Мале новине

болести. Тс

Јизбежно биће и

, г , , 0 ИС Т <0МФОМ Коха. Приса т У б еркулознси и , етн ! чека.-мо па Ј, Р ' Д >>' 1 л1сдицпис1;01' персона, ™ Сда .Мта влпгл здобом, 1НТОЗХ_ДЕ2™ у *т^туТТости Тнкгриачин лечсња. но то јс иосве ненраведиа осуда. Кох није дошао до савршеног исиитивања своје лим <1 >е иа људима и с тога јс са срџбом назвао новинаре „нроклетим , што су пре времена новикали о ономе што још није свршено и подигли ларму но целој Европп. Толико о Коху, а сад да пређемо на саму јектику, за то да не би нестручни људи очекивали чудеса тамо где их нс може битн. Постоји микробна болест названа туберкулоза. Названа је тако заго, што производи туборкулу (узвишења), која образује колонију бацил. (ултра микрисконне пнФузорије). Туб. можс да се развије на свима снољњим и унутрашњим органима човечијим, изузннајућн срце, у коме до сада још нико нпје нашао туборкулознс бацилс. Кад туберкулоза заразп ндућа, онда њу зову јекшком (суха болсст). Тада је она пајонаснија, јер до сада није нознат био а никакав начин којим се она лечи. Из онита Кохових и његових иомоћника, константовано јс поуздано само то, да јектика може да се излечи само у иочатку свог џалвиФка, И то је сасвим нриродно. Ако је болеет напуштена, акоје она прешла у трећи стенен, ако су бсзбројне мнлпарде бацила нанравиле већ јаме у нлућима (каверне), оида никаква сила није у стању да обнови иетрулслс делове плућа. Нска је тако да човек може да продужи живот са пзгубљеним деловима нлућа, но ту се јавља друга несрећа у впду нропалих бацида. До иустижо да'је каква лнмФа одјсдан пут уништила све бациле; ло ко моисе да нх извуче из оних јама, којс су оне начинили у нлућима? Нс мпслим, да би се кад год нашао какав одважни хирург, којп би сс решио на т.аквс страшне онерације. Ако така операција нпје могућна, то је и смрт од јектнке свага неизбежна, јер свако туђе тело у организму неизбсжно производи гнојење, иа отуда и смрт. Спољну тубсркудозу, носле смрти бацила, лако јс уклоннти ножем, но у плућнма то је сасма немогуће. И ,,тако, јектике неће нестати до свршетка света, тако исто као спфилиса и грозницс! Ако со но Коховој методи лечн саг .10 спољашња туберкулоза, и као у виду лупуса, карнеса и осталих; ако то лечене само смањп процент умирања од јектике у будуће — то јс већ и зато Кох заслужио вечно нризнање и благодарност свега човечанства! Обраћајући се ноглавито јектичавим бодесницима у Србији, хоћу ,да их иредунредим, да не очекују више но што се можо очекпватн, да не будс узалудних нада. Ићи у Берлин (као што то чине многи у Евронн) да нотроше велике ■суме новаца. или да ј-а тамо умре засвим је неумесно. Треба причекати! Ко је напустио свеју болест и коме је неизбежно умрети, тога Кох пв може да саасе. А ко може ј'ош да се спасе, тај може и да нричека мало, док Кох не објави своју тајну лечења што /.'с бити у скојм. Тада ће и овде у Београду сваки лекар (разуме се нс неразборит, којих се плаши Кох) моћи излечити јектику тако исто, као н сам Кох. То је свс што сам сматрао за нужно да саопштим о јектици и Коху.

