Мале новине

ауберкулозе" Чланак је доста дуг, а написао га је др.Кох. У овоме сечланку веди, да је најглавнијаособлнатогадека специФично дејство на туберкулозне процесе, ма какве врстс они били То срество има и другог свог, веома важног, значаја. Сем, дакле, што лечи туберкулозу, веома је згодно и за диагностичке цељи. Овај лек дејствује нотнуно усиешно на лупус, на туберкулозу костију и зглавака; лечи и нлућну туберкулозу, сам) кад још није засгарела. 0 саставу и начину добијања тога лска не саонштава пи сац ништа. Чуднозата операција. У Фрајбургу је ових дана на клипици обавл.ена врло чуновата операција. Један се човек тужио на болове у прсима. Тачним истраживањем дознало се, да се у телу налази некакав тврд нредмет Пошто су му извадили два ребра, нашли су дубоко у телу затворсн нож. Како је дошао до тога ножа, не може се оперирапи сетити. Но вели, да је био у Шпанији, те да је при једној тучи задобно убод у прса и ударац по глави, услед чега је дуже времена лежао у болници, Кошут Лајош, чувенн вођ мађарски у бунп 1848. годинс, ради неуморно на својим мемоарима у Напуљу. Прва свеска његовог животописа палази се већ у штампи. Стари револуционар потпуно је здрав и ретко се кад нојављује на политичку површнну, осем ако га какав глас из мађареког сабора нрене из оне дубоке тишине и мира који га окружавају. Тако ће јамачно и умрети, јер, ма да му је понуђеца амнестнја, седн слободњак ипак јс то одбпо рекав изасланику — Јес, ја хоћу да видим своју отаџбину, ја је љубим више него себе сама н радо бих је још једном впдео, алн док још допире рука једног Хабзбурговца у нашој отаџбини. Кошут Лајош волије остати овде. —т 0 СРПСКОМ МАСТИЛУ*.) (наставак) Сљедећи том правцу, јаћу се и од сада трудити, борсћи се нротив етраних Фабриката н ширећи домаћу иронзводњу, да будем од користи и држави и потрошачима мојих производа. Са овакпм осећајима ја се само у толико могу ползовати реченпм благоволењем г. министра нривреде, што ћу од сада смети да српска мастила протурујем нод властитом Фирмом „Прва срнска Фабрика за хемо-техничке про-

изводе" и што нећу морати да их снабдевам страним ви1нетама и натписима па тућем језику. Нпкако ие 1 жслим да новодом тим, што ће сва срнска државна надлештва, ирема до-1 тичном расиису, морати узимати мастила од мене, да им те Фабрике не продајем скупљом ценом. На против спуштајући цену на 60 нр. за кг. са ј јемвтвом за зараствену иостојану и добру каквоћу, нружам најнижу цену што до сада бејаше, а услове тако пробитачнс, како ннкада до јако. Осим тога ја ћу за још бољу удобност тих надлсштва, онде где се потреба укаже, поставити стоваришта и нрепродавцима одобравати нровизион од ове ј цене. На овај начин мислим да ностигнем то, да срнека мастила у целој земљи имају истоветну цену, н то како у Ужици тако у Неготнни, како у Београду тако и у Нишу. Враћајући се на то, да кажем какво треба да је сриско мастпло, мишлења I сам, да оно треба да је пеобнчно, као што су и околности ванрсдне, у ко јима се оио троши. Наш свет, немајућн ирилике да учи науку о позна] вању робе, елабо је обавештен о добрим и шкодљивим састојцима и нрпмесцима бве намирнцце. Нужно је дакле, да је произвођач одговоран за здравствену п постојану прнроду свога Фабрпката, н ја ево на ссбе јавно иримам сваку одговорност, да моја црна н сва копирајућа масгида нису отровна, и да у себи не садржавају нпкакве киселине, које би квариле перо, и мастило чиниле неностојаним. Стоји и то, да се код нас сдабо наблудава чистоћа око дивита. Како мастило удивиту нри дужем стојању испарава, и у њега нада ирах н оно постаје густо, те се водом долива, п услсд тога због многе таложне декерозе почнњо да бледи, то српско мастпло несме да је гумисано. Оно мора само ио себи да је црно; да сс не лепи око иера и да сс у њсм/ не кочи: да јс течно, а да не прави крмачу. Не сме да има киеолине, то да пе окецдише пера, која су код нас, са 507° скунља, ну у суседа. Српеко мастпло нс сме да је отровно; не сме да јс анилиско ндн нигрозинско, нс сме да се утире кад се осуши, а мора и трсба да сс брзо осуши. Српско мастило не сме на сунцу да бледи, п кад се | на писмено, тек што је наинсано, још са свок влажно, сина алкалична вода, слова не смеју да несгају. Зацело је то „мпого ствари за мало | пара", па ииак моје мастило одговара иотпунце наиред поменутпм усдовима. Као што ово обично мастило није гу-

мисано и нема никаквог ленка, тако и моја копирајућа мастила, давајући коипје и нослс осам дана, нсмају никаквих нритмеака, који би лепили и оксидисали перо. Нарочпто ализаринско зеленкасто мастило оставља веома црне коније без да писмо губи јасне, врсте, и тако су видљиве као да није копија снимљена. Неконирајуће ализаринско м а с т и л о кој е јежитко и веома течно, иде из пера зелено, а у екоро ноцрни, врло је добро за слабе очи, јер их не вређа зеденкаег реФ .лекс мастила. Тако нсто је за нисце са наочарима нробитачно моје плавичасто| „краљевско мастило" н ако је гушће од алицаринског, оно је ипак течно и не занире у перу. Иде ведро плаво нз пера и одмах поцрни, црње од ма којег другог маетида. И ово семасг. нс у тирс кад се осуши. Сваку иохвалу заслужујомоје обнчно црно коггарајуие.мг стило. ЈеФтнно је н иише нрекрасно. Копије су јасно црне као и писмо. И оне писце, које су којп су заволели копирајуће „Антраминско" или „Алуминско" мастило, могу послужптн ј'сфтпиом цсном, н добром каквоћом, (свршиће се.)

