Мале новине

краљ краљева (ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА ПОСЛЕДЊЕГ А15ИСИНског вдадара). (наставак. ) И тај непријатељ изгледа много оиаснији него Итадија, која је већ један део Абисиније — висораван Масову — завојевала. Будућност ће ноказати каквих ће носледица имати скорашње судбоносне нобеде магдиста над Јованом II., али у ннтерссу саме циви лизације треба нсадити пад тога мудрог и великог вдадаоца, јср се смрћу његовом оиет указује прилика да ао.гумесец рашири своју превласт у Абисинији. Тако исто и у ногледу светске трговине губигак је велики ио европске идустријске државе, јер је данас источни доо Африке опет у рукама елсмената нереда п разбојништва. Истина, Европа се слабо и користила његовим симнагијама, али врдо мало је и рађено на томе, да му се даду видљиви знаци ношгених смерова и пријатељских односа. — У опште, Јован II. бно је ужаеан скептик, а нарочито ирема европљашша, који су својим нетакгичностима давали повода да се о њииа мисди, не као о носиоцима и сејачима културе, већ нросто као о нодудивљим насртачима а#ричким. Чувени еиглески генерал Гордон, коме је нало у део да дође" у непосредни додир са Јованом II., ради преговора о сталном мнру између Мисира и Абисиније, овако је окаракгерисао краља-краљева: „Краљ вероватно сидази с ума. Он огсеца ное ономе који шмрче буриут, а у уста ономе који пунш. Јована још п више мрзе но Тодора. Не об зирући се ни мадо на човечноет, он својим непријагељима оДрубљује руке или ноге, и.ш им унш задива кључалом машћу. Ни један странац не може слободно нутовати по земљи, кунити или продати без дозволе ^краљево.! У опнгге, тешко је игде у свету наћи •тзко апсолутног деспотизма као што је у Абисинији. Примера ради нека посдужи ово: ОФИцир, носле највећег доглавника први, којн ме је и увео краљу, срео је једном свога рођеног брата од стрица и самога стрица у ланцима, али их није смео питати за узрок њихове несреће." „Краљ је — наставља Гордон човек својих 45 година; биће нодмукло и неповерљиво. Никада вам у очи неће погледати, а само ли за тренутак обрнете главу, очас ће на вас испучити своје оштре очи као тигар. Никада се не смеје, а изглед му је неспокојан и веран израз заблуделог сумњичења. — По моме мпшљењу најнесрећннји је онај човек, који све нрезире и који јс од свију ирезрен. — Његовом користољубљу нема граница; завојевање слободних обола он узима у том смислу, да би ту тада све могућне европске државе Флоте подариле, а он би им само писмемо одговарао: „Ви сте ми брат, ви сте ми мати, ви итд. Како сте са здрављем?" Нечовечност његова огледа се још у томе, што у нриликама све веће крпвцс државне, у које спада и несрећни осленљени Гобези, вуче за собом оковане." ( свршиие се.) МАЛИ ПОДЛИСТАК дворски капиџиг) VII. (17) Дворски канпџик је радио. Г. Таушановић се састајао с краљем више од десет иута и сваки пут се остајало дубоко у ноћ, а понекад чак и док зора нс забеди. 0 свему су се разговарали, о свему су се споразумели. Угледнији радикалцп били су маркирани и таксираии, колико који вреди, колпко је ко расположен '(* Видн број 293.

