Мале новине

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Далматински сабор одлучио је на предлог Др. Елајића, да се код владе понова затражи да се уведе срнско хрватски језик као службени језик код државних надлештава.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Бечки дописник „Тетр8-а" пише да се бив. бугарски миннстар сно.бних послова, Странски, у поверл.ивом ]>азговору изјаснио, да би Бугарска, на случај рата, могла стајати тројном савезу на услузи са 200.000 војника ТПто се тиче односа са Русијом они су неизгладљиви, и нико их тога ради неможе и не сме пресирати. Односи са оегалим државама евронским врло еу срдачни, само би се желело да се са Србијом поправе у колико је то могућно.*) Што се тиче Маке доније, изразио се Странеки, она би оберучк ириватила предлог да се присајединп Бугарској, што никако не би било на уштрб сизерене Турске, коју бугарски заступници желе и теже да оснаже, а ни у ком случају да ослабе. гСРАЉЕВ ЏЕП*.) (Сувремена скица) : • •: • ј : " ,ч; | (наставак) (2). Ваш у тај мах собња се врата отворише, на прагу се указа господнн Пашић. Бре..е,.е..е! Ала стс ви задимили — нримети Пашић. — т Тујеп1 Никола, оставн врата отворена нека мало изађе тај дим нримети Таугаановић. Пашић уђе. —- Откуда ви тако заједно к мени ? Нисам вас видео бог ^ вас пита кад тако заједно. — Дођосмо нарочиго до тебе, да чујемо како ти мислиш о краљевој, ненсији. Ваља иисати у унутрашњост. Неки одбори начули нешто на питају шта је у ствари —- рече Ђаја. Знам', то није ништа речс Пашић. ' 1 Јес. није ништа, али мене већ ночињу бомбардовати писмима; писали су вама у главном одбору ,н питали вас, а вићутите и ниете и.ч од*) Јеет, јес; иа томе измирен.у нарочито ревноеног рада бугарске Синсеије уЛијајући срп. свештенике, пр. Уред. * >. Види број 295.

I воворили, иа сс људи љуте и пиигу мени. — Е, сад 110 ту свакоме да се веша ј 0 нос н оно што иије готово још ни | у самом главном одбдру. — Збиља, како стоји та сгвар, је ' ли нретресана у главном одбору ? унита Ђаја. ј — Бнло је приватна разговора. Формално није још ништа решено. -— Како ти мислнш о томе — упига Ђаја даље. — 11а... Нс знам... Видећемо! Има још времена рече Пашић. Но свакако чланови клуба то ћс одбацити, па ма како ретпио о томе главни одбор, а биће и појединаца, који ће живо устати иротив овога расникућства — рече Ђаја. — Може, ако хоће да нзлете нз сгранке. Ђаја се уједс за језик. Он се таман био спремио да отпочне читав низ разлагања, све у оном духу, за које Пашић рече да сс излеће из сгранке. Ђају изнснади овакав говор Пашићев, ади га не смеде ништа питати, јер виде да је нешто срдит. После овс речи Пашићеве Ђаја је у онште био много млитавији у застунању свога гледишта. Као да га Пашић нрели вредом водом. Мим је Ђаја омекшао у застунању својих назора, нрепирка је изгубида своју живост. Мање више сви су се сдагали. После онога једног оштријег израза Пашић се није внше истицао ни с каквим разлогом. На против, одобравао је свима и највише је апеловао на будућност „видећемо". Наскоро се и разиђу. II. Два месеца доцнијс посде овс сцене коју смо нанред огшсали, еастао се новсћи скуп радикалних београдскнх нрвака, на коме су биди и сви чланови владе. За који дан иред министарску седниду имало је да дођс иитање о краљ-Милановој пенсији, и они су се састали да нретходно ту ствар претресу и реше. Сад се питање ралазидо већ у другом стадијуму, но што смо га видели напред. Истина не нисмено н у нуној Форми, али преко надлежних чињеница вдади је већ било стављено нитање: Је ли вол.на да заштиги краља Милана од нападаја у штамин и да у томе правцу донесе штампарски закон на идуђој скунштнни. друго је- ли вољиа влада да дадс краљу оцу пристојно нздржање? Краљ Милан је полагао да на оба ова захтсва има нраво по уставу. Кад

