Мале новине

руау на срце, па кажа шта смо до сад стварно урадили. Оно шго је учшбсно , учињено је одмах у почетку; одузесмо монополе странцима и то је све. Тиме смо испуцали сав паш пар тиски барут, иосде тога остао је мртви застој, нп у чему напретка, ни у чему бољитка. У спољној политпци порази на сваком кораку, унутра у земљи неспгурност и ровитосг. Оно од чега је народ највише ппшгао, оно што је требало да буде суштина и душа радикалпзма, то је остало недирнуто : — полицисна влаот и нмвтови исто су онано неваљали и рђави сад, нао што су оили и пра. Ето, у томе лежи . не наш н е ус н с х. но наш пораз. Народ то није умео јасно Формулисатп, али оно што је он од радпкализма очекивао и што је у дубини душо осећао, то је боља нолициска и општинска власт. Наша немоћ, да дамо народу добру полицију и добру општинску управу, то је партиска капптулацпја иа целој лннијп. Народ не осе^а нпкаква бољигк-а. Сувпше јс образан и до јуче се сувише затрчавао, то не можо еад на једаред да обрне и да гракне: „Радикализам не ваља' 1 ', али он осоћа у души му радпкадпзам није бол,п. п ако овако иостоји још само једну годину. народ ћс и проговоритп. а његова прва реч бпће страховита осуда. (свршние се) к НАРОДНА СКУПШТИНА ПРВИ ПРЕДХОДНИ САСТАНЛК (Четвртак 1. Новембра нрс подне 1890. године.) Јуче нре подпе био је ирви предходни саетанак народне скуишине Посланици су готово сви на броју. Око 9 V'» часова дворана скунштинска већ је била пуиа. Као најстарији по годинама, г. Мнлојко Лешанин ђеиерал у пенспји заузео је место привремена председника. Појава старога ђснерала. његов дивни нрави срнски тип, његовс срсбрне власи, уз још креику мушку снагу све то чинило је врло пријатан утпсак. Скунштина је нодељена на секције и свака секција изабрала је по једнога члана за вериФикациони одбор, коме су иосланици предали своја пуномоћпја, н док се пуномоћија но нрегледају скупштпна нсће раднти.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Преустројство руске војске. 0 тој •стварп много се говорн у Петрограду Но иовом илану цела руска војска делила би сс, више мање, на три велпке самосталне армијс, а на име: западна, северна и јужна. Каприви у Милану. Немачки канцелар Каприви о коме смо јавили да је се вс1| вратио у Берлин био је у Ми лану у Италији срдачно дочекан. Народје нсмачког кана. имин. иред. Криснија дочскао и исираћао одушсвљеним узвицима. Каприви се одвезао н одсео у хотел „Кавур". Још тај дан ночео је разгледати знаменитости у вароши, што је и сутра дан наставио. Походио јс н државну архнву где се налази статуа Напалеона III. Пошто се вратио са шетњс, конФериеао је читав. сахат са Крисппјем. У вечс у 5>/, часова отишао је немачки канцелар заједно са Криспнјсм у запак Монц, гдсналазн талијанскпкраљ. Крал> Хум<5с]>т прими срдачно капцелара, п прими од њега писмо нсмачког цара. КонФерисао јс неко врсме с Канривијем и одликовао га орденом Аиунсиј ате. У 10 чаорва Канриви сс- вратн у Ми-: лапо, а одатле сс, срдачно пснраћен,; крсне сутра дан у 10 часова за| Перлин.

