Мале новине

ЕРОЈ 324

ГТ/У Д тгт

јШАЗЕ свлки дан —-«*М6Б РОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ на годину ....... 30 динара на по године 15 „ на 3 месеца 9 „

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА и рукописи шаљу СЕ власнику Г МАЛКХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЈШЦА БРОЈ 6. Протшгата се прима код свију пошта у Србијв ПЕНЕ ОГЛАСИМА На пркој страни од петитног реда 20 нара дин. а на четвртој од петит реда 10 нара дин. агамздш стајз 50 плрд днк. од.петитног реда

0ГЈ1ЛСИ ЈЕВТИНО И СА СДИКЛМА

З а свако оглашељк пдаиа се државне так1јк 20 пара дин. , i x . ' . ~ *

ВЕЋИ ОГЈЈАСИ 110 ПОГОДВИ

" Л| ""ЧЦГ

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Уторак, 27: Прах у очи и париски колотер. Среда. 28: Грбоаа. Петак, 30: Прпсни пријатељи.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Оратио се. Г. др. Милан Јовановић — Ватут, проФесор Велике Школо, којн јс бно отшиао да проучн Кохов начин лочсња туберкулозе, вратио се из Берлина. Г. Ватут Јо донео еа соОом и мају, којом већ отпочиње лсчење у државној болнпци, а и нриватпо. * Позван на одговор. Како странс новине јављају, влада јс позвала нашег дипломатског агента у Софији, г . Стејића, да да објашњења зашто је испратио припцезу Клементину на железнпчку станицу, кадје ова иедавно отнутовала из Софпјс . Вслн се, да јс овај владин корак учињен интервенцијом рускс дипломације. Одговор. На ноту нашс вдаде, као нгго стране новине јавл>ају, односно отпочшг>ан.а п])еговора за вбновл>ење трговачког уговора с Аустро-Угарском, бечка влада није још досад писмено одговорила. Али усмсно јс саопштено, да бсчкој влади није никако могућс да стуии у нреговоре са српском владом све догле, док се не сврше њени преговорп с Немачком. * ЈКандармско насиље Јуче, око 9% часова нз јутра, наш шегрт, Милош Арсенијевић, нонесе наш лист из штампарије на Енглезовцу у нашу канцеларију у вароши- Кад дође до каване , ; код Енглеза" (пспод „Сдавије") ту га ерстне једаи жандарм и упита га хоће ли да прода новине. Дете одго вори да то није за продају, а он (жандарм) ако хоће да купи нека се јави у штампарији „Смиљево" пли у Бал канију у вароши. Дете нође даље, а жандарм остане где је и био. Мало ниже, преко иута каване код „Белога орла" сретне дете други жандарм, и заустави га. Питао га је клквс новнне поси и тражио да купи. Дете и њсму рекпе да број није за иродају као и првом. Дете пође даље, а жандарм остане. Но кад је дете измакло заједно десетину корака, жандарм га викнс. Дете стане, жандарм му нрвђе и рекне: Хајде сад са мном у полицију; таква је наредба чланова, кога год нађемо с „Малим Новинама" да га водимо у иолицију. Дете је молило да га пусте, казујући како ће овако задоцнити с новинама, па ће га газда карати. Но жандарм рсчс да га мора водитн. „Таква је заповест; сво цело јутро где се мотамо овуд." Немајући куд, дете иође. Ишли су уиоред. Дете је опет молило да оду до Валкапије нли до штампарије, па отуд нека нође који господин у иолицију ако има што да се одговара; зе

