Мале новине

Потукли се. Јуче изјутра поту-|ници су заставу евечано пренели из

кда сена Теразијама два а кочијаша Тако су се крвнички тукли, даје страшно било и гледати: ударалн су се све гвозденим „кључевима", којима се одврћу шраФОФИ ва колима. Од жавдарма није било ни једног и да срећом вије ваишао г. Цинцар-Марковић, мајор, командант жандармернски, могло би бити свачега. Г. Цинцар-Марковић одмах је отишао у кварт теразнски; да их, впља да. позове, да се казне.

Осечине у Лозницу, и онаје стављена ово вече гостима на углед, поред владалачке слике, којомјесала била украшена. Из Лознице сутра дан свечано је преиста ова застава преко Лешнице, Прњавора и села Чокешине у ман. Чокепшну, где ће стајати дд л открића сиомевика » у . .. »-|> "

Ова заузимљивост г. Перина, као и она кад је нронашао и ух атио лоповакоји је украо једноме господину златан сахат, за сваку Је похвалу, јер тиме су посетиоци кунатила безбедни да ће им се наћи ако и« што нестане.

Иствривање ђака. Савет проФесор ски I. беогр. гим. истерао ,)е она 2 ђака, к"ји су билијошу реченој гим. а који су сведочили противу г. М. Велизарића у спору г. проФесором са г. Иетром Хајдуковићем велакошколцем. Истерани су з« то, што су „лажт-о сведочпли" јер је г. Вели-, гринова. зарић иа нретресу добио. Ствар је ова још пред судом, за то се савет проФесорски није смео упуштати у оваку тугаљиву ствар све дотле, док не изађе коначно судско решење. У исту погрешку пао је и г. миаистар просвете, који је одобрио то решење савета проФесОрсаог. Видећемо шта ће даљерадити заинтересовани у овој ствари, јер су на сведоџбама ђачким написана љихова имена као лажиих сведок^, а као такви онм су изгубљени за свагда. Ово је чудновато али... чекаћемо до краја, док'сеова ствар не сврши и онда ћемо проговорпти о овоме још коју. *

Из позоришта. Прексиноћ је по другн пут даван у народном позоришту нов 'комад „Момир"", трагедија у пет чинова, од Н. В. Ђорића. Као за нов^ну позориште је биле слабо посећено, само партер и трећа галерија били су пуш, а све остало махом нразно, нарочито л же, Од особл.а најбоље јеиграла г-ђица Ни-

Недићвво вече. Управа одбора за подигнуће споменика браће Недића у ман. Чокешпни јавља ово: На дан 4-ог Фебруара тек, 1890. год. држаће се забава у варопга Лозници, у корист иодизања спомениаа браћи Недића и њихових три ста друга у ман. Чокешини. Програм забаве биће: говор; декламација; певање; свирање уз гусле.

Ми ћемо ускоро опширније проговорћти о овоме делу, и у оппгге од сад ћем) поклањати више пажње на шем нар. позоришту.

Осуда. Ономадашња свето-савска спупштина, заступљена члановима из свију крајева краљевпне и људима из свију политичких странака, једнодушно је донела резолуцију у којој вајодсудније улаже свој протест против нознате, лажне кирте Комаровљеве. Садржину резолуцпје доносимо с\тра.

„Вечерње Новости" у јучегањем броју ДОН, се од свог нарочитог - извештана овај телеграм из С<*пјеод 2 Фебруара: „Измеђ Радоз вра и Ћусгендала бије се бој између народа и војске (Да бог да је бугарски „народ" у стању "Јда бије бој с војском! „Ур „М. Н".) Многи побуње-

У току овог лета откриће се по- нпци пребеглп на српску страну. У менути сноменик. На име тогаје у- ј владвнпм крЈГовимд говори се мно^о правна одбор у седвици својој одјо одласку припца Фердинанда, кога 21-ог ]ануара нр. год. изабрао изајјош једнако Стамбулов задржава?" своје средине шест часника, који ће отићи у Осечину, — место рођења браће Недића, у Ваљевском округу,: Нађена. Ана, г спођа Димитрија — да одочуда донесу заставу ^бар-. Марковића хотелијера код „Имнеријак), под којс^м су се Недићи борили.! јала" била је 31 пр. м. у парном ку— На дап 2. Фебруара, т. ј. на Сре- патилу у Душановој улпци и ту изтење ове год. билаје у Осечини заба- губила једпу минђушу од брилијанва у корист овог споменика — и на та. Заузимањем и настојавањем гоњој је Фамилија браће Недића— на сподара купатпла, Пере Петровића, свечан нач^н предала заставу у руке мннђуша је нођена и нредата госпоповереника овог одбора. — Повере- ђи Ани.

