Мале новине

ВРСЈ 316

НЕДЕЉА 18. НОВЕМБРА 1890.

:дина ii

ШЛЗЕ СВАКН ДДН

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА 3 АСТРАН8 ЗКШ

еа годину . . . на 110 године . . на 3 мкседа . .

30 динара 15 „ 9 „

РБШ ЈОПКШ

1 Н КН ИИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта Ба Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ Ш

ПиСМА и рук01шси шаљу СЕ ВДАСНПКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Претплата се прима код свију пошта у Србији

ИЕНЕ ОГЛАСИМА Н» црвој страни од петитног реда 20 пара дин. а ва четвртој од петит реда 10 пара дин. 2ГаП:"ЛЛЕ0 СТЛЕ 50 ПДРД ДЕН. ОД ЕЕТИТЕОГ РЕДА КПШ 2Е1ТгаВ

ОГЈАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

З а свако огдашеље плаћа св државне таксе 20 пара дин.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

-ж-

ЕРАЉЕВЏЕП1

Требам двеста радника за туцање каменог шљунка. Плаћа добра. Дајем и од метра. Посао трајаће шест недеља. Обратити се Кости В. РакиЂу Ћ уприја. 873 8—10

0 убиству попа Стојана. Страним новинама јављају из Београда, да суд ска истрага, вођена у ствари убиетва иоиа Стојана Крстића, показала да пе постоји ни један доказ, који би бацио сумњу на бугарског вдадику Синесија, кога Срби „сумњиче" због поповог убиетва.

Ж!

т-Ж-§-33»®-

I реда ШКОЛЛ ИГРАМ Благ. Ж. Јовановића отпочела је своје часове од 15 Нов. ов. год. у кући г-$е Пајевићке кнез Михајдова улица бр. 8 и с "Чупис првјавити се с.аког да»» 5 ™ "ОДИе. 1 Ш0Ља Д° б Р в у Трговини г. Милутина Ристића кнез турСКв КаФв КОШТа СаМО Михајлова улица иу вече у самој шкоди 1' пара дин. 924, 1—5 н. ч- 909 3_3

У каФани код иозоришта саипс ЛПЧЈО Ј м.111^1« • V ] р I друге стране улаз Миланова ул.! ОД О Часа ИЗ ј утра, Иа ДО

Либерални клуб. Кдуб дибералне партије држаће сваки дан, као што „Народни дневник" јавља, у 5 часова ј по подне своје еастанке, оеим у дане кад народна скушптина има посде подне своје седнице, На овим клубеким састанцииа учесгвоваће носланици, чланови гдавног либералног одбора и внђенији чланови либерадне етранке из Београда.

На опште захтсвање штованих гледалаца данас у недељу 18. ов. м. посде подне у 3 сахата у гостио-1 ници код Хајдук Вељка свечана нредстава за децу, мадих вештакиња сестара Гардини Ирме од 7 и Десдемонде од 9 год. Удазак за децу 50 н. дин. За одрасле 1. динар. 926, 1—1

| ОД ДАНАС $ј Р ИА СВАКИ ДАН ј| ПЕВАЂЕ || Р МАЛА МАРА | 5 КАФАНИ СКУПШТИНСКОЈ Ж ц

Један. иов ФИЈАКЕР (Фајтон) и р о д а ј е се у Гранд Хотелу. ( .)Г7 2—3 У ТРГОВИНИ ТОМЕ С. ОРЕШКОВИЋА кнез Мих, уд. 1>р. 3. НАЈБОЉИХ ОБУЋА И КАЉАЧА ЗА СВЕ НАРАШТАЈЕ. цена јевтина.

београдске вести Истражни судија. Истражни судија за варош Београд 15. тек. месеца отночео је вршити дужносг своју по закону о истражним судијама, и ради засебно у једном одељењу при управи вароши Београда. Сва дела: злочина и преступна, као и иступна изложена у чл. тач. в. горњег закона, која су до сада бнди па ! раду код квартова унраве варонш Београда и која нису окончана, предаће се истражном судијп, који ће продужити рад но истима, а он ће у будуће непосредно примати и радиги но оваковим делнма на н друшш за којаје надлежан но тачки б. чл. 18 истога закона. * „Преса" доноен о краљичином меморандуму следеће вести : Неистинита је вест неких листова, даје Краљица Наталија већ поднела скупштини мсморандум с неких осам додатака. То ћс можда. тек доцније бити. Меморандум изаћи ће уједно и на немачком и на Француском језику. Њему ће бнти приложено п 40 докумената. Међу овнм документима налази се и сиоразум, закључен 6. Апр. 1886 године између краљице Наталије и краља Милана, овај се акт односи на васпитањс престолонаеледннка (Краља Александра), н њиме је дозвољено да се нрестолонаеледник може васпитати и у туђпни, због чега јс тада кабпнет г. Гарашанина и дао оставку. Ту је још и иреииска, и.шеђу краља Ми| лана и краљице Натадијс, која се односи на визбаденску а®еру, на развод брака. Дад.е се саоиштава и п]>ени! ека коју је краљица Наталија водида са српеким државницима због развода брака. Мсморандум биће наиисан ! доста кратко, а завршује се молбом на скупштину, да се њо.ј, краљици Наталији, дозводи, да као мати може често видсти свога еина.