Д-р. Кох. Заузпмљпвост немачког министра просвете за проналазак доктора Коха нсобична је. Тако, његовнм заузпмањем н код самог цара скоро ћо се у Берлнну установити нарочитн институт за темељио иснитивањс п нроучавање туберкулозе и Ооховог средства нротив ње, у впду Пастеровог завода у Паризу. И сам јје цар јако заинтересован. — У исто време јављају из Верлина, да је у болници Шарите већ троје туберкулозних излеченио Коховим средством. Доктора Коха примио је немачки цар у ауд. да[му овај разложи методу њсгова лечења. Зет доктора Коха, др. Пфул, држао је једно нредавањс у министарсгву војном о открићима Коховпм. За јектичаве у овоме гарнизону начињенаје засебна болннца. Онн болесницп који су но методи п леком др. Коха од нрошлога четвртка калам љена, ноказују у велико анаке опорављања, тако да њихово иотпуно оздрављење стоји изван сваке еумње. Држава ће на натерпјалну помоћ за лечење туберколозе др. Кохови методи дати 500.000 марака. — Из Франкфурта опет јављају, да су покушаји, да се болесницп лече по начину др. Коха. уродилн ресултатом који јс био преко свакога очскпвања. Прздлог Мзроа, ф-раицус. скуншгпнског постаинка да се удари порсз на н .емићске тнтуле, радн увсћања државних доходака комиепја јс, којаје нарочнто била одрсђсна да га испита п проценн, одбила. И тако је мпогп богатп Француз, демократа, лпшен ужпвања да се за 200000 Франака назове „Ваша Светлост тако званн кпез...-" Из ^Јонте-Карла. Октобра 27. ов. год. убно се један Јананац на страховит начин. Звао се Ијуип, млад је н из добре породице. Нссрстник испалипрво на се три револвсрска метка, па пошто га они не убишо, он скочи кроз прозор на улпцу баш у тренутку када су суседи алармовани пуцњима иагрнули у собу. Нађен је сав разбивен и нолумртав. Овај јадннк дошао је са далека Истокат изгуби за једну нсдељу дана 1,800.000 Франака, иа потом да сс сам н убије.. — То је 37. еамоубиство због неереће у игрн у МонтсКарлу. Дели Њус јавља, да јс син Мусе беја, почео, као нсгда и његов отац пуетошитп', на челу велпког броја Курдистаиаца, околину Муша. — У Бнклиеу проповедају шеици свети рат нротиву Хришћана. Власти мар; љиво ноказују велнку равнодушност. ! Јерменски клуб затворен је, затошто је сс показало да јс он легло једне тајне дружиие која ради прогиву султана. Гласови. по којима Француска влада -мнслп да се непријатељски понаша нрема делању и радњп дружинс „Ирпјатеља Руспје" ненетинитп су но тврђењу иариских листова. I Џак трбосек, вели се, ухваћен је | „СаиеМа ИешопЈсзс" јавља да је нро[нађен убица једнс жене у Парки. Убица је, велн један енглески лскар, који је на захтев енглеске државе њој и предан. Алн још се није иот врдила всст да јо то одиста оно чу; довиште Џак трбосск. Ухапшен. Познатп југословенски публицисга, Спиридон Гопчевић, ухап-1 шен је због увреде једнога члана царске нородице. Гоичевнћ, рођен у Трсту алн но пореклу Црногорац, бно је као донисник страних новина учесник у сриском-бугареком рату и у устанку кјјнвошиском , када је био осуђеп на емрт због тобожнрг издајства на снасеи само носредовањем дипломацијс. До скора је уређивао „Бечку Дневну Пошту." А нашем свету нозпат је г. Гопчевпћ као патриота и као иисац всликог дсда „Маћсдонија п Стара Србија". Уханшен јс на нодлу денунцнјацпју једнога свога бнвшог сарадника. Јвдан спортсиен. Млади амерички штва.Књига нрва, за Сентембар и ( новипар Коуе нрошао је недавно сву тобар година 1890. Уредни : Пера II. Амерпку на ведосппсду. Пошао је 14. 'Борђевпћ нроФесор. Августа из Њу Уена, иајеових дана С адрж и: нриснео у Сан Франсиско. Како се 1. Прва питања од 11. II. Ђорђевића види одважнн новинар требао је за 3. Оцењивање и нрсвођсње од (' г. евој пуг само два месеца и но. ' Ловчевића. -— 2. Живи језици од Ј. 1>. Несторовић и 4. Трп основне једначпне ирев. Н. СМЕСИЦЕ Ивковнћ. 5. Иитање о Кирилу .М • —- тоднју у славенској фнлологијп , нр !Раскошна земља. У Угарску јс за вео X Јнлср. Ап1слћт^ /.. таЉепп!: нрошлу годииу'увезено инетрумената, (ЈпЈогисћ*: реФсрат В. Дпмића. 7. !>,е сатова, адиђара игд. итд у вредностн МтегакцхеПеп Позтепч, ре®ерат нрско 26,647.000 Форпната. Од те не- Радовановића. 8. Профссорско Друшвсроватие суме већи део пада на са- тво: II. рсдовнп збор. 9. Шкодско кј> етове и адиђарс: Само увоз амреда тање. 10 Просвегнп заниеи. 11. Бн 1 износи 1 милион Форниатај, а увоз лиограФпја: Књнго школскс н научн ■. драгог камења нроко 2 милпоиа. И најзад, увоз дечијнх нграчака износп на

1,487 000 Форинага. ■ Све јс ноготову лнФсровапо нз Беча. (Хоће ли Србија скоро прулсити руку Угарској у овом погдедуј? Ур.). Последицо пушзња. У Енглеској је