што да иде ои шегрт. Још је дете нриметило, да му г. члан може узети све бројеве, па како ће оно после да одговара газди. На све ове молбе жандарм рече само толико : „Не бој се ; неће ти г. члан ништа узети; само да нрочита." И тако жандарм иорсд нове г. Риетићеве куће одведе дете у кварт врачарски, игго је управо спрам куће г. мпинстра правде. Ушав унугра дете чује где жандарм рече: „Ево, госиодпн Стево, довео сам једног." Жандарм уведе детс у собу, где је за столом седео некакав круиан госиодин црннх бркова. Дсте снусти новине па кревст. Господин узме један број, развије га, загледа са сваке странс на га опет врати. За тим упита дето продајс ли те новине, и дете му рече да не продаје. Хајд нди сад — рекнс му непознати госнодин, и дете оде. Тако је извршено ово насиље у сред бела дана, у срсд ирестоницс без икаква узрока н повода с наше стране. Колико сигурности пма за нас п уп ж т^ јхдцд—лтготт7таг>1г— тмгуд-о.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА

овако без икаква узрока, без еуда и пута сподбиги нашега момка на ули ци, одагнати га у полицију и ту га држати докле хоће, задржавајући с њпм и новинс. Није ли то намерно штећење наших пнтсреса, кад се број задржава, и место да се продаје у јутру, он се продаје тек у подне. НиЈе ли то и обустав.љање листа мимо закон, даклс вршење забране противне Уставу. Није ли то најпосле груба | самовоља и дрско гажење грађавскпх нрава, и престуино самовлашће, које нијеетога ни мало мање, штоје извр шено надједнимненунолетнпм дечком. Зна ли за оваке случајеве надлежни министар и по чијој заиовести овако ноступају полициски чиновници? Ми смо ствар предали јавности и сад ћемо чекати да видимо има ли суда и закона за ове самовољнике, ! који на сред теразпја терају своје |ћеФОве. Нначе опет ћемо се вратити ! на ову ствар. Ако је ово дело каквог глуиог жан | дарма за што члан не зиа — дужност му је да сам етвар извиди.

18. Иду боси. У Темнићу многи људи иду боси. Обувају се тек онда, кад снег забели. Ево, еада је 20 Новембар, време је хладно и кишовито, а многи људи, жене и деца иду боси. Празником ћеге видети, како су се дсвојке лсио обукле, бациле су на себс „руво празничко", закитиле ружом и босиљком, а при том су босе. Ово не чпне, да би што уштедиле, но то чмне из навпке. Кад њихови родитељи могу да им куне свилеиа јелечета и друге скуне ствари из дућана, могу им купити и онанкс. Оне само веле : „без тога се може; и наши су стари овако ишли, па смо и ми научиле". Кад овако раде, онда значи, да не умеју здравље да чувају. На другим местима иду људи вавек обувени. Да узмем за пример само једно место, које ја знам, а то јс Кривн-Вир. Код њих не иде нико бос. Од највећег богаташа, до иуког сиромаха, — само може лн да иде, — | обувено јс нреко целе године. »»~т~г Ј т — ^ н

КРАТКЕ ВЕСТИ А Немири у Лими (у Нсру) који су сс ових дана иојавили, угушени су. = Патријарх Бранковић остаће у Загребу до среде. # На универзитету у Загребу ђаци су начинили демонстрацију. ПроФесора Маретпћа, који јо гласао за владиног кандидата, дочекали су с узвицима „Доле с Маретићем!" Л4 Ових дана у Нини је умро отац славнога Франпускога говорника и државника Гамбете. □ Гледстон је нристао, да прими одбор ирских носланика на заједничкн договор. Пернел, који је члан одбора, није био ирисутан томе састанку,