1. Од царине и таксе 218.458 - 74 д. 2. Од обртне норезе 68.20б'46 д. Свега . . . 286.659-20 д.

ТЕЛЕГРАМ Ниш. Врломе покојнигсу, истинскоме аорцу за српску народност н свето правосеавље попу Стојану Крстићу нз Подгорца, оридске нахнје, дават данас у соборној цркви парастос, Црквб бнла препуна преставника свију редова нишког грађанства. Беседио поп Велислав. Вечан помен мученнку свештенику КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добпло на приказ ове књиге и днстове. Орао велики илустровани календар за 1891. године. Иошто је овај календар до сзда најбољи српеки календар, имајући увек добру садржину, то га топло нрепоручујемо нашој чнталачкој публици. — 0 његовој садржини ироговориће мо други пут оиширније. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ 0 радњи у Октобру месвцу у Царипарници на желе.чсичкој станици. III. М.аиииулацнја бешс сведена на 2550 ком. царинских екснедиција, од овог броја долазе на: увозно 2309, извозне 215, провознс 13 и сместишне 13 комада. IV. Пргксод. На каси овог месеца пало је свега на пмс ове радње и то:

ТЕЛЕГРАМИ 4. новембга. Хаг. Секције обеју комора одгучиле су једногласно, да краљицу наименују за регенткињу ХоланДије. Лондон. По вестима „Аген. Рајтерове" тос1ив ујуепсИ, који је углављен између Енглеске и Португалнје, ратиФикован је у Лондону 2. ов. м. Лисабон. Ђаци университета у Коимбри објавили су један републиканскн манифсст с 121. потиисом. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС — ; Нова књига Изашла је из штампе важна, нова I и ингересна књига МДКВДОНСКИ СЛОВЕНИ отворено писмо редакцијц руско-славјанскога календара за 1890 год. наиисао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балкапији, у штамнарији „Смиљево" у књижарници г. А. Иурића ц код продаваца „М. Новина. Поруџбине из унутрашњоети упућивати „Смиљеву". Само за готов новац.

ПОДЛИСТАК КРВ&В& годинл (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) н0вележи0 Пера Тодоровић (168) „За кривице унињене штампом одређен је штампарски закон, по каме се оне извиђају и суде, и никаква друга извиђања за њих бити не може. Откуд сад долази да председник овога суда на једанпут чпта нама чланке, који су пре пет-шест месеци изашли у новинама и за те чланке хоће да нас оптужи и сматра да је овај преки суд надлежан да нас за њих суди. Но натпем најдубљем уверењу у овим чланцима нема никакве кривице. Но ако би у њима баш и било кривице, ми смо за њих могли битн оптужени и суђени једино по закону

о штампи, једино у оно дооа кад су чланци излазили. Кад то није учињено, онда је једном за свагда прошло и застарело право тужбе протину нас и на основу закона, нино нас више не може тужитн и судити. А све што се овде покушава, то је проста лична вол>а ван закона и против закона. „Вели се, да је ©вако наше писање утицало на буну. Јато не одричеи, али питам: шта није утицало на буну'? Несрећа се догодила и сад је лако проналазити шта јој је био узрок. То је као оно што лепо вели народна пословица: „ Кад се кола сломију, распутица доста."—Тако је и овде. Сад ви видите да је тако наше писање утицало на буну, а што ннсте то видели пре, па тако писање забранили, кад вам закон не само одобрава, но баш налаже да забрањујете списе који позивају на буну. Алн ви ннс.те забрањивали наше списе с тога, што у њима позива на буну нема. А да тако писање може утицати на буну, ви то видите сада, али нисте видели тада. Нисте видели исто онако, као што нисмо видели ни- слутили ни ми. С тога сад о томе утицају и немате права говорити. Јер најпосле ако је до утицања, онда вас ја питам: шта није утицало на буну ? Зар на

оуну није утицало то, што сте дали овој земљи широку слободу штампе, широку општинску самоуправу, слободу збора и договора, и све друге слободе. Све те установе утицале су на буну исто онако, као што су утицале и наше новине. Али ви сте дали те слободе да послуже земљи, да јој буду од користи. А ми, опет, видећи те слободе, послужили смо се њима, сматрајући да оне за то ту и јесу, да их употребимо. И ми смо их употребили, ми смо писали, верујући онако исто чврсто да ће то наше слободно писање донети само користи овој земљи, као год што сте ви веровали да ће јој донети користи дане слободе. Сад се догодила буна, и ви велите на њу је утпцала наша штампа. А ја, опет, велим, кад је реч о такоме утицају, како га ви овде схватате: онда је на буну утнцала и дата слобода штампе, и слобода збора и договора, и општинска самоуправа. (наставиће се)