Мале новине

леђе онај терет, под којим је пао један човек? Како ће то носити његова слабачка детиња плећа ? Тојеједно. А друго је: помишљате ли ви на будућност ? Шта ће бити од вас, шта ће бити од свега ако дете одрасте заиојено очевом свирепом пизмом, инатом и интригом ? Што не промислите озбиљније о његовом васпитању и образовању ? Знате ли колика одговорност на вама лежи? — Каква одговорност! Којешта! ј Ето му оца, па нека се брине. Он се сам отима да га васиита. — А ако после не ваљадне ? На ово питање онај други махну руком. — Шта, шта? — рече онај први зачуђено Онај други наже му се на ухо и нешто прошапута. — А-а-а! За то је теби све,; једно како ће бити васпитан.... <Јад раузмем! •Ч& * Дете о коме је овде реч родом: је нз Крагујевца. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нов лист. Г. Драгашевић,|пуковник у пенс., јавља, да намсрава од 1. новембра издавати нолитички лист, нод именом „Дарданија." Лист ће бити неутралан; излазнће јодан иут нодељно I у великом Формату и стај аће на годину 16 динара, на месец 1'Л динар. Претилату треба слати издавачу, а може се претплатити и на лоштн. * Пресни опанци. Ономадашн.и број службеннх „Срлских Новина" ; доноо је распис министра унутрашњих послова, којим се преиоручује свима нолициским властима, да у своме подручју обзнане, да се од 1. јануара 1891. год. не ће сметн да проДајупресни опанци и пресна опута за опанке. Овпм расписом дсфинитнвно се уводи у живот одлука санитстског савета о забрани пресних опанака, коју мора одобрити сваки ирлјатељ народнога здравља. Време. Од неколико дана овде у Београду непрестано музе киша. Разведри се по који сахат, па се опет све

натмури и етушти. По улицама блато до чланака, а доста је и хладно. * Плакати. 19. октобра у вече шгампани су код „Одјека" у радикалној штампарији огромни нлакати с крстачом, којим тобоже нанредњаци објављују нублици, да дају парастос својој напредној странци, која је рођена 19. октобра 1880. године, а умрла 19. октобра 1890. Кажу да је овај нлакат штампан но одлуци самога радикалног главног одбора. Ко је да је зачедно ову мисао, она је врло иростачка и потпуно бссмислена. КРАТКЕ ВЕСТИ * У пештанском керенешком гробљу откривен је сиоменик свирачу циганину Рац Пали-у, који је још од времена маџарске буне веселио ма-сарску публику својом лепом свирком. * Маџарски раднички вођ, штампар Антон Ирлингер. којп се још од 1868. год. ставио на чело маџ. радничког иокрета, умро је.

ОЦЕНА МАНЕВРА (вгшкног 4-ог Окт.) По обећању доносимо ову оцену ма нсвра. И ако смо с њом мало задоцнили, читатељи, а нарочито људи којн се интересујувојничким стварима, наћиће ипак у њој занимљивих ствари. * * * Доиста пријатна појава, да се .1 у нас ночиње увиђати важност примене обуке са задацима на самом земљишту. Ире неких седам година оваква су упражњења иостала готово правило и старенишски је ее кадар почео бно нрилично дотеривати у заповедању, руковању и оцењивању, али на жалост до скора ово је се опет нанустило с намером да се већа важноет ирида Формалној страни обуке. Веома ће и за војну снагу и за старешински кадар корисније бити, ако се бар од сад. норед Формалне стране, обрати и већа брнга на практичну нримену. Оволико односно самих уиражњсња. Но одиосно снецијалног уиражњења извршеног 24-ог Октобра у просторији Тончидерско брдо - Торлак има ли би приметити да је иросторија веома скучена према задатку и величине трупе, јер од тоичидерска брда, изашиЉући коњицу и предводдницу, ие би главнина ни ушла у

маршеву колону, а сукоб би већ настунио. Шта је могло руководити надлежне да овако скучен обим узму, нама јо ненознато, али иаходимо да оваква упражњења губе нраву важност, кад се не.врше приближно збиљи. За оваке одредбе и овакве задатке морају се веће просторије узиматии овакваупражњењаморајупо читав дан заузимати, па шта више тек се другог дана свршавати. Сем овога, нама се чини, да је и нретпоставка задатка доста неприродна; да се бијо битка негде око трежњо, нротивник нотисне и затим тај цротивник заузима са мањим одредом п из веће даљине положај, кога. ( бп већи одред нобедне дивизије могао далеко јаче заузети. Изгледа нам, да је се требао какав задатак дати, те да се бар борба на торлачком положају изводе, но тада је се могла и нрироднија поставка учишгги. Односно састава труне немамо шта , замерити, и сасвим је корсктно, што је нападач двојно јачи био- Но односно извршења налазимо да је одред нанадачев сувише епоро свијао у маршеву колону, да су заиовести сноро издаване н да нравац маршовања без ' закриља бочног са леве сгране не би се могао бранити; тим прс, што одред нанушта друм и пролази таквим путем, који би био одређен каквом бочном одреду, а не читав бочни марш | вршити на догледу противниковом. ј Даље и сам нравац по изласку из винограда ваљао је да се унравн најкраћом линнјом, а не да иде десно, па I лево и тек тада у правцу противника; јер нротивник са свог положаја внди и можо дејствовати на све стране, чим се. уђе у логор. Дакле неко вајно прикривање правца наступања апсолутно је немогуће, а у ствари штетно је. Цела се колона излаже губитцима, без нотребе заморава трупа и одуговлачи што брже заузимање положаја, док му је носада још слаба. Ну сем самог настунања и само | развијањебилојенеблаговромено и безноступно. У оваквим нриликама развијањејесе ваљало даотночне одмах чим се уђе у логор, а не кад је се већ неких нола сахата сгојало нод ватром. Извођење наљбе, како од стране артилерије тако и од нешадије ишло је бесцељно, иесумњиво с тога, што се у оваквим нриликама лако заборави, шта је се приликом извођења технике борбе учило. Но што је у целом нанаду највншо оскудевало, то је поступност ојачавања бојнице, развијања ватре и сливања бојних редова. Не да се нн замислити да би напад могао успети без учешћа