! и наклоњен, колпко ко можс помоћи, а колико одмоћи. Па је брижљиво исиитано и то, ко имакакве слабости, какве крупне носдове који су код власги н који се иомоћу вдасти дају | извршити, у опшге ко се на шго даје уловити. Као најпоузданијн стубови изабрани су: Риста Поповић, Јоца Јовановић и ноп Марко. На њих је указао нрстом сам краљ. Он је исцричао г. Таушановићу, како су ова три човека за време нишке скупштине, која јесазвана носле Сдивнице, долазили к њему и нудили му да нађу начина, како би се пзмнрили са Гарашанином, бар у тој мери да се дође до Усгава. —■ Ја сам тада био израдио један мали ирограм, унраво скицу иогодбе, под којом би ја пристао да се приступи мењању Устава, тражећи као цену зато, да радикали на скупштини не ударају на Гарашанина и да га оставе на миру, да на скупштини сврши прешне нослове, а после скупшгине изабрала би се неутрална влада, која би нрипремила земљиште за мењање Устава. Гиста, поп Марко и Јоца Јоваиовпћ билн су готови дана то иристану, но, чини ми се, да су међу оггалим посданицима, наишли на отпор и негодовање, услед чега је цела ствар бида одложена. У опшге, та три човека у посдедње доба у тешким нриликама вазда су се обраћали мени ц ја их ематрам као најлојалније радикале, а ако хоћеге и најмудрије полигичаре радикалие. Г. ТаушшоаиК је једва дочекао ове краљеве речп. Ои је и сам још раније био искусио, да у сваком питању где је реч о лојалносги снрам краља и његова дома, на ова три човека највише може рачунати. Мало му је било да н код краља наилази на исге осе 1аје. Сложнн односно људи, на које се могу ослонити, они су сад били на! чисто и с тим, од којих људи ваља; им се чувати п нротив којих нмаће највише да се боје. Ту су у првом реду долазили Катић и Тајсић, а затим Пера Максимовић, ноп Данило н још неки, о којима-се држало да ће за њима поћи. И за иријагеља и 34 непријатеља израђен је је план, како ће се с њима поступати. Свеје бидо готово још је само имало да се изврши што је у ногодби главно. Г. Таушановић да иомогне да Устав ирође кроз скупшгину, акраљ да помогне да г. Коста постане министар и да у странци добије ирви положај тиме, шго ће се нојавити као човек, који код краља може много учинити и чија ее реч, што но кажу, код краља једе. Честим долажењем, дугим беседама и узајамним искреним исповедањем, краљ Милан и ћир Која јако су се били зблизили, па ипак у дубини душе краљ Милан је и ћир Коју и његову државничку способност од срца нрезирао и слатко је се смејао. А Која опет и у „благонаклоном" Милану гледао је оиога Мидана у чизмама, који га је отсрао у Зајечар и ставио под преки суд. (Наставиће се) ЛЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ Епохално откриће берлинскога универзитетског проФесора д -ра Коха од највећег је интереса. Ми смо нашим читатељима доносиди у сваком броју, верно пратећи развој тога важног догађаја, по нешто о новопронађеноме леку нротиву туберкулозе. Сада смо у стању донети ближе подробности о методи овога лечења и о утицају лека на туберкулне бакциле, Чланак о овоме написао је сам др. Кох у „Немачким нед. медецинским нов." Чланак гласи: Даља саоаштења о једноме леку противу туберкулозе ОД професора р. коха. берлин

У једноме нредавању, које сам пре неколико месеци држао у међународном медецинском конгресу, напоменуо сам како ноетоји једно срество, које је у стању да животиње, на којима се опит чини, учини неосетљивим за каламљење туберкулним бакцилима и да, код већ болесних животиња, сиречи туберкулознн процес. Тим су срествима међу тим чнњени онити и на људима, о чему ћу мало час говорити. Био сам управо намеран, пре него дам шго на јавност, да испигивања доведем нотнунце до краја, а нарочито да добијем довољно иекуства у унотреби тога сресгва у пракси п о његовом добивању у већем размеру. Али мимо све онрезности, сувише је много и с многим претеривањем и изопачењем о томе говорено у јавности, гако, да ми се чини да ми је дужност да већ сада дам обавештена о садањем правом стању ствари, те да се не би и даље чинила лажна представљања. Свакако ово ће објашњење у овим даним приликама, морати испасти кратко и на многа важна питања неће се моћи одговорити. Одите су чинили, а од чесги и данае чнне, г. г. др. А. Либерц и нгга бии лекар др. Е Пфул, нод мојим личним надзором. 