К П. ■ — - ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Патријарх Бранновнђ стигао је 23. ов. м., у иратњи владике Мирона Николића, у Загреб, да суделује у скуштннским седницама. На жељезничкој станици ноадравили су га кмет Амрус,! у име вароптн, Станковић у имс српске општине, Кушевић, у име српскога ! клуба који је такође био на етаници. На ноздрав председника оппггине , ј патријарх је одговорио, да је дошао , , - иепуни своју грађанску дужност. ! Ц -П ;»ијарх јв нотом посетио бана и јњегову супругу и начелника Станковића. Тога је дана дават банкет у ! част патријарха, а сутра дан преставЈвен му је српски клуб. Побегли из пансионата. „Одјен" нма један интересан днпис пз Скопља о коме, како су из бугарског пансијоиа у Скопљу побегли питомци. У патс и!јопу појавио се код српске младежи, коју су Вугари хтели побугарити дух нротивап бугаризму, и то баш код оних, које су Вугари највише напајали ! својим шовинизмом. Данас већ, може ' се рећи, и нема 4. разреда свога завода, који је имао задатак, да бугаризмом зарази све онамошње чисто српске крајеве. У њему је било 21 ученнк. Од њих су петорица отишлп кућама ире кратког времена, оставнв иансион за увек. Дванај есторица су изашла, управо нобегла, после тешких мука, пошто су се морали борптн и с влашћу, нолицијом и с бугарским владиком Теодосијом и са својим дидиректором. Њих су неколико иута хватали и много им обећавали, само да се врате, али они су то одлучно одбијали, тврдећи да они нису Вуга •ри већ Срби. те зато и неће у бу гарску школу. Сам владика Теодосије обсћавао пм је златна брда, но ђаци | су му одговорили да нини од њега

нити од својих досадангњих назови добротвора не траже нишга друго до једино то, да их пусте да на миру оставе школу. у којој никако више неће да остану. Но владика нареди, те се онн силом снроведу у пансијон, одакле су опет ноћу побегли. РОБЕСПЈЕРОВ ГОВОР 0 СЛОБОДНОЈ ШТАМПИ (НАСТАВАК) Не тражите за то доказа, јер ако то желите да изведетс до краја, то је илузија. Њихове су снлетке и лични интереси у толикој мери укрштснп и многоетрани, да бисге, тежећи тачном испиту и ислеђењу, нре 'дочекали да држава пропадне, него што би ноштен и срдачан човек и био у стању да дигне свој глас и да каже како јс она у опасности. Јер у свима, знајте, слободним државама сваки је грађаним стражар за слободу, коју мора нозвати п при најмањем знаку ^..ор.т г>г „ д 1 р кг. у .руг ави чјпи'"*

толико и толико бринули? Ионгго је Аристид прогнан остракизмом из земље, он се није жалио на ону нодазриву мржњу, која му доцније славу донесе. Он ннје [хтео да се атинском народу одузме употреба права, ко.јпм се њему неправда учинила. Он је добро знао да би тај исти закон, који оптужује једног племенитог служптеља државе, да би тај исти закон заштитио и вснггој тиранији неколицнне покваренихвласника. То нису они неподмитљиви људи, који иикакве друге страсти немају осим те, да раде за срећу и добро евоје отаџбпне. Ви знате да није то лако изгубити поверење јјеуграђана, и ако се водно чист живот нрепун доказа племенита и поштена рађења. И ако су ти људи искуеили који пут гоњењс од својих суграђана, то је за њих нечат њихове славс и диван доказ њихове врлине, онп ее могу мирно ослонити на глас своје сувееун п иа моћ истине, која ће им опет скоро новратити поверење суграђана. Ко су то ти, што непрестано нонују против разузданости штамне. Ко су ти, што ненрестано траже законе да би штампу спутали? То су оне превртљиве личности, чији је нозив и слава сва сазидана на шарлаганству, и који од најмањег знака нротив.љења презају п стреие; то су они, који, да би се и народу донали, а да би у истп мах и власницима послу; жили — и богу каде и ђаволу свећу пале. То су опп, који лукавство уиотребљују на месго смелости, а интригу на место гснија; то су они који служећн се евима тајним дворским сплеткама без пристанка, дрхте и стреие да се не појави какав човек који би открио тајну њнхове иокварености. То гу они, који држе, да ће сс отаџбина онда на најбољи начин обманути и нодјармити, кад се смели и слободни списатељи снлом ућуткавају, То су најпосле оне сла-