НАРОДНА СКУПШТИНА састанак xi. Петак, 16. новембра по подне. Почетак у 47> чаеа. На дневном Је реду продужење дебате о адреси. I Живан ЈКшш н овиЛ у свом нодужсм говору нокушао је прво да одбије прекорс либералној етранци, који су нади у току дебаге о адрееи. Одбија од либерала да су они икад били за | еистем батина, шго им се нребацује. (Скупштина узима то са шаљиве сгране). Одговара Вучковићу, на веди, да либерали својим држањем у овом нитању никако нису намерни ?да 'скунштину задржавају од озбиљног посда Они само врше, вели он, своју посла1 пичку дужносг и за то никоме не треба да је крпво. Одбија и онај ирекор од стране посданика из већи; не, који гласи да је Јлиберална влада због својих иолитичких мансвара загазила у рат са Турском савршсно неспремна, и да се једино њој могу уписати у грех тешке последице СанСте®анеког и бердинског уговора. Навађа и један згодан контраст у говорима радика.ших говорника; на име Т. Бојичић је за то, да ее важност народне војске нопне на онај ступањ на коме је некад била, а прота г Бурић тврди, да је диберална влада неI спреман народ новела у рат. 0 томе нак ириговору либералној странцн, чија је влада својнм недржавничким | п неиатриотским држањем учинила да ; се створи бугарски егзархат, прили ; ком чега чита једну ноту из „Отаџбине". која стање ствари изноеи друкше. Да је нрви рат ипак са успехом вођен, велн он, вндн се већ и но томе што смо у нрвом рату нротив куд и камо веће еиле тавориди без великих губитака чигаво но године, а 1885. г. имајући посла са такође слабим Бугарима, ствар је свршена за десетину дана. За тим прелази на нретрес једне п друге адресе на вели, да се у адреси мањине огледа нраведан протест, а у адреси већине сталожено !задовољетво странке на владн. Замера адреси већине, што се у њој не на: лази ни један став, којим би се изјразила захвадност према Русији којој всли, дугујемо и од које миого што ]

шта очекујемо. Говорећи о монополилима, прочитао је један став из књиге „Рад нрве великс радикалне скупштине", у намери да оиомене екуиштинску већину на њено мишљење о моноподима пре оеам година. Сажаљује случај са нривременом забраном наших свиња на аустро-угарске иијаце. Примећује да избори нибу прави израз воље народне. А што се оног нриговора тиче, који гласи да диберади оће својом адресом да се нонударишу, вели, да у Србији, носле напредњачког насдеђа од 300,000.000 динара дуга, нико не може бити популаран. Свакоме остаје да је непонуларан и да илаћа дугове, које су иочинили његови предходници. Свој дуги говор завршио је врло иомирљивим тоном, желећи да рад радикала и либерала буде од користи народу. Скупшгина га је саслушала са особитом нажњом. Прота Милан објашњава се дично с нредговорником односнн бугареког егзархата и бердинског уговора, поново тврдећи да је и за једно и за друго искључно крива либерадна етранка. Валичквац, подбоден својим начелним иријатељима, објашњава ее лпчно са Ж. Живановићем, а новодом тога, што Живановић у своме говору рече да је и он исто тако народ као и Баличевац. Баличевац, у гневу увређеног народног трибуна рече, да он није то исто што и Живановић, а поглавито за то, што њега туче „ градушка. и — Међер мала разлика! Ранко ЊтровпЛ „труди се да додирне опозиционаре, али не зна е које ће стране прс. Тврди да је влада до сад постигла доста својих жеља!" Прпликом говора овог ноштованог носланика иримстило се, да се г. г. посланици са особитом пажњом — удаљују из скунштннске саде. Балнчевац се иронично смешкао с времена на време. Ранко ТајсиЛ признаје скунштинску адресу као скупштински политички акг, у коме скунштина издаже крунне жеље и нотребе народа. 0 адреси мањине рекао је, да. она не садржи само неновсрењс влади, нсго још и оптужбу према већшш скупштинској — према апсодутној већинн народа српског, што сматра као нодло агитационо ерество са стране либералне онозиције. На комичан начин износи либерадне неуспехе, и поред толиког њиховог трчкарања но Србији, и поред толике неосноване ларме и на зборовима, и у шгамии и у скуншгини. Као видљив и јасан прнмер таквих неуспеха узима либерадну пропаст у Чачку. Дотакао се говора А. Васиљевићл и саркастично ту замерио што се у скунштини изразио, да до данас ннје било у Србпји жалосоијег материјадног и моралног стања. Што се тичс Машићевог ириговора због слабог старања владе о унаиређењу наших заната и индуетрије као и због нагомилавања пензпонара, изразио се, да ее влада о ирвоме стара колико .је могућно, а друга је, вели он, неминовна последпца ранијих владавина. Рибарчев навод, даје Г>0.000