Мале новине
данашњем броју, о српском агенту у Пешпт, г. Маци. Ово дана имали смо придике да се ј дично уверимо о енособностима и поштсњу овога агента. Он нознаје све угледније и боље нештанеке, па и бечке Фирме и зна боље но ико, где се што добро, а ио ! умерену цену, може купитн. Извежбан је у свима гранама трговине и свакоме | трговцу без разлике може бити од годеме корисги. У својима захтевима) скроман је п задовољава се веома умереном наградом. Ко год је рад, да сврши поеао уј Пешти, да куни што му треба, а да прође што је могуће јеФтиније и да нигде ни за ј едну нару не буде преварен н оглобљен. нека се обрати г. Маци. који обично увек дочекује возовс на станицн п стоји на услузи. свима српеким трговцима. Солидност овога агента ми нознајемо из личнога искуетва и слободно | можемо гаранговати. Ко се на иега | обрати, нека нас криви, ако му што ма и најмање буде крив.
НАРОДНА СНУПШТИНА САСТАНАК VI!. I 13. новембра Почетак у 10 часова нре подне. П'редссдава Вуковић и нознва скупштину да саслуша протокол V. редовног састанка, 11о саслушању скунштина усваја. ј Чита се нротокол VI. редовног састанка, који скуншгина такође усваја. Читају се честитке народној скупштини. Читају се молбе н жалбе, које се уиућују надлежним одборима. Предсднпк познва скупштппу да саслуша два краљевска указа, којима ј се овлашћујс министар нредседник да може иоднети народној екунштини на решење иредлог закона о миниетарској одговорностн п нредлог закона о саветничком пословном реду. За тим су нодожили заклетву ново -Ј дошавши посланици: г. г. Алнмније 1 Васиљевић, Живан Живановић, један сељак и Ианта Срећковић, коме је усгупио место г. Коле Рашић нншки посланик. Чинодјсетвовао јс нрота Мнлан. Председник јавља скунштинн да у ^анашњој седници не може бити де-
бате о адресн, ноглавито зато, што ноетоје две адресс: адреса скушптинске већинс н адрееа скуиштннске мањпне, која још ннје нреписана и нрема томе не може се раздати народним посланнцима на нроучење. С тога ее закључује та седница, а заказује друга у четвртнк ире нодне, на којој ће сс нитањс о адреси расправљати. Седница је закључепа у 10'Л часова нре подне. ЧЕСТИТНЕ СТАЛНОМ ОДВОРУ ЗЕМАЉСК0Г ВЕ11А СВИХ КОЛЛ ЈАХАЧА „КНЕЗ МИХАИЛО" ИОВОДОМ Ш'ВЕ И СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ ОБАВЉЕНЕ НА СВЕТОГ АрХАНГЕЛА МИХАНЛА У ВЕОГГАДЈ Шабац. Господину Ђукнићу пуковннку Београд. Свпма уваженим члановима главног одбора свих кола јахача „Кнез Михаило" честигамо почетак рада и уверавајући нх о свом свагдашњем ношто вању, желимо и надамо, се да удружени рад њихов допесе отаџбини нашој сјајне и срећнс резулгате. Живео највиши заштитник наш Његово Величанство Крал. Адександар I. Живео народ с]>пски. Дрппосавско коло јажача „Кнез Михаило" Крагцјс.вац. Предеедпику сталног одбора земаљског Всћа свих кола јахача, господину пуковнику ТЈукнићу, ОФИцирска каснна Веоград. Унраву шумадијског кола јахача веома јс обрадовао Ваш извсштај, да \е стални одбор земаљског Всћа свнх кола јахача држатн ирву и евечану седннцу на имен дан духовног патрона свију привредно витешких удружења. Шумадинци су обрадовалн и тнме, што у члановима сгалног одбора виде своју јаку и моћну иотпору за остварење идеје неумрлог витсза и иатриоте Кнеза Михаила. Честитајући н ноздрављајући данашњу прву седницу чланова сталног одбора еа жељом и надом, да ће они у предузећима кола јахача: саветима, упутима, као и посредовањем својпм, гдс требало буде донринети да се пдеја Кнеза Михаила на унанрсђењу коњарства и јахачког духа оствари, те да се остави светао спомен у историји нривреде и внтештва, на част и славу узвишеног нашсг иокровитеља Његовог Величанства Краља Алсксандра. Уирава гиумаднјског кола јажача „Кнез !/?ихаило"
Ниш. Госноднну пуковнику Т>укнићу Београд Моравеко коло јахача „Кнез Михаило" шаљс братско поздравље сталном одбору земаљског Већа са жељом да вам рад будс срећан и по отаџбину корисан. Председнжк, пуковннк, Прапорчетовић Зајечар. Сталном одбору земаљског Већа свнх :ола јахача „Кнез Мнхаило" Београд Тимочко коло примило је са задовољством вест о првом састанку тог уваженог одбора. Овим нутем хита да : одбору земаљског Већа поднесе своја ; искрена честитања са жељом, да одбор уз приномоћ свих кола јахача што ире изврши • донесене резолуције ирвог земаљ■ ског ВеКа, јер тако радећи можемо се одужити идеји неумрлог Кнеза муче! ника. Нека је срећан рад. Уарава ткмочког кола Шабац. Господину Милосаву Куртовићу Београд Вас као свога ирвог почаснаг члана модимо, да поред честитке, коју је ово коло сталном одбору неиосредно упутило, будете нри првој и свечаној ј седници сталног одбора лично тумач ! наших жел.а за срећу и напредак идеје, којој морамо у интересу отаџбине сви са ножртвовањем да служимо. Уирава; дриносавског кола јахача „Ннез Михаило" Поједина кола јахача изаслаше поводом те нрве седнпце сталног одбора, сем поменутих телеграФских честитака, још и нарочите изасланике, који нод неше сталном одбору ноздраве својих ! управа н нрнсуствоваше првој свеча| иој еедннцн. Од дриносавског кола био је члан управс г. Милорад Л. Деснојтовић; од шумадпјског кола члан уп! раве г. Саво Нешић: од моравског кола члан унраве коњнчкп мајор г. Петар Мостић, а од тимочког кола члан управе г. Пајић. Од странс дунавског кола јахача, чија управа станује у Београду, био је као изасланик, председннк истог кола, коњички мајор г. Александар Конетантиновић. Уз предња честитања придружујемо иминаше најленше жеље за напредак и успехе сталног одбора и евију кола јахача „Кнез Михапло*"
