Мале новине

Остављамо да на ова дсликатна интања одгово})е они, у чијим рукама данас стоји јавиа бсзбедност ово зсмље. Мп ће мо рсћи о томе само то да у овим нашим леиим, иитомим крајевима тегако да може коме живот тако додијати да за њега но мари. * Звшт лопов. Ире неколико дана у Куеатку, непознати зликовац провртио је касу Вертхајмову и дигао ш ње до двеета динара у ситном новцу. Питање је: чиме се вешти лопов послужио да гвожђе проврти као обичну даску н каква је то сила била, Лопов је отпочео да буши и на другом месту, јамачно за то што је мислио да није наишао на главни извор. Но он је само ночео, те срећом, није дитао п главну суму, коју би му за кратко време пружила Вергхајмовача. Дакле падоше и њине браве и њени тврди дуварови

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Концерат. Ианчевачко српско црквсио певачо друштво приређујс у Ианчсву у недељу 2. (14,) децсмбра 1890. године у дворани Св. Савског дома. Духовни Копцерт. РаспореД: 1. Лнвов А, „Отче наш." 2. Бортнајаскји Дм. Концерт ХП. „Боже пјссл нову возноју тсбје" из 143. псалма. 1» Беседи нрсчасни господин Душан Радуловнћ. 4. Ливов А. Концерт „Глаголи моја виуши Господи" из 5. псалма. б. Топаловпћ М. „Ирмос на Рождество Христо." Гл. 1. б.Григорнв П. КонЦерт „Кто взидетј на гору Господњу" из 23. псалма. Почетак тачно у 5. но подне. улазница од особе 40 нов чпћа потномажући чланови улазе бес ашатно.

Р0БЕСПЈЕР08 Г030Р 0 СЛ0Б0ДН0Ј ШТАМПГ). (НАСТАВАК) А, заиста, само онакви људи, каквс чеам их ја нацртао, с треиедам се око мљују против слободне штампе. И свакако била би велика заблуда држави, да би се у миру, који стоји па еигурним ногама могло злоупотребљаватн свачије имс. И ко би се томе чудно, што ее иод јармом деснотизма, умсрсни иротости потипхтеног човечапства смаграју као погрднп сниси'? Како су само у стању злочинство дсспотизма и поквареност морала да стварају кривице! Узто јс и при]>одно, узоти извесан спис као истпнит, којп до вас тек тада доспе, ако срећно умакне из заседе тирана! Али онде где слобода влада, мислптс лп да о јсдном спису иресуђује јавно мњење, а да претходно не измери н нс оценп околностн н Факта, а да не оцени карактер туженога н тужитеља? Не, оно се увек унравља но законима нравичности, и ту чесч о ногрдни сниси иду у нрилог опнма, на које су унравЈБСни. а на ерам и штсту оних, који нх састављају. Иајзад, слободна штамна није ништа друго до бич ироро цнма обмана, а трнумФ врлине н истпне! Иа зар до краја да изговорпмо! Наше рођене предрасуде, наша ноквареност јс то, што у очима нас самих увеличаваху рђаве стране тог нужиог еистема. Код народа гдс је иепрестано владао сгоизам; код народа где су власницн узурнирали кредит (а тим заслужнли презрење) мора елободна штампа да пзазове страх и трепет: ту се сваки систем спута; и налази се гомила присталица, којн су у стању ,да тако спутану слободу сакрију нод маску бри.вирајућих имсна и да је зову правнлш /М. I > иди Г»рој