јаке артилериске ватре, па с тога сс баш и манише извршеном нанаду, -који је једна батерија са оетојања од 3.500 метара потпомагала, док се друга за то време није у борби налазила. Односно наиадачеве коњице, по улози. која јој је дата, она је свој задатак нрилично отаљавала, али може јој се замери деФиловање поред Фронта посаде и скупљања у бок десни одбранбеног ноложаја, јер тамо је и остала без дејства. Командовање нападом ваљало је да еву коњицу упути на лево крило браниочево, где би она могла учинити велике користи: било !користећи какав згодан моменат за напад или претећи отсгупници. У опште може се из целог рада видети, да је оскудица: у погледу, у системи извођења и честој пракси за вршење овакових задатака. Највећа грешка с нанадие стране лежи у избору нападне тачке, јер је десно кридо одбране најјача тачка целог ноложаја, и заузећем овог крила није још заузет и ноложај ; док је лево крило само но себи казивало, да на њ ваља напад управити. Односно браниоца имали би толико ! нриметити, да је сувише рано расгу: рио снагу и пзгубио могућноет за попоступно ојачавање, гдо се нојави нотреба. Даље, да се није довољно маркирало командовање осецима, које је само земљиште означавало. Затнм, што се резервне труне нису нмале бдиже средини одбранбеног иоложаја, те да рокнрајући могу ојачати благовремено одбрану, где се највећа нотреба појави. Не може се опростиги ни цепање оно мало коњице, које је стојало одбрани на расположењу. И ако је она требала за извнђање даљно, она је се требала новлачити на лево крило, ту се грунисати и очекивати згодан тронутак, — или се употребити сва за заштиту артилерије. Употреба артилеријс уодбрани, била је раскошно примењена, о чему смо у извешћу о маневруЈјј већ рекли, да браниочева артирелија не сме без јаке нотребе откриваги положај и навлачити на се — сувише рано — нападачку надмоћннју артилсрију. Чнни нам се, да је ову грешку и сам командант одбране нрнметио, обуетавј љајући бсскорисно трошсње муниције. Одиосно извршења напада и дочека браниочевог, не може се озбиљна критика ни датп, јер је ово било против свију правила и тактичких упута. На закључку не можемо прОпуетити, а да не напоменемо, да у гледаоцпма, оцењивачима и судијама не вндесмо никог од ђенералштаба и министаретва,

ПОДЛИСТАК КРВЛВ! ГОДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) повележпо Пера Тодоровић (16«) Кад се доцније оженно морао је учитељевањем зарађивати свој хлеб. Тако је доспео у ове крајеве, где је и главу оставио, По себи Зебић је оставно жену и троје нејаке деце, наравно у највећој сиротињи^ Где ли су данас та нејачад? Данас је радикална странка на влади, она је у сили и власти, многи радикалци данас се богато наплаћују за услуге учињене странци, али више као да се нико не сећа оне сирочади, чији су хранитељи, служећи радикалну странку, оставили своје главе под Краљевицом.

21 гроб нанизан је испод Краљевице — и све су то били хранитељи породица. Где су даиас те породице? Где је она сирочад, што остадоше без очева? Зар радикална странка не би могла да прикупи ту (Сиротињу, да створи услове за васпитање те нејачи, да учини што год за оне, чији су родитељн главама искупили садашњу моћ, славу н величину радикалне странке? ГЛАВА XI Испит Не памтим ни дан ни датум, само знам толико, да је било тринајестог дана по нашем доласку у Зајечар. Још из Београда ја сам стекао уверење, да број 18 игра неку улогу у нашој судбнни. У град смо затворени 25. октобра око поноћи, а из града поведени у Зајечар 7. новембра у вече — значи, таман тринајестога дана. У Зајечар смо стигли 9. Кад освану 22. новембар — то је био таман тринајести дан, ја сам још из јутра осећао нско напрегнуто ишчекивање тринајести је дан, свакако се мора десити нешто необичније. И заиста кад би око 9 часова, до меие на једаред допре звека о-

кова; срце ми заигра, полетим нрозору и иреко улице угледам сада пок. Јову Симића, како га терају амо к нама у начелство. Тринајести дан, дакле, донео је опет једну новину — отпочети су испити. Цео тај дан дотеривали су једнога ио једнога од чланова главног одбора и ту их нешто саслушавали. Кроз рупицу на вравратима ја сам их видео како долазе и улазе у једну од крајњих соба, баш до мојих врата. Ја сам видео и распознавао ноједине другове. Шта су их иснитивали не знам, видео сам само толико, да неки остају дуже, а неки краће. Ишчекивао сам кад ће ред доћи на мене; али он не дође целога тога дана. Ја сам ту ноћ провео доста немирно, тражио сам и никако нисам могао наћи узрок, зашто мене не изводе на итпит, рачунао сам да то не може слутити на добро. Ово издвајање од свију других није ми се допадало; једина ми је утеха била, да је то била случајност, да сам ја оставл.сн на послетку, па за данас није се стигло. Као што сам се сутра дан увсрио, тако јс и било. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)