ПРАВД.1 У СРВИЈИ (допис из париза) У неколиким париским новинама читали смо ових дана једну белешку, у којој се француском трговачком свету обраћа пажњу на чудновату пресуду првостепепог крагујевачког суда поводом једног меничног спора(17 нр. мес.) У истој се нотици опомињс страни трговачки свет, ко.ји има носла са Србијом, на оиасности, којима су изложени његови интереси пред српским судовима, који, веди се у тој бслешци, често нута својим чудноватим закључцима поништавају најФормалнија права, као што је на пр. једна меница. Знајући, колико учицај има новинарство, у Француској, на јавно мишлење, помислили смо одмах, да не постоји случајио каква научна контроверса нравном случају, о ком је крагујевачки суд донео нсгагивну одлуку, и да журналистнчка белсшке не представља какав други противни систем. Ма да и те сумње, иосле кратког размишљања, мора одмах нестати, инак радознадости ради — стрнав новине у шпаг, унутимо се правној школи с намером да пзнесемо целу ту сгвар једноме од ауторитета за трговачко право, као што је г. Рато нли г. Лион Кан, обојица проФесори трговачког нрава на нариском цравном Факултету, и да чујемо њихово мишљење о том правном случају. Међу тим, није нн било потребно гако далеко ићи, јер с мало логпке и правним тумачењем ! законског текста, етвар се одмах мо! же решити. | Пре свега да каасомо неколико речи 0 меници, које је законодавство јед; нако у свима зсмљама. Има двојаких меница: Вучених (1а 1е»ге (Гесћан^с) и сон! ствених (1>Ше<; а ог<1ге). При правој ! врети меница н н т с р в ен и ш у у]век три лица: издавалац, носилац и акцептант; нри другој, само два: издавалац (који је у исто време и акцептаит) и власник менице. | Одредбс законске, које врсде о вучепој меници, не врсде све и о сонственој, нарочиго, оне диснозпције у 1 којима се говори о покрићу (рго\тнЈоп) и пријему (ассер!аНоп) вучених меница, не. смеју никако биги нримењене и на сопствене менице. Разлог: у сопственој меници (1н11е1 а ог(1ге) једно исто лицс представља п издавача и акцептанта, — лице, које је дужник и које свгји.н_ аотаисом доказујс и да !је Меницу акцептирало и да јс ировизију (нокриће) примило
ПОДЛИСТАК КРБ1В1 ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ИОБЕЛЕЖИО П ера Т одоровић На ову Рајевићеву примедбу Таушаноннк се правдао, како је он скроман човек, „није џамбас као неки," да преко новнна објављује шта је учинно. Мени је овако држање Костино било гадно. Нисам могао више отрпети, него га повучем за рукав и рекнем му, како се он сад гради тако наиван, мнслио би човек право детенце. Чисто видим како тн још вири репић кроз разрезане панталонице рекнем му ја и махнем прстом, показујући како му још ландара репић. Коста се намршти, гурну ми руку, помаче се мало на-
пред н нродужи своја уверавања, како јс он давно прекинуо сваке односе с главним одбором. Цела се његова одбрана управо у томе п саетојала, што је одрнцао сваку везу с главним одбором. У опште, држање Костино било је ружно и недостојно. На њему се јасно огледало, како гледа да спасе себе, ма му другови сви нзгинули. Његово одрицање, да није имао никакве везе с главним одбором, бацило је сенку на одбо]) и теретило га. Изгледало је да је Коста поглавнто с тога и нрекннуо с главним одбором, што је одбор забасао далеко у страну, на опасне путеве, а он, лојални грађанин, није хтео ни могао ићи у ту маглу. Од страха, човек је био заборавно и на образ и на дужност и мислио је еамо о томе, како ће избећи осуду. То је било суочење са савешћу и Коста је видео у дубини само помрчину, која га нн је ни на шта куражила. ■V: •3* % После Таушановића вредно је споменути говор и одбрану г. Т>аје. Његова се одбрана подупнрала с Коотином у толнко, што се и он престављао, како је у поднтицн наиван и безазлен. Доказивао је да
јс он поглавито проФесор, да му је главна задаћа настава, а политиком се бави тек узгред н то од скора. Значајне су ове п.егове речи": — Господо еудије, ја сам у главном одбору тск од пре 4 месеца. У одбор сам ушао више из дружбе, из пријатељства, но што ми је ту било право место. Тек од ово последње четирн месеца нешто мало сам се и ја помешао у политику. Па зар сад ш то толицко, за то неколико месеци полнтичарења, да илатим глаеом9 г 1.>аја је ове носледње речи изговорио тако жалостнво, да је дирнуло чак и око рело срце Хранисављевићево, који на то узвикну: — Е, де... де, нолако... нолако, видећемо!... Ово је изговорио Хршисављевић благо и утешљивим гласом, ни узми ни остави налик на родитељске речи кад тенга прснлашено дете.
(НАСТАВИИЕ СК)