НРАТНЕ ЗЕСТИ * 22. овог месеца приспели су нз Мирамара у Беч цар Фрања ЈоеиФ и царица Јелисавета. □ Париска општина одлучила је да се у свима болницама нре.дузме лечење туберкудозе по Коховом начину. =4 Предсодник аустријскога нарламента, Смолка, који је не давно био тешко ободео, ових дапа вратцо се, иошто сс са свим оноравио на своју дужност у Беч. Седога нредседника пардамент је поздравпо одушевљеном добродошлицом. А Престолонаследник грчки и прсетолонаследниковица нриспеди су 21. ов. м. у Петроград. На желазничкој станици дочекао их је цар и царица. Одсели еу код великог књаза Павла Александровнћа. = Ових дана држао је ЈХорд Солзбери, у своме изборном срсау Росондал говор, у коме позива Гледстона да даде објагаљењај о састанку Хавардском, окривљујући дибералне вође, да су Пернела тек онда збацпли са вођства, када се очито цео народ нзјаснио иротиву њега.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Разбијен шеп. Госнођа Десннна („Веврша Оошпа") као да није најбоље среће. Истнна, „ О дј'ск "" је много хвади, а нарочито хвази њено дивно вино, алн баш с тога бојимо се да не буде баксуз. Бар иочетак не слути на добро. Првн нут се кренула за Београд Госпсђа Десннна, на-се на Ђердану мод Гребеиа већ заплела са својим нгленом. Иа сад јој је само шден пробијен и морао је остатп, да га браћа Власи лсче. За време лечења сдучајно се деспло, те је неколпко кола соли у мраку нестало. Наш доњо-милановачки капетан, кажу, ухватио јс ко се то толико носолио. А канстан лађе, г. Јон Ураториу, гдедајући иробијон шлеп молн бога да нста судба не ностнгне и Госпођу | Деснину, којој јз наш г. нредседннк онштине онако сдатко пио у здравље. ПИСМО УРЕДНИШТВУ Поштовани госиодине, Биће вам нознато какав је дар-мар наиравио г. министар просвете са својим овогодишњим шкодским распоредом. За тај ностунак иравда се тиме, што је удаљеннјим и забатаљенијим крајевима хтео дати најбоље учитеље, ионгго су они тамо иајнужнији. ОваЈ* разлог свакако је оиравдан, бар у некој мери, али чињенице говоре, де сс г. министар није увск тим разлознма руководио. Тако на нр. ннко нас не можо убедити да је врачарека учитељица, г-ђа СоФија А ранђедовпћ, кренута са свога места из тнх разлога. Кад ногледамо да је иа њено место доведена госнођа једнога проФесора радикала, онда са сигуриошћу можемо рећи да је г-ђа СоФнја уклоњена да направи место овој новој госнођи, а нс из другнх разлога. Ми нсмамо ништа иротиву нове учитољице и дај боже да и она буде добра, али никада она не може заменитн г-ђу С офију , жену којој је овим иремсштањем учињена годема ненравда. 21 годину раднда је ова госпођа у нашој врачарској школи, вазда с од личним успехом, вазда с тонлом љубављу за децу, нредана једино своме послу и својој дужности. Читава нокољења нрешла су кроз школу ове ;оддичне госпође и сви је данас с благодарношћу помињу. За 21 годину она је унознала сваку породицу, сваку | кућу, знада је свако дете у главу н

ј заала је свачије домаћо прилике, што ! је било од не мале користн по њеи ј рад с децом. Све су то билн услови како се само могу пожелити и о сви' ма овим околностима г. министар јб био дужан водити рачуна. Међу тим шта је он радио '? 11. октобра излази распоред, а у њеку нема г-ђе Аранђеловићке, али 18, појављује се наредба о њеном премештају и то под 11. Пренеражене овом ноправдом ми врачарске матере, квје смо нмале децу у {тој школи, полетимо и одмах направимо молбу г. мииистру. Место да сс одазове нашем нравичном захтеву, г. министар изјављује на једном мссту, вако со чуди, нгго су толика врачарска госнода допустила својим женама да се потписују на молби. Ово је г. министар радпо но хатару, без обзира на интсресе школе и ! нехвала му зато. За љубав каква личиа нријатеља он јс нренсбрегао интерес стотпнама нородица, које су васпитање н еудбу своје деце њему новорпле. Жалосан случај, за којп г. минисстар заслужује сваку иохуду. Београд Врачар 24. нов. 1890. Једна мати. - -ј>Ф ИЗ 13ЕЛА СВЕТА Гледстонов одговор. У нанред се могло знати да Гледстон ие ће исо; стати с одговрои иа Пернелов маниФест, шта впше он се нотрудио да најенергичније сузбије она лажна ирестављања, која је ирски вођа нротиву њега пзнео. Гдсдстонов одговор одлучпо иориче оно место у Парнелову маниФесту, гдс се веди, да је на састанку у Хавару било говора о „конкретним плановима," Гледстон тврди, да је тада он само развио гледиште своје и својих другова, да би хомерулски нацрт од 1886. год. требалоу исвеснои нравцу мењати, и да је тада хтео само чути Пернелово мњењс. Даље веди, да се Пернел није нигде нротивио, а нонајмање да со изрази#, да „овај иројект неће задовољити аснирацијс ирскога народа." Што се Гледстон одриче енергичио, да је се изразно, као што то тврди Пернед, односно ирских посданичких места у британскем парламенту, о аграрном нитању н о контроли над нолицнјом и судовима. Гдедстон се иознва дајо овај разговор одмах, нод печатом стро ге тајне, саошнтио својим министарским колегама од 1880. године н нри томо со нзразио, да се Парнел нпгде, пи при једном питању, озбтљно нротивио. Ерцхерцогиња СтеФанија. Ових даца је ерцхерцогиња, жени пок. ерцхерцога РудолФа, нрви нут изашда у друштво носле смрти свога мужа. Том приликом иреседавала јс у одбору за издавање носмртннх рукописа свога мужа, који гласс „ Одломци АустроУгарске иером и оловком". По њоном нредлогу издање је одложено на још неко пзвесно време-

