Мале новине

У суботу 10-ог овог месеца у 7 сахати Ј [ре подне, даваћу годишњи помен у цркви па лилулској мојој нигда непрежаљеној сестри

ЈЕ/1ИСАВЕТИ И. РАКИЋКИ

Молим пријатеље моје и покојничпне, да изволе нрисуствовати овом тужном пемену. ожалошћена сестра Наталија Д. БогдановиЂка са осталом родбином.

Моме^нигда непрежаљеном мужу

ТОШИ САВИЋУ

БПВ. НАФЕЏИЈИ Даваћу годишњи помсн у суботу 10. овог месеца у 9 и по сахати пре подне у цркви палилулској. Молим пријатеље п ноананике да пзволу присуствовати овом помену. Ожалошиена : супруга Ленка са дкцом

И ОСТАЛОМ ФАМИЛИЈОМ, (8, 9,). 2-

позпв — за регрутно извлачење коцке! Ствар је сад пред судом. Џак трбосек. Из Италије јављено је скоро енглеској влади, да се Џак-трбосек виђао у пармској покраини, поводом чега је истрага пооштрена. Џак је причао једној жени, да је у Лондону починео силесију злочина, и све у научној цели. По његовом причању, он је члан некаквог тајног лекарског удружења, које свим силама ради на вештачком расплођавању. Линколн. Чувени председник сједињиних северо -америчких држава, Линколн, као што је познато, био је човек из радничког сталежа. Прича се о њему, дајеједном Фамилијарно нрисуствовао нродукцијама некаквог мађионичара. У току преставе овоме устреба џенна марама, да би испунио нзвеспу тачку нрограма, те се тога ради обрати Линколну. председниче, молим вас, бисте ле ми могли датн на послугу вашу џепну мараму'?" — рекао је он и нружио руку. Линколн није имао мараму, јер никад и нпје употребљавао, али га то ипак не збуни, већ се осмене и пружи му РУКУ- Аустрија се и мртвих плаши. Пре неколико дана догодио се судар између прашке младо-чешке омладине п тамошње нолиције. Око 300 ђака упутило се на Белу Гору, која лежи недалеко од Прага, да лоложс венце у част изгинулих Чеха 1620 г. приликом аустријског завојевања Чешке. Полицији се та, иначе невина, антинемачка маниФестација учинп онасном, те покуша да ђаке спречи у намерн. услед чега сс и судар изродио. Полиција — као слабија — устукнула је. Еиглвсиа сујета. У Енглеској се живо и енергично ради око нлана за енглеску ајфелову -кулу, која има бити шира п виша нсго опа париска. Тога радп купљено је у парку Велблеј 150 акра земље и почетком нове године приступиће сс томе огромном цослу,којиће,но ирорачуну, битиготов за 18 месеца. После 50 година. Ових дана у Мсстрихту јаиио се војним влаетима је-

дан старац од 77 година, који је у бегству пробавио равно 50 година. Кад је био у 27-ој г. служио као вој ник у Местрихту, где је кривицом сјојом , навукао на ее гњев својих претпостављених, због чега је најзад морао утећи у Француску. Ту се уписао у сграначку легију, са којом је ускоро послат у Алгир, где јепровео 25 година и стекао пензију. Неко време за тим живео је у Француској али га под старост обузме туга за постојбином, којој никако није могао одолети. Кинеска монета. Ових дана у Кини је царским указом објављено држављанима „царства небесног" да се уводи у течај државна монета, за коју стоји одговорна сама држава. Од искони у Кини није било никакве сопствене монету, и ово је сад првина. До сада у слободним њиховим пристаништита кружила је маом мексиканска или јапанска монета, а у унутрашиостп биле су некакве изливене сребрне плочице, од којих се, при иогодби, одређивало онолико, колико су, купац и продавац, иашли да вреди нродајна ствар. Бечки златар ухваЂен у Америци. Златар и драгуљар Леонолд Стинсни, који је ире дужсг времена утекао из Беча, ухваћен је у Њу-Јорку. Стиасни имао је на месној пијацн број 17. леп дућан. Једнога дана остао је његов дућан затвореи, а Стиаеному не беше нп трага ни глаеа. Својим иовериоцима којима је дуговао да 60.000 Форинти остао је у врло немилој успомени. Ала у Америци стигла га је освета. Стеански хтео је у царинској канцеларији у Њу-Јорку крадимице узети драгоцености за 5.000 Фор. с којима је нобегао, па еу га нри том затекли и ухватили. Драгуљи су задржани. Стеански дошао је у Њу-Јорк са једном младом девојком. Али у залуд кад ова свота не можс ни за пређашњи дуг достићи, те ће тако повериоци остати празних шака.

