ ПОДЛИСТАК ДВОРСКИ КАПИЏИК IV. (11) Била јс поноћ мукла и нема. Београдскс улице биле су пусте. Но ко

би стао у близини '„Коларчеве пнвпице" могао је чути из даљине потмулу звеку кола. Коиски топот и треска кола одјекивалп су, ударајући о нсравну калдрму. Зврка се све вшпс удаљавала и на једаред престаде. Кола сс зауставише пред кућом, где је седео г. К. Таушановпћ. Тада се споља могло опазити, како се унутра у кући светлост час јавл.а час губи. После сс зачуше брзп кораци низ стенене; на капији се указа круиаи човек, завпјен у црн огртач и у два крока ова прилика прпђе колима, чија се врата брзо отворише. Две рукс номолише сс из кола и увукоше унутра црну нрплику у огртачу. Госиодин у црном огртачу још пе беше добро ни еео, а кола већ ее кретоше. Кочијаш је јурио као бесан. Кад изађе на Теразије, он крете улицом код „Златног топа," изађе на марвену иијацу и пође на више уз сокак. Кола су ишла још за мало, на стадоше; стала сууправо код првога сокака с десис стране. Из кола изађоше два човека, илатпшс кочијашу и рекоше му да иде. Кола иовртопш, а наши ноћници јонг су стајали гледајући за њима. Тек кад се кола изгу бише у даљини, ове две нрилике брзим корациМа умакоше у сонак. Ишле су брзо и ћутећки. Тако дођоше до на домак Новога Дворца. Ту с леве стране стајала су малсна осниска врата, која се ни дању нису много нримећавала, а ноћу требао је човек са свим даје познаје, па да је можс наћи. Она омања од ове две прилике приђе вратима и с три ударца даде неки Особити знак. Изнутра се чу шкрина кључа и вратаоца се шнром отворише. Изнутра с обадве етране стајао је по један етражар с пушком. Мања прилика узе већу и нроведе је кроз вратаоца — г. Коста Таушановпћ уђе тајно у Конак кроз чувени дворскп капнџик. (Наетавићс сс)

СЖЕСИ.ЦЕ Молткеова 90-огодишњица. Дар ,је иаменио фмл . Молтке-у на његов 90-огодишњи рођен дан почает, која у Пруској није још никомс исказана. У недељу као на 90. рођен дан Молткеов, биле су ссдом војводи нрнређене највсће почасти. Учитељско певачко друштво поздравило га јо у 9 еати у јутру серенадом у башти. За тпм је маршал нримао честиткс својих рођака. ДсФиловање свих часника и чиновника главног штаба ночело је у УЛО а довршило се је тек у 8 А на 12 сати. За тпм су у маршалов стан доаешене све заставе п стегови, где су чекалп већ сакупљени свн ђенерали и виши чиновници, канцелар Кацриви и руски ђенерал Кутузов. Кад је цар прнспео, довео је седога маршала шсф главног штаба гроФ Балдерсе у двораиу, теје заиочоло честитање. Особито срдачна беше честнтка денугиције аустро-угарског пешачког пука бр. 71. Писмено је честитао цар Фрања Јосиф , а тедеграФиеали су надвојвода Албрект, фмл . Бск, руски цар, краљеви швсдски I и румунски, принц Валес, краљ талијјански и султан. У опште нриспело је преко 2000 телеграма, а даровима нема ни броја. Бизмарк је због болести пзостао. Народ лажова. Чувени путник Бо! роли нздао јс пре кратког времена јејдно доло, у коме онисујс свој путно Абисииији. Између осталих занимљивости, он је племену Гима посветио нарочити одељак и назнва га „народ лажова." Писац описује, какојеутог народа укорењена лаж, како сви до једног лашу и како се лагање сматра као највећа врлина. Разговарајући со ј с краљсм тога племена, нисац је одмах приметио, како и крал> лажо за најмање

ситнице. Борели му за то нримети па најучтивији начин. Краљ га пог.нда с највећим сажалењем, на га упитм: „А зар ти бели човече не лажеш':... Сигурно не умеш да измислиш? Ми сви лажсмо, наши су дедови лагалп, анаши потомци ако хоће дабудудостојни својих отаца лагаће као и мн. ■ Француско-руске симпатије. Јуче ее у Парнзу венчала кћи руског посланика, баронеса Марија Моренхајм, е виконтом Едвардом де Сезе, поручиком 95. пешачког пука. Дрквеном обреду присуствовао је и нредседник ренублике г. Карно са госнођом. Поводом венчања приредили су грађанн седмога нарискога кварта, у коме нослаиик станује, овоме срдачну овацију, којаније без политичког значаја. Квартје ода | слао нарочпту депутацију, која је го спођи бароници предала дпвну кцту цвећа, а вођа Требо поздравио је рус ког посланика од прилике овако : „5 даз Француза у кућу носланикову важан је догађај, који ирелази границо ио родично славе. Становнишгво седмогл кварта хтело је тиМ новодом дати доказа о живој спмнатији за послацика и руски народ, тс показати, колИку валшост прилаже свему, што може мг ђусобно пријатељство оба народа увећати, иријатељегво које боље од евох уговора зајемчава јевропскп мир, на но том и благосгање Француске. Барон Моренхајм сматран је вазда иријатељем Француске. Од кад му је поверењс царево иоверило задаћу, да веледушпп ])уски народ у Француској заступа. барон Моренхајм непрестано је око тога настојавао, да увећа еимпатпје оба народа. Он ј.е ипак дао и још већег доказа о својој наклоноети нрема Француској. јер је једноме Французу снимио бригу, да срећу његовог драгог детета осигура. Тимс, што јо руски иослапик једиог Француског часнина нзабрао за свога зета, ласка он Фран цуском народном самољубљу, јер тн.мс ! ноказује, како внсокоценнхрабру Француску војску, чије име значи храброст, 1 поштеше и натриотично самопрегоре^ 'вање." Трсбо, бивпга посланик истога ! кварта у коморн, закључи : „Изражавајући чувства седмога кварта, што их осећа за Русију и вашу кућу, ув< ! равам вас, да та чувства сви Фраицузп деле, у којих бије патриотско срце." Посланик се најсрдачнпје аахвалио, али у његовом одговору нема нолнтичких илузија.

ЧУЈТЕ ДОБРИ ЉУДИ Одговор { Волник којн иати од уха. Ако нијс још процурело, нека узме Фина зсј тина и мало канФора; то загрејати иа ватри толико, док сс канФор ие растопи п онда још док је млак мелем кану.ти неколико кани у болесно ухо затим умочити нешто мало чиета намука у исти зејтин и тиме запушити ухо. Ово трсба два пут дневно понављати, п кроз 2—3 дана морају бо лови у уху престати. Ако је пак ухо ироцурело, онда трсба узети траву названу „боквицу" па је заједно са кореном истуцати и мстнути у комову ракију да 24 сата ирестоји, за тим узети исту и исцедити иеколико каии у болно ухо, и памуком запушити, тако трсба 3 нут дневно понављаги, и ухо је за 2—3 дана здраво. Пријатељ ШАЛА И ЗАВАВА

Одоијено иребацивање. (Отац изненађује сина нри лушељу). — Шта! деране један, зар ти веК нушипс? — Ху, па какав смрад! — То је само уображење; та; ово је од^ твојих дигара.