Мале новине

онда пе те видети да им миран сан квари брига о Турској. „Тајмс" иише отворено: ако се Грчка у судп да се манш ма за најмањи делић. турскога .поседа, нека зна да ће све европске велесиле бити уз Турску н да ће је потнуно оправдатп. ако се Турска нослужи свцма могуАим срествима да сузбије тај дрски напад. Велесиле неће, вели, допустпти да их узнемирује, управо да их држп 3' вечнохм страху од јевропског рата, једна малена балканска државнца, која је постада милошћу тих велесила. Тако лондонски великан. Исту песму пева и „Лестер Лојд." Оп напомиње Ту])ској, нека попричува у сувоти свој барут; што другим речима значи, нека буде на оирезу и нека се постара да своју Флоту уздигне на стуиањ, како би се могла мерити с грчком убојном морском силом. Одкуда ово запрепашћење и овај стрггх у јуначне Евроие. Фабула је проста. У време изборне агитације иристалице Трикуписове, да бп иривукле на своју страну родољубиву омладину и бујнију опозицију, иуштали су још из ранпје у публику иптересан н важан глас. Лричало се на нме, како Трнкупис гаји некакав кеома важан тајаи план, којим би се у најкрапем року стекде за Грчку големе нолитичке добпти и ;;натна пове]1ан.а у земљншту. Тај нлан састајао би се у овоме, Лознато је, да је Грчка данас јача на мору од Турске, Ту надмоћност Трикупс би употребио да пресече саобраћај Турске с Критом и другим важнијим острвима под турском влашћу, као што су Хијос и Друга острва. Омирну би онсаднлн с мора., а но могућству и узели бн је једннм јуришем. Овај иокрст грчки одазвао би се међу многобројним грчким становништвом на малоазирком приморју и море бн се напунило ратоборним грчкн-ч четама.

Уснех на мору принудио би Турску. да у опште чини уступке Грчко]. те би на тај начин 1'рчка дошла до Крита, а увекала би се и тековинама у Тесалији и Македонији. Овај план, који су присталице Трикуписове можда измислиле једино услед изборне агитације, Делијанис може сад иримити са свим озбиљно, те бн се тако Европа од једном нашла пред готовпм источним заплетом. Бар у Европи се боје да Делијанис не загази у такве иланове. Европске се велесиле још живо сећају, како се Делијанис уиорно држао спрам Европе и како је озбшвно загрозио г Гурској ире пет шест година, на се боје да сад не понови те опите јога с већом дрскошћу. Најпосле, бечко-нештанске динломате зазиру од Делијаннса н с тога што се боје да ои може остварити оно, о чему се под Трикуписом такође зуцкало, а то је грчко-сриски савсз. Мерећи све ове ирилике, ми можемо рећи само толико: промена владе у Грчкој добро нам је дошла и дај Боже да не ироћс у залуд за ослобођење балканеког полуострва. Гадикали су толнко пребадизали другим владама, што нису умеле доћи до сноразума и савеза с балканским иријатсљским народима. Да видимо шта ће сад учинити радикали, кад им се указала тако згодна нрилика. М.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Хвала. Добили смо одминистарства унутрашњих послова на увиђај тјш законска иројскта. 1. П|)сдлог законски о измснама у закону о општпна ма. 2. Уакон о пороти. Измеис и донуне у закону о уређењу округа и срозова, Хвала надлежнима. „Пестер Лојду" тсдсграч.ишу из Београда: „Нсгдашп.и нодпрсдссднш; гл.

радикалног одбора. а садашљи дисиденат, носланик Максимовић објављује у овдашнлм листовима низ чланака, у којима лршшсује својс искл>учењс из радикалног клуба јецино охолости вође странке Иашића, који, вели, кује високе планове и јавно тежи диктататури. Овака изјава негдашњега нрисног нријатеља г. Пашића изазвалаје велико узбуђење. Све судије либерали и напрсдњаци, који су прилнком новог ностављања судија стављени на расположење, сада су пензионовани." Фонд за потпомагање сиротних великошколаца. На III. редовној скупштини „ фонд за потпомагање сиромашних великогаколаца" изабрата је нова управа од 17 чланова. Управа се конституисала овако: председник Боривоје Докић нравник Г1. године, благајник Цкстко Јаковљевић, правн. II. г. нодблагајник Милан Крстић, правпик I. г. пословођа Чедомир Ј. Андоновић правник I. г. одборнпци: Љубомир Герасимовић, правник III. г. Чедомир Бошковић нравник III. г. Коста Николић правник II. г. Владисав Рибникар, филолог III. г. Тјешимир Старчевић, филодог III. г. Мидорад Вујичић правник I. г. Г]>гур Јакшић филолог ПТ. г. Ђока Милентијевгћ философ IV. г. Мнлосав Живковић. фндодог I. г. Мапојло Смиљаннћ ф И л , III. г. Димитрпје Војновић, нрав. III. г. Лабуд Гојнић, нравнпк II. г. и Никола Цртровић фплософ Ш. г. ИРАТКЕ ВЕСТИ * За пслсднога судију за вароиг Београд поставл.ен је г. Мпросдав Узун-Мирковић ннсар мииистарства унутјишгњпх 11 о слова. Нозиавајући рсвиосну и савесну досадашљу службу овога госнодина, ми сс уздамо да ће и у будуће оправдати леп гдас досада стечен сврјом нснристрасношћу и неугралношћу снрам све три иартије. Војном министру одобрсно ;>425 дин. ,,на нзраду спољнпх нрозора на зградама касарна у Ваљеву," Да скуних п])О30ра!

