Мале новине

Из суда. Првостепени Суд за варош Веоград, иа иримедбе каеациоиог суда, ио делу Глигорија Ђорђевића, дао је своје прогивие разлоге. ГГрема томе Глиша и даље остаје у притвору докде касацнја иовторно ие донесе решење. Н: Чему се надате? Чујемо из досга ноуздана извора да је владин нредлог закоиа о пггамии нашао отпора ме1>у радикалним члановнма скуиштинским и то како у законодавном одбору гако и у клубу. Не знамо у колико је ово истина, али ако није истина требало би да буде. Радикална влада иала је у исту погрешку у коју су падале све досадашње владе — градећи закои о штампи удешавале су га тако, као да ће они всчмто владати, не иомишљајући шта ћс биги, кад се сутра тај закон нађе у другим руЈјр, кад други заседне у министареко 1 сто.гицс и почне нримсњиваги строге законске одредбе на њнма. У ту су ногрсшку пади либерали кад су градилп стари Устав п тек су се онда освестиди, кад су Устав ночели нанредњаци примењиваги на њима. То исто раде данае и радикали са законом о шгампи. Г. Стојану Протићу никако не иде у главу да сутра може опет г. Богпћ или г. Басић засести за начелничку столицу министрства унутрашњих послова, а г. Столе наћи се на углу спрам споменика као опозиционарни новипар. Па можда г. Столе има и право, шго на то вишс и не помишља. Уграбили су п други, па ћс јамачно уграбити и он, да се осигура од ружне будућности. С тога му је можда и свеједно, шта ће бити кад жезлоправленије иређе у друге руке. Погледајте на негдашње нрваке и пијоиере у борби за слободну штамну То су данас мшшстри, начелнипи, саветници: у онштс, обсзбеђени људи. Шта мари један Пера Велимировић како ће битп после неколико година са слободном штамиом, хоће ли моћи слободно да се пише илн ће нолициски прет стајати на свпма уредничкпм устима. Јес, шта се то тиче једнога Пере Велимировића, једнога Саве Грујића и њнховога друшгва! У име Бога они су се оспгурали и вшпе им и иа памет не нада да још за нсшто војују, да још нешто истерују номоћу слободцЈе штамне. Што

! њима треба вии су, Богу хвала, нзво-! Будите истински чувари слободе у јевали. Шта их се тиче, дакле, хако вашем рођеном ингерееу. | ће бити слободној штампи. Нека наступе ма какве промене, они ће остати где су. Увућиће малко више шију, да новој владајућој странци нс надају јако у очи и она ће их оставити на миру. Њима, дакле, не само што не треба слободна штампа, но она је још за њпх и опасна. Кад је | слободна шгампа, може их ко закачиI ти, може им што ружно рсћи, а то све може их само оштетитн. То су људи који су сс, што но реч

НАРОДНА СКУПШТИНА САСТАНАК XIV. Недеља, 20. новембра пре подне. Почетак у 10 часова пре подне. Преседавао Пашић. За мшшстарским столом председник

■' министарства. и минисгар унграшњих ирометалн као оџа кроз нокровац, док 110С10Ва су дошли до садашњега госноства. На * ко зна, игга би се све могло наћи у дневном реду. тој мучној прошлости, што је врло ' • Извештај одбора о предлогу занезгодно да им се сад пзноси и ка- » удружењима и јавним зборозује. А то би могло биги кад има сло- шша. бодие штамне. Дакде, доле с њом. 2. Избор одбора Финансиског и Госнода су достигла своје циљеве других одбора за поднесене нредлоге. и што сада њима треба, и сад и у Полажу заклетву новодошавши нобудуће, то је мир, ]»ед, спокојство и сданици, Аврам Бељић и још двојица. благочестивост. Нек се зна да има Чита се протокол Х Ш. редовног

Ђурић, П. Срећковић, Ј. Ж. Јовановић, Ј. С. Јовановић, Ћирковић, Милија Миловановић, Л. Илић, Станоје ! Нсшић и други, а за одбор за преглед предлога изабранн су: Ж. Гадоеављевић, И. Душманић, Ђ. Ђорђевић, Ђ. Брачинац, Ранко Петровић и т. д. Преседник закључује седницу у 11 часова, а другу заказује за данас пре ! подне. Преноручује одборима да се : но подне састану ради обављања те! кућих поелова. ЗннЈ КРАТКЕ ВЕСТИ □ Г. Хуго Симеоиовић Супичић, који се овде неколико дана бавио, отнутовао је прекјуче за Одесу, где ће отворити српски ђенерални консулат. ^4 За дан«с у поднс заказана је мини с тарска седница. Д Изашао је трећи број „Гдасника срнског апотекарског друштва."

скупштинског сасганка, који но прочитању скупштина усваја. Читају се молбе и жалбе, које се