Ко би требао, ко би могао впЈне да триумФира над тпм жалосним предрасудама, до ви законодавци. Пустито све списе иогрдне, које растурају нротивничко нартије, јер немате никаква основа, да зарад тренутних односа жртвујетс вечитс законе на којима мора слобода народа да ночива! Помислите то да закон о штампи нити може зло да нредупреди нити да га ноправи. Оставите нска тече струја нрљавштина; али од ње неће за кра тко време ни трага остати, ако се претпостави да ви сами не вређате | | но ојачавате оно пеисцрнно и вечито врело просвећења, врсло, које у ноли, тичком и моралном свету даје п одржава топлипу, сплу, срећу и живот. Зар још нисте нрнметили. да највишс окривљаваља, која пред вас дођоше. I не бсху управљена иротив оних безбожних и безаконих спнса, у којима се врсђаху нрава човечанства, и у којима је ограђено величансгво народа од ниских робова а све ио жељи тираније; него највишс окривљавања беху п])Отпв оних, које су онтуживали 1 да штитс слободу сувише претереним одушевљењем ? Зар нисте видели да су кривце пред вас довелп они људп, који се огорчено иодизаху иротив потвора, што их је јавно мњење издигло. Слободно нека ме сви грађани онтужс и казне као нздајника отаџбипе, што вам никад не ноказах ногрдан сние, чак нс изузевши ни оне у којима је моје име најсрамнијим потворама оцрњено. Нека пх! Шта сс нас тичу ти ирезрени сниси ? Францускн иарод или ће нохвалити све труде и напоре, које смо ми ноднели рад оснивања и угврђења слободе, нли ће их осудптн. У првом случају нанади наших непријатеља врло су смепши; у другом имамо злочинсгво да откајемо, ублажимо, држећи, да Ф])анцузи заслужују ; и што ту мене енађе ја сс својевољно одричем тог удеса. Најпосле, дајмо законе, али не за једаи тренутак, него за цсло столсћс, Н8 за нас, него за целн свет. Покажимо се досгојни оснивачи слободе, ' сложивши се са оним принцнном, који само онде не може ностојатн, гдс сз не могу ограничити они. које је сам народ својом силом опрсдслио и ногао. Нска сс уклонс свс рђаве стране 1 ковс су сс закачнле за дивис ус/гације; нека нсстанс један нут оних соФизама, што их је нронашла оходост н обмана десиотизма ! паже сс да власннцн морају снгурни н сачуј ванн да остану од свих нотвора: каже 1 сс да јс за добро самога нлрода пробитачно да само своју пажњу њима увек обраћо. 0, па то би евп власнпчки иослсдппцн одобрили, је,> добро знају, да ћс онс пстиие, којс се њима пс допадају, код њпх да важе као потворе ; на то пристају носледнпци власннка, јер добро знају да ћс им то I проневерено, поштовањс од етране народа, којс се иоштовање придаје хвпховпм грешкама, па чак и преступима, да ће то поштовање ослгураватн силу и моћ, а хвих остављати неказсњснс због новреде достојанства, коју (повреду) чине свом суверену — ; народу. (НАСТАВИЋК СЕ) АИЕРИНАНСКО 8ИИЈЕ ДРУШТВ0 ;:

у Њу-.Торку уверавао је слмог писца овпх редака. да има породнца — његових муштерија—које му годишхве плаћају по 30.000 динара само зато, што нм чува и негује у саксијама цвсће и растиње. Неки милијунари троше годишње ио 50.000 динлра зн цвеће. У Америци је у опште обича' да се девојци, с којом се игра котиљон, хпаље букет финог цвећа у знак захвалностп и пошговања. Па не само то, већ се и ипача у свакој даиој нрилици , жеискиње дарује цвећсм. Извесна госпонца, чувена њујоршка лепотица, готово рсдовно долазила је на баловс еа осам до десет букета. Кад се у салу приватне куће не могу сместити сви гости, опда ее обичпо траже простране јавнс дворане. Данас огмено друштво у Њу-Јорку држн своје балове у каФанп „Делмонико." Ту је сала тако п])острана и удобиа, да лепотице њу-јоршке немају ии нотребе да мисле о оним убиственим степеницама, на којима се обично но приватнпм кућама разлађују. Заиста, шго ту човек може видетн расконги, то ретко где — управо раскоши, које еамо милијунн изазквају. Писац ових редака нрисуствовао је у „Делмоннко" једној вечери, која је бпла спремљена за шесдесет особа. Гости су седели са округлим столом, који је имао шест мстара у нречнику. У средини истога сгола била је чи тава баштица н сваки је тањир стлјао у бокету разне траве и цветића. Али ништа тако не привлачи радозналост на живот те класе људи у Америци, као хвихова чудна носела. Сваке младе и великосветске даме први је идеал иосело у евојој кући. И у колико је број гостију већи, у толико се и салон сматра номодххијим. Укаже ли ее само мог ућност, домаћин одмах разашиље позиве. И у назначени дан, у 2 часа по подне, она сс ј појављује на вратима вслпке собе. окружена чптавим јатом младих де-1 војака, сродница н пријатељица. И свс су оне тада обучене у нарадно рухо, више мање деколтираие н искићенс разноликнм цвећем. У ночетку трећег часа гости почпњу долазити, који су такође врло богато обучени. Како се такво посело сматра, впше пли мање, као изложба, на којој се ноказује све богаетво дома, то сс гости почнњу проводити кроз читав низ искнћених соба на до триезарпје, која је обично у иослсдњој соби. (Паставиће се) \ј\г

дана крал, Адоксатгдар јо. парсдио, т« суму сс у двој) донсле нај])а:*. шч!1чј|' марке. којо се овдс уиотрсбљују. Крал. сам уређује марке у једпу збиркЈ". коју ће једним ппсзшм кј )03 који дал послати своме вршњаку, кој;; тако ма]>љиво скупље марке.

