Мале новине

Гордона. Ролф је иосматрао са савршено неутралног гледишта, тежећи да се што справедљивије изрази о том хришКанском владару и његовој држави. По мишљењу РолФа Јован II. је био човек на своме месту, с погледом на околности у којима је одгајен и које су му помогле да се узвиси. Истина. корели су га нетрпељпвошћу према мисиоперима, али нису знали, да су мисионари у његовим очима бпли нрави јеретици, и да су абисиици тврдо уверенп, да јењиово хришћанство једино истинито, у чему сумњамо да су се преварили. И прематоме, у Абисинију слати мисионере — предузеће је врло опасно. Иримера ради наводимо кратки разговор Јована II. са шведскнм мисионером. — Зашто сте дошли"? — питао је краљ краљева. — Да бих ио вашој иревисокој жељп учио свет Христовој науци. — Али ми смо овде свихришћани. — Али иоја жеља није да нроноведам хрпшћанство само абисинцима, већ и међу еврејима. — Па зар у Шведској и Европи у опште нсма евреја. — 0, је! Али тамо има много свештеника са тај посао. — Како сте дошлп довде и које сте земље прошли ? — Европу н Мисир. — А! А какву веру исповедају Ми сирци? — Мухамедову. — На тај начин боље вам је да останете тамо, где бисте имали прилике да египћане н Турке обраћате у хришћанство. Ну, пре свега, требали бпсте се ностарати да место и земља, где сс Христос родио и нроповсдао Палестина и Јерусалим —■ буду хришћански. И падајући све вшпе у ватру, краљ краљева је продужпо: — Хришћани: Французи , Нсмци, Енглези хвале се непрестано како су \ стању да силом нротерају Турке, а међу тим света месга још непрестано чаме у неверничким рукама. Само још ја и Русија што се боримо против мухамеданства, и на сву прилику једног лепог дана нружићсмо један другом руку у Јерусалиму!... Цар Јован II. био је неограничени деспот, а у Абисинији и не знају за другу систему владавине. 1881. г. он је присилио све мухамеданце у својој држави да нређу у хршнћанство, каквих је случајева било и у северним државама европским. Забранио је и да се пуши дуван, исто као и Јаков I. у Енглеској, који је и књигу написао нротив „проклетога зеља." Он је за преступ одредио жестоку казну, али зар тогауДлропи није било? Зар се и данас но евронским музејима не чуваЈу справе, нарочито измишљене за мучсње и смрт? И најзад, тек што је једно столећс нротскло, од како се у Берлину подигао дим с последње жртве спаљивања. Свакојако похвално би било — расадити културу у Абисинији, али, на жалост, свропејци то не чине. Чу г дно смешне п лажне ствари нричали су европски учени путницн Јовану II. Тако, све до доласка РолФа, краљ краљева је сматлао Грчку за најсилннју државу у Европи. Ко му је то пак казао, нпје се могао сетити. 0 Германији изразио се овако: — Ваш император је први император, он јс краљ краљева данас у Германији, као ја, при Богу, у Абисинији. Мени су причали, да под његовпм поглаварством стоје многи краљеви. — То је савршено тако, ваше величанство — одговорио је Рал®. Пре су многн кнезови, помоћу Наполеона, образовали самосгалну државу, услед чега је империја германска иала; али с временом Германија се онет ујединпла, и данас сви владаоци германски признају германског императора за свога врховног воћу.

— То баш исто тако као овде код нас, у Абисинији — одговорно је краљ краљева. По мишљењу абисинаца свет се дели на троје: на Етиоиију, Турску и Европу. 0 Европи парочнто негус = негести имао је у опште врло чудног и погрсшног мишљења, шго свакојако греба уписати у грех опет европљанпма. На иослегку, какав био да био Јовав II., тек његова трагична смрт износи га као одвећ храбра човека, који је показао да и император може насти на челу своје војеке. Шта се сад нак ради ио Абисиннји, ствар јс неизвесности. — Оће ли се Менелпк из Шоа одржати као краљ крал>ева, шга ће Талијани из емрти Јована II. инвући за се и своју колонпјалну политпку какве користи — ствар је такођер непзвесне екоре будућности. 0 СРПСКОМ МАСТИЛУ*.)