0 ностанку и начину добијања овог сресгва, пошто су ми послови још недовршени, не могу за сада дати никаква објашњења, него то задржавам за други пуг, касније. Шго се баш тиче дејства овога срества на човека, одмах се у почегку показала велика разлика у његовој употреби на човека и на животињу нпр. на морском прасету. Газлака јс у једној врло важној тачкп.... Показало се да је човек куд и камо осетљшшји, шго се тиче дејства тога лека од животиње, која се обично затаке опиге, унотр. од морског прасета. Здравом ннр. мореком ирасету може се до два кубна сантнметра и још внше од жнтке течиости у један мах инјици раги, при чему сс опажада то није произведовелика дејства. Код здрава одраслачовека, напротив, довољноје 0'2а се. иа да се произведе интензивпо дејство. С иогдедом иа телесну твжину, од тежине је 'Абоо, што код морског прасета не производи никаква дејсгва а на човека веома јако. Симптоме који се код човека показују посде једне пнјскције од 0'25 с.с., посматрао сам на својој инјектоваиој мипшци. Симптоми брзо један за другом следовали: носле три до чегири чаеа, пошго сам руку инјектовао, осетим трзање у те лу, умор, дражење на кашаљ, тешко дпсање, што се брзо повшпавало; по сле пег сахати необично јаку грозничаву језу, која је трајала готово читав сахат, у исто време муку, бљување, нагдо повпшавање темтературе до 39 - 60. После 12 часова понустила је мука, температура је тако опадала да је друтог дана доетигла своју нормалну висину. Мора у телу и умор још су за неколико дана трајади, као год што је и дуго време болело и бнло црвено пнјицпрано место на телу. Најнижа међа, као што су опити иоказали, задејсгво овога лека код здраЈ ва човека од ирилике је око 0 01 с.с. равно једном кубном сантиметру стопута ражиђеном. Код већине ова доза дејствује само лаким болом у удовима и нролазним умором. Код неких показује и лако пењање температуре, нај више до 38'0 И ако се, с погледом на тежипу тела, показује велика разлика у дози срества пзмеђу људи и животиња, то се ипак у другим особинама мање впше сдажу. Најважнија таква особина јссте специфично дејство срества на туберкулозне нроцеее, ма какве врсте оии били. На здрава човска 0'01 с.с. не дејствује срество никако, или бар врло слабо. Исго то врсди, што су многи опити потврдпди, п за болесне људе, претпоставивши да нису

I туберкулозни. Са свим јс друкчије код туберкудозних. Ако се такав болесник инјицира истом дозом овога, лска (децама од 3-5 година давали смо десетину такве дозе, дакде 0-001, врло слабим 0.0005 с.с. на смо добили снажну, но не опасну реакцију), тада наступа како општа, тако исто и местимична реакција. Општа се реакција састоји нз грознице, која готово увек почиње дрхтавицом, пењући темнературу тела преко 39°, често и 40°, па чак и до 41°. Поред тога настају болови у костнма, дражење на кашаљ, велики умор, често мука и бљувањс Каткад има тело лаку иктерску боју, а у појединим случајевима нојаве Сс жлездани ексантеминагј удма иврату. Грозница почпње обично носде 4 до 5 чава посде инјекције и траје 12 до 15 часова. Изузетно може се и после појавити. а тадјеод мање интезивности На бодеснике врло мало утиче ово стање, и они се шта више, иошто грозница одиђе, обично боље осећају но пре тога. (наставиће се) ИЗ БЕЛА СВЕТА Најстарији ђенерал у рускај војсци. граФ Строганов, умро је ових еана у Петрограду. Родио се 1796., теје живео поеле Павла за пет руских владара; највишв се истакао за време царева Александра I. и Николе I. За време владања Александра II. иАлек сандра III. био је чдан државног всћа. и живео је у Одеси или иа сграни. Сад је ђенерал граФ Миљутин, који јо бцо дуго војни министар за владавин,Алоксандра II., најстарији ђенерал у руској војсци. - ТЕЛЕГРАМИ 5. новембра. Софија. Ммнистарстио је иопуњено овако: Греков миниетар спољннх посдова; ђен. секретар министарства Фннанснје Белчевминнстар Фннанснје. Софаја. Стамоодов је 3. ов. м. прочнтао у собраљу укиз о постављан>у нових мнниетара. Ука:} бн одушевљено нримљен. Лариз. При саветовању у комори о буцету марине, известндац Жорвиљ Раш нзјављује, како он сматра да је данашњи број офидира и бродова недовољан. Француска ф .дота мора да је толика, колико немачка и талијанска Флота скупа. Потребно је 104 милијуна за материјал и 16 милнјуна за одбрану пристаништа. Марина треба да је тако исто јака, као год и војска сувоземна, на да можо бранити права и интересе Француске. — Министар марине Барбеј, који је после известиоца узео реч, увераваше комору, да се влада марљиво заузима да се извршују реФорме, које су нужне, да Француској створе снажну Флоту. Влада ће, вели, да би постигла ту циљ, гледати да учини штедњу на другу страну. ШАЛА И ЗАБАВА — Код кога градите хал.иие ? — Код десет разних кројача. . — Г.те, а што код десет? — Па П идо би много да све штетује једгш.