ТЕДЕГРАМИ 1. НОВЕМВРА. Клен. „Кеднске Новине" јав:в

поводом тога обављено проматрање ју; у Негрограду пронзвела ј • пад 38 дечака, којн су били нушачп • велико уабуђење вест, да је ца ,» већ око двс године. Код ансблутне на ГОД шпн,ици дана, када ' се д •већпне ириметило се да врло снопо , п расту, данмје рад срца неправилап,' С1ма жедезничва несрећа код Бо ; , да имају слабо варење и кашаљ. — киа, на своме пнсаћем столу н »• Какав ј о п кодикиотров днм дувана вндн игао једно писмено, у коме бе »се пз овога: У Парнзу су правили опите н месо еушилн на дуванском днму. Тако суво месо бпло је правн

отров, и кад су га давалп животнњама, онс су лппсавале. То је дало новода парнској ноднцпји, тс јс забраннла пушење но касаинпцама. — Кад је тако са сировим месом, а да шта ли је с грешним нлућима, нарочпго код деце, Америнанкиња доктор. Ту скоро у Угарско је допутовала из Буенос Ај-

имени аутор мирннм, убеђујући а тоном разлаже потребу Устава:м Русију. Русија пати под садашњом н е у ставно м владавино г ненеказано. Садашњи се царскл саветници још ненрестано држз старога система затајивања и прпкривања иравога стања стварп, због чега н цар никада не]сазнај нраву истину. На послетку писа (

реса нека млада докторка, н то у дру- ј унерава цара, да ће се даре; штву цпгана музиканата. Пошто је ' углед, као уставног владаоца, ко !, провела који дан у одмору, овратила руекога народа подићи и његов I сс угарској владп за дозволу да може ; Н р ава снага веома много увевршнти докторску праксу, адп је у-: [ скоро добила одговор — да њена дп-: Л1П1с1ТИ плома нема вредности у Угарској.; Софија. Кнез је посетио светл После таквог одговора млада докторка сииод. Церемонија беше иста ка >

се вратила у своју постоЈОпну, Странци. По најновијим статпстичким податцима показало се, дау Француско ј нм 408.000 странаца; у Белгији 55.500; у Швајцарској 25.000; у Шпа- Ттанои су овде ванредан утисак,

и при приЈвму у конак. Пријем синода од стране кнеза као и том приликом држане беседе, вели с<\

нији 17.000; у Италији 10.000. У

Софија , Румунскн дипломатскц

северо-америчким еједнњеннм држава- агенат Цурара, вратио се са свога осуства. Веч. Гласови о постављању буграФству ланкас- 1 гарског дииломатског агента у Бечу, г. Начовића, за министра

Фииансије, вели „11ол.

иростим комоннациЈама.

СПИСА К г/тних срсЛака — добитака

ма има странаца на 100.000, а у са мој Аргетинској ренублици 60,000, Нови пророк. У терском појавпо се ту скоро неки чудан човек, којн прорнче п проиове! да пропает свста у 2.000 години. цророк се зове Џон Кауфман, а своју ј стинити су засновани нроповед заснива на томе, што је, всли, после 2.000 годнна од створења света бпо потоп, из чега излази да ће носле 2.000 година од заснивања хришћанства онет јамачно бпти неко нсгребљење, алп нс потопом већ пламеннм ветром. У опнггс, ироповсдп КауФманове о нокајању пред смаком свота чинс велику сензацију у Ненсндванији и свст их са особитим стрхопоштовањсм слуша. Чувени аФрички путиик п дугогодишњи госчедар у Судану, Емпп паша оженио се ире неколике годпна једном абисинком, која му је родила снна и кћер. Снн је умро брзо ио рођењу, а за њим и мати му од неке унутарње болеети. Емин је силно туговао за женом и до дана данашњег ннјс се утешио. Перчицу своју лудо воли н назпва јс својпм јединим бдагом, које му је још остало на зсмл.и. Девојчнцп је име Фарида н много личи на евога оца. Увек је одевају у врло живонисни арапски костин.

КЊИЖЕВНОСТ Урсдништо је добнло на прпказ: Наставник. .Тнст проФссорског дру-

аор ', ненсу само на,

,. ЛЈј /мпд. кола

јахача нњаз Михаила"

на дан 2

X. окт. 1800.

гсд.

1. Б]

п. 5588.

добпо

500 дин.

2. „

2087.

300 „

2. •„

2117.

колије у дијамнт.

4- „

4449.

100 „

5. „

366.

100 „

6. „

1217.

Коњички

карабин

7- „

3183.

Маузеров

; Револв.

в. „

2144.

пиротски

ћплпм

9. „

4237.

Ловачка Пушка

10. „

1586.

50 дин.

11. „

419.

11 11

12. „

4676.

11 }1

13. „

5240.

11 11 -

14. „

4362.

25 „

15. „

1445.

11 11/

16. „

3543.

11 11

17. „

3819.

11 11

18. „

384.

11 11

19. „

2013.

11 11

20. „

5343.

11 11

21. „

3553.

1">

11 1Т

22. „

1290.

10 „ <

(свршиие ср:).