ЈИЗ БЕЛА СВЕТА Пољски језик. Пољски лнстовн причају, како је немачка царица, прилпком свога носдедњега путовања у Бреславу, говорила иољскп с милосрдним сестрама у некој болници. На-

равно да се Пољаци томе јако радују, сматрајући то као почаст за пољски језнк, кад п царица германска нољски говори. Слика. Варшавски дист „Кигјег Со<1/леппу'- („Дневни Курир") доносп у једном од носледц.их бројева слику нриица Пере Карађорђевића п нрича да јс Пера изабрао Варшаву као место где ће од сада становати. Варшавско друштво јако је запнтересовано овим догађајем, али ни највештијим новинарским извештачнма није до сад ношло за руком да дознаду са чега је кнез Карађорђевић баш Варшаву изабрао са своје становање. Зулум ИЗахмут - паше Бушатлије, у Паштрови&игна 1785. пгилог К СРИСКО.Г ПСТОРШИ од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА (наставак) XIX. Иоедије катасроФе у Лаетвп Махмут се упданш да ту преноћи те ноћу диже војску н жнвпм се кораком унути к Спичу до ког је дасно могао нрпјс сата и по стићи.*) Некодико војника одвојн сс'од вој';скф и дођу у село Калудсра.ц којс Ластви снада на јужио источној ст]>'анн двадссст минута далско. Оио лсжи нри страни у заклону од сјеверног вјетра, под иутом који вбдм у „Ново седо"' а простире ес к]>шсвитом низ брдицом, брсжул-.цима п равницом до маиастира Градпшта: ко.јн цу лсжп на јужној страни. У ово.ч со еелу родио и пои 1'адо Андровић „Нови 0бидпћ. - ' И ово село има своју црквицу поевећену успоменн св. аностола Пегра и Навла. Њу су су сељанн сазидали у горњем Кадудерцу на стрмснптом брежуљку, на „Нријевору" На ејевериој страни, како се мисли, негдје у у еедамнаестом вијвку. Турци је опљачкајју и иоруше, али је касннјс ссљани обнове. XX. На јужпој страни ЛаСтве дежи: „Иадлушко нољс" до ког се из Ластве *) Неумрли орЛскм кп.нжслшик Стриан М. Љубиша, ве.ш у српско-далматцекон „.Мага»ину- 1845. да с.у Турци прсноћиди у КаетелЛастви: Ту као на цочивалишту нриетану, и ноћу провсду. Страиа 1'30.) Алп како сам слушао прниовиједати од врло иамтљивијех старада, они су доета пуиј« зорс оетавнди 11 аш тровиће а то јс у нокодшси н нрпличније. •Д. «■

ПОДЛИСТАК КРВ1В1 ГОДЕН&

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) повележио ПКРА ТОДОРОВИЋ

(162)

ГЛАВА XII До суда После свршеног иснита настало је ишчекивање, кад ће иас Извести иред суд. Исиит је био знак да тај тренутак није далеко и ја сам га ишчекивао сваки дан. Кад год би додазио хаисанџија, ја сам се извештавао, ко има још од наших да се суди. Суђење је ишло брао и број оптуженика једнако се смањивао. Осудише књажевчане, крајинце, јужно-моравце и алексиичане. Још се ишчекивало на оеуду бањчана самокој ихјебидо преко тридееет на

броју. То се сматрало као велико дело и с њимкаодасу чекали за последак. Најиосле једне вечери мој хапсанхија донесе ми вест да је свршено и е бањчанима. Осу})ено их је 29 и то већином на смрт. ЈБуба Дидић, бањскп посланИк, био је стрељан још раније, одмах чим су га ухватили, а ове су сад сматрали као његове доглавнике и помагаче. Осуда бањчана беше дирнула чак и мога хапсанџију, јер и он рече — Ово је много... но мислим да ће их краљ помиловати. — Тако је и било: од свију осу],ених на смрт, мислим, да је стрељано само двојица, тројица. Један по један од мојих другова и позианика, осуђиван је; долазио је дакле у ред робијаша и нестајало га је из Зајечара, одвођен је у хапсане. Једно јут])о, пролазећи поред хапсане у авлији, угледах Станка Петровића, моравског посланика. Овога сам човека јако жалио, чисто ми је било тешко да га гледам. Кад прођох поред њега, он ме упита шта је са мном. Одговорих му: — Још ништа, а с тобом? — Ја 20 година робије Ирво сам био осуђен на смрт, па ме сад на ово помиловаше.

Гледајући окако како свакн дан нрогута по неколико иознаника и пријатеља, ја сам се осећао као да стојим с целим тим друштвом на обали неке мутне реке, у коју један по један скаче, таласи га прогутају, још једном се иомоли, на се таласи опет над њим склопе и бурки вали однесу га даље... он се губи и нестаје га, а за њим одмах скаче и други у мутну реку. Ја гледам то скакање и ишчекујем када ће и на мене доћи ред. И чудновато, на сигурно сам рачунао да ћу бити осуђен на смрт, а опет сам с големим нестрпљењем ишчекнвао, када ће једном доћи тај жуђени дан да изађем пред суд. Биди се, да је неизвесност тежа и од онога што је најтеже, само кад човек зна шта је с њим већ једиом. Тако је протицао дан по дан, док не освану 27. новембар. (нАСТАВИЋЕ С е)