Мале новине

ГЗисмо. Његово Високоирсосвештенство митрополит Михајло добио је од екуменског патријарха иисмо, у коме га патријарх извештава, како пристаје на портине иредлоге, сматрајући да је тиме свршена размирица између њега и турске владе. Но натријарх држи да је ннак нотребио да се саетане екуменски сабор, ради уклањања неких штегности у нравославној цркви, те би односно тога хтео да чује митрополитово мњење. Вслика игранка. Управа „Београд. трг. омладине" изабрала је домаћински одбор од 45 лица, који ће приредити вслику игранку. Дан кога ће бити игранка ускоро ће се објавити. Изабрани одбор својпм досадапшлш радом дао је доказа, да ће и ова друштвена ведика играпка бити једиа од најлепших пресгоничких забава. * Београдски гудачки квартет отночиње своју другу годипу, у којој ће приредити шест концерата из камерске музике. Ово једино, чието музикално удружење у Београду, које је основано да гаји и шири укус са уз вишену камсрску музику, ^нашло је прошле сезоне код наше публике лепога, ади и оиравданога одзива, јер је датој речи часно одговорило, одржавши својих 6 концерата тачпо |и солидно. Неоградски гудачки квартет и сада, у почетку своје друге године обећава, да ће се свим силама старати, да свој задатак реши себи на част, а публици на задовољство- Али за то моли уважену публику, да га нотпомогне носетом, јер ће само од тога завпсити његов опстанак. Нрви концерат биће у недсљу 2. децембра у 37» сах. по нодне, >у локалима грађанске касине. Ценв су ове: Претилата за свих 6 концерата 10 дин. За чланове грађанске касине. За ђаке и децу б дин. Улазница за појединп концерат 2 д. За чланове гриђанске касине 1'бО д. За Јђаке и децу 1 дин. Претплата се ирима у књижа]>и ГТ II. Ђурчића и код сваког члана Београдсксг гудачког квартета. * Законски предлози. Министарство народне иривреде спремило је многе залонске пројекте, моји 1>е бити поднесени овогодишњој скупштини на решење. Ту су ови нроГекти: 1). Пројект закоиа о изменама н донунама у закону о народи#ј банци од 6. јан. 1883. и од 23 сеит. 1885.

2). Пројект закона о трговачкој ! школи у Бсограду. ~„3). Пројект закона о уређењу нри-! вредно-трговачког музеј а. 4). Пројект закона о уређењу при вредног савета, и 5). Пројект закона о нзменама и допунама закона о сеоским дућагима ; од 25 октобра 1870 године. Установе, које се стварају овим законима, всома су важно. прп самом почетку, раднтп с ведиком обазрииошћу и с правим познавањем 'ствари. Јер, кад установа у самом темељу буде криво постављена, дбцније иснравке мало јој иосле важе. Ми ћемо с тога јсваки овај нројект понаособ прегдедатн и казати наше нримедбе, а очекујемо да ће нарочиту нажњу на њих свратити стручни људи, чија реч овдс може бити пресудна. Изостао. Због нагомилана матери јала у данашњим броју изостали су чланци: „Кобеснјдров говор о слободној штамни" и „Амс]). внше друштво,"

КРАТКЕ ВЕСТИ

Кнез Никола отпутовао је са својом ћерком, војвоткињом лајхтенбершком, у Ницу на јахги „Роксана". X Како се чујс, наша ће влада у скоро иочети иреговоре односно Јтрговачког уговора са Црном Гором. + Ових дана стигла је последња иоШиљка Берданових пушака из Русије. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Убиство. У нрошли уторак убијен је у селу Котаници (нодунавси округ носавски срез) оиштински ннсар Љуба, свршени богослов. Како дознајемо убиство је извршсно овако: У уторак увече нок. ЈБуба седсо је после вечере у сво.јој соби и читао. Од прилике око 8 сахати грмну кроз ноћ нушка. Љуба се стропошта са столице. Непознати убица је кроз прозор нишанио и ударио Љубу у слабипу испод мпшке. Кад је Љубу пушка иогодила он узвикну име убичево, обезнани се и после 12 сахаги умре. Како чујемо убица још није нронађен.

* *

Аустрискн цар отишао је у лов у Штајерску. О Конзилијум лекара констатовао је нотнуну умну неспособност ведикога кноза Николе. Сви се лечници слажу у томе, да с« болсет не да излечити. ■ ' На руеким железницама у скоро ће се завести зонска тариа>а. □ Трчки посланик у Бечу биће опозван. = Келнеке нввине јавл.ају, да је наша влада одложила преговарањс односно руско српеког трговачког уговора до 1892 год. Д Француска влада неће учествовати на Француској изложби у Москви I X Португалека влада ионова је наименовала за свога нослаиика у Бечу внконта де Валмора , нег. посланика ЈУ Бечу. # Прошли број аваничких новина доно сиуказ о постављању истраж. суд. □ По службенпм нодатцима целокупни ауетро-угарски државни дуг, крајем новембра, износи 42,777.25 | Форината. / После троднсвног бавл.ења у БеI чу владика Штросмајер вратио се у Хрватску.

ГЛАС ИЗ НАРОДА Потрице и глоба. Сваки домаћип мора да џува стоку у свом имању. Тако заповеда закон „о чувању пољ. усева," и тако мора бити. Кадјеовај закон доношен имало се на уму да се усеви заклопе од стоке рђавих домаћина. који пусте стоку те им лута по сеоском атару. Но закоиодавцима ннјс нп на ум надало какве сс грдне злоуиотребе могу терати с овим законом. И он је прави „бич божији" (или боже нроети ђаволски) за сељаке. Ја ћу вам напоменути само некс околности. У народу иочела је да се шири велика глоба због потрице. Мало ли стока учини штету, одмах комшнја гледа »да се од комшије добро ианлати, или још боље, да га што више огдоби. Има бездушних л.уди, ко.ји нађу стоку на сокаку и утерају у свој шљивар, њнву или ма где у својс имање, иа је носле затварају и јављају власти, да су нечију стоку нашлп у свом имању, која им је „грдну штету' ночииИла. Мора да се нзађе на ..днце меета" да се види и оцени штета. Нађу сс нроцениоци, — којнх дао Бог има доста, где седс у кавани и очекују да их који позове да му осеку штету — и они оду и оцене.