СЖЕСИЦЕ Нови апостол мира. Познаги норвешкн белетриста Бојезен, којп је прнличио иознат н нашоЈ - читалачкој публинп штампао јеЈту скоро у Христијанији брошуру под насдовом „неутралитет", којом сс ноглавито обраћа омладнни. Писац расправља и проводи идеју светског мира н љубави. Вели да се омладини обраћа поглавито зато, што на њу најачег дејства има национални партикуларизам и шовинизам, убијајући јој морал у клици. Крајње је време, доказује он, да народи промене убидачки Фронт један нрема дру1»м, Да ируже један другом руку као људн

и браћа, а да сг.ојс мођународие спо| рове решавају нзборним судом добрих људи. По њсговом мншљен.у: мале државе би требале у овомс да носдужо 1 као пример велилии државама, јер јс у њнма у опште дакше завести и примењива гп ново еванђеље мира, љубави и срећне будућности. Нашто је кечнто оружање и спрема за крваво игре народне, кад то људско друшгво, и иоред све његове културе, понижава аисиодобичног дпвљег звериња ?! — узвикује он. Нестао. Про®есор Бастијан, дирек| тор етнограФСког музеја у Берлину и иначо чувени етногра® у Европи, пре године дана ишчезао је незнано куда. На неколико месеца по тој вести, једном од његових друговв испало је за руком да сазна, да је Бастијан тајно узео осуство од министра нросвете и отпутовао некуд у цели научног иснитивања. У Дсцембру прошле године, нрОФесор Впрхбв, његов добар друг, добио је од њега писмо из Техераиа, али од тога гласа па до данас ништа се више пе зна о уваженом научењаку. Нсмачка интелигенцпја јако и срдачно жали судбину тога уважсног човека. Оригинално благодарење. Ових дана било је у Валенцији благодарења у тамошњој саборној цркви због престанка колера, која јо у том крају бе1 енила пуних девет месеца и стала врло много жртава. Прошдо је воћ четири недеље од носледњег колеричног смртног елучаја и вишс се нигде не јавља. Колико је Шаанија претрпсла од то страшнс болештине најбол.е ноказује следећи однос. Од иочетка иа до свршетка колеричие епидемије у Шнапији се нободсло, но званичннм подацима! 5.447 душа, а умрло 2.870: дакле 52%! — У самом Мадриду у месецу Октобру умрло је од тога 2.057 душа, а родило се само 1.209. А шта ли ми грешипци очекујемо овде у ирљавом нечистом и нездравом Београду, коме ј е суђено да га свака нова општинска унрава по мало кљуцне, па носле остави времсну п приликама ? Него, најзад, ми смо нознати као наметни и нрактични људц, на бисмо се ваљда могли помоћи и нод бичем какве колеричне епидемијеНе старајући се ни у колико да се и најнотребнији санитетскн услови иснуно, мн бисмо куражно дочекали н гакву једну халу; на бисмо после на рачун тога носили дитију и писали побожне новинарскс чланке у званичном и нолузваничном смнслу. У.) ДРУШТВО СВ. САВЕ Г. Живојин ЈовичиИ , нротојереј и проФесор богословије, поклонно је Друштву Св. Саве 60 комада своје „/>«седе" коју је говорио на парастосу Доди-Папаз-Стојану Крстићу. У име Главног Одбора Друштва Св. Саве нотнисани изјављује дародавцу срдачну захвалност. 17 новсмбра 1890. у Бсограду. Кн.ижничар Друштва Св. Саве Ј о в. Ђ. Д о к и

I. Димитрије НаумовиК , казанџија из Београда, поклонио је Друштву Св. Сане, један ведики казан у вредности 80 дииара. У име Главног Одбора Друшгва Св. Саве, погписани изјављује дародавцу срдачну захвалност. ДССбр. 1829. 9. новембра 1890 гУ Београду. Благајник Друштва Св. Саве Мих. Јовановић с. р.

-к