му се рекло да он сад нма издржање из цивилне листе краљеве, он је од; говорио да то више тражи за будућност, кад краљ буде нунолетан. Приметидо му се: — Па ако је за тада, што да ее не остави та ствар за тадашњу скунштину ? Краљ је Милан на то одговорио:Ношто то његово право нотиче из Устава, треба да се реши н регулише сад, кад се регулишу и сви други нови односи створени новим У етавом Ако бн се оетавило за доцније, доцније скунштине могле би се с разлогом огласити за ненадлежне да то решавају, јер ако одное нотиче из Устава он је требао да буде регулисан, још онда кад и сви други односи ко : .Ј је је етворио нов Устав, а не сада: после толики година. У ошнте краљ. Милан хоће да му се то право нризна,' иа ће се он њиме користити кад еам ј нађе за сходно. Претрес је отпочет и одмах се о-1 назидо да међу члановима влада приличиа сагласност у мишљењу. Код г.} Ђаје сасвим је било несгало оне ра- ј није кочоперности. Пристајао је на; еве и кад би други ко устојао да шго затегне, он би обично говорио како ! је и он терао пре много даље, али је доцкије стекао непоколебљиво уверење да етвар стоји онако како тврди г. министар нредседник. (НАСТАВНиК ск). 0 СРПСКОМ МАСТИЛУ*.) (наставак) Пре свега тога, није баш тако непознага ,,нрва срнека Фабрика за хемо-техничке производе." Она је доста иозната и министарствима са своје конкуренције на државним лицитацијама, и у многим нриликама норед: нобеде страних Фабриканата учннила ј је држави знатне уелуге. Да сноменем ! само два слупаја : На лицитацији пре две године за неке хемиске масноће за нодмазивањс топова, оружија, алата, седла, кожа и т. д, донела је |; ова Фабрика победу против неког трговачког музеума, кога као што сам тек нре два месеца читао у „Лојду" нодномажс угарска вдада против овдашњих занатлија, и иошто јс оборила цену лиФерације од дин. 6000 на 4.900 — уштедсла јо српска Фабрика државн преко 2.000 дин. на овој малој еуми, а своје пренерате одлиФеровала је на подпуно задОвољство дотичне градске команде Тако исто годину дана нре тога нзлицитнрада *). Ј>иди број 294.

јс 0000 ко. коломази од бившо ц&но од д®н. 28 н а дин 15'80> против пегатансж&г Фабрнканта Б. Дајча, и на тој малој кодичини уштедела држави дин. 730. — И на лицитацнјн државне жељезнице од ове годние донела је ова -».абрнка нобеду против странизс ! Фабрикаиата. За лакове иечатни восак неке боје и за пречишћено уље, али ; из неких закулисних узрока, што би се у другим свету назвало нееавесногаћу предиоставигае етране, Фабрикате, ма да сам ја био> надјеФтинији. | Кад узмемо у Ј>ачун да и овом нриликом ова Фабрика хоће да овдагање мастило иод гаранцијом за каквоћу и меру лиФерује но дин 60» нр. и држава"* је хрђаво и ненреетано етрано мастило куновала за један динар, и то као гато се види по ћуповима који се још данас налазе по државним канцеларијама са 4'А и 4 'А к. меето 5 к, и кад томе додамо још и то, да је Фабрида на нреноруку министарску почела ка живље троши овај нреиерат, те нрема већој нотрогањи код овдашњих лннчара наручила већу колнчину ћуна и код овдашњих литограФа, норучила велики бро.ј српских вигњета, и мисли да код Јагодинске Фабрике стакла набави нотребне Флагаице, ондајејасно, од каквог је значаја но народњу иривреду, оваква Фабрика кад влада обраћа нажњу на домаћу пронзводњу и сваки србин, мора да се радује овоме обрту на боље на вишнјем месту. Јован Димић (Свршилк се) - -V-— -И- ИЗ БЕЛА СВЕТА Руски царевић у Бечу је сјајно дочекан, где га јс лично ночаствовао добродошлицом сам Франц Јосиф . У програму пута по свету царевића утврђено јс строго инкогнито, али нрема Бечу је-учињен изузетак. На срдачан позив Франца ЈосиФа царевић је оегавио жел,езничку станицу и пробавио у царском двору неколико чаеова као необично мио гост. Први одморак на царевићевом дугом светском путу био је Беч, и аустро-угарска штамна не нронушта ову прилику а да је не протумачи као јасан израз лепих и мирољубивих тежња русског амодржца и као пријатно јемство за иријатељске односе с моћном Русијом. Зашто Бисмарк није участвовао у Молкеовој прослави? Многе нсмачке новпне претресалн су ових дана ноетављено питање и нагађањс евакоја-