КЊИЖЕВНОСТ Изашао је из штампе: ПРЕГЛЕД Српских Лутриских 3% Обвезница од 1881 године са овим садржајем : I. Напомена. — II. Уговор с зајму од 1881 год. — III. Закон о исплати унутрашњег зајма и реквизиција. IV. Правила о радњи са промееама.V. Текст обвезнице. — VI. План извлачења. — VII. План иеплаћивања. — VIII. Текст купона. — IX. Извучене серцје до 2 авгусга 1890 год. и — X. Распоред свију серија за пребрисавање. Књига је велика 3 штампана табака а цена јој је 50 пара дин. (без поштарине), ко узме 10 комада добија једну на дар а препродавци 20»/ 0 . Поручбине прима само издаваоц, Милија Јовановић, писар београдске општине. ШАЛА И ЗАБАВА Вешто обшшао. — Учитсл.: — Где је град Троја ? Ђак: — На брегу Ида. Учптељ: — Добро, добро; ал' где је брег Ида ? 'Бак'-- — Код града Троје. Учител,: — Ето ти га! Па тако нећемо маки с места! Сдушај, ја те сад дакле питам : где леже обоје, град Троја и брег Ида? Ђак: — Један поред другог; ЗАХВАЛНИЦА У прошлу Недељу, кад је чињен помен покојноме иоау Стојану, добио сам с разких страна из Србије, а и из Беча од тамошње омладипе, повише денеша пуннх жалости за пок. великим радол>убом, и нунпх оправдане иатриогске срџбе иротиву грозног злоI чинца којп је као бугарски владика,

дошао у она питома, мириа еела на Дрину и око Охридског језера, да у њима сеје раздор, мржњу и убиства. За мене је, као пријатеља и рођака пок. попа Стојана, прошла недеља била дан утехе, јер сам видео да цео срнски иарод спомиње у љубави и молитви име јунака ког је моја нородица дала; а за мене као Србина, у помену попа Стојана, онако свечапо одржаном и онако многобројно носећеном, има пуно доказа да ћемо у нашој племенској тежњи и борби за једпнствој ма и са скупим и драгоценим жртвама, успети. Слобода иарода је цвет који расте и уснева само на земљи натопљеној крвљу племени тих људи и јунака; на како се до слободе дошло у овој Србијп тако ће се само моћи доћи до слободе у Стврој Србпји. Ја могу само рећи: благо јунацима који падну за своју народну веру и за добро свог нлемена; и из дубине боног срца зажелети, да мученички нроливена крв иопа Стојана буде за добро наше православне цр кве коју су Бугари оскврнили, и на срећу онамошњсг нашсг народа. А овом нриликом, нек ми се дозволп да као Србин и као рођак покојников искажем своју захвалност: Свима родољубима кој и, у Београду нрисуствоваше на помену иопа Стојана; Његовоме Бисокопреоевештенству Госнодипу Митронолпту Михаилу и Његовомс Преосвештеиству Госнодину Владици Саои , као п осталоме све штенству, који су на помену чинодјејствовали; Господину п])Оти Живојину , којије држао онако лен и нун родољубља говор; Певачкој Дружини „СтинковиК," која је онаким несмама епроводпла Богу нравде и утехе наше молигве и уздахе за пон. Стојаном, п Свпма нсжним робољубима, који ми оног дана послаше телсграфске изјаве. 7. Новембра, 1890 Београд. Коста А. ШуменковиИ. -

СреЛке ш I. вучења коштију: 4 Д 24 дин. г и 12, У« 6 и У 8 Срећке 8 динара, Срећке могу се купити код овлашћеног продавца.

"Борђа Р. ОдавиЂа ј ^ у књаз. Мих. улици у новој кући г. Н. Снасића. Бс.оград. | 895, 1—101

БИРО НОД МЕРКУРА! ДРАГУТИНА Н. ВуЛИћЕВИЋА ИА ЗЕЛЕНОМ ВЕНЦУ Нибавља у најкраЛем времену све врсте млађе како за приватне куће, тако и за гостионице и еа остале радње. Прима се разношења позивница и посмртни листа, као и лепљења плаката и т. д. Поруђбине за млађе примају се и са стране за чега се нарочита пажња обраћа г. г. гостионичарима у унутрашњости. При свакој поручбини ваља платити 50. н. д. као уписну таксу. 2

НАШ0ВИ1Е СТОВАГИШТЕ МУЗИКАЛНИХ ИНСТРУМЕНАТА и то: ■кеманв са и 5ез кутија, виола, чвло, флауте и нларинете од разна дрвећа израђених, армонина разпих од једног и два реда онарина-штимоване разне величиие. Мале вергле и разне швајцарсне музине. Херофони са разним српским и стран. комадима. Жице од црева, срме, челина и свиле у најбољој каквоћп и све остале прнборе за горе наведене инструменте. Ћемане нарочито удешено за ђако са фин . гудалом, колофоном и резервпом жицом од 10 дин. на впше. Поруџбине из унутрашњостн пзвршују се тачно н солндно. Понизии АДОЛФ РЕШОВСЕИ нређе А. Путник.

НОВОУ СТАНОВЉ НА I. Краљ. Срп. Држасна Класна Лутрија Подељена је у пет класа играња са главнмм добитцима: Динара 150.000,75.000, 50.000, 40.000, 35.000, 30.000, 25.000, 20.000 и т. д.

ВЛА .снив и одговории уредннк Пера Тодоровиђ,

,Смиљево"

штамиарија Пере тодоровит.а