(НАСТАВАК) Поглавита раскош америчких балолова огледа ее у тронском цвећу, које сс иа особити всштачкн начин негује и баснословно скуио продаје. Исго цвеће лишеио је сваког мириса, *ли се зато одржава у свежости десетак до петнн ; ј<м:т дана. Мучно је и замислити што раскохнније од тих амсричкпх букета. Јс.дан нродавач цвсћа *). Г-мдч број Л2.Ч.

СМЕСИЦЕ — Чудноват развод брана. Градоначелник града По у Француекој, којн је већ одавна ожен,ен, нозвао је ових дана своју родбпну и родбину своје жснс на ручак. Позватих јс бнло иризично на броју. Приликом свршетка ручка устане домаћин и изјавн да он рђаво живи еа својом женом, те да еу обоје решнли да ес мирним иутем ]>аставе. Па како се и жена у том истом смислу изразила, иружп јој њсзинновац што му га онаприлнком венчања донела. Опда еу ее мирно расгалп п свако со повратило евојој родбини. Краљ Аленсандар !. и скупљач марака. Страним новпнама ис Б;еограда пншу следеће: Млади срнски крал, бно је у ночетку овога мсссца нзпенађен једним ннсмом. Један госнодичнћ из Швајцарске, који мора да је јохп у дстињем добу, имсном Вили Гслхар нз НсФхиатела РгошепаПе поп Г)„ уп])авио је. дакле, на крал.а Александпа пнсмо, у комс „драгом госнндпну краљу" најсрдачнијом детињскпм рсчпма нишс како је уредпо свој албум марака, молећн краља да му номогнс да начнни збпрку српскпх марака- ЛСсл.н младога Шкајцариа млади јс кран, брзо одговрио. (Лдмах онога

КЊИЖЕВНОСТ Дага је у штампу и скоро ће почети да излази чувени кривични роман од ЕскоФијера „Тропман" (Жаи Г)атист),највећи разбојник у ф ])анцуСкој 1869. Појава његова застрашила је Париз и целу Француску. Пантен, Алзас Рубекс и Масаз то су места, која су спремла да се одигра ова страшна трегедија. Читалац ће у њему наћи, норед нријатне забаве, још и једнога окорелога грехнника, унропашћену иородицу, интригу веште нолицисте и све занимљиве догађаје, који су се сабрале у једно дело етрашно, грозно и крваво. Књига је украшена лепим сликама у цинку. Цело дсло изнсће до осам свезака: свееке ће излазити свакенедеље и читаоци ће за мали новац доћи до лепе занимљиве књиге, која ће му добро доћп нарочито у зпмским дугим ноћима. Свака свеска коштаће 1 гош. Поручбине из унутрашњоети слати на г. Светозара Тодоровића, нравника. ПРИПОСЛАНО (Зл ствари иод опом руПриком уредни1лтво но одговара). „Заштита" у свом Г)1. броју, донела јс белешку у којој говори о мом предавању всронауке у вишој женској школп, на наводи како еам ја узнмао силазак крал,а Милана с нрсетола, као иример, да докажем деци, шта је то нроиисао божји. Ово саоиштеп,е из корена је неистинито. Моји нримери вазда су об јективни, а никад субјективни. Краља Милана нпкад ниеам узимао ни за какав нример. И да је писцу нотице сгало било до иегине, он се лако могао уверити о неистииитости својс белешке. Али шта сс може тражитн од човека, који, нод Фирмом бриге за народнн бољитак, тражи повода да излива свој жуч на праве-здраве људе. Колико нисац разумс свој ноложзј и свој задатак јавнога раденика, најбоље се огледа у томе, што у своје новииарске нренирке уплеће туђе телесне недостатке, подсмева ее мојој одећи и руга се моме ногледу, који, какав је даје, од богами јс. Али забринутом родол.убу ето и то смета, како се ја одевам и како гледам. Таквом „критичару," нардвно, нгта може наметан човек друго рећн, до замолити преблага Бога да га он умудри. свкшг. Д. ^иленковић нредавач богословпјо

ттт

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС Историја Бугаризма на балк. нолуострву, народносг н јсзнк Македонаца НАПИСАО: Стева ј. Радосављеви-ђ Бдин Цена 4 дга/.