ПОДЛИСТАК КРВ&В& ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА;РОБА) ПОВЕКЖИО Ц ера Т одоровић -X- (165)

У подне је прекинут претрес п мене опет одвоје од другова; н.их одведу у њине хапсане а мене у моју. По подне око 3 часа претрес је продужен. ТГрочитано је било већ све нгто нас терети, и сад су имале доћи на ред напге одбране. Иредссдник прво прозва мене. 4 Чули сте тужбу ;• видели сте какви страховити докази против вас постоје! Ја вам дајем реч Можепг говорити. Али ти ваљда, и сам видихи да се не можега' одбранити. .Ја не знам шта би управо и имали

рећи у своју одбрану...'.' 'амо се дангубн!... Најнослс, ето ти, нокуигај, ако што могнет себн олаганати! Али мучно, мучно!.... Иема ту ништа ! Ми судимо по савеети! Ти можеш говорити и доказивати нгто ти је драго! Нас не вежу законске Формалности о доказнма Ми по савестд-^^амб.'.... Пробај! ето, гсворп*} : Ја искорачим два корака напред и почнем одбрану.

Пун месец дана нмао сам на расположењу да премишљам о одбрани пред судом, и, искрено могу рећи, да унацред нисам био спремио ни смислио ни једну једину реч. Кад сам отворио уста да се браним ја сам био као оно човек кога су ту сад први пут сасрели и подвикнули му брани се или оде глава. Сем других разлога, овој неспреми био је узрок и то птто у напред ни приближно нисам могао замислити гата ће се изнети као опгатужба против нас. Моја одбрапа била је дугачка, јер је трјала пуна два часа, и за сведтр време ' , *), Ја , овде оетављам измешано „ти" и г ви„ онако као штб је г. Радевић' говсрио.

јесам го ворио неп]»естано! Прекидања је било само у почетку, а после је говор текао без одморка. У почетку председник Рајевдћ два-три маха упадаше ми у реч". "А ја негато заустим, о.н се умегаа, прекине ме, оспорава моје тврћење и говорн вигае он него ја. Први, 4]>уги, трећи пут га пустих, но видећи да томе мегаању нема крајаја на једном 'застанем. Завлада мртва тигаина. Сви се згледагае. П])едседник упнта зачуђен: гата је? —Говорите ливи овде или ја, г. председниче, ето то је. Ви сте говорили цело пре подне и ми смо вас слугаали. Сад је реч дата мени, и ако ми је слободно говорити, онда ме пустИте да говорим ја, а немојте ме прекидати на половини сваке реченице. Ја овде главу браним, господине председниче, и ваљда ми нећете и у тој одбрани пресецати сваку реч. Рајевић, чисто застиђен, рече: — Па добро, добро, ето, говорте, ко вам брани!... Говорте!... Ја почнем моју одбрану. (нАСТАВИЋК С е )