свршетак. Прво израђујем на начин, да копије остају плавичасте, а ниемо веома црно: а алуминско, на изгледу црвено, даје одмах црне копијеицрно нисмо. Моја бојадисана мастила не изостају нза немачких и Францеских Фабрикаита. Течна су, не проливају, не оксидишу неро и неутиру се. Г >0је за стамбиље каучничке и .металне, без киселине врло издашне; у глицерину и зејтину, јеФтиније су нсго оне са стране. Ове боје саслужују нажњу г од стране државних надлештва, пошто су зсјтини и глицсринп у којима су те боје растворене и утрвене нречшићенп ј од киседих шкодљивих примеса, те се печати и штабпљи не ће толико у! иропашћивати, као од неких АустроУгарских овокпх боја. Цене ових Фабриката означене су у огласу овога листа, а мустре стоје од 15. о. м. на расположењу свакој I канцеларији и сваком државном званичнику, и шиљу се бесплатно. За њ' ваља се об]»атитп „Првој срнској Фабрици за џемо-техничке пропзводе М. Јована Димића, 0 нечатном воску г , о раетвору гуме, о виксу за обућу за војску и о сапуну јавићу накнадно, и том приликом изложићу кућевну анализу за распо знавање свију обешењаклука и варанција, којпма Фабриканти варају и нљачкају овај неуки и иоверљиви „оријенталски" народ. Јован Димић.

куЈпски мирис, ири чему Је газдарица устала и обратила се гостима с речма: „Дозволите да вам нреетавим госпођпцу МсрФи, нашу куварицу." Госпођица МерФи је устала на то и руковала ... -Т р" У " ' се с гостиМа, а за тим одмах се сиу- '' аденкови • стила у паслоњачу, рекла „данас је лепо време" и без икаква усгезања умешала се озбил>но у говор. Кад су се гости снремали кући, домаћин им је понудио- своја кола, али нре него што су се понели у њих, он је свесрдно умолио свога кочијаша Смита за дозволу да му нрестави своје госте. Кочијаш се показао снисходљив, поздравио се с гостима и готово на цнлом путу разговарао с њима. Швецка аристократија. Међу најкрућу аристократију појединих народа, ван сваке сумње да спада и швецка. Пример ће нам то најбол>е ноказати. — Ту скоро краљ Оскар, из благодарности према учињеним му великим |. услугама, подајјио је титулу племства неким виђеним швсцким грађанима. То је швецку госпоштину тако наједило и оЗлО' ерчило, да су многи, сматрајући краљев акт за своје лично нонижење, заблагодарили Се на дојакошњоЈ' плсмићској титулп.

Слава родољубљу и верноме служитељу вере и народа, ј *уначком Србииу иоиу Стојану. У нме грађана јагодинских Милаи

Ножаревсиц, 4. новембра Дубоко потресени мученичком • смрћу узвишеног проноведника православља и српске народности у ојађеној српекој Маћедонији изјављуЈ - емо најискрениЈ'е учешће на данашњи дан светог помена Сго-' јану Крстићу. Слана имену његову. Сава Живковић, Велизар II. Цветковић, Тодор Маринковпћ, Риста Белцо, Стева Р. Миловановић, Димитрије Ж. Ђурић, Драг. М. Сленоковић, Мих. Д. Банковић, В. Нуловић. Васа Нбтровић, Драг. Станковић. Јов. М. Алексић. ТЕЛЕГРАМИ

Букурешт. Министарски савет честитао је краљу и краљици дан њиховог венчања. При свечаном отварању пловидбе румунског ј дунавЈког паробродског друштва, коме је присуствовао министар Финанције, министар вој'ии , члано(тЕЛЕГСАми поводом пасастоса па - 1 В и парламента и власти, рекао је министар Финансија да ће влада радити на развиЈ'ању и напредо-

МАРОД СЕ ОДЗИВА

триоти С тојану К рстићу „дели-папа зу." ) Беч, 4. новембра Оснока државе бугарске то су изгинули борци српски и руски, нрема снагама народа више српски но руски, којом је борбом . српство више изгубило него што