власги. Нијс ваљдабог жандарма за] бадава створио, но да бди над друштвеним миром и снокојством. И кад свако дама свога старијега, нека га и . . мају и новинари. Један члан нодиције | У"У ћ УЈУ Дотичним одборима. свакако је наметнији од једнога у- Чигају се поздрави пародној скупредника новииа — на нек се зна ко штини. је власт.... Чигају сс предлози о измени закона :к 1 о таксама » о реквикицији. Јес, овако мисле, и они за себе Чита се интерпелација на миниетра добро мисле, велика радикалиа гос- унутрашњих дела, због догађаја у иода. Врањи од Панте Срећковића, Јанчс Али међу вама, гоенодо радикални Јаваповића и Живана ^ивановића. послаиици, има досга вас који се не- ТмрЏ УјхтевиИ посланик из Араимате ничету надати. Ви нсћетс но- ђеловца. даје оетавку на носланичко стати ни министрн, ни саветници, иај место, из узрока што му је умрла 1 чак ни предеедници конзисторије. Ви жена , а има деветоро ситне деце, иа ћете остатн оно нгго сте н до сад нема ко да их надгледа. билн. Међу тим, једном ћс доћи доба Скунштина уважава исту. кад ће друго неки бити власт, а ви Читају се укази, којима се овлашћете се опет наћп у опозицији. Гада ћује мннистар народне нривреде, да | ће се на вас дићи дрвље и камење и поднесе нредлог скупштиии за пзме: као год шго је било у прошлости,! Н у закона : ;тако ћс доћи и у будућности један; ^ 0 кжа свиња и , е Дан. где ће вам сжооодна штампа би- уката по аи ер„ ка и С ком систему, даго ти Једина одбрана и Једдно с ,,еетво Ма ше Лондону: Да се заштитите од наиасти. Сада, I Ј по Ј даосо на реше ње закон о када сте у сили п добру, помишља- Ј0Ј стоци и попису људства; и 1теј на ове тренутке нскушења. Вра- , . ј иите п одбраните сада елободну ■ "РОЈект о измени закона о нароштампу, она ће вама требати. У до- бродским друштвима. : бру сс лако заборавља зло. Али ви Прелсвјнт позива скунштину да ћстс тек онда с иравом нонети име избере часнике, како за Финанциски истинских чувара слободе, ако делом тако и за одбор за нреглсд нредлога: докажетс да вам јс она исто тако и т0 за '"инанциски из свакс секцијв д]>ага сад, кад етс у вдасти, као год; 1Ш . Д В0 Ј е ) а за °Дбор но један, н зато што вам је била драга онда, кад сте, Д а Ј е четврт часа, да сс то учини. се гооме служили за сузбијање сваке За Финанциски одбор изабрати су : ненравде и тирашуе. М. Петровић, Ранко Тајсић, Милап

ПИСМО УРЕДНИШТВУ Господинв уреднича. „Мале, Новипе које ви уређујете, донеле су у 31(5 броју извсштај са скуиштине о завршној дебаги о Адреси, па у кратком извОду и мој говор као известиоца мањине. И ту се између осталога веди, како сам ја ка зао, да „моје лично мишљење- није дч се моноиоли дувама и соли мог/Ј укинути." . То ја нисам казао, ниги еам могао казати, кад застунам адресу ^ањине, у којој се тражи да се нарочиго ти мононоди дувана и соди I укину. Ја сам само иа крају мога говора о томе казао „ако не нађемо другогдакшсг начина, онда наравно остаће монополи: алн за што се ви (већина) љутите и нс дате, да тражимо други лакши начин." Ја вас молим господине уредниче, да ту ногрешку вашег пзвештаја овим иоправите. у Београду 20. новем. 1890. с ноштовањем А. Вас иљевић мзвестилад мањттне

РОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ (НАСТАВАК) И та „впт-аика и дела, која тунавост у друштву са законом о штамни нро-

ПОДЛИСТАК КРБ&Б1 ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБ« ИОВЕЛЕЖИО П ера Т одоровић (i 72 ) Г. Ђаја је'овде говорио истину. Онје доиста тада био новајлија у појштици. У томе тренутку онје јамачно нроклињао онога који га је у политику увукао. Но тадашње патње данас су богато награђене. Један обичан проФесор ; не,један необичан, један десператан проФесор, човек који је већ био изгубио сву наду да икад ишта може што друго од њега бити до презадужена очајника, који не може више да састави крај с крајем, којн већ губи наду да може одговорити својим родитељским дужностима л готов је да дигне руке од свега — ето, таква човека на ивици нропасти прихвата Мкди број 312.

за рукуЈедна пријатељска рука, извлачи га нз очајања, спасава га, уводи га у ред бораца и поступно. млло по мало, изводи га на пут, који ће га доцније сам одвести, па који га је, ево, и одвео врхунцу власти и наградама. Није никакво чудо ако је г. Ђаја у Зајечару проглињао онога што га увуче у политику, али је и чудно и грешно, јнто данас дрвљем и камењем хоће да засне онога, који га је од профссора направио политичаром. % Иосле Таајина вредно је споменути говор Андре Николића. Није ј'Опој)по дуго, али је говорио смишљено. Напоменуо је изреку једнога славног човека, како су окови онда тешки кад о њима виси кривица. Цитирао је ону народну песму „о човеку праведнику", који по смрти ништа друго собом не односи до: „Скрштене беле руке II праведна дела своЈ *а". На то је наставио, какв и он на суд нзлази с праведним делима и узда се у ту правду. И он је наглашивао, како му је занимање нроФесура, којом се највише и бави. У политици никад није давао тон, а најмање би то могао чииити у таквоме

и опасном и великом делу, као што је народни покрет, буиа. Молио ј'с судиЈ *е да се обазиру на његову прошлост, у којој нема ничега што би га могло обележити гсао човека наклоњена неделима и бунама. * •X- •>• Говор иок. .Јове Симића био је правдање једнога преплашеног сиромаха, који је у томе тренутку поглавито мислио на своју бедну породицу и четири нејака детета, које оставља у највећој нужди н снротињи. Скрушеност, која је обузела овог човека од онога тренутка када је затворен, није га ни сада остављала. Жалост га је било видети. ■X* Одбрана г. Ст. А. СтеФановића била је куражнија но што се очекнвало. У оп ште, за Стеву су се сви бојали да у страху за главу не падне у малодушност, којн може осрамотити и њега и нас. На делу се показало да се г. Стева бранно са свим достојанствено. Само смо се мало насмејали кад га судија прозва : „Стеван Стевановић", а онречедаје он „Стеван А. Стевановић", а „Стеван Стевановић" је други. (наставиће се).