! Њима се мора наплатити надница, | па макар се нашла најмања штега или баш ннкаква. Да наведемо неки пример. Прасе некога човека побегне из обора и оде у туђу њиву. Кукуруз је | био обран, само су тикве стајале на гомили. Оно ноједе две тикве. Домаћин дође у њиву и ухвати прасе. За тнм јави кмету да је ухватио једно нрасе у својој њиви, које му је штету учинило. Одреде се два процениоца, који оцене штету да износи 40 пара дин. Дулецн вшие и не вреде Ади рад нроцениоци неће вал>да ! бити забадава. Тако онога човека чнје је нрасе било етале су га двс тикве 8'40 дин., јер су процениоци узели сваки по 3 динара : тужилац за дангубу 2 динара п остадо штете. То нм закон даје а боље би било да га и не даје. | Другом су прошле туђе свпње кроз шљивар. И он тако уради, јави кмету Изашли су нроцениоци и рекли: да нема никакве штете. На то ће он • — Кад велите да нема штете а ви гледајте вајду, иа ја њему да илатим ! што су му свиње нрошле кроз мој' шљивар! На послетку, кад ироцениоци видешс да овај не понушта, рекоше да штета пзноси пет пара дин. Оваке се потрице дешавају сваког дапа. Још ако је иол,ски чувар несавссаи и бсздушан, онда је нраво зло. Има и таквих, који отимљу стоку од деце, отерају у обор и после наплаћују пољачину на брава. Ту пољачину чувари узимају јер им закон даје а заклети ј су на мора да им се вер/је макар п лагадн. Они су се истина заклели, ади су људи свакојаки. Неки је од њих био вишс пута нод надзором, на шта внше нма и таквих, који су биди осуђивани за крађу. Овакве не би требало ни узимати у елужбу, који су прљави својом нрашлоптћу, па могу лако чинити гкаква насиља и клеги се лажно. Према евему овоме, мени се чини, — а тако и јесте, — да је бо.ље било пре овог „закопа о пољскии усевииа," јер није било оволике свађе и оволике глобе. Пре су л.уди натили више сгоке; а сад, како које године, иде све на мање.

К. П.

ПОДЛМСТАК — КРВ&В& ГОДИН!

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОГ.ЕЛЕЖИО Пера Тодоровић (НАСТАВАВ)

(175)

IIе моху рећи да сам се уплашио. Ближе је истнни кад рекнем да ми је у том тренутку било чудно и смеихно шга то би са мном на једанпут. Упрано ја сам се питао: ,Та је ли могуће да .је то сне истина што мало час прочита онај чонек оиамо!... И шта ли он оно рече?! „На смрт!.." Да ме убију! Хо, хо, хо! Ала је то чудно н смешно да човека убију тек онако аа бадава. И да ли је могуће да то будо и са мном! Како ли све то бива! Изведу те, вежу :!а колац, вежу очн марамом, нешто "I

долааи команда „пли осетиш како ти нешго

Кад чух речн: „Пера Тодоровић на... смрт!" менн се учини као да ми нека мушица иролети испред очију и ја у два-три маха трепнух, да је растерам. Још сам разгеветно чуо и Рашину осуду на смрт, као и Костину осуду на затво}), а за даље не знам ништа шта је чнтано осталим. • >нао сам само једно, да је њима досуђена много лакгаа казна но меии и Раган, и да сам се јако чудио тој разлици. Тегако је оиисати осећај који ме је обузпмао у томе тренутку.

читаЈу: а за тим Плотун грмне! Ти вруће цу]ш у недра, колена ти клецају, свест мркне и ти се срозага, падненх. Али ти ниси добро дотучен; јога мрдага, јошсе копрцага — притрчава ти један жандарм и испалн 2—3 метка револверска. Да би гато прс свргаио он те гађа у чело. Куршум удара у вилнце и сасипати све зубе угрло." Те су ми се мисли и несвесно врзле ио глави у том тренутку. На једанпут ја се тргох и осетих да ми ладан зној цурп низ леђа, у тај мах Рајовић је довргаивао чптање пресуде, и ја још чух разговетно последње речи „ослобо^авају се као невини."

Ногледам Андру, Тнгју, Јову, и остеле ослобођене, и они су ми изгедали туђн, страннљуди. За који тренутакиони ћс оти1)Н. У радости за очувану главу они 1>е убрзо заборавити нас који остајемо. Нас ће нокритн земља, и за коју годину, па ће нам ови другови и имена заборавити. Само ми је Рагаа изгдедао и свој и близак — осећао сам како нас зближује наша једнака несрегна судбина. Бацим поглед но дворани. Миленка Жујовића, писара судског, угледах у углу за столом како подиже очн к небу и усиљава се да задржи су;:е. Сви остали, присутни у дворани, упирали су погледе у нас осуђене. После изречсне осуде у дворани за један тренутак наста мртва тишина. Прекиде је иредседник Рајовић наредбом: — Води их! Официр нам приђс и рече: — изволте. госиодо. Ја уиитам нредседника: — Можемо ли молити за милост? —• Можете, можете, подај им перо и мастило — одоворн Рајовић. (насгавиће се).