вању паробродског румунског дунавског друштва. Рио де Шанеру. Ових дана отворен је конгрес бразилске републике. Председник изнео је експозе о држању привремене владе

СМЕСИЦЕ Кошија амазонака. Арендатор белгијског кунатила Спа, но имену Пено, који је нрвредио и изложбу лепотица, обратио се нре кратког времена с молбом суду месне општнне, молећи за дозволу да у истом месту приреди у кошију амазонака. Онштина је одобрила и арендатор позива све европске и америчке амазонке на учеетвовање. Свакој ће се у месту дати нристојни трошак и на себе и на коња, а оснм тога још ће се и наградити оне, које однесу нобеду. Амерички обичај. Сарадник „МансћеI к1ег Еханппег" био Ј 'е недавно у Чикагу и нрича како је био сведок једног пријатног случаја, који нохвално ка| рактерише Американце. На позив месј ног милионера упутио се он са женом I кући, боље рсћи палати истога, где их је љубазно примила жена „Крезова," коЈ 'а је тада имала око врата ђердан, украшен необично крупним [ драгим камењем. У току разговора отворила се врата и у собу је ушла угледна дама, на чијој се снољашњости могло очас познати да је ирландкиња. Њеним доласком јако се осетио у соби

која сада своју власт предаЈе које добило, па још у место братске м0 р ама> указујући уједно и на благодарности мучки нам уоијају постављене им задатке. Конгрес ће мирне и дичне раднике српског, напменоватн комисију, која ће олтара и просвете. Слава дичном Стојану жртви варварске неблагодарности. Дао Бог и српски народ његовом светом раду хиљаде заменика. Српска омладииа. Алексииац, 4. новембра Слава неумрлом родољубу поп Стојану Крстићу. Вечно му спомен у српском народу, смрт непријатељима српства. Поп Милан Алексић. Шобац, 4 новембра Примите израз нашег саучешћа у тузи за покојником Стојаном Крстићем, који паде као жртва српске мисли и служитељ олтара ј !од крвничке руке бугарског владике Синезија. Невино проливена крв Стојанова вапије за осветом и српство ће аманет испунити. П. П. Бајић, II. II. Куртовић. С. Матејевпћ, Кап, Др. М. Новаковић, Јар. Укропнна, Ст. Тошковић, Божо Милановић, Ив. II. Даниловић, Сава Илић, Петар Црнчевпћ, Ђока Богатинчевић инжињср, Ст. Јовановић, А. Бајић, И. Т. Паранос, Ј. Гашић, М. Милановић, М. Саватић, Ј. Мићић, Јов. Шкорић са других сто потписа. Јагодииа, 4. новембра Наши братски осећаји у тузи за почив. поп Стојаном Крстићем нека су вам бедем ослонац у борби која нам предстоји и коју жејљно очекујемо. Но да! Како би један народ и имао славних предака, кад неби било тирана н убица његове слобвде и јединства!

Фонсеки изразити захвалност конгреса. — Ириликом годишњиде прокламовања републике биће по свој земљи свечаности и војничких парада. Бериии. При данашњем пријему председништва прускога парламента, поред осталога цар се у своме говору дотакао и данашњега општег стања. Цар уверава, да се може поуздано рећи да је мир осигуран и ујемчен. —- После царева пријема посланици су ишли царици на подворење. Царица их је срдачно дочекала. -т>*< ДРУШТВО СВ. САВЕ Захвалпост. Управа монопола дувана предала је Друштву Св. Саве још једну хиљаду дипара нрилога од разних лица, и сем тога једну хиљаду динара у злату приложених од г.г. браће Алатина из Солуна, и то: 500 дин. на имс уписа за члана добротвора а 500 дин. као нрилог за Светосавскп Дом. Управа Друшва Св. Саве у име Главног Одбора усрдно благодари како управи мононола дувана тако и браћи Алатинима и оеталим приложницима. ДССбр. 1054. 4. новембра 1890 гу Београду. Председник Друштва Св. Саве Св. Николајевић. Благајник Андра Ђорђевић.