Народна Скупштина 68-МИ ГЕДОЕНИ САСТАИАК ДРЖАН 3 ФЕБРУАРА

На дневном је реду продужење читааа закона о иабору посланака. Од г. г. мпнистара присуствовали су Таушавовић Ђураћ, Вујић Ст. Р. Поповић, Ведпмировић. Прочитан је з-лшсни« нрошлог редовног састанка, који је без измене прпмљен; жалбе п молбе које се упућују одбору. За тпм је прочптан указ г. минпст[)а в јног, којим се овлашћује, да подпесе вднредни буџет за војне потребе. Прочитан је извештај Финанспјског одбора, којп предлаже народној сгсупштпни, да се иј,..ми уговор о раекидању монопзла соли са Аагло-банком. Из тога извештаја види се, да сз једвно г. Ранко Тајспћ одвојио. И+вестилац чита од 40. члана д > 62, који се без икаквих измена примају, али чла н\59 враћа се одбору на „ренерацију'." Остали члановп, до 69. такође ее без измена примају. ИЗВЕШТ А Ј ВАНРЕДНОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ Финансиски одб>р ирегледао је упућечп му „споразум о раскидању уговора о монополу соли" и част му Је поднетп следеће: Одбор схваћајући превелику важност раскидања оваках уговора по државне интересе, јер се оваким угов рима одузима једна велика грана државних дохадака п;< страначких руку и предаје држави на^руковање и њеи дохадак, расмотриоје са свом

пажњ м а у споразуму са дотичним г. мснпстром Финансија све тачке помеаутог уговора како у појединим тачкама тако и у целнни.И част му је предложптн Народчој Скупштини да га пзволи у целачи примати. 2 Фебруара 1890 год. Београд П реседник одбора, Р. С. Поповкћ извествлац. В. МладенаваЋ Чланови: Арса М. Дренокац Ил^ја Ж. *Мо јић Ј. Ж. Јоввновић Божа Н. Кунатроввћ Мих С. Николић II. С. Констатиновић Ран. Б. Тајсић Са одвојевим мишЛ)ењем, ноје се састоји у следећој прпмедби : Нилазим да и овом прилпком. нриликом овог раскидања уговора о монгполу соли, када је такође пзбала на јавн ст једнг велика незако-_ нптост и нвцравилпост бив мииистра Фпнансије, који је са АнглоБанком уговор о монополу золп закључио, треба ту незаконптосг строго осудити п јавно жвгосати, што Је он склапајући поменути уговор, поред овог штетно склопљееог уговора по државне иптересе, још оштетио држ вну касу са 1000 дуката, условљујући при склапању овог бив. штетног уговора, дг друштво позајми београдском позоришту, норед тог што то псзориште већ добијм сталну помоћ пз државне к*се и ако оно служа само на забаву п задОвољство скоро само Београђана, С тога првмајућп овај раскид уговора, као користап по земљу, тражим да Скупштина решп: да се од позоришта одмах ова сума почне нанааћивати, одузпмајућп му сву овогодпшњу одређен / суму у буџету па по могућству да се ударн ц забраи? ' на приход, што га по и риште добпја док се сума у 9н)145 дин. државној каси ве накнадп. Ран. Б. Тајсић НАРОДНП П0СЛАНИК. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Резолуција. На скуну «к,адемског певачког друштва „Обвлвћ" коме се придружале и дружине: „Побра-

Чл»вак је носио наслов „Доле с Иаиредњапима". У њему се мзмеђосталог говорило: ЈП: Д. Цјјјр* „Доле с Марковићевцима" аодвикнули су наоредњаци носле Илкиног атентата. „Доле с Марковикевцима", нроиоведали су они нвроду два месеца дана. После 11. Октобра (атеетат), народ је нрви нут ироговорио сад 10. и 16. Децембра. И његова I реч асказана је јасно. Она грмн: „доле с напредњацима". . . . „Нови оНштч нзбори н& прагу су а ! како ће иснаста наје тешко иогодити.Све^21) тац се иознаје по вечерњу. То вечерње бнло је 10. и 16. Децембра. На томе веОво је била нрва прилика, где је на- | черњу, господо нанредњаци, вама је одрод после атентата асказивно свој с . д о Iзвонило.

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

радикалцама. Тај суд бко је новољан. Народ се ннје дао новести по онтужбама како су радвкаци бунтоваици и нревратници, који не штеде нв сам нресто, вапротив мзгледало је, као да еу те оптужбе ства рале радикалима још већи кредат у наро ду. Прсд Божић ја се вратим из Бечаизлечен и стигнлм баш у доба кад је владада радост због успеха на последњим иззборима. У „Самоуправи" појави се чланак, у коме се истиче значај последњих избора.

То је довикнуто у божићном броју „Самоуправе". Т-врд« ноуздрње дн ћемо на идућам онштим изборима и< бедиги и узвици „доле с нанредњацима" — тиме је с радикадае стране завршена 1882. годива. С тим узвицвма ми смо улазали у нову 1883. го" диву и не слутећи шта нам она носи, и какве нам крваве дзрове ова спрема.

* * *

Улаеимо у кобну 1883. годлну.

Као што сам већ рекао напред, ја сам у нрвим бројенима „Свмоуираве" за ову нову 1883. годину исиричаоу некодИко инај мој чудни сан и оно предсказање тимочке буне, Само што сам понегде ств&р нзменио и што сам рекао да сам тај еан снио у очи 1883. год., а, као што је нознато, ја сам ги снио много ранкје. Неће бити без интереса, да овде речимице наведем како је глааио завршетак те приче у 3. броју „Самоуираве" за 1883. год. Пошто сам исоричао главно сањање, ја, навослетку, завршујем овако: „Стушти се и смрче; страшна бура за тутња из двљине. Са срискнх брегова ипланина зајечаше громови; муње посукташе парајући небо и облаке, * укрсттјше цело српско обзорје од Уж»ца до Неготнна и од Пирота до утока Дриве валовпте. Уздрмпн ваздух нануни се муљевиве; земља се тресијаше из дубине. Са свих крајева Србије проламаху се страшнн одјеци и све се то блвжаше Београду, и саа се тај урнебес сломи над њим, и сграховита влхор дуго и дуго тресијаше га и љуљаше нз темеља." (Наставиће се.) -СОб®--